Нема разлике између исиса и усташа
Пише: Едуард Лимонов
„Реците ми, Едуарде Венијаминовичу, зашто у извештајима из Сирије убијене видимо увек без обуће?“
Стојимо за празничним столом у новом дому московског издавача, ја са чашом вина, а мој саговорник са чашом минералне воде.
„Старији поручник ће вам то боље од мене објаснити. Поручниче, молим вас објасните.“ (Поручник је дошао са мном, он је ветеран из Чеченије и борио се у Донбасу.)
Поручник, врло радо:
„Зато што се ципеле на фронту брзо истроше. Борци су у њима по цео дан, често и ноћу. Ви овде, у Москви, у нормалном животу, не носите стално исту обућу? А борац је стално у истој. Тамо обућа једва да сезону издржи. Скидају са мртвих, па шта? Тако је било и у Чеченији.“
Док одлазим, предају ми неколико француских књига, послали ми их на адресу издавача.
Код куће отварам успомене Егона Бергера Јасеновац – логор смрти у Хрватској, и зато идем на спавање тек у два ујутро. И преврћем се у кревету још два сата.
ЈЕДНА ЈЕЗИВА КЊИГА
Књига је страшна, пуна самих ужаса, пуна немотивисаних бруталних убистава, тамо је на свакој страници много убистава. И много фотографија, које су усташе – припадници хрватске националистичке организације која је преузела власт у Хрватској 1941. године и држала је до 1945 – радо правиле у тренуцима мучења и погубљења.
Већ на насловници неколико младих усташа сеоском дворучном тестером одсецају главу српском мученику.
Чак и наслови поглавља одишу стравом која леди крв. Једноставно страшно: Ја покопавам свог оца, Смрт мога брата.
Или сцена: из бараке за Јевреје Егон посматра како из суседне бараке за Србе усташе (Бергер наводи неколико имена: Љубо Милош, Модрич, Кожич) тојагама убијају Србе, које једног по једног изводе из бараке.
„Ударац чекићем у главу ломи лобању. Усташама је требао један сат да би се код бараке појавило брдо лешева. Затим из бараке излазе веома младе усташе, Хрвати из Херцеговине, млађи од четрнаест година, послали су их у Јасеновац да науче уметност пресецања гркљана. Сваки од њих носи одрезани нос, или језик, или ухо, и замотава трофеј у марамицу да би се на повратку у своје родно село похвалио да је ухватио партизана.“
Књига је просто језива, чак су се и Немци, под чијом је заштитом постојала Независна Држава Хрватска, према Хрватима односили с неодобравањем, сматрајући их невероватно суровим.
У логору Јасеновац убијено је, обратите пажњу – један милион две стотине хиљада људи! То су пре свега Срби, а онда на страшном списку по бројности следе Јевреји, затим Роми.
Страшна сећања Егона Бергера први пут су угледала светлост 1966. године, у мојим рукама је репринт из 2015. године. На француском језику. Међутим, књига је због нечега штампана у Бугарској, за француску издавачку кућу Syrtes. Шта, у Француској није било штампарије која је могла да штампа књигу?
Потпуно могуће! Уједињена Европа не жели да чује о зверствима у Независној Држави Хрватској, која је постала део Европске уније. Хрватским убицама није суђено у Нирнбергу, многе је штитила Католичка црква.
Погледао сам речник Le Petite Larousse, издање 1996. године: на свих својих 1.784 странице није се нашло места за логор Јасеновац, а у чланку о Хрватској он се не помиње.
УЈЕДИЊЕНИ СТРАШЋУ ЗА УБИЈАЊЕ
Руси са задовољством купују некретнине у Хрватској. Некретнине у тој поетској земљи, заливеној неосвећеном крвљу Срба и Јевреја, по свему судећи, греју срца момака попут Гарија Каспарова, који је очито заборавио да је презиме његовог оца Вајнштајн.
Сад је време је да размислимо.
Видели смо монструозне казне погубљења које су починили егзекутори Калифата над странцима, видели смо како одсецају главе Американцима, Британцима, Французима, Јапанцима. Усташе су волеле да се фотографишу, а убице Калифата воле да се појаве у видеу. И са задовољством шире доказе о својим злочинима по Интернету, за цео свет.
Да Калифат уништава хиљаде Курда и Изида, да заробљене мушкарце убијају, а жене и децу дају у ропство, то знамо. У ропство, у нашем 21. веку, у ропство!
Главе одсецају конкретно. И снимају видео, за Интернет, како ти се допада?
Књига мемоара преживелог Јеврејина из Јасеновца Егона Бергера изгледа веома актуелно у контексту зверстава која се данас догађају на територији Сирије и Ирака.
Корени и Независне Државе Хрватске и Калифата су – религиозни.
Хрвати су са таквом страшћу убијали Србе и зато што су Срби православни, а Хрвати – католици. Исламски радикали са истом страшћу убијају невернике, у које Калифат убраја и шиитске муслимане, са истим бесом са којим су усташе уништавале Србе и Јевреје.
Имамо пар држава монструма, раздвојених у времену седамдесет година.
То је оно што сам хтео да вам пренесем, и надам се да сам успео.
(за Стандард.рс превео: Ж. Никчевић / Свободная пресса )
) ....
