Kotromanicev sin
Aktivan član
- Poruka
- 1.278
Овај Твртков родослов се спомиње негдје и као први забиљежени српски родослов, па ме због тога занима.
Доста портала преноси наведени цитат, али нигдје нема извора.
-
- Popularno:
- Rat koji je kratko trajao- samo 38...
- Sukob zbog jedne svinje
- Зашто се хаплогрупа I2a1b сматра...
- Pare za odštetu nesreće u Novom Sadu na...
- Veštačka inteligencija i crkva
- Kako sprečiti rasprodaju svega??
- Ostavila upaljenu klimu i otišla 10...
- Čija je naša zemlja Srbija?
- Da li moderne tehnologije zaglupljuju?
- Da li želite da živite u Alta državi?
Стефан Твртко, краљ Србљем и Босне
- Začetnik teme Khal Drogo
- Datum pokretanja
Овај Твртков родослов се спомиње негдје и као први забиљежени српски родослов, па ме због тога занима.
Доста портала преноси наведени цитат, али нигдје нема извора.
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 23.648
Ово сам ја нашао да се овим служио јер је у књизи то навео као изворе. Треба проверити наравно
zakopinjo
Zainteresovan član
- Poruka
- 185
Kotromanicev sin
Aktivan član
- Poruka
- 1.278
Дакле родослов није настао између 1375-1377, него касније у неком љетопису?
zakopinjo
Zainteresovan član
- Poruka
- 185
Tvrtko se pominje kao ban, znaci da je nastao pre 1377.
Kotromanicev sin
Aktivan član
- Poruka
- 1.278
Да, али ово је љетопис настао касније. Није исправа бана Твртка.
zakopinjo
Zainteresovan član
- Poruka
- 185
Nije letopis, ovo je prvi pisani rodoslov (barem prvi sacuvan). Nema pisanih rodoslova za vreme Nemanjica, samo slikano-pisani.
Kotromanicev sin
Aktivan član
- Poruka
- 1.278
Ја не видим нигдје да се потписао и издао бан Твртко. Не наводи се извор, ништа. Нема фототипа те исправе, ништа.
У ћирилићним повељама нема помена тога.
https://www.academia.edu/35567380/Konkordancijski_rjecnik_cirilskih_povelja_srednjovjekovne_Bosne
Kotromanicev sin
Aktivan član
- Poruka
- 1.278
Ево шта ту пише:
У оном првом линку којег си поставио, на страни
испада да је то Врхбрезнички љетопис (настао 1648.)
Додао сам још и Карловачки, јер се и он на страници помиње (свакако настао у 15. вијеку)
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Карловачки_родослов
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Врхбрезнички_љетопис
zakopinjo
Zainteresovan član
- Poruka
- 185
„А Стефан краљ, брат Милутина краља, Уроша другог, који Срем држаше, са својом супружницом Каталином, ћерком угарског краља Владислава, роди Урошицу и Јелисавету. И Јелисавета роди три сина: Стефана босанског бана, Иносава и Владислава. И Владислав роди Твртка бана и Вукића.“
Ovo je Karlovacki rodoslov, ne Vrhbreznicki.
Uostalom,nije ni bitno, sva cetiri rodoslova govore isto, Tvrtko je ban i samim tim je prvobitni tekst rodoslova morao nastati pre kraljevskog krunisanja u Milesevi.
Kotromanicev sin
Aktivan član
- Poruka
- 1.278
Погледај поново код Стојановића (у линку којег си послао). Мени се чини да је Врхбрежнички.
Углавном није настао како тврде између 1375-1377 и то од бана Тврка. То је поента приче.
- Poruka
- 7.287
U uvodu Stojanovićeve knjige navodi se podatak su svi kasniji rodoslovi i letopisi nastali iz jednog izvora u vreme Kosovskog boja ili koju godinu kasnije.
Kotromanicev sin
Aktivan član
- Poruka
- 1.278
Ево шта каже аутор за Врхбрежичнички.
Ех сад, гдје је оригинал по којем је радио? Ништа није наведено, осим ово Стојанивићево штуро објашење.
- Poruka
- 7.287
Ja mislim da taj neki izvorni tekst koji je nastao krajem nekog XIV veka , više ne postoji. Sad, koliko je on u pravu za određivanje vremena nastanka tog izvornog teksta iz kojeg kasnije nastaju ostali sa svojim varijacijama , ne znam.
zakopinjo
Zainteresovan član
- Poruka
- 185
Ovo je iz karlovackog rodoslova, vidis da se Srem spominje (nema ga u vrhbreznickom).
Kotromanicev sin
Aktivan član
- Poruka
- 1.278
Није. У Споменику којег си линкао имаш све објашњено, гдје је још објављен ;
гдје Стојановић наводи гдје га је објавио.
У Споменику III на 99. страни (у вези Тврка је на 100. стр.).
Споменик III. То је Врхбрезнички.
- Poruka
- 7.287
Kotromanicev sin
Aktivan član
- Poruka
- 1.278
Да, поставио сам и ја горе. То ме је и довело до Споменика III.
- Poruka
- 7.287
Nisam video da si postavio gde objašnjava da je Gavrilo sam sastavljao iz nekoliko izvora, ali nije zgoreg što sam postavio opet.
Evo ovde piše gde se Tvrtko pominje.
- Poruka
- 7.287
Hm, smatra se da je npr. Zagrepski(tj. njegov izvor - original, a to nije sačuvano) u kojem se takođe pominje ban Tvrtko, nastao dosta rano a razlog za takvo mišljenje je taj što se u njemu Likinije još ne pominje kao Srbin, on će to postati tek od Konstantinovog (oko 1430).
zakopinjo
Zainteresovan član
- Poruka
- 185
Ovo si okacio.
Ovaj rodoslov je iz Karlovackog letopisa.
Karlovacki rodoslov je prvi izdao Safarik.
https://archive.org/details/pamtkydevnhopse00afgoog/page/n187/mode/2up?view=theater
Kotromanicev sin
Aktivan član
- Poruka
- 1.278
Не знам шта те буни... Прођи кроз тај дио уназад и видјет ћеш да Врхбрезнички.
Тебе можда буни јер изнад тог другог дијела дијела пише Род Карловачки али када ибратиш пажњу да се називи наизмјенично мијењају кроз странице и то обиљежава само то поглавље. Па изнад првог пише Врхбрезнички. Ако прочиташ родослов дословно од стране од које почиње (страна број 3) , видјет ћеш ово шта ти причам.
Па Стојановић ти је родослов навео и рекао да се налази у Споменику III на 99. страни (дио о којем причамо је на 100.)
Споменик, .
https://play.google.com/store/books/details?id=ac9RBFWHIYAC
Сад немам појма одакле код Шафарика под Карловачки
Kotromanicev sin
Aktivan član
- Poruka
- 1.278
Једина разлика је мање-више јер се у Карловачком помиње Срем, а у Врхбрезничкком не.
Statler and Waldorf
Buduća legenda
- Poruka
- 42.837
одлично питање!
наведени текст у коме се помиње "светопочивши Краљ Твртко" део је писма које су Дубровчани упутили Краљици Јелени Груби 27.12.1395. године. посебно је занимљиво што они, одмах у наставку текста, њеног мужа Краља Дабишу називају само "превисоким господином", иако је и Дабиша у то време почивши. као да желе нагласити да ореол Тврткове владарске харизме сија јачим сјајем.
и сам Дабиша у повељи Дубровчанима (од 17.7.1392. год.) за Твртка каже- "нашем брату светопочившем господину Краљу Стефану Твртку". истоветну формулацију ("нашем брату светопочившем господину Краљу Стефану Твртку") користи и Краљ Стефан Остоја у својој повељи Дубровчанима од 5.2.1399. године.
дакле, дипломатска преписка Тврткових наследника на престолу јасно сведочи да се за Краља Твртка врло брзо усталио епитет "светопочившег" владара. то није само израз дубоког поштовања наследника према славном претходнику, него је и јасан показатељ намере да се унутар владајуће породице изгради светачки култ око њеног првог (и најславнијег) Краља, којим би се оснажио политички легитимитет целе династије. сличну појаву имамо и у католичкој Диоклитији у време Војислављевића. иако кнез Јован Владимир никад није званично канонизован од стране Римске Цркве, његови (католички) наследници су око њега успешно изградили светачки култ. могуће је да се сличан покушај (мање или више успешног) грађења династичког култа око најзначајнијег босанског владара, десио и са Краљем Твртком. ипак, сложеност црквених прилика у средњовековној Босни није погодовала намери да овај покушај добије и своју канонску потврду. но, не видим разлог да се то не оствари у данашње време.
