Stihovi za moju dusu

[Nina]

Gde si to ti ja živim živeo sam živeću
Ja stvaram stvorio sam te pa i izmeniću te
A ipak za tebe sam samo dete bez smisla
Izmislio sam te ja

Pol Elijar

 

[Prosepina]

,,О теби нећу говорити људима.
Нећу им рећи да ли си ми само
познаник био или пријатељ драг;
ни какав је, ни да ли је
у нашим сновима и жудима
дана ових остао траг."

- Десанка Максимовић

 

[Nina]

Zaljubljena – Pol Elijar

Ona stoji na mojim očnim kapcima
I njene kose zamršene su u mojima
Njeno telo ima oblik mojih ruku
Ona je boje mojih očiju
Ona se utapa u moju senku
Kao kamen u nebo

Ona ima uvek otvorene oči
I ne dopušta mi da spavam
Njeni snovi pri punoj svetlosti
Mogu sunce da ispare
Zbog njih se smejem plačem i smejem
Govorim a ništa ne kazujem

 

[Prosepina]

Ноћ се звезда у зени...
Месец пасе над реком
таму. Нежност у мени
хтео бих дати неком.

Вру жеље ко млада вина
Љубав крв нежно таласа...
Сања крај мене тишина
драгање њеног гласа.

Хтео бих поглед јој зелен
ко бојен ведрином далеком.
Месец сребрни јелен
пасе таму над реком.

- Бранко Миљковић

 

[Nina]

Herman Hese - Zavodnik

Pred mnogim vratima sam čekao.
Na mnoga uha šapnuo svoju pesmu.
I uvek kad se usta jedna predavala
i žeđ bila ugašena,
jedna blažena iluzija u grob bi silazila.

Ostalo bi samo telo u prevarenoj ruci.
Poljupci koje strašno moljah,
duge noći koje grozničavo iščekivah
na kraju behu kao zgažen cvet
bez mirisa nestala lepota.
Iz mnogih postelja ustao bih tužan
kad je žudnja postala mi navika.

Bežeći od užitka tražio sam san
opet novu želju i svoju samoću
taj užitak moje je prokletstvo
jer nesrećnim me čini
da svaki san o njoj stvarnost uništava.

Oklevajući, ruku ka novom cvetu pružam,
da novom uhu svoju pesmu šapnem:

Brani se, najlepša moja,
zakopčaj haljinu svoju,
opčini me, izmuči me,
nikad mi ne reci: da.

 

[Nina]

Lejla Kašić: U tebi je svaki muškarac kog sam ikad ljubila

U tebi je svaki muškarac
kog sam ikad ljubila
što me oživljava
drži budnom
održava bludnom
dok osećam arhetip čoveka

moj si
animus
i moja anima
dok nam se mesa
zarivaju jedno u drugo
kosti sudaraju
kada se
želimo
volimo
do ivica razuma
izmaka snaga
poigravanja sa nesvesnim

što me
rastrže
kida
čini ludom
kada mi
izmičeš pod kukovima
kada te
ne osećam pod noktima
kada me
ostavljaš

jer ne boli samo tvoja izdaja
već i svakog muškarca
kog sam ikad ljubila.

 

[Tea]

Ne daj Boze da te volim,
jer ja kad volim,
onda volim i ocima i usima i prstima,
gori sam od cicka,
od svih napasti ovoga svijeta
sam ti gori,
i ne daj Boze da te volim...
Budio bih te palacinkama
kavom i pjesmama,
jedva bih cekao kisu,
kad odes u sandalama na posao
da ti donesem cipele...
Zbog one suze
drukcije od ostalih
u tvome oku
eto i plakala bi
ne daj Boze da te volim,
jer ja kad volim
onda volim
i razumijem
ne bi imala s kim svadjati
i to bi ti islo na zivce,
jos sam ti gori
kad cekam..
Valjda sam zadnji ludjak na ovome svijetu
koji bi te cekao i dva sata duze
kad ti ne bi dosla
misleci i uvjeravajuci se
da ti se nesto dogodilo
jer covjeku se danas
cesto i svasta dogadja
i ne samo jednom
danima bih ja tebe cekao
i ne daj Boze da te volim
razmazio bih te
bio bih razlog tvojeg zivljenja
hodanja ulicom
razlog postojanja i nadanja
Da ,da ,bio bih tvoj razlog
i cuvar
pokrivao bih te nocu
da se ne prehladis otkrivena
i cuvao
ponekad i od same noci
uvlaceci se u tvoje snove
drzao bih te za ruku
dok trcimo
nekom od pjescanih plaza
bez kraja
vidis koji sam ti ja ludjak,
i ne daj Boze da te volim
jer ja kad volim,
onda volim...
I ne daj Boze da te volim
Dusko Gruborovic..

 

[Tea]

Јован Дучић – ПЕСМА ЖЕНИ

Ти си мој тренутак, и мој сен, и сјајна
Моја реч у шуму; мој корак, и блудња;
Само си лепота колико си тајна;
И само истина колико си жудња.

Остај недостижна, нема и далека –
Јер је сан о срећи виши него срећа.
Буди бесповратна, као младост; нека
Твоја сен и ехо буду све што сећа.

Срце има повест у сузи што лева;
У великом болу љубав своју мету;
Истина је само што душа проснева;
Пољубац је сусрет највећи на свету.

Од мог привиђења ти си цела ткана,
Твој је плашт сунчани од мог сна испреден;
Ти беше мисао моја очарана;
Символ свих таштина поразан и леден,

А ти не постојиш нит си постојала;
Рођена у мојој тишини и чами,
На сунцу мог срца ти си само сјала:
Јер све што љубимо створили смо сами.

 

[Nina]

Angel Kalinovik

Dvorac

Visoka stabla šuma sibirskih,
Ne uspeše da sakriju njegove najviše kule
I tek ko bi gledao sa planina dalekih,
Shvatio bi postojanje palate usnule,
Podignute zadnjom, velikom carskom željom
Tek oštro oko uz blagodat slučajnosti
Videlo bi okrugli, bledocrveni krov
Koji iznad ogromne šumske nepreglednosti
Odaje prisustvo gospodsko i šalje zov
Radoznalcu koji ne mari za oprez

Ali ipak, hajde, budimo iskreni
To jeste otkriće zanimljivo
Ali da istraži taj predeo skriveni
Zaista bi se retko ko usudio
Jer od njega te dele i prostor i strah

To je dalek put, kroz šume sibirske
Uz svetlosti malo, a mnogo nepoznatog
I za to treba mnogo hrabrosti istinske
Neizva|ene iz tudjeg, vec iz srca sopstvenog
Ta hrabrost bice ti jedini pratilac

Kad jednom taj put dugi bude pređen
Nakon dana i dana hoda kroz mrak
Zardjali grb, divan, visoko postavljen
Na ogradi bez kraja… biće ti znak
Da si došao napokon do carskih vrtova

Kroz senku odškrinutih vratnica
Udi uz drhtavu škripu, polako
U prostrane vrtove, bez cveća i ptica
Pokrivene lišćem suvim i ti lako…
…možeš da korake učiniš mekim,
Baš kako strah nalaže

Ali već sada tebi je jasno da to nije mesto duhova
Kroz maglu vidiš oronulu lepotu
Prednje fasade, kipova i stubova
Koji i sada zazivaju divljenje

Tuga
Moja si verna pratilja,
čime da te nagradim
za sve ove godine vernosti

Bol
Nimalo te ne volim
Svakog gosta za tri dana dosta,
a ti si već predugo kod mene

Strah
Što te duže znam
Sve te se manje bojim
A znam te već jako dugo

Ljubav
Opisana u Bolu, Tugi i Strahu

Život
Život mi proždire mladost
A već se sprema da otegne
dane moje starosti

Nemam pravo da mrzim ikoga
Ali sudbina zato predmet je
Mog straha, očaja i mržnje

Vi koji mislite da čovek
je hrabri kovač svoje sreće
očigledno još život niste okusili
sve je to laž, samo uteha
Ne čekajte nakovanj i čekić
Već molite Boga da sve ovo što pre prođe

Pitanje

Ima li smisla čekati san
kada znaš da ti neće doći
može li iko usporiti vreme,
kada zna da će brzo proći
ima li smisla gajiti nade
kad nezahvalnost im dobro znaš
i pevati sreći balade
kad do tebe joj nije stalo

I da li je smisao laž
što obavija senke života
odsjaj zlatnog omota
sopstvenog očaja zabluda

I ima li smisao smisla?
I da li bi opasno bilo
bez uteha životnih živeti
što kriju životno sivilo

Prezrenih lepota na hiljade
ti ludi svete nudiš
ali sve su tamo zablude
jer upravo ti sudiš
ko na njih ima pravo
a za većinu ljudi one
ostaju samo san.

Ima li smisao smisla?

 

[Mister]

“Samo ti

sve tajne znaš o meni moja ljubavi,
sve ono što sam ja.
Samo ti,
ti jedina si sreća mojoj istini,
mojoj ljubavi.” Ljubav se zove imenom tvojim – Dino Dvornik

“Ti si moja rijetka ptica,
kako da te ostavim,
bez tvog tijela bez tvog lica,
kao da ne postojim.” Ima nešto od srca do srca – Crvena Jabuka

“Pogledom me miluješ k’o da me dodiruješ
i svaki put kao da je prvi.
Ja stalno mislim prestaće,
iz čistog mira nestaće,
al’ požuda ne prestaje, ti si mi u krvi.” Ti si mi u krvi – Zdravko Čolić

“Ti znas da ja nisam
Od velikih rijeci,
Ono sto osjecam
Tesko je reci,
Ipak zelim da znaš
Volim te.” Kao Ti –

Parni Valjak

 

[Tea]

Ako se ikad vratim - Vladimir Nazor

Ako se ikada opet vratim
Bit će to sred zore rubinima posute rumene
Ko onda kad rosu po travi smo zelenoj brali
Kad zaljubljena bila si u mene.

Ako se ikada opet vratim
Bit će to sred jutra – a vjetrić od majstrala,
Sjećaš se kada si rekla da nema na svijetu
Što ne bi za ovu barku na laganom vjetriću dala?

Ako se ikada opet vratim
Bit će to kad vjetrić klone sred podneva žarka,
Kad nigdje nikog usred konala ne bude -
A ljubavi puna ljulja se naša barka.

Ako se ikada opet vratim
Bit će to u večeri vedre kad gasi se dan,
Tad će nas umorne od ljubavi na moru
Tiho ljuljati suton – navodeći na oči san.

I jesen je uvijek bila draga meni,
Jer slađine puna, raskoši i sjaja
Sliči sveznalici, razmetkinji ženi,
Što raj daje strašću toplog zagrljaja.

 

[Nina]

Niko osim tebe

Niko te ne može spasiti osim tebe.
Naći ćeš se ponovo i ponovo
u gotovo nemogućim situacijama.
Oni će pokušati ponovo i ponovo pod izgovorima,
pod maskama i silom
da te nateraju da podlegneš,
odustaneš,
ili tiho umreš iznutra.

Niko te ne može spasiti osim tebe,
i biće dovoljno lako da ne uspeš tako lako
ali nemoj, nemoj, nemoj.
Samo ih posmatraj.
Slušaj ih.
Zar želiš to da budeš?
Bezličan, bezdušan, bezosećajan stvor?
Zar hoćeš da doživiš smrt prije smrti?

Niko te ne može spasiti osim tebe,
ti si biće vredno spasa.
To je rat koji nije lako dobiti
ali ako je išta vredno pobede
onda je to ovo.

Razmisli o tome. Razmisli o spasavanju sebe.
Tvog duhovnog sebe. Tvog hrabrog sebe.
Tvog pevajućeg magičnog sebe i tvog prelepog sebe.
Spasi ga. Ne priključuj se mrtvima u duši.

Održavaj sebe humorom i skladom,
i na kraju ako je neophodno
uloži i celog sebe u tu borbu,
bez obzira na izglede,
bez obzira na cenu.
Samo ti možeš da spasiš sebe.
Učini to! Učini!
I tada ćeš tačno znati o čemu govorim.

Čarls Bukovski

 

[Nina]

Ne bira se ljubav
kao ni smrt.
Sve je u knjigama
duboko pod morem
zapisano.

Jezikom neznanim nama,
nebesnim pismenima.
Niti se odupreti možeš
niti preskočiti dan.

Kao što ne možeš
tuđi san usniti
niti okom drugim
videti.

Volieo bih da nisi ti
ona koju u ovom času
volim.

Pero Zubac

 

[Prosepina]

И опет јесен
опет тутње бескрајне кише по Никшићу,
и опет старе, црне слутње,
и опет сам си, Николићу.

И опет нека писма дуга,
очајна писма без адресе,
а нигдје драге, нигдје друга,
само та јесен, опет јесен...

— Вито Николић

 

[Tea]

РАЗГОВОР СА СРЦЕМ
Kакви тебе, срце,
Тајни јади ломе,
Те ме често молиш:
Поклони ме коме!
Та у мојим грудма
Пакост те не слама,
У вину те купам,
Лежиш на песмама.

На то мени срце:
Добро ј’ мени туди,
Ал’ би време било
Да променим груди.

Здружиће се срећа
да ме тамо прати,
Одакле ћу теби
Нову срећу слати.

J.J. Zmaj

 

[Tea]

Ti si mi
Ti si mi jutro: svićeš u meni,
sa novom zorom svakoga dana.
Kad zora svane, njen mi je dodir
Nežan ko dodir tvojih usana.
A kad u podne upeče zvezda,
I vatru prospe na sve vrhunce,
Taj žar u mom se srcu rasplamsa
I jedno shvatim: ti moje si sunce.
I već se ponoć polako bliži,
Tama se uvlači u moje pore…
Ja sklapam oči i svitanje slutim
Još jedne nove, prekrasne zore.
I ti tad sanjivo otvaraš oči,
a nisi svestan da svim svojim bićem
Čeznem da i ja jednoga dana
U tebi spavam, budim se, svićem.
I moje srce – kaleidoskop
Iznova stvara svu tu lepotu:
Ti jutro si, podne, veče i ponoć,
Jedina izvesnost u mom životu.
I ceo svet, ta šarena laža,
samo je odsjaj lepote tvoje.
Znam: ti si mi jutro, podne i veče,
Ljubavi moja, i sve moje…
Violeta Milicevic

 

[Nina]

Vladislav Petković Dis – Uteha

Misao se gubi, nestaje i tone
u dolini plača, gde se nada kupa,
gde stradanja žive, gde se suze rone
i gde točak patnji klopara i lupa.


I dok miso spava, klonula, u miru,
izvija se ljubav na krilima noći,
i sa sobom nosi razlupanu liru,
i kreće se, čebdi po mojoj samoći.

Kao eho sreće, bez šuma i glasa,
preko tajnih snova visinama stremi,
kao zora nebom zračno se talasa,
kao veče u noć gubi se i nemi.

I trag joj ostaje, i slika se stvara:
Nebo plavo, vedro, kao njeno oko,
pogled koji priča, teši, razgovara,
pojima i voli i gleda duboko.

Ja osećam dušu i svoju i njenu:
Obe, večne, stoje na jednom osmehu,
na jednom prostoru, u dalekom vremenu,
koje katkad stupa i šapće utehu

 

[Me gusto]

Све ми се чини због тебе је јесен
и чим заспим
у лудој ће страсти и болу
из твојих цветова млечних
једна кап у јесен да кане.

Нада мном ће у лишћу свелом
уди твоји засијати,
мртви, мраморни, вечни.

М.Црњански

 

[Prosepina]

Јесен по нашем врту
сметове лишћа снела,
те раскошна ти коса,
и набори одела,
дах веју помрла биља.

А у нама певају миља;
радосни, руку под руку,
газимо по злату...

- Момчило Настасијевић

 

[Jan Hus]

 

[Nina]

Teorema - Mirjana Bobić Mojsilović

Kad god primetim tvoje odsustvo
To znači da si prisutan.
To znači da si došao
da si tu,
iza mene.
Ili ispred.

Okačen na zid
pored slike one dve žene
koje poziraju za uspomenu iz Biarica
a tužni su im pogledi i lica.

Ili si
na sofi,
nalakćen,
kao onda
kad si pričao kako izgleda
anakonda
koju si video u prašumi Amazona
i pravio se da ne čuješ zvono
muzike sa tvog telefona.

Ili si
među flašama
vodke, orahovače i viskija
dole , ispod stočića sa malim Budom od žada
igraš se zanesen
kao onda kad je sledeća nedelja
ili godina bila bliskija
od svega što je bilo tada.

Ili si
u knjizi koju čitam
treptaj na kraju poglavlja:
olovno nebo iznad grada
pred kišu i druga slavlja
Ispod drveta nezrelih mandarina
umesto kišobrana

U luci, između dva krana
veliki beli brod isplovljava
i sasvim jasno se čuje
zaglušujuća rika sirene
a ti strpljivo spasavaš peščanu kulu
od morske pene

Ponekad si u pesmi sa radija
u omiljenom refrenu.
Ponekad si u satima
ponekad, samo u trenu

Čim primetim da te nema
slike se same dese:

Tu si
Iza odškrinute zavese,
Ili dole, na travi
među maslačcima
izgledaš kao da tražiš hlad.

Ponekad zuriš kroz zgradu
zamišljen i tih
kao kad si bio mlad.
Kad god primetim da te nema
Tu si.
Kakav paradoks odsutnosti!

Dolaziš
Kao nezvani gosti
Ti si misao o tebi
Dokaz da kvantna fizika radi
Ti si glad, i misao o gladi.

Kad god primetim da te nema
Tu si.
U prozoru automobila
mali kadar:
Na primer, kod Univerzitetske biblioteke
zamičeš iza drvoreda
u gužvi Bulevara
između truba, buke i jeke
neko se dere

A ti izranjaš ponovo
na pešačkom, preko puta Madere.
Ili, na nekoj večeri u restoranu
nečiji poluprofil
il ’ ukus poznatog vina
oblačić nečijeg parfema
i odmah primetim da te nema.

Ponekad te nema iz čistog mira
U lepoti običnog dana
Među percima mladog luka
Među krpama za sudove,
u šarama jastuka
ničim izazvano to nemanje
dok pred dolazak prijatelja
pravim veliko spremanje.

Kad god primetim tvoje odsustvo
znači da si prisutan
Tu si.
I, pošto su sve stvari povezane
pod kapom nebeskom
kao drveće i grane
kao talas sa peskom
kao oseka i plima
I, pošto ne može da te nema kada te ima
i pošto smo nas dvoje od iste vrste
ubeđena sam da si i ti
u ovo umešao prste.

Kad god primetim tvoje odsustvo
znači da baš u tom trenutku
gde god da si,
šta god radio
mislio, govorio, maštao, gradio
ma s kim da sediš
u sobi, restoranu, avionu
na sastanku
Ili se opuštaš ispod nekog trema
I ti primećuješ da mene nema.
I to je ta
jedina, Teorema.

 

[gost 293964]

Plača pune
Bruje strune
Jesenje;
Mene tuge
Tište duge,
Čemerne.

Kad je mukla,
Ura tukla
Gušeć sve,
Plač me prenu
I spomenuh
Prošle dne.

Lutam samo;
Jer me zao
Vjetra ćuh
Amo, tamo
Nosi kao
List već suh.

Paul Verlaine, Jesenja pjesma

 

[Branko Lori]

 

[kalis]

Pedro Salinas


Duša ti je bila
otvorena, svetla
tako da ne mogoh
nikad u nju ući.
Okušah prečace
uzane, prolaze
strme i opasne.
Al tvojoj se duši
pristupiti moglo
putima širokim.
Spremih ljestve vitke
- zidine visoke
sanjah kako preče
pristup tvojoj duši -
ali duša tvoja
bijaše bez straze,
zidova i plota.
Tražio sam k tebi
uska vrata duše,
al duša ti beše
tako otvorena,
da nikakvih vrata
na njoj nije bilo.
Gde je počinjala?
Svršavala, gde je?
I ostadoh tako
zauvek sedeći
tu, na zagonetnom
pragu tvoje duše.

 

[kalis]

JABUKOVO DRVO

Nikad nisam bio u tvom gradu
ali našao bih te lako.
Ispred tvoje kuće
prepoznao bih
uredan travnjak
i naopako okačen
kućni broj
jedno jako i mlado jabukovo drvo
raskrsnicu bez jednosmernih ulica
i prozore koji se okreću za Suncem.

Nikad nisam bio u tvom gradu
ali uvek mi je tako lepo kod tebe
svuda po stanu razbacane reči
popadale po listovima
suše se na hartiji
kao veš na konopcu.
Sinoćni smeh jos odzvanja u čašama
nameštaj je udoban
a jos udobnije ono sto prećutiš
o onome što nisam pitao.
Nema rezervnih osigurača
ni rezervnog života
telefon zvoni dugo
vina su jeftina a vadičep skup
ne piješ flaširanu vodu
i ne skupljaš knjige za ukras.
Godinama već ne skidaš
te šarene naočare za kišu.

Nikad nisam bio u tvom životu
ali preklinjem te
nastavi da menjaš moj.

Branislav B