Stihovi za moju dusu

[Nina]

Pola srce, pola kamen - Jovan Jovanović Zmaj

Pola srce, pola kamen —
to sam bio ja;
Pola studen, pola plamen
krvca moja sva.

Ti si kamen naučila
ljubit’, goreti,
a srcu mi dade krila,
srce odleti.

Odletelo nebu, raju,
Bogu, svetlosti,
večnoj zori, večnom maju,
večnoj radosti.

Da izbere dvoma nama
kutak ubavi,
mirno mesto međ zvezdama
našoj ljubavi.

Još se moli Bogu tamo,
blag da oprosti,
što ću ljubit’ tebe samo
cele večnosti.

 

[Nina]

Zla noć - Desanka Maksimović

O,ma ko da si, ostani
noćas kraj moga skuta,
nikuda ne polazi.
Za onim čega nema
duša mi gori i luta,
i boli, jer sve prolazi.
I čini mi se, negde ljudi sad
prolaznost imaju na umu,
pa ce doći noćas na nas breg
da spokojno svega se odreku.
Večno nihaju jasike na drumu
dušu nemirnu.
ćute blago plaveti neba i teku.

Noćas me samo pogladi
nežno i blago po kosama
i kaži reč mi što greje.
Srce je moje pusto,
Dušu mi mori osama,
i boli, jer prazno sve je.
I čini mi se, negde u blizini
rođeno srce da nekome smeta,
pa ce doći noćas na nas breg
da nasmeje se svemu što biva.
Oblak u suton iznad šume sleta
i vrh livada brodi.
Putuju jutrom magle ponad njiva.

O,ma ko da si, zagrljaj
noćas mi vreo podari.
Srce je moje umorno,
duša je moja strana
gomili ljudi i stvari,
i ćuti u meni sumorno.
I čini mi se, nedaleko negde
od tuga teških ljudi boluju,
pa će doći noćas na nas breg
da radosno svi poumiru.
Grlice tihe brdom našim stoluju
i jecaju meko.
Putevi beli u nebesa uviru.

 

[Nina]

Čini mi se da sam te morao voleti... - Rabindranath Tagore

Čini mi se da sam te morao voleti na bezbroj načina, bezbroj puta,
U životu nakon života, u dobu nakon doba, zauvek.
Moje opčinjeno srce je napravilo i iznova stvorilo ogrlicu pesama
Primi je kao dar i nosi oko vrata na svoje različite načine
U životu nakon života, u dobu nakon doba, zauvek.

Kada god čujem stare priče o ljubavi, to je stolećima star bol,
Ta stara priča o razdvojenosti ili zajedničkom životu,
Kao što uvek gledam iznova u prošlost, na kraju uvek ti iskrsneš
Prekrivač sjaja polarne zvezde koja isijava kroz tamu vremena:
Postaješ simbol onoga što se pamti zauvek.

Ti i ja plutamo na ovom mlazu koji dolazi iz izvora
Srca vremena ljubavi jednog prema drugom.
Igrali smo uz milion drugih ljubavnika, deleći istu
Stidljivu dragost zbog sastanka, iste potresne suze rastanka -
Stara ljubav, ali u obliku koji se rađa i rađa uvek iznova.

Danas je ta sila pred tvojim nogama, pronašavši svoj kraj u tebi,
Ljubav čoveka svih vremena, prošlosti i večnosti:
Univerzalna sreća, univerzalna tuga, univerzalni život.
Sećanja na sve ljubavi spajaju se sa ovom našom ljubavlju -
I pesme svih pesnika, prošlosti i večnosti.

 

[Waterfall]

Da sam te ukrao
i legao pored tebe
da li bi ljeto zamirisalo
kao što tvoja kosa miriše
da li bi pisalo u mojim pjesmama
ono što sad ne piše
kad sam žedan tvojih uspomena
tvojih godina prije mene
ljubomoran na sve one
koji su s tobom dijelili
sve ono što nisam ja
da sam te ukrao
i legao pored tebe
i ljubio tvoje lijepe prste
tebe bih isto napravio
od ljubavi čvrste
nježnu
s nebom u očima
da me pratiš
i vratiš s neba do sebe
da sam te ukrao
možda ne bih imao ništa
ali bih imao tebe.

(Zeljko Krznaric)

 

[Nina]

Čekanje - Jovan Dučić

Doći će i trenut poslednji i sveti,
kada ćemo jednom, mirno čekajući,
reći jedno drugom: već je vreme mreti,
kao što se kaže: već je vreme kući.

U horizont prazan gledajući tada,
na ivici gde se mrak i svetlost deli,
zamrznuće mirno suza zadnjeg jada,
jada što se nikad, nikad nismo sreli —

u sunčana jutra tražeć jedno drugo
kraj zelenih reka; ili noć kad brodi,
i dok mesečina nepomično, dugo,
leži hladna, bela, na zaspaloj vodi.

Dok je prilazio čas povratka sveti,
umorni, taj susret večno čekajući,
kada ćemo reći: već je vreme mreti,
kao što se kaže: već je vreme kući.

 

[Nina]

Daleko u nama - Vasko Popa

Ovo su ti usne
koje vraćam
tvome vratu.

Ovo mi je mesečina
koju skidam
sa ramena tvojih.

Izgubili smo se
u nepreglednim šumama
našeg sastanka.

U dlanovima mojim
zalaze i sviću
jabučice tvoje.

U grlu tvome
pale se i gase
zvezde moje plahe.

Pronašli smo se
na zlatnoj visoravni
daleko u nama.

 

[Nina]

Sudba - Miloš Crnjanski

Na sinjem moru
Lađa jedna brodi;
Da mogu samo znati:
Kuda je sudba vodi?
Vetar talasa more,
Valovi liče gori.
Nemoćno, teškom mukom se
Sa njima lađa bori.
Prešla je bura;
More pokoja nađe.
A pena talasa grli
Poslednji deo lađe.

 

[Waterfall]

PESMA ZA NAS DVOJE

Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tražimo podjednako
zbog sreće njene
i sreće moje.
Pijana kiša šiba i mlati.
Vetar vrbama čupa kosu.
Kud ću?
U koji grad da svratim?
Dan je niz mutna polja prosut.
Vucaram svetom dva prazna oka,
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam, gladan i mokar,
zašto se nismo sreli nikad?
Il’ je već bilo?
Trebalo korak?
Možda je sasvim do mene došla,
al’ ja:
u krčmu svratio, gorak,
a ona,
ne znajući — prošla.
Ne znam.
Ceo smo svet obišli
u žudnji ludoj,
podjednakoj,
a za korak se mimoišli?
Da, mora biti da je tako.

Miroslav Mika Antić

 

[Nina]

Glavo luda - Duško Trifunović

Glavo luda - sve se menja,
šta će nama izmirenja?
Ako nije srce vruće
sve je nemoguće.

Ko ne želi da se menja
vole ga iz sažaljenja,
pamti to za ubuduće
sad je nemoguće.

Promenila riba more
rob čuvara, zvezda gore
kožu zmija, duga boje
a ti samo teraš svoje:
Zavede me u bespuće
živeti je nemoguće.

 

[Nina]

Buket - Žak Prever

Šta tu radiš devojčice
sa tim cvećem tek ubranim?

Šta tu radiš devojko
sa tim cvećem ne više svežim.

Šta tu radiš lepa ženo
sa tim cvećem koje vene?

Šta tu radiš starice
sa tim cvećem davno uvelim.

- Čekam pobednika.

 

[Tea]

Ostavi konačno taj klavir
i kreni.
Sve ima svoje granice ...
Obuci cipele, dođi ...
i otprati me do stanice.
Vetar kao kroz kosti duva,
ulice pune vode.
Srce, i vreme na mene
se ruše,
sa svim što sada ode.
Vreme, jer mi smo u
sredini oktobra,
u jesen nebo je sivo ...
srce, jer svojim putem
sada ideš
i nije ti krivo.
I ne budeš li mi znala ime
listajući album svoj,
kaži: Šta li je sada sa njim?
Bio je prijatelj moj.
Konrad Weichberger

 

[Rusalka]

Danas
Sunce, kao mačka,
S nebeske vrbe,
šapicom zlatnom
Dira moju kosu.


S. Jesenjin​

 

[Nina]

Lepota - Jovan Dučić

Na mome uzglavlju svu noć mirisahu
Čežnjivo i slatko tvoje tamne kose,
Dok se šapat čuo kao pesma rose,
I duge zakletve u očajnom dahu.
A ja ipak ne znam za radost i sreću;
Ja se bojim tvoje podmukle Lepote,
Da osvetu jednom ne zatraži veću
Za svirepa prava što joj drugi ote.

Blagosiljaš ropstvo i tegobne uze,
Srce ti je puno nebeskoga plama,
I sišla sa mnom do patnje i srama,
I prolila si najsvetije suze.

A strepim pred tvojom podmuklom Lepotom -
Da ne digne jednom, kao gladna vila,
Dok žalosna srca i ne slute o tom,
Dva svoja u suze zamočena krila.
I dok ljubav gori svim željama njenim,
I noć teče duga, mirisava, sobna,
Kraj nas, kao sužanj, bdi čudna i kobna
Lepota, s očima večno zamišljenim.

 

[Nina]

Crni šal – Sanja Atanasovska

Tvoji novčanici su sajam,
a tvoja kuća je prazna tržnica.

Odlaziš u zlatarnicu
i posežeš za srebrom,
kupnju odgađaš
za drugi dan,
ostaje ti samo nakit
i šuštavi papiri
rođeni od znoja
prodani u inozemstvu.

Sve što sam htela bio je crni šal,
da mi ugreje vrat,
čak i kada sreća zarobi svemir.

 

[Nina]

Ovde te ljubim - Pablo Neruda

Ovde te ljubim.
U tamnom boru vetar se raspleće.
Svetlucanje meseca iznad nemirnih voda.
Jednaki dani idu, jedan za drugim hita.

Razuđuje se magla u likove sto plešu
Srebrni galeb od zapada se otkida
Ponegde neko jedro. Visoke, visoke zvezde
Ili crni krst nekog broda.

Sam.
Katkada osvanem, a duša mi bude vlažna.
Zvoni i odzvanja daleko more.
To je luka.
Ljubim te ovde.

Ovde te ljubim i uzalud te obzorje skriva.
Ljubim te premda je sve ledeno oko mene.
Katkada moji poljupci odlaze sa lađama teškim,
koje putuju morem tamo gde stići neće
Znam već sam zaboravljen ko ova stara sidra.

Kejovi jos su tužniji kad uz njih pristaje veče.
Život je moj umoran od uzaludne gladi.
Ljubim ono sto nemam. Oči su tvoje daleke.
Moja se dosada bori sa sporim sutonom.

Ali dolazi noć da mi zapeva pesmu.
Mesec u pokret stavlja svoja kola sna.
Tvojim me očima motre one najveće zvezde.
I kako ja te ljubim, tako u vetru borovi
svojim iglastim lišćem ime ti pevati žele.