Stihovi za moju dusu

Ponekad se plasim da te dodirnem.
Plasim se da ce mi tvoja ljubav opeci srce.
Strahujem da ce mi se dusa vezati za tvoju
tako da je nikad otrgnuti necu.
ni kada dodje kraj i krenem za drugom,
moje srce ce ostati spojeno sa tvojim
i zaista.. toga se bojim.
Bojim se da te dodirnem.. ali samo ponekad
i milovanja tvoja kad postanu strast.
bojim se da necu hteti da prestanu
ni kad se u meni upali plamicak za drugom..
bojim se da ce mi srce i dusa ostati sastavljeni sa tvojim
i da ce mi sve drugo postati nedostizan san.
Ponekad se plasim da te dodirnem..
jer ti vise nisi san nego java..
bojim se nikada se necu probuditi ni zaspati
vec vecno ostati s tobom.
Oprosti mi.
sale
 
Fly...

...stajali su jedno ispred drugog , drzali za ruke i samo nezno gledali...da taj pogled , govorio je vise od hiljade reci , taj bezbrizan pogled , videla je zvezdicu u njegovom oku...sijala je nekim svojim sjajem , tim sjajem koji govori o neznosti , ljubavi ... dugo su se gledali i drzali za ruke , dok ih je neka sila vukla ka nebu , visoko , gde nema nikog osim njih ... znas gde je to mesto , hoces da ti kazem , pa tu bre , iza duge ...najlepse mesto na svetu , gde ne moze svacija noga da stane ni misao da kroci ... leteli su bezbrizno , gledajuci se svo vreme , dok njegova ruka nije krenula ka njoj , da ... u zagrljaj , osecala je toplotu , osecala je da treperi ... obuzela je toplota ... spustila je glavu na njegovo rame , zazmurila i prepustila se uzivanju ... njegove ruke su je cvrsto drzale , tako cvrsto , a tako nezno , da je sva treperila ... dodir je bio kao ...kao leptirov mah krilima.... nezan , nevin ... uzivala je u tome .... on takodje , osecao je one cudne leptirice u stomaku , opet su se gledali , priblizavao je lagano svoje usne ka njenim , da toliko lagano da je trajalo kao vecnost ... pogled nisu skretali jer su samo pogledom komunicirali ...opet toplota , opet iskra u oku i varnica u dusi... usne su im se spojile , ali ne toliko brzo kao sto mislis , ne bre ...onako lagano , tek da se dodiruju , tek da osete da su tu , nezan , nevin , poljubac kakav samo mozes da sanjas ... dugo su razmenjvali taj poljubac koji ih je vodio na to mesto , da tamo iza duge ... to je bio njihov svet , gde su mogli da uzivaju vecno , da razmenjuju taj pogled , da osete dodire kao pamuk , da ljube usne kao latice ... da sad je imala sa kim da leti , vise nije bila sama luda koja je letela danima u beznadje , koja zelela da leti ka suncu da joj sprzi krila i da zeli da nikad vise ne poleti , sad zeli da leti , da nikad ne prestane ... jer ima sa kim da leti .... visoko i vecno ....
 
POZIV

"Ne zanima me od čega živiš. Želim znati za čim žudiš i
imaš li hrabrosti snivati o ispunjenju želja srca svoga.

Ne zanima me koliko ti je godina. Želim znati jesi li spreman
riskirati da ispadneš budala zbog ljubavi, zbog svojih snova,
zbog ove pustolovine koju nazivamo životom

Ne zanima me koji planeti djeluju na tvoj mjesec. Želim znati
jesi li stigao do središta vlastite boli, jesu li te životna
razočarenja otvorila ili si se skrutio i zatvorio od straha da
ponovno ne osjetiš bol. Želim znati jesi li u stanju trpjeti
bol, moju i svoju, a da je pritom ne moraš skrivati ili
ublažavati ili izbrisati.

Želim znati znaš li se radovati, zbog mene ili sebe, i možeš li
divlje zaplesati i pustiti da te ekstaza preplavi sve do vrškova
prstiju, a da nas pritom ne upozoravaš neka budemo pažljivi,
realni, svjesni ljudskih ograničenja.

Ne zanima me je li priča koju mi pričaš istinita. Želim znati
jesi li spreman razočarati drugoga kako bi bio iskren prema
sebi; jesi li spreman podnijeti optužbe za izdaju, a pritom ne
iznevjeriti sebe; možeš li biti izdajica i samim time vrijedan
povjerenja.

Želim znati jesi li u stanju vidjeti ljepotu, pa i ako nije
lijepa, svakoga dana, i možeš li svoj život nadahnjivati
njezinom prisutnošću.

Želim znati jesi li dovoljno snažan da živiš s neuspjehom,
svojim i mojim, i da svejedno stojiš na rubu jezera i ushićeno
vičeš prema srebrnom punom mjesecu: "To!"

Ne zanima me gdje živiš i koliko novaca imaš. Želim znati jesi
li sposoban ustati, nakon noći ispunjene tugom i očajem, umoran
i do kostiju izubijan, i učiniti sve što je potrebno kako bi
nahranioš svoju djecu.

Ne zanima me koga poznaješ i kako si dospio ovamo. Želim znati
hoćeš li i dalje sa mnom stajati u žaru vatre i ne posustajati.

Ne zanima me gdje si ili što ili s kim si studirao. Želim znati
što te u tebi samom gura naprijed u trenucima kad se sve ostalo
ruši.

Želim znati možeš li biti sam sa sobom i voliš li usitinu osobu
koja jesi u trenucima praznine."

Oriah Mountain Dreamer
 
Poslednja izmena:
Ti utehu čekaš. Ne, utehe nema:
Što utehom zovu, zovi zaboravom;
Jad istinski dubok nikad ne zadrema.
Rastrzana tako među snom i javom,
Gledajući kako nepomično bdije
Taj Anđeo Stradanja nad tužnom ti glavom.
Ti želiš i čekaš. I ne znaš da nije
Ni sad ispijena ta čemerna čaša,
I svirepi otrov jedne ironije;
I da će nas večno strasna prošlost naša
U nemirne noći da trgne i seti,
Kao zveket lanca starog robijaša.
Surovi će dani doći i uzeti
Svaki po svoj deo od srca što bunca,
Što želi, što moli; a ti ćeš se peti;
Peti neprekidno, do kobnog vrhunca,
Golom stopom, bleda, smrzla, jadno dete
Pružajući ruke i vapijuć: Sunca

Jovan Dučić
 
ovaj se dan polako gasi, kao poslednji zrachak nade
da ces zakucati na moja vrata kao nekad.
Poslednji sjaj sunca nestao je iza horizonta..
slusam zvuke trotoara korake koji nekuda zurne …
ali ni jedan ne stade kraj mojih vrata.
Noc se radja lagano, kao leptir tiho i nechujno ..
prva se svjetla pale...samo u mom srcu ostaje tama.
Zurnich koraka je sve manje nastaje tisina koja dusu slama,
tisina koja ubija ... a tebe nema.. jos uvek te chekam
u mraku sobice male oka uplakana u tamu noci zagledana...
Kao zadnja kap rose sa latica planinskih....
nestaje i nada da ces mi doci.
u dusi koja drhti bol se ugnjezdila i kao ranjena zvijer
polako umire nada ....
zelja za rukama tvojim
zelja za usnama koje sapucu....
svaka je rijec kao uspavanka...
nestaje i zadnje sjecanje
gasi se i zadnja lampa samo negde u mojoj dusi
ostace trag ozilka koji si mi ostavio za sjecanje ... http://1.***************/_u14q1wkQ25o/Sj0DkvCztFI/AAAAAAAAAHo/yRDBsqZ4TsE/s320/c2e510db7a44efb3726005d.th.gif
 
VRSTA MIRA

Vrstu mira s kojim te raspoređujem u sebi
nalazim u pogledu hrasta i šapatu krošnji,
iskonskoj stoljetnoj priči plodnih ravnica.
Ne preispitujem njegov početak, već odsjaje
svih kiša i huk svih vjetrova istinski sanjam
kako tvojom utrobom nižu predivne bisere.

Moram priznati, neiscrpne su visine misli,
neuhvatljive dubine srca iz kojih sada izlazim
i neiskorištena snaga mjesečine kojom klizim.
Sve bogatstvo što me pretače u divne osjećaje
i bezbrojni titraji nastali u pomaku vremena,
izvlače na moje dlanove najhrabrije pokušaje.

Ne uspijevam uvijek potpuno stići tvoje tijelo,
već krugovima plamenog prstena obuhvaćam
tvoj struk što se izvija neponovljivim žarom.
Prstima pomalo udišem toplinu mirisne kože,
oprezno skupljam svaku kap sjajnih uzvisina
i povremeno se vraćam, nudeći nove drhtaje.

Otkrivam, poru po poru, kako rađaš vatru,
kako pred moje dodire trčiš beskrajno zagrljena
i dočekuješ me optočena slatkim strpljenjem.
Uzdišeš preplanula i požudom izvijaš poljupce,
bojom strasti prekrivaš svako moje milovanje
i dušu obogaćuješ neponovljivim sazviježđem.

Kad me tako ovjenčaš ljepotom i skupiš u sebe,
pa ispod mojih vjeđa prisloniš nježni osmjeh,
izmislim način i postelju pretvorim u sanjalište.
Zakoračim pogledom hrasta tvojim obrazima,
dovedem šapat krošnji točno iznad naših pokreta
i zauvijek naše otkucaje srca pretočim u ljubav.

Zal KOPP
 
Santa Maria della salute

..............................................

Oprosti, majko, mnogo sam strad'o,
mnoge sam grehe pokaj'o ja;
sve sto je srce snivalo mlado,
sve je to jave slomio ma',
za cim sam cezn'o, cemu se nad'o,
sve je to davno pep'o i pra',
na ugod zivu pakosti zute,
Santa Maria della Salute.
Trovala me je podmuklo, gnjilo,
al' ipak necu nikoga klet';
stagod je muke na meni bilo,
da nikog za to ne krivi svet:
Jer, sto je dusi lomilo krilo,
te joj u jeku dusilo let,
sve je to s ove glave sa lude,
Santa Maria della Salute!
Tad moja vila preda me granu,
lepse je ovaj ne vide vid;
iz crnog mraka divna mi svanu,
k'o pesma slavlja u zorin svit,
svaku mi mahom zaleci ranu,
al' tezoj rani nastade brid:
Sta cu od milja, od muke ljute,
Santa Maria della Salute?
Ona me glednu. U dusu svesnu
nikad jos takav ne sinu gled;
tim bi, sto iz tog pogleda kresnu,
svih vasiona stopila led,
sve mi to nudi za cim god ceznu',
jade pa slade, cemer pa med,
svu svoju dusu, sve svoje zude,
-svu vecnost za te, divni trenute!-
Santa Maria della Salute.

...................................

Laza Kostić
 
Zaboravit treba
Sve sto je moguće
Onog koga nema
Vrijeme rastanka
Izgubljeno vrijeme
...
Treba znati kako
Preboljeti sate
Što ubiti mogu
Udarcima svojim
Samo srce sreće

Nemoj, nemoj ići
Nemoj, nemoj ići

Poklonit ću tebi
Svaki biser kiše
Iz onih zemalja
Gdje ni kiše nema

Prokopat ću zemlju
Sve do iza smrti
Da ti skrijem tijelo
Svjetlošću i zlatom

Stvorit ću zemlju
Gdje će ljubav biti
I vladar i zakon
Ti kraljica moja

Nemoj, nemoj ići
Nemoj, nemoj ići

Nemoj, nemoj ići
Izmislit ću za te
Besmislene rijeći
A ti ćes ih znati

Pričat ću ti priču
O zaljubljenima
Što vidješe svoja
Srca gdje se ljube

Pričat ću ti priču
O onome kralju
Što je davno umro
Jer te nije sreo

Nemoj, nemoj ići
Nemoj, nemoj ići

Događa se često
Da izbije vatra
Iz starog vulkana
Što je davno umro

I, čini se, ima
Izgorjele zemlje
Koja žitom rodi
Bolje nego druga

A kad dođe veće
I upali nebo
Zar se stopit neće
Crveno i crno

Nemoj, nemoj ići
Nemoj, nemoj ići
Nemoj, nemoj ići

Plakat više neću
Govoriti neću
Sakrit ću se negdje
Samo da te gledam
Kako plešeš sretna

Samo da te slušam
Kako pjevaš sretna
I samo ću biti
Sjena tvoje sjene
Sjena tvoga psa

Nemoj, nemoj ići

Nemoj, nemoj ići.

Jacques Brel
 
Tebi ljubav dati?

Tebi ljubav dati?
- Daj ...
- Ona je zaprljana ...
- Daj je zaprljanu.
- Hocu da pogatam ...
- Gataj.
- Jos hocu da pitam...
- Pitaj.
- Recimo, zakucacu ...
- Pusticu te.
- Recimo, pozvacu te ...
- Poci cu.
- Ako je tamo nevolja?
- I u nevolju.
- Ako te prevarim?
- Oprosticu.
- "Otpevaj" - naredicu ti ...
- Otpevacu.
- Zatvori drugome vrata ...
- Zatvoricu.
- Reci cu ti: ubij!
- Ubicu.
- Reci cu ti: umri!
- Umrecu.
- Ako se zagrcnem?
- Spasicu te.
- Ako se bol pojavi?
- Pretrpecu.
- Ako se zid ispreci?
- Srusicu.
- Ako se cvor zamrsi?
- Preseci cu.
- Ako ima sto cvorova?
- I sto.
- Tebi ljubav dati?
- Ljubav.
- Toga nece biti!
- Zasto?!
- Zato sto
ne volim
robove.

Robert Rozhdestvensky
 
Nikad te niko neće ovako tesno grliti
uznemirenu i belu.

Ja sam mornar bez kompasa
kome uvek polude lađe.

Nikad ti niko neće
ovako u krvotok uliti
poslednju nežnost celu,
i pronaći u tebi i nadu i beznađe.

Nikada više nećeš
ovako divno truliti
u običnom hotelu,
a ne želeti ipak odavde da izađeš.

Ti si najukusnija krv sveta
koju sam upio hlebom
mog mrkog trbuha.

Ti si so sa oteklih usana
koje smo oljuštili očnjacima
i prosuli po mojim bedrima
i tvojim dojkama.

Ti si najbeskonačnije,
najubitačnije nebo
kraj mog rumenog uha.

Najbesramnija devojka
koju sam sreo među ženama.

Najstidljivija žena
koju sam sreo među devojkama.

Kad ti izgovaram ime,
usta su mi puna krzna,
i tamjana,
i cveća,
i mesa.

U očima mi grme grčevi svetlosti.
U temenu se protežu
grobovi grbavi.

Kad ti izgovaram ime,
sav sam popljuvan,
i čist,
i mek,
i grešan,
i besan.

I polumrtav od ljubavi.

Vidiš koliko mi odjednom
razrokih zvezda
zoblje sa dlana,
zubima od zrele zobi.

Čuješ kako mi vinogradi
štucaju u džigerici,
i seme iz mesa
svetluca kao svitac pod čokoćem.

Naučio sam da uz tebe ričem,
i naričem,
i milujem,
i drobim.

Kad ti izgovaram ime,
sav sam ošamućen od sunca,
i bezbroj zamorenih reči
u ošurenom grlu mi klokoće.

Vidiš kako sam ti ovo srce
od riđeg cica
noktima zakovao
za obnaženi levi rever.

Pod pazuhom sam ti otkrio
toliko mnogo ptica
koliko nikad odjednom
nije video ovaj beskrilni sever.

Hoću da mi zenice pokipe
između tvojih trepavica.

Da budeš ravna od podavanja
i do kostiju prosta od prkosa.

Hoću da sva lica,
od mrtvačkih sanduka
do dečjih kolica,
imaju tvoje prve bore oko usana
i pege oko nosa.

Ovo ti se svetim
u ime svih onih koji su te želeli
po vozovima,
po šetalištima,
po bioskopima,
a nikad ih nisi dotakla.

Ovo sam se nagutao tvoje plave haljine
za sve preživele i nedoživele žeđi,

za sve što mi se u temenu klati
i u ramenima visi.

Ti si ono najlepše što sam uselio
u oči zelene od stakla,
u oči žute od gleđi.

Ti si sve ono što jesi.
I sve ono što nisi.

Britvom ću morati
da te ljuštim sa sebe,
da te do krvi, kao krljušt, skidam.

Moraću da te otkidam
kao ljušturu školjke
uraslu u škrapu krečnu.

Jer video sam te svu.
Do stida.
I mnogo dublje od stida.

Jer video sam te večnu,
i isprljanu,
i mlečnu.

Zaboraviću ti usne na trbuhu,
kao beduin dve preklane kamile
u pustinji bez vode.

Sto vekova ću ostati ukopan korenjem
u bele peskovite bregove
tvog užarenog tla.

Sto vekova ću zbog tebe
noktima da se krstim
i kutnjacima molim.

Mesečinu ću kao ražanj
u grkljan da zabodem.

Sto vekova ću ovako da te volim,
užasno da te volim,
sav od paperja i sav od zla.

Beži zato dok možeš!

Ja sam već hiljadu suša
ovom krvlju nadojio.

Beži!
Ja sam već hiljadu potopa
ovim mesom potopio.

Ja sam Crvenkapa koja večera vukove.

Spasavaj se.
Silazim ti u utrobu kao noćna smena
u rudnik srebra.

Kad ti izgovaram ime,
ja sam i smešan i velik,
kao bog
koji se u jesen neizlečivo opio,
pa skita po vojničkim igrankama,
namiguje na ptice
i deli okolo svoja poslednja rebra.

Miroslav Mika Antić
 
http://tixie2aha.blogspot.com/2010/07/bodler-pariski-splin.html
Rasan konj
Ona je veoma ružna. Međutim, ona je izvrsna! Nju su Vreme i Ljubav rovašili svojim belezima i surovo je poučili šta svaki minut i svaki poljubac otkinu od mladosti i od svežine.
Istinski je ružna; ona je mrav, pauk, ako hoćete, pravi kostur; ali je ona i melem, eliksir, čarolija! ukratko, ona je bajna.
Vreme nije moglo da naruši praštava sazvučja njenoga hoda ni neuništivu skladnost njene građe. Ljubav nije pokvarila prijatnost detinjeg joj daha; a Vreme nije iščupalo ni jednu vlas bujne joj grive iz koje divljim mirisima odiše sva životnost francuskog juga: NIm, Eks, Arl, Avinjon, Narbona, Tuluza, gradovi suncem blagosiljani, puni ljubavi i čari.
Nju su Vreme i Ljubav uzalud ljuto ujedali; ni u čemu nisu umanjili neodređenu ali večitu draž njenih dečačkih grudi.
Islužena možda, ali ne i sustala, a vazda junačka, podseća na one konje plemenite rase, koje oko pravog ljubitelja raspozna čak i kada su upregnuti u neku kočiju za iznajmljivanje ili u kakve teške tarnice.
A zatim, tako je krotka i tako revnosna! Ona voli kao s jeseni što se voli; reklo bi se da joj prethodnice zime užižu u srcu neki novi plam, a u ropskoj njenoj milošti nikada ničega zamornog nema.
Kliknite za proširenje...
 
Sergej Jesenjin

TI ME NE VOLIS I NE ZELIS, ZAR


Ti me ne volis i ne zelis, zar
lep nisam nimalo, mala?
ne gledajuci, od strasti uz zar
na rame mi tvoja ruka pala.

Sa kazenjem, mlada, osecajnim
s tobom nisam ni nezan, ni zao.
Koliko si milovala sjajnih?
ko ti je sve dosad ruke, usne dao?

Znam, oni su prosli kao senke, mila,
ne dodirnuvsi tvoj oganj u snima.
Na kolenima mnogih si bila,
a sada, evo sedis na mojima.

Nek ti oci trepavica rubi,
neka ti u misli dodje drugi neko.
Ta i ja te bas jako ne ljubim
tonuci u nesto drugo i daleko.

Ovu vatru sudbinom ocajno
ne zovi, veza lakoumna to je.
Kao sto smo se susreli slucajno
rastacemo se uz smesak nas dvoje.

Svojim putem otici ces u smiraj
da prokockas dane i plac noci.
Neljubljene samo ti ne diraj,
negorene nikako ne zovi.

U corsokaku s drugim ces se naci
o ljubavi brbljajuc bez svesti.
Tad cu mozda u setnju izaci
i sa tobom ponovo se sresti.

Blize pleca okrenuvsi drugom
i malo se pognuv ne misleci.
"Dobro vece", reci ces mi s tugom.
"Dobro vece, miss", i ja cu reci.

I nista nece dusu da zanjise.
Nit u drhtanje moze da svali,
Ko je ljubio, taj ne ljubi vise.
 
Samo polako, draga

Postoji vrijeme za život, i vrijeme za laž,
i vrije...me za smijeh, i vrijeme za smrt.

Samo mirno, draga, primaj ovaj život.
Ljubav se ne forsira kad želis da traje.
A ti si već, draga, pocela da hitaš.

Postoji vrijeme za šetnju, i vrijeme za trku,
vrijeme da se strijele odapnu na sunce.

Kreni sad lagano i biće ti bolje i bolje,
primaj stvari mirno i uci se radosti.

JIM MORISSON
 
Gradinar - Rabindranat Tagore

Nikada ne kažeš reč koju bi trebalo.
Da te ne bih ocenio, izmičeš mi na hiljadu strana.
Da te ne bih pomešao s mnogima, stojiš odvojeno.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje…
nikada ne ideš putem kojim bi trebalo.

Tvoj prohtev veći je od prohteva drugih, zato ćutiš.
Pritvornom ravnodušnošću ne haješ za moje darove.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje…
nikada ne uzimaš što bi trebalo.
 
SAMOĆA

Tugu ne mozes opisati.
Ona je poplava koja nosi sve pred sobom
podriva kuce,
rije nasipe,
valja bregove.
Covek je premlaceno pseto nikom potrebno.
Mrzim tugu.
Tugu ne mozes izraziti.
Ona je pozar koji tinja godinama
i bukne,
ocas planu sume,
nestanu gradovi.
Covek je vaseljenski les koji niko
ne moze poznati.
Mrzim tugu.
Tugu ne mozes suditi.
Ona je uvek kamen o vratu davljenika
zanavek vezan.
Smiraj je samo na dnu
koje se izmeriti ne da.
Covek - plamen
vraca se u kamen.
Mrzim tugu.

Dušan Matić
 
Tuzna je nasa ulica
od kada nisi tu
jer tuznu pjesmu pjevaju
oni sto ostaju

Iste smo snove sanjali
istom se nadali
drugi su igru vodili
i snove ukrali

Nije mi zao sto si otisla
znam da si morala
jedino boli, malena
sto se nisi javila

Ne bih ti rekao ostani
ne bih ni probao
ne bih ti rekao, volim te
samo, cuvaj se

Moja je pjesma lagana, polagana
i tiho se ispija
sasvim lagana i bez pitanja
sto si otisla

Kad krenes, srusis mostove
izbrisi tragove
meni pjesma ostaje
da me smiruje

Iste smo snove sanjali
istom se nadali
ja nisam smogao hrabrosti
da se odlucim

Parni valjak
 
odjeb je lansiran za sve primitivce i kretene, jer su mi otupili živce.
A lansirano je i ogromno "KO VAS HEBE!"
za sve zlobnike koje cesto vidin oko sebe.
Odjeb je lansiran i facama s TV-a,
i onima sdesna i onima slijeva,
a i oni centralni, jer jebu mi mentalni sklop imaju odjeb non-stop.
Odjebajen ih strucno, jer vec mi je mucno to drkanje, pardon, zadovoljavanje rucno.
Iman odjeb za politicke igre i laži,
evo im fige i evo im "Ma bjaaaži!".
I svima onima koji odjebaju ljudski i normalno ide ovo,
opslužite me oralno.

Odjeb je lansiran, lagano plasiran, jer vec san dovoljno izmasiran.
Odjeb je lansiran, lagano plasiran, jer vec san dovoljno izmasiran.

Odjeb je lansiran ka prvo i prvo za pljuvacku kad se zaleti u grlo.
I za debilne pjevace je lansiran odjeb,
Bože oprosti, al' rado bi im iša na pogreb.
Ide odjeb onima u skupim odjelima
šta se razbacuju skupim jelima.
Ide odjeb za glumce, debilne mulce, šta misle da su face ako nose puce.
Odjeb ide svima šta misle da je lova jedino sredstvo ostvarivanja snova.
Tu mislim i na one ljude, znaš, šta koji se ožene pa vrište "Ima li nade za nas!!".
I taj stih vraca ih u dane kad su odjebali ljubav i uzeli konje vrane.

Odjeb je lansiran, lagano plasiran, jer vec san dovoljno izmasiran.
Odjeb je lansiran, lagano plasiran, jer vec san dovoljno izmasiran.

Odjeb je lansiran za statusne paranoje
i za tipove koji minjaju boje,
tj. okricu se kako vitar puše,
za njih uz odjeb ide i nešto da mi puše.
Iman odjeb za mutave intelektualce,
iman odjeb za umišljene individualce.
Iman odjeba na tone za poltrone i licemjere selje šta se grebu za fotelje.
Odjeb je lansiran za dilere i tajkune
i za fureže šta žicaju kune.
Ide odjeb za lopove,
ide odjeb za pandure,
ide odjeb za torture i debilne cenzure.
I za kraj ide odjeb, tj. ide ih par, svima onima koji odjebu ovu stvar.

Odjeb je lansiran, lagano plasiran, jer vec san dovoljno izmasiran.
Odjeb je lansiran, lagano plasiran, jer vec san dovoljno izmasiran.

 
Ne volim je
Daleku i nepoznatu
Skrivenu
U očima neuhvatljivih boja.

Ne volim je
Plahu i ustreptalu
Skrivenu
U svakom mom nemiru.

Ne volim je
Svetlu i nedodirljivu
Skrivenu
U svakoj uzavreloj reči.

Jedino više
Na svetu mrzim sebe
Što noćas
Lažem
Bezočnije nego ikad.

Jovica Letic
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Lutkica
Traže srodnu dušu na pogrešnim mestima?
2 3 4
Odgovora
76
Pregleda
1.346
soko stark
soko stark
Nina
Facebook uvodi AI asistenta za upoznavanje srodne duše
Odgovora
6
Pregleda
319
Džudi S
Džudi S
tab503
Postoji li samo JEDNA PRAVA osoba za vas?
2 3
Odgovora
70
Pregleda
927
argumentovano
A

Back
Top