Stihovi za moju dusu

Pada u suton i bjezi
ta divna suncana misao
i kome si dao
i kome si pisao

sve to na kraju srce zbroji
ovo su moji
a ovo tvoji komadici duse
kao krijesnice lete i lete

i reci mi da nisi
bas jako odrasla
da zivi u tebi jos neko dijete
usne namazane medom
i prvo skolsko zvono
pa tako redom

godine neka se pletu
i ako ostanemo sami na svijetu
tako sami
da zvijezde redom gasimo
da osmjehom nekog spasimo

pa ako ti dodjem ranom zorom
i miris jabuka ti stavim na usne

znat ces da je smrt neozbiljna
i samo se sali

znat ces da nas ima i po tome
koliko smo ljubavi dali


Zeljko Krznaric
 
DODIR

Dodirne me nekad
i muzika neodsvirana,
i reč nekazana,
i ples neodigran,
i želja neostvarena,
i čovek netaknut ženskom rukom...

I zapitam se
zašto postoje
oni što druge ne dotiču
ni željom,
ni igrom,
ni rečju,
ni zvukom...

Zar žive da bi bili mrtvi?

Violeta Milicevic
 
Pismo majci

Jesi l živa, staričice moja?
Sin tvoj živi i pozdrav ti šalje.
Nek uvečer nad kolibom tvojom
Ona čudna svjetlost sja i dalje.

Pišu mi da viđaju te često
zbog mene veoma zabrinutu
i da ideš svaki čas na cestu
u svom trošnom starinskom kaputu.

U sutonu plavom da te često
uvijek isto priviđenje muči:
kako su u krčmi finski nož
u srce mi zaboli u tuči.

Nemaj straha! Umiri se, draga!
Od utvare to ti srce zebe.
Tako ipak propio se nisam
da bih umro ne vidjevši tebe.

Kao nekad, i sada sam nježan,
i srce mi živi samo snom,
da što prije pobjegnem od jada
i vratim se u naš niski dom.



Vratit ću se kad u našem vrtu
rašire se grane pune cvijeta.
Samo nemoj da u ranu zoru
budiš me ko prije osam ljeta.

Nemoj budit odsanjane snove,
nek miruje ono čega ne bi:
odveć rano zamoren životom,
samo čemer osjećam u sebi.

I ne uči da se molim. Pusti!
Nema više vraćanja ka starom.
Ti jedina utjeha si moja,
svjetlo što mi sija istim žarom.

Umiri se! Nemoj da te često
viđaju onako zabrinutu,
i ne idi svaki čas na cestu
u svom trošnom starinskom kaputu.

Sergej Jesenjin
 
Trenutak istine
je cas kada se dvoje spoje,
kada ni reci vise nisu iste
niti slike, pa ni boje.
Kratka je noc
za dodire tvoje,
zato tren iz sna
u javu sada vracam
i mirise osecam
i ruke opojne opet stoje
na uzglavlju mome,
koje nije vise samo moje.
Ah,
kratka je noc
za dodire tvoje,
ja zelim i u jeku dana,
tek vrh prsta na uvojku,
tek pogled u tamu duboku
u kojoj predem na grudima tvojim.
Da,
kratka je noc
za dodire tvoje
jer cak i tada reci postoje
i sekund misli sto odvuku me
dalje od daha i topline tvoje...
 
I kao što
žedna zemlja doziva oblak,
otežao i pun obećanja,
tako i ja tebe dozivam
mislima na pola puta
između noći i jutra,
između zbilje i sna
između danas i sutra!

Nedostajes_mi-1.jpg
 
Poslednja izmena:
DO LJUBAVI…

Čega se bojiš?

Ovog početka ravnoteže
moždanog doba ptice rugalice,
ili ove reči koja me tera
da samu sebe ne poreknem
i pljunem na uništavajuću
osudu
da budem samo žena.

Pa šta ako me savijaju i lome
kao granje posečane šume,
ja imam devet života
i isto toliko prividnih razloga
za samozaborav,
blagoslovena za izvesnu slobodu
da sama biram
pero ili mač.

U podnožju moje leve trepavice
ugnjezdi svoju zaljubljenost,
jer ti si muškarac-prijatelj
po misli,
u ovoj noći nezagađenoj
blizinom reči PREKASNO,
gurnut surovošću vetra
pravo na postelju
moje plahosti.

Pokušavaš da odoliš?

A mogla sam ti odmah reći
da me voliš,
i pored toga
što ne umem ćutati
i što govorim za dvoje,
što u kretanju mojih kukova
pomeram tvoje stanice samoodržavanja,
što u konturi mojih leđa
pastirica i bludnica
razapinju prostranstvo
pritislih nada
iza tišine u kojoj ječi saksofon.

Podižem svojih sedam velova
i ostavljam ti Panonsko more.

Do ljubavi…


Gordana Knežević
 
OVE NOCI


Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Napisati na primer: "Noc je puna zvezda,
trepere modre zvezde u daljini".
Nocni vetar kruzi nebom i peva.
Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Volio sam je, a katkad je i ona mene volela.
U nocima, kao ova, drzao sam je u svom narucju.
Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim nebom.
Volela me je, a katkada sam i ja nju voleo.
Kako da ne ljubim njene velike nepomicne oci.
Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Pomisao da je nema. Osjecaj da sam je izgubio.
Slusati beskrajnu noc, bez nje jos beskrajniju.
I stih pada na dusu kao rosa na livadu.
Nije vazno sto je moja ljubav nije mogla zadrzati.
Noc je zvezdovita i ona nije uz mene.
I to je sve.U daljini netko peva. U daljini.
Moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.
Kao da je zeli pribliziti moj je pogled trazi.
Moje srce je trazi, a ona nije uz mene.
Ista noc odeva belinom ista stabla.
Mi sami, oni od nekada, nismo vise isti.
Vise je ne volim, zaista, a mozda je ipak volim.
Tako je kratka ljubav, a tako dug zaborav.
Jer sam je u nocima, kao ova, drzao u svom narucju,
moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.
Iako je ovo poslednja bol koju mi ona zadaje,
i ovi stihovi poslednji koje za nju pisem.

Neruda
 
Jedan maleni cvet


Jedan maleni cvet
jos ni progovorio nije
a vec je znao sve tajne Sunca
i sve sto zemlja krije.

Jedan maleni cvet
jos nije ni prohod'o
a vec je umeo sam da se hrani
svetloscu, vazduhom i vodom.

Jedan maleni cvet
na zna da cita i pise,
al' zna sta je zivot,
sta je cvet,
i mirise, mirise......

Branko Miljkovic
 
Vojnik od papira

Na svetu jedan vojnik bio
Smeo, visokih manira
Lep – al' lutka decja, gle!
Taj vojnik od papira.

Promeniti svet on hteo je
Za srecu, ne iz hira
A na niti bio je..
Taj vojnik od papira.

I vatru, dim i smrt i peh
On za vas dvaput bira,
Al' slusao je cerek, smeh
Ha! Vojnik od papira!

Tajne niste skrovite
Da li da vam dira
A cemu to? Ponovite!
Bio vojnik od papira.

Kob mu bila sudjena
U boj ga baci inat.
Ka vatri ruka pruzena
Smetnuvsi – da je papirnat.

U oganj, hajde, kreni sad!
Vec korak tlo mu dira.
Izgore on – tek tako – mlad
Bio vojnik od papira.

Bulat Okudžava
 
PRE IGRE


Zažmuri se, na jedno oko.
Zaviri se, u sebe u svaki ugao.
Pogleda se, da nema eksera, da nema lopova.
Da nema kukavicijih jaja

Zažmuri se i na drugo oko.
Čučne se, pa se skoči.
Skoči se, visoko, visoko, visoko...
Do na vrh, samoga sebe.

A odatle se padne, svom težinom.
Danima se pada, duboko, duboko, duboko...
Na dno svoga ponora

Ko se ne razbije u paramparčad,
Ko ostane čitav i čitav ustane.
Taj igra...

Vasko Popa
 
Ako ikad prestanem da te sanjam,
bice to kada mesec zauvek zamre
za gorom i sunce ga odmeni.
Kad noci nestanu u vihoru sumnji....

Ako ikad budem manje da na te nostalgicno mislila
bice to kada te budem imala kraj sebe
i kada moje usne budu vodile ljubav sa tvojima
a moje ruke te ceznjivo milovale
u zatisju nase bajke....

Ako ikad prestanem da drhtim zbog tebe
bice to kad drhtaj predje u skamenjenost tela mog
u lakoci patnje
neke davno ocekivane noci....

Ako ikad prestanem liti suze zbog lika tvog
bice to onda kada nas se andjeli sete,andjele moj,
u bedi ovih bledih radosti
verovatno andjele u pukoj starosti...

Ako ikad prestanem da te volim
bice to u prisutstvu moga hladnog tela
u ostroj dubini zemlje
gde za nas vise ne postoji ni jedna
noc nestala u vihoru sumnji,
niti zatisje nase bajke,
ni lakoca patnje u nekoj neocekivanoj noci
ni puka starost bedne radosti,
i kada vise ne bude za me postojalo
ni secanje ni osecaj.

Lovelady
 
Blizina dragog

Mislim na tebe kad se od sunca zapali
pucina sva,
Mislim na tebe kad mesec ustreptali
kladencem tka.

Vidim te kad na putu dalekom spazim
uzvitlan prah,
sred noci, kad coveka na uskoj stazi
obuzme strah.

Cujem te kad se sve more uskoleba
uz mukli huk.
Slusam u lugu kad ispod celog neba
zavlada muk.

Ti si uz mene,bliskoscu svojom rasplinu
daljinu svu!
Zalazi sunce,skoro ce zvezde da sinu.
O, da si tu !


J.V. Gete
 
Potrebno mi je...


Potrebno mi je mnogo sunca,
i to noću, jedno da me susreće,
jedno da zamnom svetlost baca,
u ponoru jednom dubokom,
jedno da nosim u ruci
kad od jada ne vidim prst pred sobom.

Potrebno mi je mnogo nežnosti,
i to svakog dana, i mnogo od milošte reči,
potrebno mi je primirje
izmedju srca i sećanja
izmedju neba
i bola koji pred njim kleči.

Potrebna su mi dobrodošlicom ozarena
lica mnoga,
i to svakog trena,
potreban mi je prijatelj i to što veći,
potrebni su mi mostovi viseći
preko mržnje,
preko nesporazuma nepremostivoga.


D. Maksimovic
 
Da li sam svuda gde su mi tragovi,
Ko zna s čim sam se spajao,
A nisam ni takao?

Možda sam boravio i u svom životu,
Možda, postoje izvesni znaci,
Ali kao da je neko stran.

Ali ipak uz mene se može, mada je neobično.
Sa mnom je opasno ići, ja se nikad ne umaram.

Valjda sam jedini svedok, koji sumnja u sebe
Sve češće mi se čini,
Da nisam nikakav oblik,
Već da slobodno jedrim kroz sopstveno
Pijanstvo – prepušten sunčevom vetru
Odlivam se i dolivam...

Ali ipak uz mene se može, mada je neobično,
Sa mnom je opasno hteti, ja nikad ne odustajem.

Neiskvaren iskustvom, poseban slučaj samoće.
Ponekad izmislim sadašnjost,
Da imam gde da prenoćim.
I suviše sam video, da bih smeo da tvrdim,
Mnogo toga sam saznao, da bih imao ijedan dokaz.

Ali ipak uz mene se može, mada je neobično,
Sa mnom je opasno voleti, ja nikad ne zaboravljam.

Pokušavam da shvatim učenja koja mene shvataju.
Nejasna mi je vera, spremna u mene da veruje.
Teško je biti okovan u moju vrstu slobode.
Lako mi je s nemirom, ne mogu da umirim mir.

Ali ipak uz mene se može, mada je neobično.
Sa mnom je čudno čak i umreti, jer ja se ne završavam...


M. Antić
 
imaš u sebi nešto što ja nemam

imaš mudrost koja te čini ženom

oblak koji te plaši sjenom

a ipak ti si ta obala

kojoj može prići moja lađa

umorna i potrganih jedara

imaš u sebi i dio mog djetinjstva

mada ti se čini sasvim različito

jer pamtiš

jer ti i sada zvuk zvona

topi dušu od stoljetnih zima

imaš ti imaš

neku tajanstvenu misao

ruke koje obgrle cijeli svijet

i dlanove na kojima raste plima

u tebi je i moj dio tuge

nemir onih koji sanjaju mirno

bujica kojoj tek tvoja duša znači kraj

i putovala si tako životom

neprestano uz mene

a da me nisi ni vidjela ni osjetila

tek si prepoznala zatvorenim očima

ovaj dio neba

koji tek treba posuti zvijezdama

(Zeljko Krznaric)
 
ŽELJA

Želim da sam s tobom stopljena u ćutnji,
rasplamsalom dahu il' podnevnoj šetnji...
Probuđena želja talasa u slutnji
koja se kroz nemir iscrta u pretnji.

Šta ako je sve to samo igra čula,
samo treptaj rose, kratki ples leptira...?
Ako s prvim daškom vetrometnih frula
sve ovo u nama počne da se spira...

Zagledam u sebe, tražim tvoje oči,
i plaši me pogled s tim osmehom smelim.
Obojena slutnjom strahujem da kročim
i ne mogu ništa osim da te želim...

Dragana Konstantinović
 
Volela bih da mogu
da te prelijem osmehom...
Da ti u oko pretočim
ovaj moj iskričav sjaj
koji kroz osmeh zaživi
kad ti se spomene ime...
Da ti stočim jos smelije
pogled sa jasnim podstrekom
koji vidi početke
i ne priznaje kraj...

Kako da ti ga predam?
Ne postoje te rime...
Kako sve da prenesem
kad putevi ne postoje...?
Nazirem samo drhtaj,
kao dah, treperav, sneni
u ono nemušto vrijeme
kad noć smenjuje dan...

I već mi sve nade streme
put tog tananog zračka
koji se niotkud razli
u niti žute boje...
I osmeh puče u meni
poput zrelog maslačka
i ode nošen nečim
da ti oblije san...
 
NEMAM VIŠE VREMENA


Nemam više vremena za duge rečenice,
Nemam kad da pregovaram,
Otkucavam poruke kao telegrame.
Nemam vremena da raspirujem plamen,
Sad zaprećem šake zgorela žara.
Nemam više vremena za hodočašća,
Naglo se smanjuje putanja do ušća,
Nemam kad da se osvrćem i vraćam.
Nemam više vremena za sitnice
Sad treba misliti na večno i neobuhvatno.
Nemam kad da razmišljam na raskrsnici,
Mogu stići jedino kudgod u blizinu.
Nemam vremena da išta izučavam,
Nemam vremena sad za analize,
Za mene je voda sada samo voda
Kao kad sam je pila sa kladenca;
Nemam kad da razlažem na sastojke nebo,
Vidim ga onakvo kakvo ga vide deca.
Nemam više vremena za bogove tudje,
Ni svoga nisam dobro upoznala.
Nemam kad da usvajam zapovesti nove,
Mnogo mi je i starih deset zapovesti.
Nemam više kad da se pridružujem
Ni onima koji istinu dokazuju.
Nemam kad da se borim protiv hajkača.
Nemam kad da sanjam,da lagano koračam.


Desanka Maksimović
 
STREPNJA

Ne, nemoj mi prići!Hoću izdaleka
Da volim i želim oka tvoja dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
Dok od sebe samo nagoveštaj da.

Ne,nemoj mi prići!Ima više draži
Ova slatka strepnja,čekanje i stra`.
Sve je mnogo lepše donde dok se traži
O čemu se samo tek po slutnji zna.

Ne,nemoj mi prići!Našto to, i čemu?
Iz daleka samo sve k`o zvezda sja;
Iz daleka samo divimo se svemu.
Ne,neka mi ne priđu oka tvoja dva.

Desanka Maksimović
 
Mislim tudje misli
Kradem svoje vreme
Provlacim ga
Izmedju oblaka, snova,
Daljine i snega...
Kada pozelim
Da ti nedostajem
Odsanjam pesmu
Zatvorim oci
I na kaldrmi zamislim
Cvet beli.
Kada te nema
Jer tako hocu
Zaledim osmeh
U sebi kazem ime
Udahnem duboko
I pomislim
Tako mi nedostajes...


Miroslav Antic
 
Ove su riječi
Preko ulice
Upućene k tebi,
Ljubavi.
I stid me je,
Ne od njih,
Već zbog svijeta.
Možda nije trenutak pravi.
Možda sam trebao,
U ovo vrijeme
Bijede i izobilja,
Umjesto ljubavi,
Preko ulice
Dobaciti riječi nasilja.
Možda sam morao
U ovo vrijeme
Što se osjeta gnuša
Izaći na trgove
I zavijati
U pustinje ljudskih duša.
Možda je moja ljudska dužnost
Morala u ovo vrijeme
Okomiti se na lešinare,
Zagristi u hijene.
Al da mi u ovom tužnom svijetu
Ne sija radost tvoga lica,
Ni vjetar se usudio ne bi
proci kroz ovu šumu bez ptica.

Enes Kišević
 
PONOVO TI GOVORIM LJUBAVI MOJA


Ponovo ti govorim ljubavi moja
poslije putovanja i svog života pusta,
ljubavnu pjesmu ponovo ti pišem
poslije pjesama iskustva.

Ponovo ti govorim ljubavi moja
onaj kom je bilo premalo da voli
ponovo je ovdje pred vratima tvojim
i ponovo spreman da te moli.

Ponovo ti govorim ljubavi moja
počeo sam sjajno da ponižavam i griješim
gotovo pri kraju i gotovo mrtvac
na početku tu sam da se tješim.

Ponovo ti govorim ljubavi moja
na obratnom putu pretvorenim u tamu
poslije sedam mora i vlastite zemlje
dosao sam umrijet u tvom stanu.

Ponovo ti govorim ljubavi moja
negdje sam već bio, sad ostavljam sve to
da ti poslije sreće, hrabrosti i znanja
da ti poslije svijeta vratim tvoje mjesto.

Ponovo ti govorim ljubavi moja
poslije lošeg društva, vina, noćas stojim
sam pred tvojim licem spreman da ti kažem
kao prvi puta opet: Ja te volim!


Arsen Dedić
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Lutkica
Traže srodnu dušu na pogrešnim mestima?
2 3 4
Odgovora
76
Pregleda
1.292
soko stark
soko stark
Džudi S
  • Anketa Anketa
Sajtovi za upoznavanje
Odgovora
18
Pregleda
724
bezimeni1
B
Nina
Facebook uvodi AI asistenta za upoznavanje srodne duše
Odgovora
6
Pregleda
307
Džudi S
Džudi S

Back
Top