- Poruka
- 36.307
-
- Popularno:
- Dobro jutro svima!!!
- Predsednik DS-a Srđan Milivojević:...
- Zašto se prećutkuje Dan oslobođenja...
- Mali: Samo bez panike, predsedniku se...
- Đedović Handanović: Bugarska neće...
- Šta piše u nikad oštrijoj rezoluciji EP...
- Jelena Trivan
- Preminuo general Nebojša Pavković
- Разведене жене - веза са њима
- Zasto je katolicanstvo moralo da se...
Stihovi za moju dusu
- Začetnik teme SlatKis6702
- Datum pokretanja
Mister
Legenda
- Poruka
- 67.774
Ekspres za sever
Mozda niko nije umeo da te zeli ovako
kao ja nocas.
Tvoje ruke bele kao samoca.
Tvoja bedra sa ukusom platna i voca.
Tvoj malo sustavi glas.
Sa nosom decackim prilepljenim
uz okno vagona,
nejasan samom sebi
kao oprostajno pismo padavicara,
i cudno uznemiren toplinom
kao razmazen pas,
putujem, evo, putujem
da natrpam u glavu jos neslucene predele,
da drvecu pozelim najlepsu laku noc
na svetu,
da se vrtim kao lisce,
kao vetar po travnjacima,
kao zvezde i ptice.
Da malo nemam plan.
Da imitiram klavijature,
liftove
i okean.
Da zaboravim ruku na tvom struku.
I lice uz tvoje lice.
M. Antic
Mozda niko nije umeo da te zeli ovako
kao ja nocas.
Tvoje ruke bele kao samoca.
Tvoja bedra sa ukusom platna i voca.
Tvoj malo sustavi glas.
Sa nosom decackim prilepljenim
uz okno vagona,
nejasan samom sebi
kao oprostajno pismo padavicara,
i cudno uznemiren toplinom
kao razmazen pas,
putujem, evo, putujem
da natrpam u glavu jos neslucene predele,
da drvecu pozelim najlepsu laku noc
na svetu,
da se vrtim kao lisce,
kao vetar po travnjacima,
kao zvezde i ptice.
Da malo nemam plan.
Da imitiram klavijature,
liftove
i okean.
Da zaboravim ruku na tvom struku.
I lice uz tvoje lice.
M. Antic
- Poruka
- 398.550
Trebam te
kao poverenje,snagu
verovanje,nadanje,
kao osmeh,neznost,
trebam te kao ljubav
Sanjam te
kao zvezdu..kao reku
noc i dan
kao vreme i
moj zagrljaj
Zelim te
na mestu koje postoji
i na kome nikada
nismo bili..
Ne, nije dzoint
ni hrabrost, ni vino
samo ceznja beskrajna
u jednacini bez resenja.
(n.a)
kao poverenje,snagu
verovanje,nadanje,
kao osmeh,neznost,
trebam te kao ljubav
Sanjam te
kao zvezdu..kao reku
noc i dan
kao vreme i
moj zagrljaj
Zelim te
na mestu koje postoji
i na kome nikada
nismo bili..
Ne, nije dzoint
ni hrabrost, ni vino
samo ceznja beskrajna
u jednacini bez resenja.
(n.a)
- Poruka
- 398.550
„Jer šta je lepota ako ne sam početak strašnoga, koji smo taman
još kadri da podnesemo, pa mu se tol'ko divimo samo zato što s nehajnim prezirom
neće da nas razori. Svaki je anđeo strašan.“
Rilke, odlomak iz „Prve elegije“
još kadri da podnesemo, pa mu se tol'ko divimo samo zato što s nehajnim prezirom
neće da nas razori. Svaki je anđeo strašan.“
Rilke, odlomak iz „Prve elegije“
- Poruka
- 398.550
Božidar Kovačević – Sve u duši
U dubini duše moje
Dno je pakla,
Zbir svih jada.
U dubini duše moje
San je raja,
Vir svih nada.
Ali koje glase sluša
Sada duša?
U dubini duše moje
Dno je pakla,
Zbir svih jada.
U dubini duše moje
San je raja,
Vir svih nada.
Ali koje glase sluša
Sada duša?
gost 443393
Aktivan član
- Poruka
- 1.634
Dino Merlin ptica bjela
(Refren)
Kada jednom budem ja
Ko sneg ptica bjela
Ne reci nikom
Da si me srela, a kamoli voljela
Kada jednom duša bolna
Odleti od tjela
Ne reci nikom da si me
Žednog preko vode prevljela
(Refren)
Kada jednom budem ja
Ko sneg ptica bjela
Ne reci nikom
Da si me srela, a kamoli voljela
Kada jednom duša bolna
Odleti od tjela
Ne reci nikom da si me
Žednog preko vode prevljela
Mister
Legenda
- Poruka
- 67.774
ZAPISANO U SREDU
U sredu smo se prvi put sreli,
a do tada se nismo znali.
U petak smo se zavoleli.
U ponedeljak posvađali.
Opet je sreda.
Sad svima kažem dok lutam po korzu sam:
ne, nije ona lepša ni draža od drugih devojčica koje znam.
Pa kad je sretnem - oči krijem.
Zviždućem.
Gledam u nešto drugo.
I mislim: zbilja, svejedno mi je...
Al' okrećem se dugo... dugo...
Mika
U sredu smo se prvi put sreli,
a do tada se nismo znali.
U petak smo se zavoleli.
U ponedeljak posvađali.
Opet je sreda.
Sad svima kažem dok lutam po korzu sam:
ne, nije ona lepša ni draža od drugih devojčica koje znam.
Pa kad je sretnem - oči krijem.
Zviždućem.
Gledam u nešto drugo.
I mislim: zbilja, svejedno mi je...
Al' okrećem se dugo... dugo...
Mika
- Poruka
- 398.550
Belasa jedro usamljeno,
Kroz plavu maglu mreška sjaj!...
Što će po svetu nedoglednom?
Što ostavi svoj rodni kraj?...
Talasi pljušte, urla vetar,
Jarbol se povija ko prut...
Ne traži ono sreću svetom,
Nit ga od sreće vodi put!
Pod njime plave vode jure,
Nad njim je jarkog sunca vir...
A ono večno hoće bure,
Kao da bure daju mir!
Ljermontov, „Jedro“
Kroz plavu maglu mreška sjaj!...
Što će po svetu nedoglednom?
Što ostavi svoj rodni kraj?...
Talasi pljušte, urla vetar,
Jarbol se povija ko prut...
Ne traži ono sreću svetom,
Nit ga od sreće vodi put!
Pod njime plave vode jure,
Nad njim je jarkog sunca vir...
A ono večno hoće bure,
Kao da bure daju mir!
Ljermontov, „Jedro“
Tea
Veoma poznat
- Poruka
- 13.047
Lose yourself, In Silence
Lose yourself,
Lose yourself in this love.
When you lose yourself in this love,
you will find everything.
Lose yourself,
Lose yourself.
Do not fear this loss,
For you will rise from the earth
and embrace the endless heavens.
Lose yourself,
Lose yourself.
Escape from this earthly form,
For this body is a chain
and you are its prisoner.
Smash through the prison wall
and walk outside with the kings and princes.
Lose yourself,
Lose yourself at the foot of the glorious King.
When you lose yourself
before the King
you will become the King.
Lose yourself,
Lose yourself.
Escape from the black cloud
that surrounds you.
Then you will see your own light
as radiant as the full moon.
Now enter that silence.
This is the surest way
to lose yourself. . . .
What is your life about, anyway?—
Nothing but a struggle to be someone,
Nothing but a running from your own silence.
A guide has entered this life in silence.
His message is only heard in silence.
Take a sip of his precious wine
And lose yourself.
Don’t insult the greatness of his love,
For he helps all those who suffer, in silence.
Polish the mirror between the breaths.
Go with him, beyond words.
He knows your every deed.
He is the one
who moves the wheel of heaven, in silence.
Every thought is buried in your heart;
He will reveal them one by one, in silence.
Turn each of your thoughts into a bird
And let them fly to the other world.
One is an owl, one is a falcon, one is a crow.
Each one is different from the others
But they are all the same in silence.
To see the Moon that cannot be seen
Turn your eyes inward
and look at yourself, in silence.
In this world and the next,
Don’t talk about this and that;
Let him show you everything,
shining as one . . . in silence.
Lose yourself,
Lose yourself in this love.
When you lose yourself in this love,
you will find everything.
Lose yourself,
Lose yourself.
Do not fear this loss,
For you will rise from the earth
and embrace the endless heavens.
Lose yourself,
Lose yourself.
Escape from this earthly form,
For this body is a chain
and you are its prisoner.
Smash through the prison wall
and walk outside with the kings and princes.
Lose yourself,
Lose yourself at the foot of the glorious King.
When you lose yourself
before the King
you will become the King.
Lose yourself,
Lose yourself.
Escape from the black cloud
that surrounds you.
Then you will see your own light
as radiant as the full moon.
Now enter that silence.
This is the surest way
to lose yourself. . . .
What is your life about, anyway?—
Nothing but a struggle to be someone,
Nothing but a running from your own silence.
A guide has entered this life in silence.
His message is only heard in silence.
Take a sip of his precious wine
And lose yourself.
Don’t insult the greatness of his love,
For he helps all those who suffer, in silence.
Polish the mirror between the breaths.
Go with him, beyond words.
He knows your every deed.
He is the one
who moves the wheel of heaven, in silence.
Every thought is buried in your heart;
He will reveal them one by one, in silence.
Turn each of your thoughts into a bird
And let them fly to the other world.
One is an owl, one is a falcon, one is a crow.
Each one is different from the others
But they are all the same in silence.
To see the Moon that cannot be seen
Turn your eyes inward
and look at yourself, in silence.
In this world and the next,
Don’t talk about this and that;
Let him show you everything,
shining as one . . . in silence.
- Poruka
- 36.307
Kraj tanana šadrvana ( Azra)
Hajnrih Hajne, prevod A.Šantić
Kraj tanana šadrvana,
gdje žubori voda živa
šetala se svakog dana
sultanova kćerka mila.
Svakog dana jedno ropče,
stajalo kraj šadrvana.
Kako vrijeme prolazilo,
sve je blijeđe, blijeđe bilo.
Jednog dana zapita ga
sultanova kćerka draga:
„Kazuj, robe, odakle si,
iz plemena kojega si?“
„Ja se zovem El Muhamed,
iz plemena starih Azra
što za ljubav život gube,
i umiru kada ljube!“
Hajnrih Hajne, prevod A.Šantić
Kraj tanana šadrvana,
gdje žubori voda živa
šetala se svakog dana
sultanova kćerka mila.
Svakog dana jedno ropče,
stajalo kraj šadrvana.
Kako vrijeme prolazilo,
sve je blijeđe, blijeđe bilo.
Jednog dana zapita ga
sultanova kćerka draga:
„Kazuj, robe, odakle si,
iz plemena kojega si?“
„Ja se zovem El Muhamed,
iz plemena starih Azra
što za ljubav život gube,
i umiru kada ljube!“
- Poruka
- 398.550
Aleksa Šantić – Duša
Ja vidim kad na te, topla i bijela,
Kroz tvoj pendžer mala mjesečina pada…
I šum svaki čujem tvoga odijela,
Na dušeke meke kada kloneš mlada.
Kao sjenka tvoja svake te minute
Moja duša prati i uza te dršće.
I ljubice svoje, čežnjama osute,
Prosipa na tvoju stazu i raskršće.
U baštama tvojim ono rosa nije –
To su suze sreće što ih ona lije,
Pri sjaju zvijezda u tihu pokoju.
U kandilu tvome kada žižak cepti,
Znaj, to duša moja prislužena trepti,
I prosipa na te zlatnu svjetlost svoju.
Ja vidim kad na te, topla i bijela,
Kroz tvoj pendžer mala mjesečina pada…
I šum svaki čujem tvoga odijela,
Na dušeke meke kada kloneš mlada.
Kao sjenka tvoja svake te minute
Moja duša prati i uza te dršće.
I ljubice svoje, čežnjama osute,
Prosipa na tvoju stazu i raskršće.
U baštama tvojim ono rosa nije –
To su suze sreće što ih ona lije,
Pri sjaju zvijezda u tihu pokoju.
U kandilu tvome kada žižak cepti,
Znaj, to duša moja prislužena trepti,
I prosipa na te zlatnu svjetlost svoju.
- Poruka
- 398.550
Vasko Popa: „Ljubav na prvi pogled“
Ti si moj početak
Koji me pokrenuo
Sveo sam se
Na tvoju osovinu
Sav sam se usijao
Od tvog prvog obrtaja
Lepo ću se putem polomiti
I sjediniti se zauvek s tobom
U kršu i lomu
Nisam lud
Da baš sada zastanem
Da se ohladim
I ružno poplavim
Ti si moj početak
Koji me pokrenuo
Sveo sam se
Na tvoju osovinu
Sav sam se usijao
Od tvog prvog obrtaja
Lepo ću se putem polomiti
I sjediniti se zauvek s tobom
U kršu i lomu
Nisam lud
Da baš sada zastanem
Da se ohladim
I ružno poplavim
- Poruka
- 398.550
Svetli grobovi
Bejaste li, braćo moja mlada,
Da l’ bejaste vi na groblju kada,
Aj’ na groblju, na golemu?
— Ta uvek smo mi na njemu.
Groblje j’ zemlja kom se hodi;
Groblje j’ voda kom se brodi;
Groblje — vrti i gradine;
Groblje — brda i doline,
Svaka stopa:
Grob do groba.
Groblje j’ spomen doba sviju,
Groblje — knjige što se štiju,
Povesnica svih zemalja,
Starostavnik cara, kralja.
I čitulja viših slika
Izbranika, mučenika,
Od početka pamtiveka,
Sve j’ to groblje —
Al’ je i kolevka.
Nema broja ni imena
U visini zvezdam’ svima,
Kamol’ broja i spomena
U zemljici grobovima!
Milione progutala j’ tama,
Crna tama mnogih tisućleća,
Niko ih se više i ne seća,
— No pogdekom uvek gori sveća.
Il’ je sveća, il’ je ime svetlo,
Il’ su dela koja se ne gase,
Pa redove nedoglednog groblja
Svojim zrakom krase.
Ti grobovi,
Stari, novi,
Oni sjaju
Svakom naraštaju —
Kad se umlje u prošlost udubi
U tamnini da se ne izgubi;
Kad se pustiš u davnine svete
U davnine i svete i klete,
Da ti miso puta ne pomete.
To su vatre doglasnice,
Pružajuć’ se iz daljnih eona
U povorci onoj dugoj —
Dostavljajuć’ jedna drugoj
Strujom koja napred leti,
Težeć’ samo jednoj meti.
Pa se tako svetli mlazi —
Pa se vide svetli trazi
Jednog duha raznih doba,
Duha kome nema groba.
— U grob samo sruši kosti,
Strese pepo koj’ mu smeta
Bržem buju viša leta
K uzvišenoj budućnosti.
Ko s’ osvrne da pogledi
Bistrim okom i pogledom
Na grobove ove svetle,
Povesnice dugim redom,
Mora čuti kako j’ živo,
Kroz vekove, kroz maglinu,
Ded unuku, otac sinu,
Borac borcu dovikivo:
„Gde ja stadoh — ti ćeš poći!”
„Što ne mogoh — ti ćeš moći!”
„Kud ja nisam — ti ćeš doći!”
„Što ja počeh — ti produži!”
„Još smo dužni — ti oduži!”
To su zbori, to su glasi
Kojima se prošlost krasi,
Što prodiru kroz svet mračni
Sa grobova onih zračni’,
Spajajući gromkim jekom
I Božanskom silom nekom,
Spajajući vek sa vekom
I čoveka sa čovekom.
Oko svakog svetlog groba
(Baš ko gore oko zvezda)
Povesnica priča ovo:
Hvatalo se neko kolo,
Kolo mlado, kolo novo,
Nove klice stara nada,
Novo cveće stabla stara,
Duše čiste, srca mlada,
Naslednici svetog žara; —
Tu se slego život mladi
Da se s grobom razgovara.
„I ti pade, dragi brate!”
— „Nisam, deco, vas dok traje!”
„Je l’ ti borba bila teška?”
— „Pokušajte, milina je!”
„Šta si hteo? — kud si poš’o?”
— „Tamo kud se stići mora!”
„Zar je vera tako jaka?”
— „Uvek jača od zlotvora!”
„Malo nas je koj’ bi smeli” —
— „Al’ vas jaka sila kreće!”
„Zar ko može stići celi?”
— „Ko posumnja nikad neće!” —
„A ko behu oni divi
Koji su te napred zvali,
Koji su te ojačali,
Koji su ti krila dali?”
— „To bejahu ideali!
Bez njih nema više leta
Nad oblakom mraka gusta,
Bez njih bi se malaksalo,
Bez njih bi se brzo palo,
Svet bi bio grob bez cveta,
život prazan — mladost pusta!”
Oko svakog svetlog groba
Prikupljo se život novi,
Naslednici svetlog žara,
Kupili se sokolovi,
Pijuć’ dušom svetle zrake. —
Jest. tako je, braćo draga,
Ti grobovi nisu rake,
Već kolevke novih snaga!
I vama je, jaoj, pao
Stegonoša dičnog stega, —
Al’ je sino grobak novi, —
Vi stojite oko njega.
Tu pogleda brat na brata,
P’ onda gore, p’ onda u se;
Grudi dršću, usta ćute,
Ali duše razum’u se.
Da l’ to snaga niče nova? —
— Daruj, Bože, blagoslova,
Da vas združi bratska sloga,
Zavetnike koji s’ kupe
Oko groba Đurinoga!
Jovan Jovanović Zmaj
Bejaste li, braćo moja mlada,
Da l’ bejaste vi na groblju kada,
Aj’ na groblju, na golemu?
— Ta uvek smo mi na njemu.
Groblje j’ zemlja kom se hodi;
Groblje j’ voda kom se brodi;
Groblje — vrti i gradine;
Groblje — brda i doline,
Svaka stopa:
Grob do groba.
Groblje j’ spomen doba sviju,
Groblje — knjige što se štiju,
Povesnica svih zemalja,
Starostavnik cara, kralja.
I čitulja viših slika
Izbranika, mučenika,
Od početka pamtiveka,
Sve j’ to groblje —
Al’ je i kolevka.
Nema broja ni imena
U visini zvezdam’ svima,
Kamol’ broja i spomena
U zemljici grobovima!
Milione progutala j’ tama,
Crna tama mnogih tisućleća,
Niko ih se više i ne seća,
— No pogdekom uvek gori sveća.
Il’ je sveća, il’ je ime svetlo,
Il’ su dela koja se ne gase,
Pa redove nedoglednog groblja
Svojim zrakom krase.
Ti grobovi,
Stari, novi,
Oni sjaju
Svakom naraštaju —
Kad se umlje u prošlost udubi
U tamnini da se ne izgubi;
Kad se pustiš u davnine svete
U davnine i svete i klete,
Da ti miso puta ne pomete.
To su vatre doglasnice,
Pružajuć’ se iz daljnih eona
U povorci onoj dugoj —
Dostavljajuć’ jedna drugoj
Strujom koja napred leti,
Težeć’ samo jednoj meti.
Pa se tako svetli mlazi —
Pa se vide svetli trazi
Jednog duha raznih doba,
Duha kome nema groba.
— U grob samo sruši kosti,
Strese pepo koj’ mu smeta
Bržem buju viša leta
K uzvišenoj budućnosti.
Ko s’ osvrne da pogledi
Bistrim okom i pogledom
Na grobove ove svetle,
Povesnice dugim redom,
Mora čuti kako j’ živo,
Kroz vekove, kroz maglinu,
Ded unuku, otac sinu,
Borac borcu dovikivo:
„Gde ja stadoh — ti ćeš poći!”
„Što ne mogoh — ti ćeš moći!”
„Kud ja nisam — ti ćeš doći!”
„Što ja počeh — ti produži!”
„Još smo dužni — ti oduži!”
To su zbori, to su glasi
Kojima se prošlost krasi,
Što prodiru kroz svet mračni
Sa grobova onih zračni’,
Spajajući gromkim jekom
I Božanskom silom nekom,
Spajajući vek sa vekom
I čoveka sa čovekom.
Oko svakog svetlog groba
(Baš ko gore oko zvezda)
Povesnica priča ovo:
Hvatalo se neko kolo,
Kolo mlado, kolo novo,
Nove klice stara nada,
Novo cveće stabla stara,
Duše čiste, srca mlada,
Naslednici svetog žara; —
Tu se slego život mladi
Da se s grobom razgovara.
„I ti pade, dragi brate!”
— „Nisam, deco, vas dok traje!”
„Je l’ ti borba bila teška?”
— „Pokušajte, milina je!”
„Šta si hteo? — kud si poš’o?”
— „Tamo kud se stići mora!”
„Zar je vera tako jaka?”
— „Uvek jača od zlotvora!”
„Malo nas je koj’ bi smeli” —
— „Al’ vas jaka sila kreće!”
„Zar ko može stići celi?”
— „Ko posumnja nikad neće!” —
„A ko behu oni divi
Koji su te napred zvali,
Koji su te ojačali,
Koji su ti krila dali?”
— „To bejahu ideali!
Bez njih nema više leta
Nad oblakom mraka gusta,
Bez njih bi se malaksalo,
Bez njih bi se brzo palo,
Svet bi bio grob bez cveta,
život prazan — mladost pusta!”
Oko svakog svetlog groba
Prikupljo se život novi,
Naslednici svetlog žara,
Kupili se sokolovi,
Pijuć’ dušom svetle zrake. —
Jest. tako je, braćo draga,
Ti grobovi nisu rake,
Već kolevke novih snaga!
I vama je, jaoj, pao
Stegonoša dičnog stega, —
Al’ je sino grobak novi, —
Vi stojite oko njega.
Tu pogleda brat na brata,
P’ onda gore, p’ onda u se;
Grudi dršću, usta ćute,
Ali duše razum’u se.
Da l’ to snaga niče nova? —
— Daruj, Bože, blagoslova,
Da vas združi bratska sloga,
Zavetnike koji s’ kupe
Oko groba Đurinoga!
Jovan Jovanović Zmaj
- Poruka
- 398.550
Tri puta je srećna ona koja je tako sigurna
U sebe i verna u srcu,
Da neće bolje da je namami
Ni strah da je omete,
Već kao čvrsta lađa razbija
Besne talase i drži svoj pravac;
Ni bura je ne skreće sa svog puta,
Ni lepše vreme, lažno zadovoljstvo.
Takvo samouverenje ne treba da se plaši prkosa
Zavidnih neprijatelja; ni usluga prijatelja;
Već uz potporu svoje čvrste snage
Ni sebi ni drugome se ne priklanja.
Najsrećnija je ona što se tako uverena odmara,
A najsrećniji je on koga ona najviše voli.
Edmund Spenser
U sebe i verna u srcu,
Da neće bolje da je namami
Ni strah da je omete,
Već kao čvrsta lađa razbija
Besne talase i drži svoj pravac;
Ni bura je ne skreće sa svog puta,
Ni lepše vreme, lažno zadovoljstvo.
Takvo samouverenje ne treba da se plaši prkosa
Zavidnih neprijatelja; ni usluga prijatelja;
Već uz potporu svoje čvrste snage
Ni sebi ni drugome se ne priklanja.
Najsrećnija je ona što se tako uverena odmara,
A najsrećniji je on koga ona najviše voli.
Edmund Spenser
- Poruka
- 398.550
Aleksa Šantić – I Opet mi duša sve o tebi sanja
I opet mi duša sve o tebi sanja,
I kida se srce i za tobom gine,
A nevjera tvoja daleko se sklanja,
Kao tavni oblak kad sa neba mine.
I opet si meni čista, sjajna, vedra,
Iz prizraka tvoga blaženstva me griju,
Pa bih opet tebi panuo na njedra
I gledô ti oči što se slatko smiju.
Tako vita jela koju munja zgodi
Još u nebo gleda i života čeka,
I ne misli: nebo da oblake vodi
Iz kojih će nova zagrmiti jeka...
27. augusta 1896.
I opet mi duša sve o tebi sanja,
I kida se srce i za tobom gine,
A nevjera tvoja daleko se sklanja,
Kao tavni oblak kad sa neba mine.
I opet si meni čista, sjajna, vedra,
Iz prizraka tvoga blaženstva me griju,
Pa bih opet tebi panuo na njedra
I gledô ti oči što se slatko smiju.
Tako vita jela koju munja zgodi
Još u nebo gleda i života čeka,
I ne misli: nebo da oblake vodi
Iz kojih će nova zagrmiti jeka...
27. augusta 1896.
Tea
Veoma poznat
- Poruka
- 13.047
NEMA TE
Opet sam te tražila
u nekim mračnim sobama
gdje tutnje tuđe prošlosti
U nekim drugim ljudima
koji ti ni po čemu ne sliče
Na tuđim dlanovima
u praznim pogledima
na pijanim usnama
umišljenih pjesnika
i nigdje te nema
Tvoja tišina
piše duga pisma
i tvoja odsutnost
nema svoje ime
Sa druge strane razuma
još uvijek dolutaš
sanjiv i djetinjasto zanesen
nekim tako običnim stvarima
Ostaviš otiske prstiju
izgužvanu postelju
i par stihova pride
Da ne zaboravim
i nikad sebi ne oprostim
što te sa svakim jutrom
opet izgubim
Tebe koji si dan
i noć
i onaj san
koji se čeka
životima uzastopno
(C) Marijana Vukčević
Opet sam te tražila
u nekim mračnim sobama
gdje tutnje tuđe prošlosti
U nekim drugim ljudima
koji ti ni po čemu ne sliče
Na tuđim dlanovima
u praznim pogledima
na pijanim usnama
umišljenih pjesnika
i nigdje te nema
Tvoja tišina
piše duga pisma
i tvoja odsutnost
nema svoje ime
Sa druge strane razuma
još uvijek dolutaš
sanjiv i djetinjasto zanesen
nekim tako običnim stvarima
Ostaviš otiske prstiju
izgužvanu postelju
i par stihova pride
Da ne zaboravim
i nikad sebi ne oprostim
što te sa svakim jutrom
opet izgubim
Tebe koji si dan
i noć
i onaj san
koji se čeka
životima uzastopno
(C) Marijana Vukčević
gost 443393
Aktivan član
- Poruka
- 1.634
Vesna Zmijanac nevera moja
Šta da ti pričam
Kad sve znaš
Osećam već dugo
Promašaj naš
Crce za srce
Neće da čuje
Šta se tu može
Šta je tu je
Nevera moja, bila si ti
zabluda(i mog detinjstva) moje mladosti
Ničega nema među nama ni tuge ni radosti
Šta da ti pričam
Kad sve znaš
Osećam već dugo
Promašaj naš
Crce za srce
Neće da čuje
Šta se tu može
Šta je tu je
Nevera moja, bila si ti
zabluda(i mog detinjstva) moje mladosti
Ničega nema među nama ni tuge ni radosti
- Poruka
- 398.550
Kaže smrt, prolazeći sobom,
Svejedno ću te ščepati
Ma šta bio:
Pisac, taksista, svodnik, kasapin,
Padobranac, ščepaću te .
Važi srce, kažem joj .
I sada pijemo zajedno
Dok jedan po ponoći polako prelazi u dva
Po ponoći i
Samo ona zna pravi trenutak
Ali sam je ipak zajebao:
Izvukao sam svojih
5 prokletih minuta
i još mnogo
preko toga.
Čarls Bukovski
Svejedno ću te ščepati
Ma šta bio:
Pisac, taksista, svodnik, kasapin,
Padobranac, ščepaću te .
Važi srce, kažem joj .
I sada pijemo zajedno
Dok jedan po ponoći polako prelazi u dva
Po ponoći i
Samo ona zna pravi trenutak
Ali sam je ipak zajebao:
Izvukao sam svojih
5 prokletih minuta
i još mnogo
preko toga.
Čarls Bukovski
- Poruka
- 398.550
Biće da je od alkohola - Konstantin Kavafi
Biće da je od alkohola koji sam popio uveče
biće da mi se spavalo, umorio sam se toga dana.
Nestao je ispred mene crni drveni stub
sa antičkim kapitelom; i vrata trpezarije,
i ona crvena fotelja; i mali kauč.
Na njihovo mesto došla je jedna ulica u Marselju.
I moja duša se slobodno, bez zadrške,
tamo opet pojavila i kretala,
u obliku osećajnog i čulnog mladića -
iskvarenog mladića: da navedemo i to.
Biće da je od alkohola koji sam popio uveče
biće da mi se spavalo, umorio sam se toga dana.
Osetio sam olakšanje na duši, koja, jadnica,
stalno oseća zadršku pod teretom godina.
Osetio sam olakšanje na duši koja mi se pokazala
u jednoj simpatičnoj ulici u Marselju,
u obliku srećnog, iskvarenog mladića
koji se ničeg nije stideo, svakako.
Biće da je od alkohola koji sam popio uveče
biće da mi se spavalo, umorio sam se toga dana.
Nestao je ispred mene crni drveni stub
sa antičkim kapitelom; i vrata trpezarije,
i ona crvena fotelja; i mali kauč.
Na njihovo mesto došla je jedna ulica u Marselju.
I moja duša se slobodno, bez zadrške,
tamo opet pojavila i kretala,
u obliku osećajnog i čulnog mladića -
iskvarenog mladića: da navedemo i to.
Biće da je od alkohola koji sam popio uveče
biće da mi se spavalo, umorio sam se toga dana.
Osetio sam olakšanje na duši, koja, jadnica,
stalno oseća zadršku pod teretom godina.
Osetio sam olakšanje na duši koja mi se pokazala
u jednoj simpatičnoj ulici u Marselju,
u obliku srećnog, iskvarenog mladića
koji se ničeg nije stideo, svakako.
Mister
Legenda
- Poruka
- 67.774
Suton u čovjeku
Ne može sve što se
voljelo da se drži,
nemaju sve stvari
neprekidne veze.
Mnogi list čeznutljiv
gorko sunce sprži,
cijeli komad duše ugine
od jeze.
Ima i u meni hladan
hodnik smrti
ima trijem kostura i
dvorana leša.
I u mozgu mojem mlinica
se vrti,
a drage ljubavi trg
nemilo miješa.
Tko smije da kaže; srce
žrtvovati ?
Ipak srce vene, dio za
dijelom.
Izgubljeno nikad više se
ne vrati,
nikad više se nadat
srcu cijelom.
Nisam umro jednom,
nego dva-tri puta
pitanje me muči; što mi
još preosta ?
I samo nevrijedni kakav
trag moj pluta.
Kad mogu da volim,
često već je dosta.
Sklonosti i sreće gade
borca trijezna,
koji ne oprašta
izgubljenu meku.
Svak se čudi novom, i
već nitko ne zna
kad pogibe jedan svijet
u čovjeku.
Tin Ujević
Ne može sve što se
voljelo da se drži,
nemaju sve stvari
neprekidne veze.
Mnogi list čeznutljiv
gorko sunce sprži,
cijeli komad duše ugine
od jeze.
Ima i u meni hladan
hodnik smrti
ima trijem kostura i
dvorana leša.
I u mozgu mojem mlinica
se vrti,
a drage ljubavi trg
nemilo miješa.
Tko smije da kaže; srce
žrtvovati ?
Ipak srce vene, dio za
dijelom.
Izgubljeno nikad više se
ne vrati,
nikad više se nadat
srcu cijelom.
Nisam umro jednom,
nego dva-tri puta
pitanje me muči; što mi
još preosta ?
I samo nevrijedni kakav
trag moj pluta.
Kad mogu da volim,
često već je dosta.
Sklonosti i sreće gade
borca trijezna,
koji ne oprašta
izgubljenu meku.
Svak se čudi novom, i
već nitko ne zna
kad pogibe jedan svijet
u čovjeku.
Tin Ujević
- Poruka
- 398.550
Milan Kundera: „Zašto si tako lepa“
Zašto si tako lepa?
Ne budi tako lepa.
Hoću da budeš od mesa,
ne od sunčevog sjaja.
Zašto si tako lepa?
Kad bi bar imala pege
da ih večno po tvom licu skupljam.
Kad bi bar bila razroka!
Celog bih života na kolenima
ubeđivao razroko oko.
Ali, ti si lepa.
Da, od sunčevog si sjaja.
Ali ja ne mogu stalno živeti u tom sjaju.
Ne mogu na pozornici živeti.
Sve mi se vidi!
Svaka moja ružnoća.
Svaki posrtaj.
Ne mogu živeti pod reflektorima.
Shvati to.
Nemoj plakati.
Ne mogu živeti s tobom.
Suviše si lepa.
Zašto si tako lepa?
Ne budi tako lepa.
Hoću da budeš od mesa,
ne od sunčevog sjaja.
Zašto si tako lepa?
Kad bi bar imala pege
da ih večno po tvom licu skupljam.
Kad bi bar bila razroka!
Celog bih života na kolenima
ubeđivao razroko oko.
Ali, ti si lepa.
Da, od sunčevog si sjaja.
Ali ja ne mogu stalno živeti u tom sjaju.
Ne mogu na pozornici živeti.
Sve mi se vidi!
Svaka moja ružnoća.
Svaki posrtaj.
Ne mogu živeti pod reflektorima.
Shvati to.
Nemoj plakati.
Ne mogu živeti s tobom.
Suviše si lepa.
- Poruka
- 398.550
Zemlja – Novak Đukić
Prvo se od zemlje
Odvojio jug
Zatim sever
Istok
Pa zapad
Sa najviše krvi
Zatim se razdvojio
Grad od grada
Planina od planine
Brdo od brda
Svako dvorište
Država za sebe
Ostala je samo
Jedna budala
Koja veruje
Da je zemlja ispod stopala
Još sigurno njegova
A ne zna
Da se leva noga
Odavno dogovorila sa levim okom
Da zbrišu
I napuste
Ono što ih sputava
Prvo se od zemlje
Odvojio jug
Zatim sever
Istok
Pa zapad
Sa najviše krvi
Zatim se razdvojio
Grad od grada
Planina od planine
Brdo od brda
Svako dvorište
Država za sebe
Ostala je samo
Jedna budala
Koja veruje
Da je zemlja ispod stopala
Još sigurno njegova
A ne zna
Da se leva noga
Odavno dogovorila sa levim okom
Da zbrišu
I napuste
Ono što ih sputava
- Poruka
- 398.550
Vasko Popa: RUŽOKRADICE
Neko bude ružino drvo
Neki budu vetrove kćeri
Neki ružokradice
Ružokradice se privuku ružinom drvetu
Jedan od njih ukrade ružu
U srce je svoje sakrije
Vetrove se kćeri pojave
Ugledaju obranu lepotu
I pojure ružokradice
Otvaraju im grudi jednom po jednom
U nekoga nađu srce
U nekoga bogami ne
Otvaraju im otvaraju grudi
Sve dok u jednog srce ne otkriju
I u srcu ukradenu ružu
Neko bude ružino drvo
Neki budu vetrove kćeri
Neki ružokradice
Ružokradice se privuku ružinom drvetu
Jedan od njih ukrade ružu
U srce je svoje sakrije
Vetrove se kćeri pojave
Ugledaju obranu lepotu
I pojure ružokradice
Otvaraju im grudi jednom po jednom
U nekoga nađu srce
U nekoga bogami ne
Otvaraju im otvaraju grudi
Sve dok u jednog srce ne otkriju
I u srcu ukradenu ružu
- Poruka
- 398.550
Vladimir Majakovski ― „Evo vam“
Izliće se, odavde, sokakom iz snova,
po čoveku vaša debljina što ubija,
ja vam pokazah samo kutiju stihova
ja – jeftinih reči rasipnik i trošadžija.
Vama, muškarače, brkovi su od kupusa
iz nepojedenog ščija što klapi.
Vi, ženo, imate belila neka gusta,
žmirkate ko ostriga kad je rak ošapi.
Svi se vi na pesničko srce ko na leptira,
ljutite, prljavi, sa i bez kaljača.
Gomila pozverinji, prepuna nemira,
nakostreši se stonoga vaška.
A ako ja danas ličim na Hune,
neću da majmunišem, je l vama to prija,
Ja ću – evo vam – da se kikoćem i da pljunem,
pravo vama u lice
ja – jeftinih reči, rasipnik i trošadžija
Izliće se, odavde, sokakom iz snova,
po čoveku vaša debljina što ubija,
ja vam pokazah samo kutiju stihova
ja – jeftinih reči rasipnik i trošadžija.
Vama, muškarače, brkovi su od kupusa
iz nepojedenog ščija što klapi.
Vi, ženo, imate belila neka gusta,
žmirkate ko ostriga kad je rak ošapi.
Svi se vi na pesničko srce ko na leptira,
ljutite, prljavi, sa i bez kaljača.
Gomila pozverinji, prepuna nemira,
nakostreši se stonoga vaška.
A ako ja danas ličim na Hune,
neću da majmunišem, je l vama to prija,
Ja ću – evo vam – da se kikoćem i da pljunem,
pravo vama u lice
ja – jeftinih reči, rasipnik i trošadžija
