Branko Lori
Zaslužan član
- Poruka
- 108.639
СТРАХ
Добро сам, не брини, радим и нисам код куће,
Јесен усамљена, па јој правим друштво.
Док шетамо, спотичем се о тебе:
Ти не знаш да волиш мало, а ја се бојим тога, баш пуно!
Горан Лазовић
-
- Popularno:
- Ko je bolji u krevetu: impulsivni...
- Marta Kos o Srbiji: Ne možete da sedite...
- Nova sam ovde
- Знате ли без претраге интернета ко је...
- Prosečan IQ u evropskim drzavama?
- Ljudi su zlo
- Branislav Lecic - cuveni politicar !
- "Борбу" светских сила кроз сукобе обе...
- Да ли би волели да сте бубњар Колдплеја...
- Danas pola interneta nije radilo jer je...
Stihovi za moju dusu
- Začetnik teme SlatKis6702
- Datum pokretanja
СТРАХ
Добро сам, не брини, радим и нисам код куће,
Јесен усамљена, па јој правим друштво.
Док шетамо, спотичем се о тебе:
Ти не знаш да волиш мало, а ја се бојим тога, баш пуно!
Горан Лазовић
PetarSamotnjak
Starosedelac
- Poruka
- 178.319
Iz kojeg si ti svijeta
iz kojeg cvijeta dolaziš,
zašto nisi kao i sve druge žene
koje prođu kao sjene
čija se ni imena ne pamte,
čiji se dodiri usana zaborave
s prvim jutrom?
Iz koje si ti ljubavi,
iz koje knjige,
iz kojeg romana
kad mi tako,bez ikakvog plana,
bez namjere
srce lomiš na dijelove
i noći mi pretvaraš u dane?
Koja si ti žena
kad mi pola života u tebe stane,
zbog koje žalim
sve ovo što prebrzo ide,
što su jeseni bliže
i što mi se suze vide prvi puta?
Jedino si s neba mogla doći
jer druge putove poznam
i na njima sam s drugima bio sam.
Iz kojeg si svijeta,
iz kojeg cvijeta nosiš taj miris
da te volim
i nikad ne prebolim?
Željko Krznarić
iz kojeg cvijeta dolaziš,
zašto nisi kao i sve druge žene
koje prođu kao sjene
čija se ni imena ne pamte,
čiji se dodiri usana zaborave
s prvim jutrom?
Iz koje si ti ljubavi,
iz koje knjige,
iz kojeg romana
kad mi tako,bez ikakvog plana,
bez namjere
srce lomiš na dijelove
i noći mi pretvaraš u dane?
Koja si ti žena
kad mi pola života u tebe stane,
zbog koje žalim
sve ovo što prebrzo ide,
što su jeseni bliže
i što mi se suze vide prvi puta?
Jedino si s neba mogla doći
jer druge putove poznam
i na njima sam s drugima bio sam.
Iz kojeg si svijeta,
iz kojeg cvijeta nosiš taj miris
da te volim
i nikad ne prebolim?
Željko Krznarić
Svjetlanaa
Poznat
- Poruka
- 8.051
Glava me boli,
od bola puca,
problema puno
al' srce kuca.
Sta radis sam
da li si sa drugom,
zelela bi da znam
a ja sam sa tugom.
Da li jos pamtis moje ime
hocemo li se sresti ove zime
vec dugo, dugo te zelim
samo jedno vece sa tobom
da podelim..S.
PetarSamotnjak
Starosedelac
- Poruka
- 178.319
NOĆNA PESMA
Noć je: ah, zašto moram biti svetlost! I žeđ za noćnim! I usamljenost!
Noć je: sad moja čežnja probija iz mene kao vrelo - čeznem za govorom.
Noć je: sada glasnije govore svi vodoskoci. A i moja duša je vodoskok.
Noć je: sad se tek bude sve pesme zaljubljenih. A i moja duša je pesma zaljubljenika.
Fridrih Niče
Noć je: ah, zašto moram biti svetlost! I žeđ za noćnim! I usamljenost!
Noć je: sad moja čežnja probija iz mene kao vrelo - čeznem za govorom.
Noć je: sada glasnije govore svi vodoskoci. A i moja duša je vodoskok.
Noć je: sad se tek bude sve pesme zaljubljenih. A i moja duša je pesma zaljubljenika.
Fridrih Niče
Svjetlanaa
Poznat
- Poruka
- 8.051
Postoje leptiri koji lete i kad kise padaju,
to su oni mali, nezni, rozikasti, koji ti se u srce uvuku
cistim srcem... lice na tebe
Citam te i uzivam u svakom tvom stihu,
iako sad nisam bas redovna ni ovde , ni nigde,
moji nemiri vode moje korake, ali nekako osecam,
da smo i u tome slicne, postoje oni dani kada zelimo
da pripadamo samo sami sebi...
m.r,
to su oni mali, nezni, rozikasti, koji ti se u srce uvuku
cistim srcem... lice na tebe
Citam te i uzivam u svakom tvom stihu,
iako sad nisam bas redovna ni ovde , ni nigde,
moji nemiri vode moje korake, ali nekako osecam,
da smo i u tome slicne, postoje oni dani kada zelimo
da pripadamo samo sami sebi...
m.r,
Svjetlanaa
Poznat
- Poruka
- 8.051
PetarSamotnjak
Starosedelac
- Poruka
- 178.319
ZABRANJENO
Zabranjeno je plakati a da se nešto ne nauči,
probuditi se, a ne znati šta sa sobom,
plašiti se svojih sopstvenih uspomena.
Zabranjeno je ne smijati se problemima,
ne boriti se za ono što želiš,
odustati od svega zbog sopstvenog straha
da ostvariš svoje snove.
Zabranjeno je ostaviti svoje prijatelje,
ne pokušati razumjeti sve što ste zajedno proživjeli,
i zvati ih samo onda kad su neophodni.
Zabranjeno je ne biti svoj pred drugima,
pretvarati se pred ljudima do kojih ti nije stalo,
izigravati klovna da bi te pamtili,
i zaboraviti sve kojima je zaista stalo do tebe.
Zabranjeno je ne učiniti sve za sebe samog,
biti uplašen od života i od onoga čime te život obavezuje,
ne živjeti svaki dan do posljednjeg daha.
Zabranjeno je da ti nedostaje neko bez radosti,
da zaboraviš njegov osmijeh i oči,
a sve samo zato što je on izabrao drugačiji put od tvog,
zabranjeno je zaboraviti njegovu prošlost
i zamijeniti je njegovom sadašnjošću.
Zabranjeno je ne pokušavati shvatiti druge
misliti da je njihov život vrijedniji od tvog,
ne spoznati da svako ima svoj put i slavu.
Zabranjeno je ne stvarati sopstvenu priču,
ne imati trenutak za one kojima si potreban,
ne razumjeti da je život ono što daje,
a takođe i ono što uzima.
Zabranjeno je ne tražiti sreću,
ne živjeti život s pozitivnim stavom,
ne smatrati da uvijek možemo biti bolji;
Zabranjeno je zaboraviti da bez tebe
ovaj svijet ne bi bio isti.
Pablo Neruda
Zabranjeno je plakati a da se nešto ne nauči,
probuditi se, a ne znati šta sa sobom,
plašiti se svojih sopstvenih uspomena.
Zabranjeno je ne smijati se problemima,
ne boriti se za ono što želiš,
odustati od svega zbog sopstvenog straha
da ostvariš svoje snove.
Zabranjeno je ostaviti svoje prijatelje,
ne pokušati razumjeti sve što ste zajedno proživjeli,
i zvati ih samo onda kad su neophodni.
Zabranjeno je ne biti svoj pred drugima,
pretvarati se pred ljudima do kojih ti nije stalo,
izigravati klovna da bi te pamtili,
i zaboraviti sve kojima je zaista stalo do tebe.
Zabranjeno je ne učiniti sve za sebe samog,
biti uplašen od života i od onoga čime te život obavezuje,
ne živjeti svaki dan do posljednjeg daha.
Zabranjeno je da ti nedostaje neko bez radosti,
da zaboraviš njegov osmijeh i oči,
a sve samo zato što je on izabrao drugačiji put od tvog,
zabranjeno je zaboraviti njegovu prošlost
i zamijeniti je njegovom sadašnjošću.
Zabranjeno je ne pokušavati shvatiti druge
misliti da je njihov život vrijedniji od tvog,
ne spoznati da svako ima svoj put i slavu.
Zabranjeno je ne stvarati sopstvenu priču,
ne imati trenutak za one kojima si potreban,
ne razumjeti da je život ono što daje,
a takođe i ono što uzima.
Zabranjeno je ne tražiti sreću,
ne živjeti život s pozitivnim stavom,
ne smatrati da uvijek možemo biti bolji;
Zabranjeno je zaboraviti da bez tebe
ovaj svijet ne bi bio isti.
Pablo Neruda
Mister
Legenda
- Poruka
- 68.876
Sad više ništa nemam,
samo ovo srce,
ogromno,
gadno
i gladno.
Ovaj rezervat divljih bubnjeva
i hipnotisani zoološki vrt.
Pokazaću ti nilske konje moje tuge.
Zebre moje neozbiljnosti.
I majmune pijanstva.
Pokazaću ti ovo u meni
što liči na opljačkanu kockarnicu
i opljačkanu smrt.
Svi nekud odlaze.
Eno, pogledaj ih gde odlaze
kao pihtijasti zvuk zvona.
Danima nekud odlaze kao miris izmirne,
nečujni,
i na prstima.
U očima im malo glinenih perli,
i vašarskih bombona,
i malo iskrzane slame u ustima.
Niko te zaista nije želeo
ovako stravično, kao ja noćas.
Tebe sa mirisom sapuna,
mastila,
mirisom đačkih igranki,
pokislih revera,
magle
i tramvajske zvonjave.
U mojim žilama za tebe teče
nekakva bela krv,
nešto kao čipka na tvom ramenu,
ili ukus tvojih sekutića u mojim dlanovima.
Nešto kao poljubac
između dve nečitke izgužvane stranice
nekakvog na brzinu napisanog pisma.
Ili nešto kao krv pod noktima
između dve najšarenije ponjave.
A o kiši ti nisam ni rekao:
sve mi je usne ulubila.
Malo me ljubila.
Malo ubila.
Mika Antic
PetarSamotnjak
Starosedelac
- Poruka
- 178.319
UNIŠTENJE
Pogodi me Demon kroz moja bespuća.
Lebdi oko mene kao vazduh, svuda;
Prodire u srce i razara pluća,
Ispunja mi dušu čežnjom večnog bluda.
Znajuć da Umetnost ljubav mi je prava,
Uzme katkad oblik divnog ženskog bića,
I pod izgovorom, lažnim, privikava
Moje vrele usne na bezčasna pića.
Vodi me daleko od Božijega oka,
Bez daha i lomna, na pučinu sinju
Dosade što zjapi pusta i duboka;
Baca mi u oči smušene od bdenja,
Zamazane krpe, rane, golotinju,
Sav jezivi priboj u stroj Uništenja !
Šarl Bodler
Pogodi me Demon kroz moja bespuća.
Lebdi oko mene kao vazduh, svuda;
Prodire u srce i razara pluća,
Ispunja mi dušu čežnjom večnog bluda.
Znajuć da Umetnost ljubav mi je prava,
Uzme katkad oblik divnog ženskog bića,
I pod izgovorom, lažnim, privikava
Moje vrele usne na bezčasna pića.
Vodi me daleko od Božijega oka,
Bez daha i lomna, na pučinu sinju
Dosade što zjapi pusta i duboka;
Baca mi u oči smušene od bdenja,
Zamazane krpe, rane, golotinju,
Sav jezivi priboj u stroj Uništenja !
Šarl Bodler
Rusalka
Poznat
- Poruka
- 8.423
O, zlatni talog vremena, prostori
puni sunca! Senko, gde se ta zemlja skriva
gde materija sva od zaborava otkriva
vatru u sebi, i dan bez jutra u gori.
Kako se zove pre nego se rodimo
spremni u tuđoj nadi i bezbolnom ognju sve to?
Zdravo, o moguća zvezdo koju i ne slutimo,
il me zaboravi pesmo, jer želja je moja kriva.
Pod zemljom će se nastaviti trajanje započeto.
O sve što prođe večnost jedna biva.
Branko Miljković
- Poruka
- 2.469
Goran Tadić - Ne žmuri
(zbirka Duša u mekom povezu)
Ne žmuri, propustićeš sjaj noći koja sledi.
Prospi perle svojih misli pred mene
kroz bistre izvore ispod obrva,
pa me postidi zbog mog neznanja i gordosti.
Ne žmuri, videćes nešto što ja ne umem
u svojoj slabovidosti da vidim.
Ne žmuri, dozvoli meni, grešniku,
da predjem granicu Raja iscrtanu kreonom
i naružim to izobilje lepote,
koje sebično čuvaš za sebe, kada žmuriš.
(zbirka Duša u mekom povezu)
Ne žmuri, propustićeš sjaj noći koja sledi.
Prospi perle svojih misli pred mene
kroz bistre izvore ispod obrva,
pa me postidi zbog mog neznanja i gordosti.
Ne žmuri, videćes nešto što ja ne umem
u svojoj slabovidosti da vidim.
Ne žmuri, dozvoli meni, grešniku,
da predjem granicu Raja iscrtanu kreonom
i naružim to izobilje lepote,
koje sebično čuvaš za sebe, kada žmuriš.
PetarSamotnjak
Starosedelac
- Poruka
- 178.319
Lijepo je imati dušu koja te voli,
lijepo je imati srce i ugledati te,
lijepo je imati tijelo koje te želi,
i nije to jedino što je toliko lijepo,
lijepo je ući u dušu koja te voli,
lijepo je ući u srce i ugledati te,
lijepo je ući u tijelo koje te želi,
i nije to sve zbog čega je lijepo,
lijepo je pratiti dušu koja te voli,
lijepo je pratiti srce i ugledati te,
lijepo je pratiti tijelo koje te želi.Radost duše tkaš u zvijezdama,
radosnom srcu postaješ kraljica,
radosno tijelo dojiš nagošću,
i svojom ljubavlju na usnama,
sreću duše tkaš u zvijezdama,
sretnom srcu postaješ kraljica,
sretno tijelo dojiš nagošću,
i kad usnama kružiš po meni,
uzbuđenost duše tkaš u zvijezdama,
uzbuđenom srcu postaješ kraljica,
uzbuđeno tijelo dojiš nagošću.
Dodirom duše grliš moju dušu,
dodirom srca ljubiš moje srce,
dodirom tijela pojiš moje tijelo,
i zbog toga što si tako dragocjena,
poljupcima duše grlim tvoju dušu,
poljupcima srca ljubim tvoje srce,
poljupcima tijela pojim tvoje tijelo,
i uz beskrajno nježno šaputanje,
zagrljajem duše grlim dušu tvoju,
zagrljajem srca ljubim srce tvoje,
zagrljajem tijela pojim tijelo tvoje.
Dušom primam divnu tvoju ljubav,
srcem primam plam tvojih očiju,
tijelom primam mirisne tvoje uzdahe,
i sve što primam negdje pamtim,
dušom pamtim divnu tvoju ljubav,
srcem pamtim plam tvojih očiju,
tijelom pamtim mirisne tvoje uzdahe,
i sve što pamtim negdje čuvam,
u duši čuvam divnu tvoju ljubav,
u srcu čuvam plam tvojih očiju,
u tijelu čuvam mirisne tvoje uzdahe
Zal Kop
lijepo je imati srce i ugledati te,
lijepo je imati tijelo koje te želi,
i nije to jedino što je toliko lijepo,
lijepo je ući u dušu koja te voli,
lijepo je ući u srce i ugledati te,
lijepo je ući u tijelo koje te želi,
i nije to sve zbog čega je lijepo,
lijepo je pratiti dušu koja te voli,
lijepo je pratiti srce i ugledati te,
lijepo je pratiti tijelo koje te želi.Radost duše tkaš u zvijezdama,
radosnom srcu postaješ kraljica,
radosno tijelo dojiš nagošću,
i svojom ljubavlju na usnama,
sreću duše tkaš u zvijezdama,
sretnom srcu postaješ kraljica,
sretno tijelo dojiš nagošću,
i kad usnama kružiš po meni,
uzbuđenost duše tkaš u zvijezdama,
uzbuđenom srcu postaješ kraljica,
uzbuđeno tijelo dojiš nagošću.
Dodirom duše grliš moju dušu,
dodirom srca ljubiš moje srce,
dodirom tijela pojiš moje tijelo,
i zbog toga što si tako dragocjena,
poljupcima duše grlim tvoju dušu,
poljupcima srca ljubim tvoje srce,
poljupcima tijela pojim tvoje tijelo,
i uz beskrajno nježno šaputanje,
zagrljajem duše grlim dušu tvoju,
zagrljajem srca ljubim srce tvoje,
zagrljajem tijela pojim tijelo tvoje.
Dušom primam divnu tvoju ljubav,
srcem primam plam tvojih očiju,
tijelom primam mirisne tvoje uzdahe,
i sve što primam negdje pamtim,
dušom pamtim divnu tvoju ljubav,
srcem pamtim plam tvojih očiju,
tijelom pamtim mirisne tvoje uzdahe,
i sve što pamtim negdje čuvam,
u duši čuvam divnu tvoju ljubav,
u srcu čuvam plam tvojih očiju,
u tijelu čuvam mirisne tvoje uzdahe
Zal Kop
Branko Lori
Zaslužan član
- Poruka
- 108.639
Svjetlanaa
Poznat
- Poruka
- 8.051
*Hannah*
Iskusan
- Poruka
- 5.704
Kad Rastasmo Se Tada
Kad rastasmo se tada
uz muk i suza breme,
a bol nam srca savlada,
na vrlo dugo vreme,
bled, hladan, obraz ti posta,
ko led sam celov tvoj;
a meni tek tuga osta
kroz ceo život moj.
Tog jutra rosu ledenu
sred svog osetih čela
ko hladnu strepnju jednu
što obuze me cela.
Ti skrši zavete svoje;
sad mnogom pripadaš, znam;
kad ime spomenu tvoje
i mene samog je sram.
O tebi priča svud bruji,
za me posmrtno zvono;
kroz srce jeza mi struji:
što te ljubljaše oni?
Ti nikome od tih ljudi
ne beše tako znana;
bol osta sred mojih grudi
i večno živa rana.
Mi sastasmo se tajno;
sad tajno pamtim, smerno,
što srce ti nehajno
već presta biti verno.
A sretnem li te kada
kroz mnoga leta duga,
moj pozdrav biće tada
sav pusta, nema, tuga.
Džordž Gordon Bajron
Kad rastasmo se tada
uz muk i suza breme,
a bol nam srca savlada,
na vrlo dugo vreme,
bled, hladan, obraz ti posta,
ko led sam celov tvoj;
a meni tek tuga osta
kroz ceo život moj.
Tog jutra rosu ledenu
sred svog osetih čela
ko hladnu strepnju jednu
što obuze me cela.
Ti skrši zavete svoje;
sad mnogom pripadaš, znam;
kad ime spomenu tvoje
i mene samog je sram.
O tebi priča svud bruji,
za me posmrtno zvono;
kroz srce jeza mi struji:
što te ljubljaše oni?
Ti nikome od tih ljudi
ne beše tako znana;
bol osta sred mojih grudi
i večno živa rana.
Mi sastasmo se tajno;
sad tajno pamtim, smerno,
što srce ti nehajno
već presta biti verno.
A sretnem li te kada
kroz mnoga leta duga,
moj pozdrav biće tada
sav pusta, nema, tuga.
Džordž Gordon Bajron
PetarSamotnjak
Starosedelac
- Poruka
- 178.319
DIMNJAK
Na kući raste druga kuća samo bez krova -
dimnjak. Kroz njega izlaze kuhinjski mirisi i moji
uzdasi. Dimnjak je pravedan, ne razdvaja to. Jedna
velika perjanica. Crna, veoma crna.
Zbignjev Herbert
Na kući raste druga kuća samo bez krova -
dimnjak. Kroz njega izlaze kuhinjski mirisi i moji
uzdasi. Dimnjak je pravedan, ne razdvaja to. Jedna
velika perjanica. Crna, veoma crna.
Zbignjev Herbert
Mister
Legenda
- Poruka
- 68.876
Nikad nemoj da se vraćaš
kad već jednom u svet kreneš
Nemoj da mi nešto petljaš
Nemoj da mi hoćeš-nećeš.
I ja bežim bez povratka.
Nikad neću unatrag.
Sta ti znači staro sunce,
stare staze,
stari prag?
Tu je ono za čim može da se pati
Tu je ono čemu možes srce dati.
Al’ ako se ikad vratiš
moraš znati
tu ćeš stati
I ostati.
Očima se u svet trči
Glavom rije mlako veče
Od reke se dete uči
ka morima da poteče.
Od zvezda se dete uči
da zapara nebo sjajem.
I od druma da se muči
i vijuga za beskrajem.
Opasno je kao zmija
opasno je kao metak
da u tebi večno klija
i ćarlija tvoj početak.
Ti za koren
nisi stvoren
Ceo svet ti je otvoren.
Ako ti se nekud žuri,
stisni srce i zažmuri.
Al’ kad pođeš - nemoj stati
Mahni rukom.
I odjuri.
Ko zna kud ćeš.
Ko zna zašto.
Ko zna šta te tamo čeka.
Ove su želje uvek belje
kad namignu iz daleka.
Opasno je kao munja
opasno je kao metak
da u tebi večno kunja
i muči se tvoj početak.
Ti si uvek krilat bio
samo si zaboravio.
Zato leti.
Sanjaj.
Trči.
Stvaraj zoru kad je veče.
Nek’ od tebe život uči
da se peni i da teče.
Budi takvo neko čudo
što ne ume ništa malo,
pa kad kreneš - kreni ludo,
ustreptalo,
radoznalo.
Ko zna šta te tamo čeka
u maglama iz daleka.
Al’ ako se i pozlatiš,
il’ sve teško,
gorko platiš,
uvek idi samo napred.
Nemoj nikad da se vratiš.
M.Tadic
kad već jednom u svet kreneš
Nemoj da mi nešto petljaš
Nemoj da mi hoćeš-nećeš.
I ja bežim bez povratka.
Nikad neću unatrag.
Sta ti znači staro sunce,
stare staze,
stari prag?
Tu je ono za čim može da se pati
Tu je ono čemu možes srce dati.
Al’ ako se ikad vratiš
moraš znati
tu ćeš stati
I ostati.
Očima se u svet trči
Glavom rije mlako veče
Od reke se dete uči
ka morima da poteče.
Od zvezda se dete uči
da zapara nebo sjajem.
I od druma da se muči
i vijuga za beskrajem.
Opasno je kao zmija
opasno je kao metak
da u tebi večno klija
i ćarlija tvoj početak.
Ti za koren
nisi stvoren
Ceo svet ti je otvoren.
Ako ti se nekud žuri,
stisni srce i zažmuri.
Al’ kad pođeš - nemoj stati
Mahni rukom.
I odjuri.
Ko zna kud ćeš.
Ko zna zašto.
Ko zna šta te tamo čeka.
Ove su želje uvek belje
kad namignu iz daleka.
Opasno je kao munja
opasno je kao metak
da u tebi večno kunja
i muči se tvoj početak.
Ti si uvek krilat bio
samo si zaboravio.
Zato leti.
Sanjaj.
Trči.
Stvaraj zoru kad je veče.
Nek’ od tebe život uči
da se peni i da teče.
Budi takvo neko čudo
što ne ume ništa malo,
pa kad kreneš - kreni ludo,
ustreptalo,
radoznalo.
Ko zna šta te tamo čeka
u maglama iz daleka.
Al’ ako se i pozlatiš,
il’ sve teško,
gorko platiš,
uvek idi samo napred.
Nemoj nikad da se vratiš.
M.Tadic
Snowflake
Legenda
- Poruka
- 58.320
Ти с' осмехнеш - мени сунце сине;
Ти прозбориш - свете су истине;
Ти где стојиш - Бог је са висине!
Па нашто ми страх срцу да својим,
зашто да се преке згоде бојим,
кад, спрам тебе, поред Бога стојим?
- Ђура Јакшић -
Ти прозбориш - свете су истине;
Ти где стојиш - Бог је са висине!
Па нашто ми страх срцу да својим,
зашто да се преке згоде бојим,
кад, спрам тебе, поред Бога стојим?
- Ђура Јакшић -
Svjetlanaa
Poznat
- Poruka
- 8.051
Jos Kad Mladi Mi Smo Bili
O jednom smo raju snili
Da za sebe napravimo – vrt zeleni
Oko kuce puno cveca
Da tu starost provedemo
Za nas to je bila sreca
U tom raju na drvecu
Poj slavuja nekad bese
Pevale i druge ptice
Odatle ih isterale – crne ptice
Crne ptice – zloslutnice
Tek nastala jesen rana
Na orahu toga dana
Skupilo se jato ptica
Crnih ptica – zloslutnica
Nesreca se tada zbila
Sto u crno me zavila
Odnese te crne ptice
Crne ptice – zloslutnice
Sad ne cujem poj slavuja
Pesmu kosa i carica
Samo grakcu crne ptice
Crne ptice – zloslutnice
n.n.
O jednom smo raju snili
Da za sebe napravimo – vrt zeleni
Oko kuce puno cveca
Da tu starost provedemo
Za nas to je bila sreca
U tom raju na drvecu
Poj slavuja nekad bese
Pevale i druge ptice
Odatle ih isterale – crne ptice
Crne ptice – zloslutnice
Tek nastala jesen rana
Na orahu toga dana
Skupilo se jato ptica
Crnih ptica – zloslutnica
Nesreca se tada zbila
Sto u crno me zavila
Odnese te crne ptice
Crne ptice – zloslutnice
Sad ne cujem poj slavuja
Pesmu kosa i carica
Samo grakcu crne ptice
Crne ptice – zloslutnice
n.n.
PetarSamotnjak
Starosedelac
- Poruka
- 178.319
Volim te za sve žene koje nisam upoznao
Volim te za sva vremena u kojima nisam živio
Zbog mirisa velike pucine i mirisa topla kruha
Zbog snijega što se topi i prvih cvjetova
Zbog cednih životinja kojih se covjek ne plaši
Volim te zbog voljenja
Volim te zbog svih žena koje ne volim.
Jedino u tebi ja se dobro vidim
Bez tebe ne vidim ništa nego široku pustoš
Izmedju nekad i danas.
Postojale su sve te smrti što sam ih
ostavio za plotom.
Nisam mogao probiti zid svog ogledala
Morao sam uciti život slovo po slovo
Kako se zaboravlja.
Volim te zbog tvoje mudrosti koja nije moja
Zbog zdravlja
Volim te unatoc svim obmanama
Zbog tog besmrtna srca što ga ne zadržavam
Ti misliš da si sumnja a nisi nego razum
Ti si veliko sunce što mi na glavu sjeda.
Pol Elijar
Volim te za sva vremena u kojima nisam živio
Zbog mirisa velike pucine i mirisa topla kruha
Zbog snijega što se topi i prvih cvjetova
Zbog cednih životinja kojih se covjek ne plaši
Volim te zbog voljenja
Volim te zbog svih žena koje ne volim.
Jedino u tebi ja se dobro vidim
Bez tebe ne vidim ništa nego široku pustoš
Izmedju nekad i danas.
Postojale su sve te smrti što sam ih
ostavio za plotom.
Nisam mogao probiti zid svog ogledala
Morao sam uciti život slovo po slovo
Kako se zaboravlja.
Volim te zbog tvoje mudrosti koja nije moja
Zbog zdravlja
Volim te unatoc svim obmanama
Zbog tog besmrtna srca što ga ne zadržavam
Ti misliš da si sumnja a nisi nego razum
Ti si veliko sunce što mi na glavu sjeda.
Pol Elijar
Suljo.L
Legenda
- Poruka
- 59.504
PetarSamotnjak
Starosedelac
- Poruka
- 178.319
VALCER KIŠE
Žureć pred kišom,
pod krošnje lipe
u hitnji smo na časak stali.
Nad nama su se
kroz cvjetno lišće
oblaci bijeli okretali.
Zadihani,
osmjehnusmo se.
Lipa je mrijela.
Srce se čulo
u svakom kutu
naših tijela.
Možda sam mogao
u tom trenutku
ljubavi nešto zauvijek reći,
al valcer poče....
I ljetna kiša
dodirnu u grlu
drhtave riječi.
Enes Kišević
Žureć pred kišom,
pod krošnje lipe
u hitnji smo na časak stali.
Nad nama su se
kroz cvjetno lišće
oblaci bijeli okretali.
Zadihani,
osmjehnusmo se.
Lipa je mrijela.
Srce se čulo
u svakom kutu
naših tijela.
Možda sam mogao
u tom trenutku
ljubavi nešto zauvijek reći,
al valcer poče....
I ljetna kiša
dodirnu u grlu
drhtave riječi.
Enes Kišević
bobuljka
Buduća legenda
- Poruka
- 26.977
Trebaćeš mi nekad u starosti
Trebaćeš mi nekad u starosti
Da se smijemo našoj mladosti
Da zbijamo jednostavne šale
I da živimo za stvarčice male
Trebaćeš mi nekad da mi kažeš:
"Još uvijek osmijeh izmamiti meni znadeš
Još uvijek Ljubav u tvojim očima stanuje
Kunem se, moja duša samo tebe sanuje
Moje Proljeće si ti
Život s'tobom bio je u radosti
I bez para, bogatstvo Ljubavi poklanjao si meni
Hej, pa ti si još uvijek onaj isti – Onaj Voljeni …"
Rum
Da se smijemo našoj mladosti
Da zbijamo jednostavne šale
I da živimo za stvarčice male
Trebaćeš mi nekad da mi kažeš:
"Još uvijek osmijeh izmamiti meni znadeš
Još uvijek Ljubav u tvojim očima stanuje
Kunem se, moja duša samo tebe sanuje
Moje Proljeće si ti
Život s'tobom bio je u radosti
I bez para, bogatstvo Ljubavi poklanjao si meni
Hej, pa ti si još uvijek onaj isti – Onaj Voljeni …"
Rum
neko tvoj
Aktivan član
- Poruka
- 1.215
Pjesma za nas dvoje
Znam, mora da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tražimo podjednako
zbog sreće njene i sreće moje.
Pijana kiša, šiba i mlati,
vrbama vetar čupa kosu.
Kuda ću?
U koji grad da svratim?
Dan je niz mutna polja prosut.
Vucaram svetom dva prazna oka
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam, gladan i mokar,
zašto se nismo sreli nikad?
Il je već bilo?
Trebao korak?
Možda je sasvim do mene došla.
Al' ja,
u krčmu svratio gorak,
a ona
ne znajući - prosla.
Ne znam.
Ceo svet smo obisli
u žudnji ludoj
podjednakoj,
a za korak se mimoisli.
Da, mora da je tako.
M.Antić
Znam, mora da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tražimo podjednako
zbog sreće njene i sreće moje.
Pijana kiša, šiba i mlati,
vrbama vetar čupa kosu.
Kuda ću?
U koji grad da svratim?
Dan je niz mutna polja prosut.
Vucaram svetom dva prazna oka
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam, gladan i mokar,
zašto se nismo sreli nikad?
Il je već bilo?
Trebao korak?
Možda je sasvim do mene došla.
Al' ja,
u krčmu svratio gorak,
a ona
ne znajući - prosla.
Ne znam.
Ceo svet smo obisli
u žudnji ludoj
podjednakoj,
a za korak se mimoisli.
Da, mora da je tako.
M.Antić
pahuljica*
Domaćin
- Poruka
- 4.143
Ona sada spava
Znaš, ona sad spava i budit' je neću,
jer san moj je život njoj oduvijek bio,
no mogu ti reći tek tako ponešto,
dok i ja se nesnu svom pomalo dajem.
Ona ti imena ne nosi svoga,
ja Ljubav je zovem da neznana nije.
Nekad je nestašno dijete sa smiješkom,
dok donosi igre iz djetinjstva moga,
kad poželim
kad zna da niko se tada,
sa starcem na licu poigrati neće,
da odveć kanjoni od bora me plijene,
i tjeraju one što dijete u meni
prepoznati više nikad ne mogu.
.
.
Ponekad je nema, tad tužan sam jako,
jer jedino ona u snu mi se javi,
il' se to krije od svih onih što je,
dok mene mi hoće, ta ubiti mogu..
Ona sad spava, al' doći mi hoće,
kad zna da joj mjesto u snu mome stoji,
i još bih ti o njoj ja pričati mog'o,
al' žurim da usnim i da joj se vratim.
Admir Denić
Znaš, ona sad spava i budit' je neću,
jer san moj je život njoj oduvijek bio,
no mogu ti reći tek tako ponešto,
dok i ja se nesnu svom pomalo dajem.
Ona ti imena ne nosi svoga,
ja Ljubav je zovem da neznana nije.
Nekad je nestašno dijete sa smiješkom,
dok donosi igre iz djetinjstva moga,
kad poželim
kad zna da niko se tada,
sa starcem na licu poigrati neće,
da odveć kanjoni od bora me plijene,
i tjeraju one što dijete u meni
prepoznati više nikad ne mogu.
.
.
Ponekad je nema, tad tužan sam jako,
jer jedino ona u snu mi se javi,
il' se to krije od svih onih što je,
dok mene mi hoće, ta ubiti mogu..
Ona sad spava, al' doći mi hoće,
kad zna da joj mjesto u snu mome stoji,
i još bih ti o njoj ja pričati mog'o,
al' žurim da usnim i da joj se vratim.
Admir Denić
