Stihovi za moju dusu

[gost 254762]

 

[REVELIN]

Ako preko mora odeš naglo,
skrivši se u rupu noći guste -
utisnuću u tebe, kroz londonsku maglu
fenjera, ognjene usne.
Poređaš li karavane kroz
pustinjsku žegu,
gde lavovi su zasedu zauzeli -
prisloniću ti
pod peščanim bregom
obraz, kao Sahara vreli.


Majakovski

 

[Slovenska]

Ponovni susret

Da li si mogla da zaboravis
da je tvoja ruka nekad u mojoj lezala,
i da se neizmerna radost
iz tvoje ruke u moju,
s mojih usana na tvoje prelila,
i da je tvoja kosa plava
citavo jedno kratko proljece
ogrtac srece mojoj ljubavi bila,
i da je ovaj svijet, nekada mirisan i raspjevan,
sada siv i umoran,
bez ljubavnih oluja
i nasih malih ludosti?

Zlo koje jedno drugom nanosimo
vrijeme brise i srce zaboravlja;
ali casovi srece ostaju,
njihov je sjaj u nama.

Herman Hese​

 

[gost 254762]

Ako se sretnemo

Ako se sretnemo u nekom novom životu,
necu Ti oprostiti za sve besane noci
i nedovršene snove u njima.


Necu Ti oprostiti za sve neostvarene
duge šetnje pored jezera
i nedovršene prièe o lepim iskustvima.
Dobro znaš da volim da Te slušam.


Necu Ti oprostiti za sve neostvarene
duge šetnje parkovima
i nedovršene price o životu.
U tome smo uvek bili dobri!


Ako se sretnemo u nekom novom životu,
necu Ti oprostiti za neostvarena
putovanja u nepoznata mesta
gde su drugaciji ljudi i obicaji, lepota i predeli.
Znaš da oboje to volimo!


Necu Ti oprostiti za neodsvirane
pesme na gitari
i neodigrane igre uz pesme
koje su ispevane samo za NAS.
Znaš da bih mogla To dok ne poludim!


A više od svega,
ako se sretnemo u sledecoj reinkarnaciji,
necu Ti oprostiti

VREME kad nismo bili zajedno.

Znaš da nam ga je uvek bilo malo

 

[Kalamiti Dzejn]

JEDNA SUZA

Lagano,iz noći u noć
puni se Mesec sjajem.
Nesanicom po
neka Zvezda
zaluta,šapne da
medju njima
ima mesta za moje oči.
A one sjaje
od suza prepune.
Svu tugu ovog sveta
na jedno mesto sam skupila.
Šćućurena u svoju senku,
ćutim,ni disanje
da ne čuje niko.
Da ne uznemirim
nekom sreću,
il možda nadu.

U nemosti svojoj,
misao pustim da
u pesmu odskita.
Ako je neko pročita,
znam, neće boleti mnogo,
to reč je samo.
Delim setu na deliće,
prosipam po tajnama,
nebeskoj prašini,
razlivam po kišama.
Obavijam maglama.
I kad bih vrisnula,
utroba moja zaječi,
glas ne puštam,
ne želim da iko
čuje da boliš me.
Sama puteve
vazda biram,
i uvek onaj
kojim se teško korača.

U nemoguća
carstva kročim,
pa izlaz ne nalazim.
U osami sanjam
sudar naših pogleda
u tami,
da samo jednom
ostanemo sami,
šapnem
jednim poljupcem
sve što davno ćutim.
A onda....
samo jednu suzu da pustim,
tek malo da te zapeče,
možda se vratiš.
Ostale čuvam
za moje tuge....

 

[gost 254762]

 

[Marcipa]

Vera Svoboda
Na te mislim

Na te mislim kada zora sviće,
Na te mislim kad se svrši dan.
Na te mislim kad se svako biće,
Sprema tiho, da prespava san.

Na te mislim sunce kad se gubi,
Uvijek mislim samo na te ja.
Tebe jednu srce moje ljubi,
Na tom svijetu sreća si mi sva.

Ja u javi već o tebi sanjam,
I kad tiha prostrta je noć.
Na tvoj spomen ljubav svu obračam,
K tebi silna mene vuće moć.

Bez tebe mi ne miriše cvijeće,
Gorak mi bez tebe plod je svak.
Gdje ti nisi nema za me sreće,
Gdje ne dišeš nečist mi je zrak.

 

[mari47]

Amuleti

ČEKAM TE, srce moj
nadglasan tišinom,
od sebe samoga proklet.
Iz kojih dubina ovaj glas,
to tijelo tako teško
a čežnja tako stvarna.

Nema više
zamrzlih ptica
na granama
što se otkrivaju
ni slučajnih prostora,
ni žalost
u srcu koje te pronalazi.

Okus naranče u toplom svitanju,
tamo iza dobrote što dijeli
kolijevku od prašnog
spomenika ljubavi.

Ono što ostaje na kraju
to je uvijek gorčina
sada gola i stvarna
kao plamen
na kome gore
naivne suze detinjstva.

Volim darivanja
jer me napuštaju
nalik šljunku
i pijesku sa obala.
Ja sam onaj drugi,
a ti već pretvaraš
ruke u ruke
odsutne zauvijek.


Z. Golob

 

[gost 178272]

 

[DUNJA W]

Gledam te. Ti si, a nisi.
Ruke su tvoje. A nisu.
Bar mi pismo napisi
da vidim po rukopisu.

Gledam te. Sneg na kosi.
I korak isti. Drag.
I vetar pahulje nosi
i zamece ti trag.

Gledam te. A sneg sipa.
I sve te vise znam.
U sobi mirise lipa.
Ponoc je. Opet sam.


Pero Zubac

 

[DUNJA W]

Kad bi čovjek mogao reći ono što voli,
kad bi čovjek mogao uzdići svoju ljubav do neba,
kao što je oblak uzdignut u svjetlosti;
kad bi poput zidova što se ruše
da bi bila pozdravljena istina uzdignuta u središtu,
kad bi čovjek mogao razoriti svoje tijelo,
ostavljajući samo istinu svoje ljubavi,
istinu samoga sebe,
koje se ne zove slava, sreća ili ambicija,
nego ljubav ili želja,
ja bih konačno bio onaj, kako sam se zamišljao,
onaj što svojim jezikom, svojim očima i rukama
objavljuje pred ljudima nepoznatu istinu,
istinu svoje istinske ljubavi.........



LUIS CERNUDA

 

[Cicoka]

Tako si mi blisko
da si bliza nego dan noci,
i senka svetlu;
tako blisko
da reci koje za tebe slazem
znas pre nego sto ih i pomislim;
tako bliska
da ne znam gde pocinjes ti,
a prestajem ja.
Grad u kome zivis znam iz uzbudjenja.
Sigurno ima svoj geografski polozaj,
umetnicka dela, administraciju
i po tome je slican mnogim drugim gradovima;
ima Tebe
i to ga izjednacava sa mojom ceznjom
i snovima u kojima takodje zivis.
On je cvor srece i sudbine do kog nece dovesti
besputni zivot mog dlana.
Tako daleko da samo uvek i nikad
mogu pomocu misli da priblize tvoju udaljenost.
Toliko si daleko kad kazem zivis, mislim postojis,
onda su te reci metafora moga,
a ne tvoga postojanja
Toliko daleko da kad kazem Ti, Tebe, Tebi
to su pisani znaci moje egzistencije,
suvise bedne da bih joj davao naziv radi nje same.
Zivis tamo gde niko drugi nece stici sem tebe,
u suzi mojoj;
blizu, blize no najblize reci
koje ne umem da odgonetnem.
Tako si blizu mene
kao sto bih ja zeleo da budem blizu tebe;
tako si blizu mene
da se sporazumevamo otkucajima srca;
tako blizu
da bi radi opstanka morao da postoji moj zivot u kom zivis,
morala bi da se ugasi moja misao u kojoj mislis,
morao bi da se probudim iz sna u kom sanjas

(autor nepoznat)

 

[DUNJA W]

Zabranjeno je plakati bez da se nešto ne nauči,
probuditi se u danu a ne znati što činiti,
biti uplašen svojih vlastitih uspomena.

Zabranjeno je ne smijati se problemima,
ne boriti se za ono što želiš,
odustati od svega zbog vlastitog straha
da ostvariš svoje snove.

Zabranjeno je ostaviti svoje prijatelje,
ne pokušati razumjeti što ste sve proživjeli zajedno,
i zvati ih samo onda kad ti je neophodno.


Zabranjeno je ne biti svoj pred drugima,
pretvarati se pred ljudima do kojih ti nije stalo,
izigravati klauna da bi te pamtili,
i zaboraviti sve kojima je zaista stalo do tebe.

Zabranjeno je ne učiniti sve za sebe samog,
biti uplašen od života i onoga čime te život obvezuje,
ne živjeti svaki dan kao da je to tvoj posljednji dah.


Zabranjeno je da ti nedostaje netko bez radosti,
da zaboraviš nečiji smijeh i oči,
sve samo zato što njegov put više ne obuhvaća tvoj,
zabranjeno je zaboraviti njegovu prošlost
i zamijeniti je njegovom sadašnjošću.


Zabranjeno je ne pokušavati shvatiti druge
misliti da je njihov život vrijedniji od tvog,
ne spoznati da svatko ima svoj put i slavu.


Zabranjeno je ne stvarati vlastitu priču,
ne imati trenutak za one kojima si potreban,
ne razumjeti da život ono što daje također i uzima.


Zabranjeno je ne tražiti sreću,
ne živjeti život s pozitivnim stavom,
ne smatrati da uvijek možemo biti bolji;

Zabranjeno je zaboraviti da bez tebe
ovaj svijet ne bi bio isti...

Pablo Neruda

 

[DUNJA W]

У мојој глави станујеш: ту ти је

Соба и мали балкон с ког пуца
Видик на моје мисли најтананије.

Понекад слушаш како ми закуца
Срце ко живи лептир из кутије.

Ја ти одшкринем врата: низ басамаке
Силазиш у врт за ког нико не зна.

На поветарцу лебдиш попут сламке.

(Док за то време, можда: неопрезна
Стојиш на неком рубу, испред замке...)

Некад (у мојој глави док баш скачеш
У морску пену, испод сунца, гола)

спазим те како по киши прескачеш
Барице и сва у блату до пола
Журиш на посао с лицем ко да плачеш.

Пролази дан за даном и сва свота
Времена твог се по два пута збира:
Па пола око мога клупка мота.

Видим са твога лица пуног мира
Да не знаш како живиш два живота.

У мојој глави станујеш и дубиш
Црне и беле ходнике за моје
Мисли: како ми бежиш ил ме љубиш?

Ван тебе друге мисли не постоје.

Само док спавам ти се некуд губиш...


Stevan Raickovic

 

[lunao]

 

[Nina]

Dodje mi ponekad
Da legnem kraj reke,
Da se istecem sa njom ili
Da ostanem na dnu, da mi isperu vode
Srce i dusu.
Dodje mi ponekad
Da brojim rastajuce zvezde
I da gledam plavetnilo neba kuda
Krstare namrgodjeni oblaci.
Dodje mi ponekad
Da legnem kraj reke,
Jer obuhvata me neka luckasta tuga
Onda kad stojim i pratim
zelene talase
Od obale do obale.
Dodje mi ponekad
Da se valjam po travi
Zajedno sa senkama pasa koji laju
Na duvarskom satu,
(Sat koji ne otkucava ponoc).
Dodje mi ponekad
Da pijuckam reku od izvora
do usca,
Jer hocu da sretnem
zlatnu ribicu
I da je zamolim da mi nacrta
Svoj lik, da je ne bih izgubio
U bezdanu svojih secanja.

Dusan Bajski

 

[Cicoka]

Danas

J.L.Borhes

Danas bih mogao...
voljeti te kao jucer,
kao sutra,
kao svaki dan.
Danas bih mogao..
otici daleko...puno dalje
no sto je vrijeme,
puno dalje no sto oci dosezu.
Danas bih mogao
pruziti ruku
niz krizaljku zbunjenog
srca
i dotaci zlatnu ribicu za srecu.
Danas bih napokon mogao
probuditi se sretan
kad sam vec tebe sanjao
i tvoje usne snom ljubio!
Sve bih danas mogao
jer danas je dobar dan :
za herojski zivot obicnog tempa,
za ljubav i poneki poljubac
sto ga tamo daleko
na tvoje celo
smjesta povjetarac
usuljavsi se izmedj´ zavjesa
nosen mojom zeljom...
i srebrnom trakom mjeseca

 

[xena7]

...."Drhteći od straha k'o dete u mraku
A tako sigurna u sebe
K'o neki spokojni čovek usred noći
Ta ljubav koja je izazivala strah kod drugih
Gonila ih da govore
I primoravala da blede
Ta ljubav vrebana
Jer te druge mi smo vrebali
Ganjani ranjavani gaženi dotucavani poricani
zaboravljeni
Zato što smo tu istu ljubav mi ganjali ranjavali gazili
dotucavali poricali zaboravljali
Ta ljubav cela celcata
Još toliko živa
A sva ozarena
To je tvoja ljubav
To je moja ljubav...."

Prever - Ta ljubav

 

[Nina]

Kad bi meni dali
Kad bi meni dali jedan dan,
ja ga ne bih potrošio sam.
Pola dana ja bih dao nekom
ko je dobar, a slučajno sam.
Igrali bi, pričali bi nešto,
trčali bi, skakali bi vešto
ja i dobar, a slučajno sam.
Kad bi meni dali kišobran,
ja ga ne bih potrošio sam.
Pola mesta ja bih dao nekom
ko je dobar, a slučajno sam.
Kišilo bi, dok mi koračamo,
pola tamo, a pola ovamo.
Stavili bi dan pod kišobran
ja i dobar, a slučajno sam.
Kad bi meni dali jedan dan,
ja ga ne bih potrošio sam.

Branislav Crnčević

 

[karpos]

Postoji mesto gde ljubav počinje
i mesto gde ljubav prestaje.

Postoji dodir dve ruke
koji se opire svim rečnicima.

Postoji pogled što bukti ko veliko vitlejemsko ognjište
il` mala acetilenska lampa zelenog sjaja.

Postoje jednostavna i bezbrižna tepanja
čudesna ko velika okuka Misisipija.

Ruke, oči, tepanja -
pomoću njih se ljubav bori i gradi.

Postoje cipele koje ljubav nosi
i njen je dolazak tajna.

Postoji upozorenje koje ljubav šalje
i cena njegova zna se mnogo docnije.
Postoje tumačenja ljubavi na svim jezicima
i nije nađeno nijedno mudrije od ovog:

Postoji mesto gde ljubav počinje i mesto
gde ljubav prestaje - a ljubav ne traži ništa.

 

[karpos]

PONOVNI SUSRET

Da li si mogla da zaboravis
da je tvoja ruka nekad u mojoj lezala,
i da se neizmerna radost
iz tvoje ruke u moju,
s mojih usana na tvoje prelila,
i da je tvoja kosa plava
citavo jedno kratko proljece
ogrtac srece mojoj ljubavi bila,
i da je ovaj svijet, nekada mirisan i raspjevan,
sada siv i umoran,
bez ljubavnih oluja
i nasih malih ludosti?

Zlo koje jedno drugom nanosimo
vrijeme brise i srce zaboravlja;
ali casovi srece ostaju,
njihov je sjaj u nama.

H. Hese

 

[mari47]

EROTIKON

Glad mi je beskrajna, a ruke večito prazne.
Noću niz ulicu gradsku na prstima nosim mesec
i tugu ostavljam pod prozorima izgubljenih žena.
Dao bih sve a ništa nemam. Glad mi je beskrajna
a ruke večito prazne.
U aprilske noći ja sam mesečar
pijan od meseca punog,duša mi se žuti u čežnju cvetova rani.
A kad usnim plašim se da me sahrani vizija neke žene
i tamni sobni kuti.
Čudesni su aprilski dani.
Izgubio sam pojam vremena na plavom krugu neba,
na dlanu bore ocrtavaju predjene puteve,
na ogledalu spazih jesen i lišće u jezeru očiju.
Ne plačem.
Ako me šume besmrtne strefe ljubavi.
Još jednu pesmu,
mala radjajuća ptica sutra će me natpevati
i ja ću utonuti u crnu šumu prolaznosti.



Rade Drainac​

 

[STARDUST]

Dok zraci sunca polako blede
korak se tesko krece ka luci
nisi ni dosla kako si rekla
da skoncas kraj toj mojoj muci.
Nisi ni htela,samo priznaj,
to moje srce sad' mi rece
produzi samo gde si posla
u ovo moje naj tuznije vece.
Osetim usne na mome licu,
tvoj uzdah nezni kako me mami,
zadrhta telo,k'o sto orkana
i sada ostah sam u tami.
Preboli srce,nije te vredna,
nemoj za njom' tako da bolis,
zauzdaj uzdah koji te para
naci ces i ti nekog da volis.

 

[Cicoka]

Predosecanje


Poznala sam te kad sneg se topi
topi,i duva vetar mlak
blizina proleca dusu mi opi,
opi, pa zudno udisah zrak.
S neznoscu gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom,
i znadoh da ces biti mi drag
drag u zivotu celom.
Poznala sam te u zvonak dan
dan pijan,svez i mek.
cinja mi se vec davno znan,
znan kad te poznadoh tek

S neznoscu gledah stopa ti trag
trag na snegu belom
i znadoh da ces biti mi drag
drag u zivotu celom

Poznala sam te kad kopni led
led,dok se budi proletnji dah
kad dan je cas rumen,cas setan, bled,
kad sretno se i tuzno u isti mah.

S neznoscu gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom
i znadoh da ces biti mi drag,
drag u zivotu celom.


Desanka Maksimovic

 

[Cicoka]

PRISUTAN KAO SVJETLO BEZ GLASA

Samo da se uz tebe budim,
meni na svijetu ne treba više.
Da svaku tvoju mijenu slutim.
Da zrak u tvojoj blizini dišem.

Samo da tiho uz tebe šutim
prisutan kao svjetlo bez glasa.
I da ti oči očima ćutim,
kao da ću te izgubiti,
sad,
ovoga časa.

Enes Kisevic