Stihovi za moju dusu

[Mala sanjalica]

PONOVNI SUSRET

Da li si mogla da zaboravis
da je tvoja ruka nekad u mojoj lezala,
i da se neizmerna radost
iz tvoje ruke u moju,
s mojih usana na tvoje prelila,
i da je tvoja kosa plava
citavo jedno kratko proljece
ogrtac srece mojoj ljubavi bila,
i da je ovaj svijet, nekada mirisan i raspjevan,
sada siv i umoran,
bez ljubavnih oluja
i nasih malih ludosti?

Zlo koje jedno drugom nanosimo
vrijeme brise i srce zaboravlja;
ali casovi srece ostaju,
njihov je sjaj u nama.

H. Hese

 

[REVELIN]

Prisutan kao svjetlost bez glasa


Samo da se uz tebe budim,
meni na svijetu ne treba više.
Da svaku tvoju mijenu slutim,
da zrak u tvojoj blizini dišem.


Samo da tiho uz tebe šutim
prisutan kao svjetlost bez glasa.
I da ti oči očima ćutim,
kao da ću te izgubiti, sada, ovoga časa.


Enes Kišević

 

[lunao]

.........Kad mi te nema u snovima
tad sam sam na dnu mojih pjesama
i ljut je okus na mojim usnama,
a oci mi prekriva paucina............
.................Sto nisam vidio i dozivio s tobom,
ramena ojsetio razmazena....
Kao u zavrzlami sumnji i brojeva,
mnozenja dijelenja i oduzimanja
u rjesenjima uhodio tvoje njezne oblutke kradom,
kao svjetlost kad se pojavi,pa nestane,
dolazila si i ostavljala nade..........
................Kao grom su ti oci crne
takvu oluju jos vidio nisam,
silazila si s tamnih oblaka nocim,
padala kao kisa po meni,
udarala kao munja u srce,
vrijeme kao da me je zavezalo uz tebe
u moje boje si se pretvorila,
kao rijeka tekla si u meni,mojim venama
i sve grijehe uzela mi..........sve grijehe !

 

[Milena27]

Sentimentalna pesma

Po mesecu ti šaljem uzdah jedan,
Po tom u čežnji bratu. Nek ti reče,
U tužni čas kad zimsko pada veče.
Da sam ko Azra, bled, veran i predan.

I šta bi on, taj mesec, kome poju
Od Indije do večitoga Rima
Čežnjivu svetlost i sanjivu boju
Svi pesnici na jezicima svima,

Kad ne bi tako u gluhoj samoći
Tešio srca što se čežnjom guše
I ljupkim sjajem kroz beskrajne noći
Vezivao sve rastavljene duše!

I sad, kad sine ta starinska Luna
I setne zrake prospe mojom sobom,
Ja čudno prenem i, ko da si tuna,
Sva duša moja zamiriše tobom...


Milan Rakić

 

[Milena27]

I kada ne bi postojala

I kada ne bi postojala
Reci mi zašto bih ja postojao
Da tumaram po ovom svijetu bez tebe
Bez nade i bez kajanja
I kada ne bi postojala
Pokušao bih da izmislim ljubav
Poput slikara koji pod svojim prstima vidi
Kako se rađaju boje dana
i koji ne odustaje.
I kada ne bi postojala
Reci mi za koga bih postojao
Za uspavane prolaznice u mom naručju
Koje nikada ne bih volio
I kada ne bi postojala
Bio bih samo jedan trenutak više
U ovom prolaznom svijetu
Osjetio bih se izgubljenim
Imao bih potrebu za tobom
I kada ne bi postojala
Reci mi kako bih postojao
Mogao bih se praviti svojim
Ali to ne bi bilo istinito
I kada ne bi postojala
Mislim da bih je pronašao
Tajnu života, razlog
Da bih te jednostavno stvorio
I gledao

Joe Dassin

 

[mari47]

ENTERIJER

Naša praznina
premešta se
iz sobe u sobu
O ručku
sedi za stolom
I plazi po tanjirima
Da li ću se ikad pomiriti
sa njom.
Mislim na reči cilik zveket
kao na paščad vernu
otrčalu za gospodarom
Koliko prostora zaprema
mlada gošća
Ne znam
Odmičem svoju stolicu
Pravim joj mesto
Tampon-zona
odvaja me od majke
I udovica se trudi
da ne povredi rubove
Granicu gde su njeni lakovi
dodirivali njegove
I ja se trudim
da ne čujem
umesto očeva srka
očev muk.

Vrućina i slana supa
sa naših lica
zuri u tanjire.


Stana Dinić Skočajić

 

[lunao]

Ako me nosis na dusi

K'o fina prasina u oku
sitan kamen na dnu cipele
ko fitilj zarobljen u vosku
mislim na tebe

Da mogu smrvio bih kamen
i svu bi tugu oci same isprale
a niti vezane za plamen
moraju da sagore


Ako me nosis na dusi
i nemas s kime sagraditi dom
ako me nosis na dusi
vjeruj, mila, briga me za to

Ljubim druge, a ne osjecam
i svaki dodir mi je ko da ustajem
na nogu sto mi je utrnula
bez ljubavi, nadanja, bez tebe ne ide


K'o fina prasina u oku
sitan kamen na dnu cipele
ko fitilj zarobljen u vosku
mislim na tebe

 

[Mala sanjalica]

Samo sjecanje na dane nase ljubavi
tek ponekad moje hladno srce zapali
niceg osim zime da mi tijelo zadrhti
da sam ziva da me podsjeti

Sve sto lijepo imala sam, s tobom bilo je
zato, ko po navici, jos tebi vracam se
kao da me proslost zove da joj pripadam
mjesto ti u srcu ostavljam

Ref.
Uspomene, uspomene
ubise me uspomene
ima gdje da srce krene
sustignu ga uspomene

Uspomene, uspomene
sve su vise deo mene
svrate s vrijemena na vrijeme

 

[lunao]

Vizija...

Krenula sam jednim osmjehom
u potrazi za tobom.
Tražeći tvoju pažnju
pogledom te dodirivala.
Vidjela te u svojim vizijama
potaknuta ničim.
Sama, bez objašnjenja
tražila tvoj predivni osmjeh.
I opet vizija
pogođena jednom riječju,
pokleknula sam
radosna što postojiš,
barem u mislima.

 

[RHCP]

(We are) The anti-cancer
(We are) The only answer
Stripped down, we want you dead
But what's inside of me, you'll never know
(We are) Bipolar gods
(We are) You know what we are
My life was always shit
And I don't think I need this anymore!!!

 

[lunao]

Snovi se ne poklanjaju.
Oni se ili ispunjavaju ili ne.
Baš kao i želje,
Što lebde negde,
Na rubu čekanja i izvršenja.
I balansirajući uvek,
Taoci su sudbine.

Ako ih ne diramo,
Večno su nedosanjani
I daleki, nedostižni...
Ali imaju nadu.

Ako ih dirnemo,
Kao da smo
Dirnuli u osinjak.
Zabole, peku, žare
I večno podsećaju.

Ako me želiš kazniti,
Ukradi mi snove,
Ili ih samo okrnji...
Neispuniš li ih,
Bacaš me u tamnicu čežnje.
Ispuniš li ih,
Pretvaraš me u roba ljubavi....

 

[Mala sanjalica]

Мира Алечковић: ХАЉИНА

Нико на њој не види твоје руке
када пролазим улицом.

Нико на њој не види твоје прсте
кад је вратим кући.

Малено дугме је опет ушивено,
и закопчани сви снови високо до врата.

Ја ову хаљину нежно скидам,
ја ову хаљину пажљиво облачим:

Она за мене моћ мађије има.
Волела бих да твоје руке на њој
могу да покажем свима.

 

[STARDUST]

Kad ti najteze bude ..
nemoj da ti suzi oko,
na svaku bol..
sa osmehom digni glavu ,visoko,
ne dozvoli da te srce zaboli,
jer samo pravi covek treba
znati da prasta i voli!

 

[mari47]

Erotikon

Glad mi je beskrajna a ruke večno prazne.

Noću niz ulice gradske na prstima nosim mesec
i tugu ostavljam pod prozorima izgubljenih žena.
dao bih sve a ništa nemam.
Glad mi je beskrajna a ruke večno prazne.
....
U aprilske noći ja sam mesečar pijani
od meseca punog duša mi se žuti
u čežnju cvetova rani.

A kad usnim
plašim se da me ne sahrani
vizija neke žene i tamni sobni kuti.
....Čudni su aprilski dani...
Izgubio sam pojam vremena na plavom krugu neba,
na dlanu bore ocrtavaju predjene puteve
u ogledalu spazih jesen i lišće u jezeru očiju.

Ne plačem.

oko mene šuma besmrtne strofe ljubavi.
Još jednu pesmu
mala padajuća ptica sutra će me natpevati
i ja ću utonuti u crne šume prolaznosti.



Rade DRAINAC​

 

[Mala sanjalica]

Zavrsicu pesmu svoju, ako ti je tako volja.
Ako srce tvoje ispunjuju nemirom, ukloniću oči svoje sa tvoga lica.
Ako te ne putu prestravljujem, skrenuću i udariću drugim putem.
Ako te zbunjujem dok pleteš cvetne vence, izbegavaću tvoj usamljeni vrt.
Ako je voda ćudljiva i divlja, neću poterati svoj čun pored obale tvoje."TAGORE

 

[mari47]

Proći će godine

Srebrne pehare ne volim
Niti pozlaćene bokale:
Od svega najdraže mi je
Udubljenje u tvom dlanu.

Proći će godine. I stalno nova,
Sa istom ljubavlju devojke,
Ptice iz tvog dlana, kojeg se
Neću zasititi nikada.

Kao na početku, na putu istom
Lice će nam se stalno spržiti
I prvu brazdu poljubiću ti
Na čelu obeleženu životom.

A ako bi mi ti, istog dana
Dao da pijem iz velikih bokala
Ja bih se ipak zaustavila
Opet kod udubljenja tvog dlana.



V. Porumbaku

 

[Mala sanjalica]

Tiha patnjo moja,
Ti sto srce srecnim ucini.
Sto mi telu vatru ugasi.
Moje boli,radoscu ublazi.
I osmehom sa cvetnih polja,
Obelezi da sam vecno tvoja.
Pa sad srce,
Ni tren da se skrasi.
Vec za tobom cezne
I govori...
Tiha, tiha patnjo moja.
Ti sto znas za svaku bol.
Sto me krades i u snu.
lek je srcu, osmeh tvoj,
Ali srce htede vise.
Trazi neki novi boj.
Pa izgubi dragoceno
I sad pati, na svom dnu.
Nisam vise ljubav tvoja.
Nisam blizu, vec daleko.
Al’ jos ceznem Patnjo moja,
Dok me ljubi drugi neko.

Ninna Smart

 

[_provincijalka_]

Ljudska komedija

Sneg je samo nekoliko puta
zavejao moje stope
sto su kraj tvojih trcale,
nekoliko samo puta su venule
sume male
za koje si govorio
da ih pretvaram u raj,
i kraj, vec je i secanjima svima kraj.
Konca nije bilo nasem samopouzdanju,
mislili smo da nam bogovi
nisu ravni,
a sve se dogodilo ljudski jadno i nama,
ni mi nismo bili u stanju
ostati u neprolaznog ognja visinama.
A da je neko rekao
da ce sve kraj nas izumreti,
da ce sunce prestati da greje:
pre bismo verovali,
nego da ce tvoj smeh negde
bez moga da se smeje,
da cemo ziveti opet
svaki svoj zivot
prazan i mali.

Desanka Maksimovic

 

[Mala sanjalica]

Moje srce ptica divljine,
našlo je svoje nebo u tvojim očima.
One su kolevka jutra,
one su carstvo zvezda.
Moje su pesme potonule u dubine njihove.
Pusti me samo da se vinem u to nebo,
u njihovo osamno bespuće.
Pusti me samo da delim oblake,
da širim krila u sjaju

njegovog sunca.... Tagore

 

[REVELIN]

Ne pitaj više

Ne pitaj više zašto te ljubim. Pitaj
zašto raste trava i zašto je nemirno more.
Pitaj otkud stiže vjetar proljetni
i bijelom lađom snova tko krmani
kad noć nad svijetom hladne prostre sjene.


Ne pitaj zašto te voli moje čudno srce.
Znaš li odakle koralj na dnu oceana?
Valovi pričaju o zaspaloj ljepoti
ali ti živiš daleko od glasa valova.
Tvoja je misao strma pećina
o koju se uzalud razbija moj život.


Ne pitaj zašto te ljubim.
Pristupi k meni! Tužno je moje srce.
Ti i mjesec: dva nedohvatna cvijeta
na visokoj planini zaborava.




Vesna Parun

 

[mari47]

SAN

Na plaži, skrivenoj
ležiš, gola na boku,
Prilazim, hipnotisan,
poziv ti je u smiješku i oku.

Dojke ti, drhtave, bubre
napola skriva ih plamen
Na trenutak sam samo zastao
kad more je prelilo kamen.

A obijesna voda prilazi bliže,
do tvojih stopala, pa ih liže,
stenje i ječi pa natrag gmiže
i, za trenutak ponovo stiže.

Liježem po tebi, i nježno
rukom ti milujem bok.
Grčiš se kao narandža
iz koje vri slatki sok.

Kose zrake umornog sunca
sakrila je oblačka sjena.
Na pladnju maestrala
mirišu kadulja, sol i žena.

Hvataš me oko vrata
i, dok naglo nadire plima,
Budim se sav u znoju
Na prozoru - snijeg i zima.


Ivica Smolec

 

[Daringo]

Pričao sam ti jednom...

Mi smo ptice - visokoletači
Izgubljene u nepreglednoj šumi života
Osuđene da poprimaju ljudske osobine
Koje nas čine tako ranjivim i ograničenim
Dok levitiramo
Razbacani po gradovima
U zadimljenim potkrovljima
Šarajući prstima po karti
Putujući magistralama
Bez kapi benzina
Ka samo nama poznatim odredištima
Osmehujući se novim dolazećim danima
U kojima sivilo jesenjeg jutra
Nije dovoljno sivo da pomuti bistrinu naših pogleda

A onda se odmaknem par koraka od tebe
I posmatram te u zanosu
Dugo te posmatram
Kroz polusklopljene oči
Iz kojih izbija pozitivno ludilo

- Lood si! - Kažeš mi
- Ooo da, lood za tobom
Smešeći se glasno
Odgovaram ti
Dok se precizno poput skakača u vodu
Bacam na desnu stranu kreveta
Koji od milošte nazivamo
KLACKALICA ZA PTICE
Pazeći pri tom
Da ti ne nagnječim ruku
Koja je krenula
U zagrljaj

(zaratustra)

 

[REVELIN]

Mirisni plodovi duše

Dušo da ne stremim Vječnosti ne bih čuo
melodiju koju samo Vrijeme pjeva
Već bih život prekratio i od tijela načinio
tajnu koju groblje skriva

Kad se ne bih dušo kupao suzama
i bolom ukrašavao oči
Živio bih slijep, sa noktima u očima
i gledao samo u lik tami

Što je život dušo nego noć u pohodu
a ipak je smjenjuje zora koja traje
Tako mene žeđ u srcu upućuje rajskom vrelu
i gutljaju smrti milosrdne

Ako dušo neznalica kaže da i duša i tijelo nestaju
da se ne vraća ono što nestane
Reci mu da cvijet nestaje ali ima sjemenku
koja ostaje i tajnu vječnosti krije.

Gibran

 

[Mala sanjalica]

Moje najlepse pesme
blistaju,
оnе su као ti!

Pred vratima stoje
dа тi sе poklonе:
hoces li mi otvoriti?
Hese
​

 

[lunao]

NE DIRAJ MOJE GODINE

Ne diraj moje godine
Ne igraj se mojim rukama
Ostavi moje usne..
Najbolje bi bilo za tebe
Da odeš...
Da otvoriš vrata
Ostaviš tu kafu koju pijemo
Zaklopiš knjigu i
Pokupiš tih svojih deset sličica
iz raznih razdoblja tvog života.

Zašto me gledaš tako bezobrazno
Tako toplo i nemirno
Tebi ću,evo,samo tebi ću
Otkriti tajnu..
Jer te želim spasiti od sebe i tuge
Ja sam rođen u godini
Loše berbe
I što možeš od mene dobiti
Samo suzu na kraju.

Zato ti kažem
Pokupi sve te tvoje nežnosti
Skini poljupce sa mojih usana
Ne ostavljaj te mirise na jastuku
Jer tako te volim...
A rođen sam u godini loše berbe
I znam da će sve to
Loše završiti..

Ž.Krznarić