Stihovi za moju dusu

[Svjetlanaa]

Ja ću znati da si to ti
"Pošalji mi poljubac na kapima kiše
Neka se nježno spuste na moje usne
I dozvole da ih upijem
Ja ću znati da si to ti...
Pošalji mi dodir na krilima vjetra
Neka se zaplete u moju kosu
I poigra nestašnim pramenovima
Ja ću znati da si to ti...
Pošalji mi osmijeh na odsjaju zvijezda
Neka zabljesne u mojim očima
I nikada se ne ugasi
Ja ću znati da si to ti..."
N.D.

 

[mari47]

POSTOJI SIGURNO NEKO

Postoji sigurno netko
Tko me jednom ubio
A zatim otisao
Na vrhovima prstiju,
Ne narusivsi svoj savrseni ples

Zaboravio me poloziti u krevet
I ostavio me da stojim
Svezana cvrsto
na putu
Sa srcem zarobljenim kao i prije
S ocima nalik
Na njihov odraz u vodi jos cist

Zaboravio izbrisati ljepotu svijeta
Oko mene
Zaboravio sklopiti moje oci gladne
I dopustio im tu pustu strast

Anne Hebert

 

[Svjetlanaa]

O tebi neću govoriti ljudima.
Neću im reći da li si mi samo
poznanik bio, ili prijatelj drag;
ni kakav je, ni da li je
u našim snovima i žudima
dana ovih ostao trag.

Neću im reći da li iz osame,
žeđi, umora, ni da li je ikada
ma koje od nas drugo volelo;
niti srce naše
da li nas je radi nas
ili radi drugih
kadgod bolelo.

Neću im reći kakav je sklad
oči naše često spajao
u sazvežđe žedno;
ni da li sam ja ili si ti bio rad
da tako bude -
ili nam je bilo svejedno.

Neću im reći da li je život
ili od smrti strah
spajao naše ruke;
ni da li zvuke
smeha voleli smo više
od šuma suza.

Neću im reći ni jedan slog jedini,
šta je moglo, ni da li je moglo nešto,
da uplete i sjedini
duše naše kroz čitav vek;
ni da li je otrov ili lek
ovo što je došlo
onome što je bilo.

Nikome neću reći kakva se
zbog tebe pesma događa
u meni večito:
da li opija toplo
kao šume naše s proleća;
ili tiha i tužna
ćuti u meni rečito.
O, nikome neću reči
da li se radona ili boleća
pesma događa u meni.

Ja više volim da prećutane
odemo ona i ja
tamo gde istom svetlošću sja
i yora i noć i dan;
tako gde su podjednako tople
i sreća i bol živa;
tamo gde je od istog večnog tkiva
i čovek i njegov san.

 

[MarijaJ*]

Pozdrav neznanoj


Ženo neznana, gospo blagorodna,
onoga za kim moje srce žudi,
da vas sad voli, znaju Bog i ljudi,
o srcu mom on zboriti ne sme
nikada nikom, ni čime probudi,
ko cvet na biljci, na duši mi pesme.

Ja znadem, gospo, kako on glavu spušta
u blede ruke kad bol ga ljubavni skoli,
ja znam kako on mrzi, kako voli.
Ja znam, vi ste mu sad život i sreća,
a ja mu bejah bol i svetinja.

On sanja ljubav ukraj vašeg skuta,
i srca vaša ko zvezde su srodna;
al', ženo neznana, gospo blagorodna,
misao na mene kao avetinja
ja znam da sada vašim domom luta.

Desanka Maksimović

 

[Aruena*]

Ti si samo jedan

Ti znaš voljeti,
to nije mala stvar,
ti znaš ljubiti
i dati sebe kao dar,
ti znaš,a ja želim sve nauciti
jer nikad nisam srela
nekog kao što si ti.

I bit cu sunce
koje sija samo za tebe,
i bit cu žena
koja sanja samo kraj tebe,
i bit cu voda kada budeš žedan,
i bit cu tvoja jer ti si jedan,
ti si samo jedan.

Ti znaš pravu rijec
kad suze poteknu,
ti znaš molitvu
onu pravu,iskrenu,
ti znaš,a ja želim sve nauciti
jer nikad nisam srela
nekog kao što si ti.

I bit cu sunce
koje sija samo za tebe,
i bit cu žena
koja sanja samo kraj tebe,
i bit cu voda kada budeš žedan,
i bit cu tvoja jer ti si jedan,
ti si samo jedan.

Kao što je crnoj noci dan,
kao što je bolesniku san,
to si meni ti,to si meni ti...

...i bit cu sunce
koje sija samo za tebe,
i bit cu žena
koja sanja samo kraj tebe,
i bit cu voda kada budeš žedan,
i bit cu tvoja jer ti si jedan,
TI SI SAMO JEDAN...​

 

[Svjetlanaa]

.....................TAMO
Tamo gde je sve prepoznatljivo
i nepoznato...
Tamo gde nebo ljubi more,
a ima boju zemlje...
Gde Sunce ispraca Mesec,
i noc lici na dan.
U hiljadama godina
vetra i vremena
Gde se osmeh kupa
U....nevidljivom svetlu
Gde vazduh lahorom
miluje kozu....
Ja cekam vecnost!
U oblacima trazim slike
odavno naslikane...
izgubljene u vremenu nerazumevanja,
optuzbi, pitanja...

U jutrima trazim tragove
jednog vremena
mira i spokoja
vremena topline i svetlucavih osmeha,
U sutonima zalaske sunca
oslikane u najlepsim ocima
U nocima tihi sapat
i jedno volim te....
Cekam vecnost....
Da u njoj spakujem sve slike
I poklonim ih...
Jednom snu.n.n.

 

[Rusalka]

Leda i labud

Nalet moćnih krila:vetar grunu
Na klonulu devojku; pokožje kandže, crno,
Miluje joj bedra, potiljak drži u kljunu;
Na bespomoćne grudi grudima je nasrnuo.

I kako da ruka, smušenim prstima, skine
Pernatu raskoš s mekih bedara, a njeno
Telo, posrnulo pred nasrtajem beline,
Da mu ne oseti srce, čudno, prislonjeno?

Drhtaj bokova potom se pretvori
U srušeni zid, u kulu, krov koji gori,
U mrtvog Agamemnona.

Da li je, Krvlju vazduha ošinuta oštro,
Naslutila, sem sile, i znanje, pre no što
Ravnodušni kljun je pusti i ode dalje?

William Butler Yeats​

 

[Suljo.L]

 

[Svjetlanaa]

Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.
Napisati, na primer: "Noć je posuta zvezdama,
trepere modre zvezde u daljini."
Noćni vetar kruži nebom i peva.
Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.
Voleo sam je, a ponekad je i ona mene volela.
U noćima kao ova bila je u mom naručju.
Ljubljah je, koliko puta, ispod beskrajna neba.
Volela me, a ponekad i ja sam je voleo.
Kako da ne volim njene velike nepomične oči.
Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.
Misliti da je nemam, osećati da sam je izgubio.
Slušati noć beskrajnu, još mnogo dužu bez nje.
I stih pada na dušu kao rosa na pašnjak.
Nije važno što je ljubav moja ne sačuva,
Noć je posuta zvezdama i ona nije uza me.

To je sve. U daljini neko peva. U daljini.
Duša je moja nesretna što ju je izgubila.
Kao da je želi približiti moj pogled je traži.
Srce je moje traži, a ona nije uza me.
Ista noć u belo odeva ista stabla.
Ni mi, od nekada, nismo više isti.
Više je ne volim, sigurno, ali koliko sam voleo!
Moj glas je tražio vetar da takne njeno uho.
Drugome. Pripasće drugome. Ko pre mojih poljubaca,
Njen glas i jasno telo. Njene beskrajne oči.
Više je ne volim, zaista, no možda je ipak volim?
Ljubav je tako kratka, a zaborav tako dug.
I jer sam je u noćima poput ove držao u naručju,
duša je moja nesrećna što ju je izgubila.
lako je to poslednja bol koju mi zadaje
i poslednji stihovi koje za nju pišem.
- Pablo Neruda

 

[MarijaJ*]

Ozdravljenje


Dugo sam bolovala od ljubavi
i činilo mi se važno vrlo
da li ima negde ili ne
nečega čega nema.

A od jutros sve
razumem čudesno,
i mislim da je umesno
udesila priroda ili slučaj naneo
te nisam uvek draga bivala
čoveku koji bi mi čežnje zaneo
za nečim čega nema.

U zamišljene sreće maženju
istrošilo bi mi se srca pola,
utopila bi mi se duša u traženju
nečega čega nema.

Sad jedino kao nad srećom strepim:
da li će ovaj dan svanuti
oblačnim ili lepim,
jer znam, ništa mi ne može doneti
nečega čega nema.

Desanka Maksimović

 

[Lada]

"...Lastavice, oštra tišino,
tugo vesela,
oreolu ljubavnika,
smiluj im se." - Vislava Šimborska

 

[mali roker]

Očiju tvojih da nije
ne bi bilo neba
u slepom našem stanu.

Smeha tvoga da nema
zidovi ne bi nikad
iz očiju nestajali.

Slavuja tvojih da nije
vrbe ne bi nikad
nežne preko praga prešle.

Ruku tvojih da nije
sunce ne bi nikad
u snu našem prenoćilo
V. Popa

 

[MarijaJ*]

Susret

Jedan se pogled iskrao kradom
iz plavog sna sa dna tišine,
zasjao iskrom, bljesnuo nadom
i zaživeo usred tmine.

I poput duge u kišnom danu
na tren tama poče da plamti
kad lagan dodir na mome dlanu
ostavi nešto što se pamti.

Prebrzo sve su prekrile sene,
i sjaj u oku, i to lice...
Ostaše reči nedorečene
za neke druge pozornice.

I ništa više. Sve što je bilo
začas se pokri velom ćutnje.
Sve sakri plavi san svojim krilom
i nesta svega osim slutnje.

Dragana Konstantinović

 

[Mister]

”Vama je često
bio dosadan sopstveni život,
stremili ste za tim da odete
odavde, je li tako?
Vi žudite da napustite ovo vreme,
ovaj svet i ovu stvarnost
i da uđete u jednu drugu stvarnost
koja bi vam više odgovarala,
u svet u kome ne postoji vreme.
Učinite to, dragi prijatelju,
ja vas na to pozivam.

Vama je poznato gde se on krije,
poznato vam je da je svet koji tražite
– svet vaše sopstvene duše.

Samo u vama samom živi
ona druga stvarnost
za kojom žudite.”

(Herman Hese,

 

[Filijana]

БОЖЕ, ЈА НЕМАМ КОМЕ РЕЋИ

Боже, ја немам коме рећи!
Па гњавим кад невоља крене.
Ја сама - заборавих Тебе,
А Ти - јел се сетиш мене?

Не дођох због себе довде
Дробни ме терет не мучи!
Царско ти приносим срце
што немам снаге га вући.

Срце што у своме носим
чија ме слама тежина
- чудно - и теже - кад оде
Јел за Те страшна празнина?

Емили Дикинсон​

 

[Filijana]

Zavjet

Ako mi srce ne prestigne ptice,
ako mi oči budu siromasi,
ako mi ruke budu udovice
koje prisustvo ljubavi ne krasi,

i ako noću ne čeznem u snima
i ako danju ne žudim na javi
i ako venem u močvarnim dnima
i u tjesnoći duša mi boravi,

I ako ulje nalijevam u svijeću
uhodi tamno da pomognem djelo
i krivom ako vjerujem umijeću
i laži svoje pozajmljujem čelo,

neka mi jutro na prag ne stizava
neka me zemlja iz milosti briše.
I ako živim k’o jalova trava
neka me sunce i ne grije više.

Vesna Parun

​

 

[Nestor21]

Stojim na uglu ko nekad davno
prolaze ljudi u kasno doba

 

[Mister]

I bje u ono doba...Dođe poezija
da me potraži. Ne znam, ne znam odakle je
banula, iz zime ili iz rijeke.
Ne znam ni kako ni kada.
Ne, ne bjehu to glasovi, ne bjehu
riječi, ni tišina,
ali zvala me iz jedne ulice,
iz krošnje noći,
iznenada, među ostalima,
među žestokim ognjevima,
ili dok se vraćah sam,
tamo je stajala bez lica
i dodirivala me.

Nisam znao što da kažem, usta mi
nisu znala
ništa odrediti,
oči mi bjehu slijepe,
a nešto je udaralo u mojoj duši,
groznica ili izgubljena krila,
i ostadoh sam
odgonetajući
tu opeklinu,
i napisah prvi nejasan redak,
nejasan, bez tijela, čistu
glupost,
čistu mudrost
onoga koji ništa ne zna,
i odjednom vidjeh
očišćeno i otvoreno nebo,
planete,
treperave plantaže,
sjenu probušenu,
izbodenu
strijelama, vatru i cvijeće,
noć koja uspavljuje, svemir.

I ja, najsitnije biće,
pijan od goleme
ozvjezdane praznine,
na sliku i priliku
tajne,
osjetih se kao čisti dio
bezdana,
otkotrljah se sa zvijezdama,
srce mi se otisnu s vjetrom.

P.Neruda

 

[Nestor21]

Gledam sive drumove
rastavljaju drugove
gledam kako sudbina
igra se sa ljudima

Cekajte me, drumovi
cekajte me, drugovi
da se s dragom pozdravim
da joj srce ostavim

Gledam ljude bogate
ostavljaju sirote
gledam kako sudbina
igra se sa ljudima

Sinan Sakić

 

[gost 346714]

Javi se, javi se
sta bih ja bez tebe sam
sam pod tudjim zvijezdama
sjeti se nekada

Javi se, javi se
daj mi pedalj svoga sna
suzu s tvoga jastuka
sjeti se nekada

Jer sad lutam, zima je
trazim tvoje bijele tragove
sivi hladni gradovi
jos te mnogo ima u meni

Javi se, javi se
sta bih ja bez tebe sam
sam pod tudjim zvijezdama
sjeti se nekada

Hari Mata Hari

 

[Ester Oz]

"My Lover's Gone"

My lover's gone
his boots no longer by my door
he left at dawn
and as I slept I felt him go
Returns no more
I will not watch the ocean
My lover's gone
no earthly ships will ever bring him home again
bring him home again

My lover's gone
I know that kiss will be my last
no more his song
the tune upon his lips has passed

I sing alone
while I watch the ocean
My lover's gone
no earthly ships will ever bring him home again
bring him home again


Dido

 

[Suljo.L]

 

[Svjetlanaa]

"A što snovi mogu da prevare!
Pretvore se,tako,
u neke prošle dane
pa mi oboje misli
u sve žarke boje sunca,
srce mi,opet,kuca
u ritmu neke prelepe arije...
Kako snovi mogu da prevare!
Na nove horizonte
pucaju mi vidici,
moja detinja noga
hrabro zakorači,
birajući nove puteve...
Eh,kako snovi mogu da prevare!
Rašire se ova umorna pluća
pa bi da udahnu sve mirise:
lavanda,dunje sa ormara,
eno,iz nekog ugla miriše bakin sapun
i vanilin šećer,morsko orašče.
Sve mi zamiriše na detinje prah-pudere!
Joj,kako snovi mogu da prevare!
A sve mi drago tu,oko srca.
Sva me milina opije.
Na licu osmeh,
u duši nada
da sve je isto,
i da će večno tako da bude.
Opet bih da volim ljude
i da verujem u magije...
Snovi znaju kako da me prevare."
n.n.

 

[Nestor21]

Tijelo žene, bijeli brežuljci, bijela bedra,
slična si svijetu kada se daješ.
Ruje te moje tijelo divljeg ratara
i sin iskače iz dubine zemlje.

Bijah sam kao tunel. Ptice su od mene bježale.
I u meni započe noć svoju moćnu invaziju.
Kovao sam te kao oružje da bih te nadživio
ko strijelu za svoj luk i kamen za svjoju pračku.

Ali stiže i čas osvete i ja te ljubim.
Tijelo od kože, od mahovine, od mlijeka snažna i lakoma.
Ah pehari grudi! Ah oči odsutnosti!
Ah ruže pubisa ! Ah glas tvoj spor i tužan!

Tijelo žene moje, u tvojoj ću ostati ljupkosti.
Žeđi moja, tjeskobo bez granica, pute neodlučni!
Tamna korita rijeka gdje vječita žeđ ostaje,
gdje ostaje umor i bol beskrajna.

Neruda

 

[Svjetlanaa]

"Kad sam te vidio bilo mi je jasno,
odaje te nešto, ti ne nosiš sreću,
a znao sam što tražim i da takvu neću.

Kad sam te vidio bilo mi je jasno,
a kad sam te poljubio već je bilo kasno,
već je bilo kasno.

Kad sam te vidio znao sam što gubim,
ne daju se tako ponos i sloboda,
al ne gase tu vatru ni vino ni voda.

Kad sam te vidio znao sam što gubim,
al kraj mene si zaspala kako da te budim,
kako da te budim.

Kad sam te vidio u trenu sam znao
otećeš mi blago, a malo mi dati,
sve što mi je sveto sa tobom će pasti.

Kad sam te vidio u trenu sam znao,
al već sam te dodirnuo već sam život dao,
već sam život dao.

Kad sam te vidio bilo mi je jasno,
pomoći mi neće razum ni iskustvo,
a poslije svega samo nevolja i pustoš..."
n.n