Stihovi za moju dusu

156114_161085154018889_2116618370_n.jpg
 
Pred mnogim vratima sam čekao.
Na mnoga uha šapnuo svoju pesmu.
I uvek kad se usta jedna predavala
i žeđ bila ugašena,
jedna blažena iluzija u grob bi silazila…

Ostalo bi samo telo u prevarenoj ruci.
Poljupci koje strašno moljah,
duge noći koje grozničavo iščekivah…
na kraju behu kao zgažen cvet,
bez mirisa nestala lepota.
Iz mnogih postelja ustao bih tužan
kad je žudnja postala mi navika.

Bežeći od užitka tražio sam san
opet novu želju i svoju samoću…
taj užitak moje je prokletstvo
jer nesrećnim me čini
da svaki san o njoj stvarnost uništava.

Oklevajući, ruku ka novom cvetu pružam,
da novom uhu svoju pesmu šapnem:

Brani se, najlepša moja,
zakopčaj haljinu svoju,
opčini me, izmuči me,
nikad mi ne reci: da!

Herman Hese
 
DEVOJKE I CVEĆE

Zajedno, s proleća one se jave
i to je najlepše čudo sveta:
haljine, lake, lepršave -
i vitke stabljike poljskog cveta.
Zajedno niknu čudesno nežne,
kad zlato sunca na zemlju kane,
kao proleća - neizbežne,
ko miris prašnika - razvejane.
Uvek se čude zbog jedne tajne
i zato drhte dokle rastu,
dok noći jedne, plave, sjajne,
dokle ne klonu u nekom plastu

Slavko Vukosavljević
 
Mogao bih pisati stihove još tužnije ove noci..Napisati, na primer: Noc je osuta zvezdama i u daljini cvokocu zvezde.Nocni vetar bludi po polju i peva...Mogao bih pisati stihove još tužnije ove noci.Voleo sam je, a ponekad i ona je volela mene.U nocima kao što je ova, bila je u mom zagrljaju.Toliko je puta poljubih pod beskrajnom kapom nebeskom.Volela me je, a ponekad, voleo sam i ja nju.Ko ne bi voleo te oci krupne i sigurne?Mogao bih pisati stihove još tužnije ove noci,i misliti kako je nemam i kako je izgubih...Slušam beskrajnu noc, bez nje još beskrajniju,a stih pada na dušu kao na livadu rosa...šta mari što moja ljubav ne mogaše da je sacuva?Noc je osuta zvezdama, a ona samnom nije.To je sve. U daljini necija pesma. U daljini...Moja duša se ne miri s tim što sam je izgubio.Kao da je žele privuci, moje je oci traže,srce je moje traži, a ona samnom nije...Ista je noc u kojoj se isto drvece belasa...Mi nekadašnji, vec nismo ono što besmo...Vec je ne volim sigurno, al.. kako je voleh...Moj glas je tražio vetar da bi joj do uha stigao...Vec je ne volim... sigurno, ali je i volim... možda.U nocima kao što je ova, bila je u mom zagrljaju.Moja se duša ne miri s tim da sam je izgubio,mada je ovo poslednji bol koji mi nanosi,i ovo poslednje reci koje joj upucujem...***Lagano umire onaj koji ne putuje,onaj koji ne cita,onaj koji ne slusa muziku,onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi.Lagano umire onaj koji unistava vlastitu ljubav,onaj koji ne prihvaca pomoc.Lagano umire onaj koji se pretvara u roba navika,postavljajuci si svaki dan ista ogranicenja,onaj koji ne mjenja rutinu,onaj koji se ne usudjuje odjenuti u novu boju,i ne prica s onima koje ne poznaje.Lagano umire onaj koji bjezi od starostii njenog vrela emocija;onih koji daju sjaj ocima i napustenim srcima.Lagano umireonaj koji ne mjenja zivot kad nije zadovoljansvoiim poslom ili svojom ljubavi,onaj koji se ne zeli odreci svoje sigurnosti radi nesigurnosti,i koji ne ide za svojim snovima;onaj koji si nece dozvoliti,niti jednom u svojem zivotu,da pobjegne od smislenih savjeta...Zivi danas!Reskiraj danas!Ucini danas!Ne dozvoli lagano umiranje!Ne zaboravi biti sretan! - Mos
tumblr_m90z1iAd5m1qfs9mso1_500.jpg
 
Iznenada opet prolećeTo su moje zasluge iz detinjstva,moji mačevi moja patnja moja nežnost to su moji perorezi strele i makaze ,moja gnezda ,moje kiše, moje sanke ,moja škola To ja za tebe od rođenja pripremano to proleće tu eksploziju to zeleno čudovište taj sjajni haos
Sve sam to za tebe izmislio ofarbao zakitio rascvetao razboleo poludeo zagorčio osvetlio olistao ozvučio o ptici obezobrazio zatrudnio o ljubavi o i to je sve što sam u ovozemaljskom životu postigao,to proleće taj užas,tebi na dar-

Branislav Petrović
tumblr_o4t72q2NYy1u545pyo1_400.jpg
 
I opet mi duša sve o tebi sanja,
I kida se srce i za tobom gine,
A nevjera tvoja daleko se sklanja,
Kao tamni oblak kad sa neba mine.

I opet si meni čista, sjajna, vedra,
Iz prizreka tvoga blaženstva me griju,
Pa bih opet tebi panuo na njedra
I gled’o ti oči što se slatko smiju.

Tako vita jela koju munja zgodi
Još u nebo gleda i života čeka
I ne misli: nebo da oblake vodi
Iz kojih će nova zagrmiti jeka.

Aleksa Šantić
 
Moja ravna sad se budi .
Zora ce joj prosuti boje .
Sunce ce zaviriti u prevoje .
U njenom vidiku ja nevidljiva .

Postrance je gledam .
Svu u maramicu savijam .
Dzep mi mali a ona velika .
Ona u meni ja u njoj .

Kakav spoj.
Dok joj planine nudim .
Sto ih nece uzalud se cudim .
Cijela nevidljiva tu stojim.

Ne razmisljam samo osjecam .
Kako mi se za kozu lijepi.
Maramicu guzva .
Da u moj dzep strpa .

Srce oce da iskoci.
Nije me napustila.
Nije zaboravila .
Nisam nevidljiva .
DUSANKA KLIKOVAC :heart: :heart: :heart:
 
POĐI

Podji kud bilo
put neba,
put mora,
na lednik
ili siđi u ravnice.
Traži šta bilo
rad
lepotu
ljubav!
Učini to sa dušom
punom snova
i svetlosti
sa dušom
punom dobrote i snage
za praštanje.
Ako se već desi da
padneš
ustani!
iznova kreni
iznova počni,
uporno,
mirno,
kao što to rade deca na
plaži
gradeći od školjki
morskih i šljunka
brodove
koje prva plima zbriše
a deca novu lađu,dvorac
novi
naprave opet već sledećeg jutra.
Pođi,
uprkos svemu!
Samo,
okončaj započeto delo!
Voli
i stvaraj!
Kuj!
Prekuj zemlju,
nebo i more!
Ali okončaj započeto
delo.
I delo tvoje
nek lepotom zrači!

Sesil Šabo
 
Haris Džinovic I tebe sam sit kafano

Kad me slome sve samoće
U kafanu ja ću poći
Pogaziću obećanja
Prevariću osećanja, lumpovaću cele noći
(Refren)
I tebe sam sit kafano
Da Bog da se zapalila
Ona me je ostavila, zbog vina me napustila
Šta mi radiš dano, dano

Cigani mi lome dušu
Sviraju mi pesme njene
Sećaju na prošle dane, diraju mi uspomene
Zbog ljubavi izgubljene...
 
DECA KOJA SE VOLE

Deca koja se vole ljube se stojeći
Po kapijama noći
Dok prolaznici ukazuju prstom na njih
Ali decu koja se vole
Baš briga dal ih ko vidi
Jer tu su samo njihove senke
Treperave u noći
I koje izazivaju kod prolaznika
Bes prezir smeh i zavist
Deca koja se vole nisu ovde ni za koga
Tada su dalje odavde nego što je noć
I mnogo dalje nego što je dan
Ona su
U zaslepljujućoj svetlosti prve ljubavi.

Žak Prever
 
Niko te ne može spasiti osim
tebe.
naći ćeš se ponovo i ponovo
u gotovo nemogućim
situacijama.
oni će pokušati ponovo i ponovo
pod izgovorima, pod maskama
i silom
da te natjeraju da podlegneš, odustaneš
i/ili tiho umreš
iznutra.

Niko te ne može spasiti osim
tebe
i biće dovoljno lako da ne uspiješ
tako lako
ali nemoj, nemoj, nemoj.
samo ih posmatraj.
slušaj ih.
zar želiš to da budeš?
bezličan, bezdušan, bezosjećajan
stvor?
zar hoćeš da doživiš
smrt prije smrti?

Niko te ne može spasiti osim tebe
ti si biće vrijedno spasa.
to je rat koji nije lako dobiti
ali ako je išta vrijedno pobjede onda je
to ovo.

Razmisli o tome.
Razmisli o spasavanju sebe.
Tvog duhovnog sebe.
Tvog hrabrog sebe.
Tvog pjevajućeg magičnog sebe i
Tvog prelijepog sebe.
Spasi ga.
Ne priključuj se mrtvima u duši.

Održavaj sebe
humorom i skladom
i na kraju
ako je neophodno
uloži i cijelog sebe u tu borbu,
bez obzira na izglede,
bez obzira na
cijenu.

Samo ti možeš da spasiš sebe.

Učini to! Učini!

I tada ćeš tačno znati
o čemu govorim.

Bukovski

 
Вртешка

Свану та јутра која се желе,
дођу и дани који се смеше,
али за њима и ноћи иду...
И тако укруг...И оно што беше

опет ће бити...Једино ми дођемо
једном, и само једном одемо, тужни,
са овог света који се креће
вечито истим стазама кружним..

И тако све се у истом кругу
одувек и заувек, без престанка, врти:
дођеш па одеш и ти ко други.
Врти се, врти вртешка смрти...

Виолета Милићевић
 
Почаст

Почасти одај оном ког нема,
лагано ходај ка надгробној плочи.
Цвећу што вене сузу бар подај
пре но што пресуше и твоје очи,

јер велика туга све у себе
упија и оставља пустош само.
Почаст бар одај Oвде док још си-
јер отићи ћемо сви једном Tамо.

Можда тек Tамо и схватићемо
колико важно је то што још оста
у туђем срцу и у сећању
на сваког пролазног земаљског госта.

Виолета Милићевић
 
Svaki čovjek pati

Svaki čovjek pati, al u tuđem oku
svak miran izgleda krijuć bol duboku.
Svatko sebe žali. Svatko iz svog jada
zavidi drugomu, koji i sam strada.
Ne znamo da muke u drugih postoje,
jer ih svatko skriva kao i mi svoje.
I svatko iz svoje duše ojađene kaže:
»Čitav svijet je sretan, osim mene«.
A svi su nesretni i svi, izgubljeni,
mole nebo da im sudbinu izmijeni.
Kad promjena dođe, vide za čas tili
da su samo drugu nesreću dobili.

André Chenier
 
Zdravko Čolić Zvao sam je Emili(il nekako drugačije :lol:)

Poći ću u šume da je opet tražim
Uz tišinu reke da je mirno sanjam
I dok mesec sija, gledaću u zvezde
Ne bih li je sreo sretnu i daleku

Zvao sam je Emili
U moj je san ko u svoj ušla dom
Zbog nje se dan pretvorio u noć
I pesme sve poludele zbog nje, kao kiše prolećne

Zvao sam je Emili
U danima kad volesmo se mi
Od proleća do kasne jeseni
Zbog nje, zbog nje, izgubio sam sve
Čak i dobre drugove
Zvao sam je Emili
 
NOĆAS U PONOĆ

Noćas u podne
Samoposluge će se reklamirati
Poklanjajući uz sve artikle po tri novčića

Noćas u podne
Deca iz srećnih porodica biće upućivana u sirotišta
Slonovi će pričati jedni drugima viceve o ljudima
Amerika će Rusiji objaviti mir
Generali iz prvog svetskog rata
Prodavaće za praznik primirja bulke na ulicama
Pojaviće se jesenji narcisi
Kad lišće opadne uvis na krošnje

Noćas u podne
Golubovi će ganjati mačke po gradskim dvorištima
Hitler će nam narediti da pružimo ograničeni otpor
Na žalovima i čistinama pogodnim za iskrcavanje
Tunel pun vode biće prokopan pod Liverpulom
Prasad će biti viđena gde leti u jatu iznad Vultona
Nelsonu će se vratiti ne samo oko nego i ruka
Beli će Amerikanci demonstrirati tražeći jednaka prava
Pred Belom kućom
A čudovište je upravo stvorilo doktora Frankeštajna

Devojke se u bikiniju izlažu mesečini
Dok pravi narod peva narodne pesme
Umetničke su galerije zatvorene za posetioce iznad 21
Pesme književnika dospevaju na top-liste
Političari se biraju za ludnice
Ima posla za svakog i niko ga neće
Mladi se parovi ljube po uličicama usred beloga dana
Svugde po zaboravljenim grobljima
Mrtvi će tiho sahranjivati žive


A
Ti ćeš mi reći da me voliš
Nocas u podne

Adrian Henri
 
Nebojša Vojvodic Zemljo moja (Ovaj tekst se može samo odnositi na Mariju ili Ivanu, moje "nezvanične" fakultetske simpatije, koje su zaista bile((verovatno i ostale) prelepe i koje su mi za razliku(koje to nisu htele) od nekih drugih bile prijajatelji na mrežama. One su verovatno udate((Ivana čak ima decu) žene i ja tu naravno nema šta da tražim. Ipak, ostade meni draga pesma koja me podseća i na Mariju i na Ivanu))

Moja lepa devojko
Priznaću ti sad pred svima
Da na srcu tvoj je trag
Od karmina, od karmina
Da na srcu tvoj je trag
Od karmina, od karmina
Kafane, društvo, žene
Sve to prija mi
Al moje noći su tamo gde si ti
(Refren)
Ja lepšu nisam video od tebe
Lako me tvoja magija zavede
Sad sve bih dao za dva oka
Jer ta lepota zakletva je moja

Ja lepšu nisam video od tebe
Tu sliku neće izbrisati vreme
Do zore svaka pesma biće tvoja
Jer ta lepota zanosna je zemlja moja
 
Vaske:
Nebojša Vojvodic Zemljo moja (Ovaj tekst se može samo odnositi na Mariju ili Ivanu, moje "nezvanične" fakultetske simpatije, koje su zaista bile((verovatno i ostale) prelepe i koje su mi za razliku(koje to nisu htele) od nekih drugih bile prijajatelji na mrežama. One su verovatno udate((Ivana čak ima decu) žene i ja tu naravno nema šta da tražim. Ipak, ostade meni draga pesma koja me podseća i na Mariju i na Ivanu))

Moja lepa devojko
Priznaću ti sad pred svima
Da na srcu tvoj je trag
Od karmina, od karmina
Da na srcu tvoj je trag
Od karmina, od karmina
Kafane, društvo, žene
Sve to prija mi
Al moje noći su tamo gde si ti
(Refren)
Ja lepšu nisam video od tebe
Lako me tvoja magija zavede
Sad sve bih dao za dva oka
Jer ta lepota zakletva je moja

Ja lepšu nisam video od tebe
Tu sliku neće izbrisati vreme
Do zore svaka pesma biće tvoja
Jer ta lepota zanosna je zemlja moja
Kliknite za proširenje...
Samo na tu Mariju i samo na tu Ivanu(moje bivše koleginice) i ni na jednu drugu ženu
 
TVOJE RUKE

Tvoje su ruke produžena sreća djeteta.
Dva su zalutala grijeha, nemirne i nježne,
Tvoje ruke su dva uzastopna proljeća,
dva cvrkuta ptica, dvije pahulje snježne.

Vrhovi prstiju ko najsladje dirke trepere,
ko grančice breze, ko potok bistri u proljeće.
One su zalutali grijeh, molitve i kletve,
i požuda i čežnja iz njih u jatu polijeće.

Pred njenom kožom sve ljepote zašute.
Sa dlanova njenih i ptice se opijaju,
Pjesmom potiču na grijeh, ili tek nakanu slute,
svaku ariju pretvore u najljepšu melodiju.

Ruke su tvoje šapat najglasnije tišine,
sa kojih nur, svjetlost i nevine požude izviru.
Dvije su velike tajne što dodirom liječe,
most su preko kojeg sve slutnje naviru.

Rezak Hukanović
 
Bezimena

Poveriću ti jednu tajnu
Vreme si ti
Vreme je žena
Ono oseća
Potrebu da mu se udvara i da se klekne
Pred njegove noge kао kad se haljina raširi
Vreme je kao kosa beskrajna
Očešljana
Ogledalo koje dah zamućuje i dah razbistrava
Vreme si ti koje spava u zoru kada se budi
I kao nož si koji prolazi kroz moje grlo
Oh što ne mogu da iskažem tu neprolaznu moru vremena
I najgore je što je želja beskrajna i neispunjena
Ta žeđ oka kad ti koračaš po odaji
Ja znam da ne treba razbijati čaroliju
Mnogo je gore nego da te osetim stranom
Da bežiš sa mislima izvan nas
I srcem već u nekom drugom veku
Bože moj kako su reči teške
A ustvari jeste to
Moja ljubav iznad zadovoljstva
Moja ljubav van domašaja današnjeg udarca
Ti koja kucaš na moju slepoočnicu kao časovnik
I ako ti ne dišeš gušim se
I po mojoj puti kolebaš se i zastaješ svojim stopalom
Veliku tajnu hoću da ti kažem
Svaka reč
Na mojoj usni sirotica je koja prosi
Jednu sitnicu za tvoje ruke stvarčicu koja tami pod tvojim pogledom
I zato ja kažem tako često da te volim
U nedostatku dovoljno jasnog kristala izraza koju bi ti stavila sebi oko vrata
Ne vređaj se zbog mog prostačkog govora
Prosta je voda koja izaziva taj neprijatni šum u vatri
Reći ću ti veliku tajnu
Ja ne znam
Da govorim o vremenu koje na tebe liči
Ja ne znam da govorim o tebi i ja se pravim
Kao oni koji vrlo dugo na peronu stanice
Mašu rukom pošto su vozovi otišli
Šaka se smiruje tek pod novim teretom suza
Hoću da ti kažem veliku tajnu
Bojim se za tebe
Bojim se onoga što te prati večerom ka prozorima
I gestove koje ti činiš od reči koje se ne izgovaraju
Bojim se vremena brzog i laganog bojim se za tebe
Hoću da ti kažem veliku tajnu
Zatvori sva vrata
Lakše je umreti nego voleti
Zato ja sebe mučim životom
Ljubavi moja.

Luis Aragon
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top