Quantcast

Stihovi za moju dusu

gost 363668

Domaćin
Poruka
3.144
Ostajem posle svih
i zadnje piće uvek sebi natočim
Ne spavaš znam budna si i ti,
zauvek mu se vraćaš,
ja od nje odlazim
Nikad tvoje usne ljubio,
mi smo samo dvoje što je život ubio

Svaki put ja stisnem zube
kad bi usne da te ljube
Bogu istinu čuvam za kraj
dok za žive palim sveću
ja od istine umreću
Naša ljubav je lozinka za raj

Šutim sad gluho doba je,
nema ničeg dobrog da me pokrene
Vodim rat unapred izgubljen
ja odavno sam ničija
ti odavno si njen

Nikad tvoje usne ljubio
Nikad moje usne ljubio
Mi smo samo dvoje šta je zivot ubio

Svaki put ja stisnem zube
kad bi usne da te ljube
Bogu istinu čuvam za kraj
dok za žive palim sveću
ja od istine umreću
Naša ljubav je lozinka za raj

Lutaju dve duše čitav vek
kad sretnemo se znam to biće zauvek
 

Saphir

Poznat
Poruka
7.370


Beli se jedno jedro samo
kroz plave morske magle dalj. -
Šta traži ovom tuđom stranom?
Što ostavi svoj rodni žal?

Talase mreška vetar sveži,
i škripi jarbol, drhti kilj;
ah, ono nit od sreće beži
niti je sreća njemu cilj! -

Pod njim duboke modre struje,
nad njime zlatan sunčev pir: -
a ono žudi huk oluje,
ko da oluja nosi mir!

Ljermontov

 

Mala sanjalica

Domaćin
Poruka
4.977
"Volela bih da mogu
da ti dotaknem lice...
Da te usnama svojim
toplo osetim, žudim...
Da talasava vatra
u dubinama mojim
kroz dodir izroni negde
gde skupa s tobom postojim...
I da svojom toplinom
i tvoju vatru budim...

Negde u odbljesku zlata
moj dah se meša sa tvojim.
Kroz neke žućkaste niti
osećam tvoju kosu.
Dok modro, kasno veče
tvoje mi telo krije,
počinjem da postojim
kroz zlato koje se prosu.
I nije sve ovo varka.
Ja sam ti dala sebe,
svu plam što iz mene lije,
vrelinu svakog mog kutka...
I nije mi više bitno
da li sam ja još uvek ja,
ili postojim kroz tebe,
dok je tog večnog trenutka...
Moj požar obojen žutim...
Znam da do tebe stiže...
jer s tvojim plamenom bukti,
zašto mi nisi bliže...?"
Dragana Konstadinović
 

neko_drugi

Buduća legenda
Banovan
Poruka
31.470
ZAŠTO

Kroz žamor ispraznih priča
poneka reč me zapeče.
Iz senke nehajnog osmeha
tvoj pogled nemušto bode.
Osećam, gasi se bliskost,
svežina donosi veče...
Uz pljusak poslednjih podsmeha
prijateljstvo nam ode...

Da li je moglo drugačije?
Da li je sve moglo bolje?
Uzdah ponesen sećanjem
proteklo trajanje broji...
Za sve je potrebno hrabrosti
i samo po tračak volje...
Sva su iskustva dragocena
al' zbog njih ne postojim.

Kroz tamu koja se spušta
gase se poslednja lutanja.
Više i ne pitam zašto,
to nije pravo pitanje...
Obavijena slutnjom
prihvatam naša ćutanja
i svaka nova misao
donosi novo svitanje.

Dragana Konstantinović
 

Mala sanjalica

Domaćin
Poruka
4.977
Ulaziš u pesmu kao u svoj vrt
slažeš reči, pomeraš mlado drveće
u nekakav red razumljiv tvom oku
tako nehajno kao što u san moj
ulaziš kao u svoj vrt
gde te svaka travka s radošću
dočekuje i sunce ti na rame silazi,

i korak ti je lak i nečujan,
kao da si i sama od sna satkana,
iz noći u noć tako sa morem
snagu premeravaš, umiruješ ga
rečima i u poslušnu pticu pretvaraš.
Ulaziš u pesmu kao u svoj dom
gde je sve oblikovano tvojom rukom,
koja i mojom rukom uzaludne
reči ispisuje koje bi da me
od tebe odbrane.
(Pero Zubac)
 

Mister

Buduća legenda
Poruka
29.266
Radije priznajem nemoć svoju
no da pripovedam izmišljenu snagu.

I hoći li po svome drukčije ne mogu
mada me život opominje mudro.

Ako me vide neka mi ne kažu
nek ne spominju kovanja moja brojna
udarce moje u haldno;
ako me vide neka mi ne kažu:
hladno se ne kuje hladnim se okiva.

Ko se sraman vrati
taj vešto svoje odsusutvo skriva.

A ja sam lagao samo
kada sam laži priznao.

I dobro mi je dok nemam tajni
dok jesam ono što svi vide da sam
jer samo tako ću do kraja da volim
iako nije ni bilo početka.

I hoću li po svome
drukčije ne mogu
mada me život opominje mudro:
hladno se ne kuje njime se okiva.


Duško Trifunović
 

REVELIN

Buduća legenda
Poruka
27.779
Ponovni susret

Da li si mogla da zaboraviš
da je tvoja ruka nekada u mojoj ležala
i da se neizmerna radost
iz tvoje ruke u moju
s mojih usana na tvoje prelila
i da je tvoja kosa plava
čitavo jedno kratko proleće
ogrtač sreće mojoj ljubavi bila
i da je ovaj svet, nekada mirisan i raspevan
sada siv i umoran,
bez ljubavnih oluja
i naših malih ludosti?

Zlo koje jedno drugom nanosimo
vreme briše i srce zaboravlja
a časovi sreće ostaju
njihov je sjaj u nama.


Herman Hese


 

Lada

Veoma poznat
Poruka
10.841
ZADOVOLJSTVA

Prvi pogled kroz prozor ujutro
Ponovo pronađena stara knjiga
Oduševljena lica
Novine
Pas
Dijalektika
Tuširati se
Plivati
Stara muzika
Udobne cipele
Nova muzika
Pisati
Saditi
Putovati
Pjevati
Biti ljubazan

Bertold Breht
 

REVELIN

Buduća legenda
Poruka
27.779
Nemoj se vraćati u san

S jutra vetar želi da ti otkrije tajnu.
Nemoj se vraćati u san.

Moraš tražiti ono što stvarno želiš.
Nemoj se vraćati u san.

Ljudi stalno prelaze preko praga
gde se dva sveta dodiruju:

Jer vrata su okrugla i otvorena.
Nemoj se vraćati u san.


Rumi
 

REVELIN

Buduća legenda
Poruka
27.779
Između dva krika

Čovjek sam, i ništa ne znam.
Možda bih ti više mogao reći
da sam svjetlo što se gnijezdi
u očima tvojim..

Jer da sam i jelen, i jasen u planini
zbog tebe bih sišao među ljude,
zbog tebe bih poželio imati ovo tijelo,
koje sve manje nosim kao teret.

Dobro je što nisam niknuo
u nekom poljupcu prije,
ili poslije tvoga daha.
Dobro je što sam se zadesio
u istom svijetu sa tobom.

Ovaj kratki izlet na zemlji
u meni već prerasta
u jedno sveopće viđenje s tobom.
Ma gdje bila na svijetu,
dobro je znati da jesi.

Krikom me moja roditeljka
k tebi donijela,
i krikom ću nebo prepoloviti
kad se budem otkidao od očiju tvojih.


Enes Kišević
 

REVELIN

Buduća legenda
Poruka
27.779
Sijeda djeca

Sve to što čovjek stvori
to još se sagraditi može,
ali oni ruše i ono
što Ti si stvorio, Bože.

Podijelili su i Tebe
da lakše vladaju nama.
O, kad bi mogli i zrak bi
sapeli granicama.

Kako je čovjek mali,
kako zarasto u mržnji,
a grana ruža miriše
i ruci koja je skrši.

Kako plakao ne bih,
ta puklo bi srce i svecu
kad vidim da Majke na svijet
rađaju sijedu djecu.

Za kakav mir mi je ginut
kad mir oduvijek postoji,
on bi se i sada čuo
da ne zveckate oružjem svojim.

Za koju mi zemlju je pasti
kad ja sav pripadam zemlji,
i sve nedužne žrtve
sahranjene su i u meni.


Enes Kišević
 

Daringo

Domaćin
Poruka
3.267
TOPLI DLAN NA MOM CELU

znak je opasnosti
i znak je neke prerane ljubavi
koja se mora
koja se zeli

znak je tebe
i svih onih koji su te htjeli
i samo da znas kako su te mamili u krevet
za stol
za pune case

samo da znas kako je vjetar ludovao
a kisa ljubavna padala na ulice
trgove i krovove

topli dlan na mome celu

ti nesretnice krasna
za sve jasna a za mene strana
kako su pogledi plamtjeli
po cijelom tijelu
pa oni bi u tom casu sve dali
za dasak s tvoje usne
oni bi na koljena pali pred tobom
i onda meni se odjednom
sve to pretvori u nesto
nestvarno i ludo

samo da znas pomamnice

sto su s tobom htjeli
zaboravili na sve
s nocnog praga rugali se jutru
u tvojim zjenama
dovraga mi znak na celu
ja bih opet na tvom tijelu
zaspao i snio
ja bih bio
prvi od zadnjih
ili prvi u sredini
tko bi to znao

kod tebe nema nikakvog reda

inspiracijo moja
njeznosti moja
nisi mi zvijezda i rijec ti je lazna
nisi mi ljubav
al’ si mozda snazna u srcu u oku
na ruci i svugdje
i nigdje te jos nema

tvoj dlan na celu mome

znak opasnosti drijema
znak ljubavi koje nema
prerane ljubavi i skitnje kroz noc
samo da znas
ja sam te od drugih sacuvao tijelom
i mene su ubili umjesto tebe

zvijezdonocnice moja
cuvarice privatnih neba
ti dajes svakome koliko mu treba

a na mom celu dlan me topli pece
do boli me
do voli me

i jos dalje u ponor mracni bez volje

do ljubi me

do kraja me

i tako vec nestajem i bit ce mi bolje

(Zeljko Krznaric)
 
Poslednja izmena:

REVELIN

Buduća legenda
Poruka
27.779
Da, mi nećemo lutati više

Da, mi nećemo lutati više
u kasnoj noći ti i ja,
i zalud srce ljubavlju diše
i mjesečina još uvijek sja.

Jer duša kreće već iz grudi
uz mač što hrli sad u boj;
za predahom mi srce žudi,
i ljubav traži kraj već svoj.

I zalud noć sva voljenjem diše
i zalud njoj će uskoro kraj,
nas dvoje neće lutati više
uz mjesečine blistav sjaj.

Bajron


 

Siver

Primećen član
Banovan
Poruka
566
Odlaziš, ranim jutarnjim vozom
karta u ruci, koferi puni,
stojimo nemo kraj tvog vagona,
ulaze ljudi...
gledam te poslednji put.

K'o da bi htela još nešto reći
usne se miču, a glasa nema.
Hoću da pamtiš sve naše dane,
promrzle prste i prvi sneg.


Vrati se, jer voliš stvari
koje volim i ja.
Vrati se, neka me čuje
pola sveta,
vrati se, neću da molim
ja samo pevam:
vrati se, vrati!

Voz sporo kreće s praznog perona,
vreme nas izdaje k'o nikad pre...
Samo još ruka, otvoren prozor,
daljina brzo odnosi sve.

Pognute glave, krijući bore
zatvaram oči i vidim nju.
Gubim se slepo u novom danu
al' sve što jesam, ostaće tu.
 

REVELIN

Buduća legenda
Poruka
27.779
Ljubav nema bolje dane

Ljubav nema bolje dane
sve je sad i nikad više
sve što iza toga dođe
dođe samo da nju zbriše.

Ljubav nema bolje dane
nema sutra nema juče
to je škola za ludake
koji malo teže uče.

Ljubav nema bolje dane
sama kreće sama stane
sama pali sama gasi.

Nas uništi sebe spasi
nemoj da joj brojiš mane
ljubav nema bolje dane.


Duško Ttrifunović

 
Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.