Stihovi za moju dusu

Verujem da snovi, nisu uvek snovi,
da ponekad znaju i java postati,
a kad u to ne bi verovali,
u šta drugo mi bi mogli verovati?
I za to daljina nekada se gubi,
...ne izgleda tako kao što se čini,
zar i mesec zvezdu daleku ne ljubi,
negde iznad reke, baš po mesečini?
I ne gube nadu, skoro svake noći
raduju se jedno drugom kao deca,
i meni se čini kad zatvorim oči
igramo se i mi zvezde i meseca.....

Sergej Jesenjin
 
najlepsi-ljubavni-stihovi-i13_zpsee53af2-1.jpg
 
Himna lepoti


Stižeš li sa neba il iz večnih tama?
Tvoj pogled, božanstven i ispunjen tminom,
Lepoto! I dobro i zlo nosi nama,
Pa te zato mnogi porede sa vinom.

U tvom oku Sunce zalazi i sviće,
Ko olujno nebo, ti odišeš zrakom;
Usne ti amfora, a poljupci piće
Što heroje slabi, decu čini jakom.

Iz bezdana kroči il sa zvezda pade?
Uz tvoj skut se Udes moto kao pseto;
Nasumice rasipaš radosti i jade,
Vladajući nad svim, nehajna za sve to.

Po mrtvima gaziš i rugaš se njima;
Pod Nakitom tvojim i Groza je ljupka,
A porok, taj dragulj najdraži međ svima,
Po stomaku tvome zaljubljeno cupka.

Ozareni smrtnik leti tvojim tragom,
Svetiljko, i kliče: Blagoslov tom plamu!
Drhtavi ljubavnik povijen nad dragom
Sliči samrtniku što miluje jamu.

Sa nebesa ili iz pakla, šta mari,
Lepoto! Grdobo grozna i prokleta
Ako mi tvoj pogled, osmeh i sve čari
Šire vrata dosad nepoznatog Sveta!

Bog ili Satana? Anđeo, Sirena,
Šta mari, činiš li – o, mirise, sjaju,
Svilooka vilo, kraljice ljubljena!
Svet manje odvratnim dok nam dani traju!


Šarl Bodler
 
I san i java

I san i java
su otrovni plodovi mašte.
Opasni za onoga,
ko ne ume da ih razlikuje.

Čuvaj se filmova
u koje možeš da poveruješ
i ljudi
koje ne možeš da razumeš.

Jer život je
poništena karta
kada mašta poruši snove.

Goran Aleksić

 
Dopadaš mi se kad ćutiš


Dopadaš mi se kada ćutiš jer kao da si odsutna,
iz daljine me čuješ i glas te moj ne dodiruje.
Kao da su ti oči nekud odletele
i poljubac jedan sklopio usne.

I pošto su sve stvari pune moje duše,
izranjaš iz njih njome ispunjena.
Leptiru sna, na moju dušu ličiš
i ličiš na reč melanholija.

Dopadaš mi se kada ćutiš i kad si kao odsutna.
I kao da se žališ , leptirice zaljubljena.
Iz daljine me čuješ i glas me tvoj ne dodiruje.
Dozvoli mi da ćutim zajedno s ćutanjem tvojim.

Pusti me da ti govorim tako,tim ćutanjem tvojim,
svetlim kao svetiljka, jednostavnim kao prsten.
Slična si noći, zaćutala i zvezdana.
Ćutanje ti je od zvezda, tako daleko i čisto.

Dopadaš mi se kada ćutiš jer kao da si odsutna.
Daleka i bolna kao da si preminula.
Samo reč, tada, jedan osmeh je dosta.
I radostan sam, radostan što istina to nije.

Pablo Neruda
 
Noć

Sav čežnja, milošta, moj glas čim si preda mnom,
remeti ćutanje u noćnom času tamnom.
Kraj moje postelje, pri neveseloj sveći,
promiču stihovi sliveni, žuboreći -
bujice ljubavi što, pune tebe, huje.
Blistavi pogled tvoj s osmehom znanim tu je,
za mene sija on. I čujem sad, u tmini:
- Moj mili - tvoja sam - da, tvoja sam, jedini.

A. Puškin
 
Zašto


Kroz žamor ispraznih priča poneka reč me zapeče.
Iz senke nehajnog osmeha tvoj pogled nemušto bode.
Osećam, gasi se bliskost, svežina donosi veče...
Uz pljusak poslednjih podsmeha prijateljstvo nam ode...

Da li je moglo drugačije? Da li je sve moglo bolje?
Uzdah ponesen sećanjem proteklo trajanje broji...
Za sve je potrebno hrabrosti, samo po tračak volje...
Sva su iskustva dragocena al' zbog njih ne postojim.

Kroz tamu koja se spušta gase se poslednja lutanja.
Više i ne pitam zašto,to nije pravo pitanje...
Obavijena slutnjom prihvatam naša ćutanja
i svaka nova misao donosi novo svitanje.


Dragana Konstantinović

 
ZABORAVLJAS tekst

Nocas bez glasa ti na mojim vratima
na licu ti kisa znam da lije satima
i neka lije, bar suze krije
jer nebi hteo takvu da te zateknem
i trazim reci, bar to nek spreci
da mi tisina vrati dane protekle

Mirise ti kosa, jos taj miris osecam
ne, ne mozes uci, ja ne zivim vise sam
dal' on te voli, znaj, jos me boli
poslednji zagrljaj kada si otisla

Ref.
Zaboravljas
sta smo jednom davno rekli
kad ostavljas, ostavljas
sve sto smo stekli
sacuvaj bar, onaj ponos
u tvom glasu koji sam voleo

Zaboravljas
u sta sam te nekad kleo
kad ostavjlas, ostavljaj za zivot ceo
sacuvaj bar, onaj ponos
u tvom glasu, koji sam voleo

Mirise ti kosa, jos taj miris osecam
ne, ne mozes uci, ja ne zivim vise sam
dal' on te voli, znaj, jos me boli
poslednji zagrljaj kada si otisla

Ref. 2x
 
Ponovni susret

Da li si mogla da zaboraviš
da je tvoja ruka nekada u mojoj ležala
i da se neizmerna radost
iz tvoje ruke u moju
s mojih usana na tvoje prelila
i da je tvoja kosa plava
čitavo jedno kratko proleće
ogrtač sreće mojoj ljubavi bila
i da je ovaj svet, nekada mirisan i raspevan
sada siv i umoran,
bez ljubavnih oluja
i naših malih ludosti?

Zlo koje jedno drugom nanosimo
vreme briše i srce zaboravlja
a časovi sreće ostaju
njihov je sjaj u nama.

Herman Hese


 
CHKVrjdUgAAOdTF.jpg


У твојим очима кадикад
Тајанствен један поглед сине.
Ал тек што сине већ и мине.
што скрива у свом чудном сјају
Тај одраз богате дубине?

Да л 'бол, што неће да се смири?
Не знам, гонетам узаман.
Ил бљеском туге из њег вири
Несретни, давни неки дан?

Или је сан, дубоко сниван,
Никад неостварен ал диван,
што свагда ће ми остат скрит,
А твога бића он је бит.

Добриша Цесарић​
 
Noć Ova

Noć ova, opčinjena belinom
kože. Od drhtave rezede
što grebe žaluzinom
do rezbarne trepetne zvezde
noć, svakom porom uzvrvela
kao insekt naleće, tavna,
na lampu, čija je izbočina vrela,
iako je isključena davno.
Spavaj. Sa svih dvadeset pet sveća
plen sanje- kao njene obrte,
smogla da ne razgoniš zrake, što već su
prelomljeni o tvoje crte-
ti prigušeno svetliš iznutra,
dok ja, usnom ti taknuv rame,
kao da knjigu pri tvom svetlu do jutra
čitam i šapatom sričem – sezame

Josif Brodski


 
DO NEBA

Kroz zavjese u sobi, bura oseda.
nama je bila ponoc tek.
Ko posle tu na vrata nosim trag,
kud su prosle tvoje usne.
Te noci ja sam cuo sve sto sanjas,
strahove sam tvoje ljubio.
Ko poruka na staklu pisana u patnji
nisi bila tu kad sam se probudio.

Do neba do neba do neba ovih dana
Do neba do neba do neba trebam te
Do neba do neba do neba ako si sama
jos sam o neba do neba do neba
do neba u te' zaljubljen

Nije sve sto cujes stvarno tako,
mozda ti lazu da sam sretan znaj,
Tebe moze voljet svako,
al umrijet zadnji put to mogu samo ja.

Na stara mjesta izlazim,
po dio svoga beznadja.
U nadi da cu tebe sresti
ja se pretvaram u kip,
ja ti hocu samo rec.

 
Слава путу

Док трава више не личи на себе
у ходницима спиралних путева
остаје пепела.

За све мени сличне путовање
не мирише више на камен
и крваве црне руже
што расту из успутних бездана
што питају снена лица
тек усталих вилењака.

Јутро већ звони. Дуго већ
у нашим плутонским главама
филм један се врти.
Слава почетку
слава крају
слава светлу што спаја
тамне просторе ходочашћа.

Виктор Радун Теон
 
Molitva

da sam te srela na mesečini možda bih bacila druge čini
i ti bi od ovog početka leta brojao sve znake alfabeta.
ovako mi se samo čini da bi ti usna na mesečini
bivala ljubavi tako slična a moja postala tvojoj vična.
ovako sve je na dodir lako i moraće uvek da ostane tako
otisak neba po tvojoj koži ne sme u meni znake da množi
koji bi mogli u mome saću značiti večnost, žbicu kotaču.
ja sva treperim dok noć već pada, gle šušte snovi, rastrže nada,
zbiram ti reči u jednu šaku, želim li ljubav nevernu, laku?
ne, ustani srećan iz moćnih trava, nauči snove da budu java
neka ti seme drveta sreće napuni bisage, oteža vreće.
dohvati potom rukave njene, pritisni nežno pa da se prene
u njoj taj okot meseca moga dok klečim u tami i molim Boga

Marija Šimoković
 
attachment.php


ali jednoga dana
tamo gde je bilo srce stajaće sunce
i neće biti u ljudskom govoru takvih reči
kojih će se pesma odreći
poeziju će svi pisati
istina će prisustvovati u svim rečima
na mestima gde je pesma najlepša
onaj koji je prvi zapevao povući će se
prepuštajući pesmu drugima
ja prihvatam veliku misao budućih poetika:
jedan nesrećan čovek ne može biti pesnik
ja primam na sebe osudu propevale gomile:
ko ne ume da sluša pesmu slušaće oluju

ali:

hoće li sloboda umeti da peva
kao što su sužnji pevali o njoj

Branko Miljković​
[/CENTER]
 
"Mi smo se suvise sretali..." Mika Antic


Mi smo se suvise sretali na raskrscima neznanim
Mada smo razlicitim putevima koracali
Tinjalo nebo vecernje u siprazima zvezdanim
I uvek oblaci zdralova sa prolecem se vracali.

Mi smo se suvise sretali a reci rekli nismo
I u leta kovrdzava sa preplanulim licima
Pod kapom zelenih dudova za casak zastali smo
Pa onda prosli, odlutali svako za svojim vidicima.

U novembru su oblaci kao buktinje rudeli
I vetar kisama umio sivo popodne ogolelo
A putevi se duzili i raskrsca su zudela
Za nesto kratko u susretu sto se toliko volelo.

U zime snezne, pobelele k'o tvoji isprani dlanovi
Dugo si, dugo cekala pod jablanom, na smetu
I vrat mi goli uvila maramom svojom lanenom
Da sivookom putniku ne bude zima u svetu.

Pa ipak, ti su susreti tek kratka radovanja
Jer znam: na nekom raskrscu necu te videti vise
Pruzices nekome dlanove, prestace putovanja
I pod krov neki svratices da se sklonis od kise.

Spusticu tvoju maramu usput kraj putokaza
I sa vetrom - drugarom otici nabranih vedja
Jer meni zivot prestaje ako sidjem sa staza
I pred necijim vratima skinem torbu sa ledja.
 
Desanka Maksimovic
Vernost

Gajim cvet da Te zakitim kad se vratiš.
Ničije oči ne smeju na njega pasti,
ničije oči do Tvog povratka.
Niko sem Tebe osetiti ne sme
kako mu je duša mirisna i slatka.

Pred ljudima spuštam zemlji oči,
čuvam ih za Tebe kad se vratiš,
neka budu pune kao jutarnji zdenci,
kad priđeš u njima radost da zahvatiš.

Učim za Tebe u potaji pesme,
niko od ljudi njine tople zvuke
pre Tvog povratka nikad čuti ne sme.
Zapevaću ih tek kad izdaleka
spazim da Ti si mi ispružio ruke.

Smiri napaćenu dušu, smiri,
čuvam srce do Tvog povratka.
Sva patnja, ma kako duga bila,
tad činiće mi se da je bila kratka.

Zagrljaj naš biće dug kao čekanje,
biće dug beskrajno.
Uzeću Te u suton na svoje grudi
i pustiti tek u jutro sjajno.

Gajim cvet da Te zakitim kad se vratiš.
Preda Te s cvećem uvek ja požurih.
O, biće opet hiljadu dana sreće
posle hiljadu suznih i tmurnih...

Poezija: Desanka Maksimović
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top