Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 15.553
Ова тема постоји на овом потфоруму (овдје), због неактивности је "закључана", па сматрам да није згорег да је "оживимо", посебно што је актуелизована на птф политика и гдје су отворену тему, "затрпали" повремено и провокативним постовима неки форумаши из комшилука, то је отишло а што је неизбјежно на птф политика, у једно препуцавање (као и тема на коју сам се надовезао) и на тај начин све то је прилично обесмишљено.
Тема на коју сам се надовезао отворена је повељом краља Стефана Твртка Дубровнику, од 10. априла 1378.
Из наведене повеље је вриједно издвојити дио
Не можемо са сигурношћу тврдити гдје је обављено крунисање, Мавро Орбини наводи да је крунисање обављено у манастиру Милешева, а касније је прихваћено да је обављено на Митровдан 1377.године.
Кроз тему сам мислио да се напише још која о овом владару, ако успије заживити можемо се повремено подсјетити неких добрих постова са претходне теме, да боље сагледамо околности и то вријеме, као и да ли је титулисање краљем Срба било тек пука претензија на дијелове Рашке или бјеше нешто више. Такође било би добро да кроз тему покушамо направити отклон од неких заблуда којима могуће робујемо.
За почетак бих приложио текст Бориса Радаковића "Српски краљ Стефан Твртко I Котроманић" као и излагање Бориса Стојковског
Тема на коју сам се надовезао отворена је повељом краља Стефана Твртка Дубровнику, од 10. априла 1378.
Побожно [је] и достојно похвалити истинском вјером и жељену ријеч принијети својему добротвору владици Христу, од кога све створено и објављено би на похвалу божанског провиђења, које се смилова човјечијем роду, којега створи према пречистом лику својега Божанства, и даде му власт и разум, да буде [над] свом земаљском твари и да разумије и твори суд и правду посред земље.
Такође затим и мени, своме робу, за милост свога Божанства, дарова да ми процвјета изданак племенито укоријењени у роду мојему и удостоји ме двоструким вијенцем како бих обима господствима управљао, прво испрва у богомданој нам земљи Босни, потом пак господ мој Бог ме почастио да наслиједим пријестол прародитеља мојих, господе српске, зато јер ти моји прародитељи, у земаљском царству царствовавши, и на небеско царство преселили се бише.
Ја, пак, видјевши земљу својих предака остављену након њих и да нема својег пастира, идох у српску земљу, желећи и хтијући оснажити пријестол родитеља мојих. И тамо ишавши окруњен бјех од Бога дарованом ми круном на краљевство прародитеља мојих, да будем у Христу Исусу побожан и од Бога постављени Стефан, краљ Србима и Босни и Поморју и Западним странама. И потом почех с Богом краљевати и правити пријестол српске земље, желећи што је пало уздигнути и што се разорило оснажити.
И кад сам дошао у земље Поморске, пришавши пред славни и добронарочити град Дубровник, и ту изиђоше пред наше величанство поштена властела дубровачка, са сваком славом и чашћу и подсјетише наше величанство на своје законе, уговоре и повеље које су имали с прародитељима нашег величанства, с господом босанском.
И о том су говорила пред нашим величанством ова и ова властела: Марин Менчетић, Михаил Бобаљевић, Добре Kаличиевић, Матео Журговић, Жун Градић, Никола Гундулић. И ова властела хтјела је потврдити код нашег величанства своје законе и уговоре које су имали с прародитељима и родитељима нашег величанства, с господом босанском и господином баном Стефаном.
И зарад љубави и заједништва нашег и наших претходника које смо имали с градом Дубровником и властелом дубровачком, зарад тога им наше величанство записа и потврди и боље уреди све законе и уговоре и повеље и трговачке слободе које су имали са господом босанском.
И потом подсјетише наше величанство горе споменута властела дубровачка и на уговоре и законе и повеље које је имао град Дубровник с господом српском и рашком. И док сам испуњавао пријашњу љубав и склад с градом Дубровником и његовом поштованом властелом, учиних милост, записах и обнових и боље испуних у свакој слободи и чистоти да се имају чврстим и непромијењеним држати ти уговори и закони и повеље и трговачке слободе и ни од кога да не буду отете. Послије ове наше ријечи и потврде обећа град Дубровник и властела дубровачка да ће нашем величанству законито давати доходак српски, који су давали и српској господи, такође да ће нашем величанству давати сваког будућег Дмитрова дана двије тисуће перпера под овим уговором, законом и начином све док наше величанство држи и господари овом земљом приморском: Требињем, Kонавлима и Драчевицом.
И овим обећањем обећа наше величанство властели дубровачкој, да дубровачки трговци и роба пролазе по цијелој нашој земљи и држави слободно, и да им тога нико се смије бранити, и да нико не смије за њима ни за њиховом робом посегнути или их чим задржавати, ни властелин ни властеличић, нити било ко мали или велики. Ако ли се тко дрзне и потвори ријеч нашу, и узме им нешто у области
краљевства ми, да им ја то имам платити из своје коморе, а кривца тога да имам тражити.
И обавезујем се да ћу њихово владаније чувати и пазити од напада, од крађе, од сваке злобе и силе, и још се обавезујем ако има тко што говорити или чинити присилу граду Дубровнику за тај доходак који имају давати мом краљевству, да има краљевство ми од тога њих бранити и помагати да им се нека штета у владанију или у трговању не учини за то.
И не дао Бог, деси се неко вријеме и не буде ова земља у области краљевства ми: Требиње, Kонавле и Драчевица, или краљевство ми не испуни и не направи вишереченога, и не плати трговаца, или не пази владанија, или снађе њих нека штета за онај доходак, да краљевство ми неће њих питати за онај доходак, нити ико други након мене, нити они да су дужни давати га. И након свега овог обећа краљевство ми с богодарованом ми краљевства ми матером, госпођом кира Јеленом и с госпођом краљицом кира Доротејом и с изабраном властелом краљевства ми, а ту бише при краљевству ми властела: жупан Бранко Прибинић, дворски Вукосав Стефковић, Добрашин Стефановић, војвода Влатко Вуковић, кнез Вукашин Милатовић, кнез Прибоје Мастновић, жупан Бјељак Санковић, ставилац Твртко Влађевић, Вукац Владисалић.
И тако обећавамо да буде међу краљевством ми и међу градом Дубровником и његовом властелом вјерна и свесрдачна љубав, какву су имали с њим прародитељи и родитељи краљевства ми господа српска и босанска. И за ову ријеч и за ову правду горенаписану обећа краљевство ми на светом Еванђељу и пред часним крстом Христовим и с матером краљевства ми и с краљицом и с вишереченом властелом да буде ова ријеч и ово обећање записано тврдо и непоколебљиво до дана и до вијека: тко ли се дрзне и потвори ову ријеч и обећање наше на које смо се обавезали и записали, нека прими на себе и на своју душу оне клетве, које смо ми обострано изрекли пред светим Еванђељем, а краљевство ми да ово никада не потвори, док када град Дубровник и властела дубровачка ово не потворе и неком невјером не изгубе они и њихова дјеца и њихови насљедници.
И молим и забрањујем, кога год Бог постави послије мене на пријестол краљевства ми, да ово не потвори, него штавише, боље да га испуњава и потврђује и боље да јача.
И ово обећање и писање записа и потврди краљевство ми пред градом Дубровником у Жрновницама године по рођењу Христову 1378. мјесеца априла 10 дан. И послије свега свршеног дођоше свепоштени властелини дубровачки Добре Kалићиевић и Матео Журговић у славни двор краљевства нашег у Трстивницу, и ја госпођа кира Јелена и госпођа краљица кира Доротеја, виђевши обећања и увјете господина краља с градом Дубровником вишеписане, и ова боље потврђујући, присегосмо пред светим Еванђељем и пред часним крстом Христовим у цркви светог Гргура и с нашом властелом, с овима и с овима: војвода Вукац Хрватинић, кнез Вукота Прибинић, кнез Хеген Драгослалић, Влатко Војводић, жупан Вукац Чрнуговић, Радослав Прибинић, Вукмир Семковић, Храна Вуковић, Пурћа Хрватинић, Бјелица Ижесалић, жупан Диница.
И тако обећасмо и присегосмо у све вишеуписано да је тврдо и непоколебљиво до дана и до вијека. И ово сврши се мјесеца јуна 17. дан. А писа логофет Владе.
Стефан Твртко у Христа Бога краљ Србима и Босни и Приморју.
Такође затим и мени, своме робу, за милост свога Божанства, дарова да ми процвјета изданак племенито укоријењени у роду мојему и удостоји ме двоструким вијенцем како бих обима господствима управљао, прво испрва у богомданој нам земљи Босни, потом пак господ мој Бог ме почастио да наслиједим пријестол прародитеља мојих, господе српске, зато јер ти моји прародитељи, у земаљском царству царствовавши, и на небеско царство преселили се бише.
Ја, пак, видјевши земљу својих предака остављену након њих и да нема својег пастира, идох у српску земљу, желећи и хтијући оснажити пријестол родитеља мојих. И тамо ишавши окруњен бјех од Бога дарованом ми круном на краљевство прародитеља мојих, да будем у Христу Исусу побожан и од Бога постављени Стефан, краљ Србима и Босни и Поморју и Западним странама. И потом почех с Богом краљевати и правити пријестол српске земље, желећи што је пало уздигнути и што се разорило оснажити.
И кад сам дошао у земље Поморске, пришавши пред славни и добронарочити град Дубровник, и ту изиђоше пред наше величанство поштена властела дубровачка, са сваком славом и чашћу и подсјетише наше величанство на своје законе, уговоре и повеље које су имали с прародитељима нашег величанства, с господом босанском.
И о том су говорила пред нашим величанством ова и ова властела: Марин Менчетић, Михаил Бобаљевић, Добре Kаличиевић, Матео Журговић, Жун Градић, Никола Гундулић. И ова властела хтјела је потврдити код нашег величанства своје законе и уговоре које су имали с прародитељима и родитељима нашег величанства, с господом босанском и господином баном Стефаном.
И зарад љубави и заједништва нашег и наших претходника које смо имали с градом Дубровником и властелом дубровачком, зарад тога им наше величанство записа и потврди и боље уреди све законе и уговоре и повеље и трговачке слободе које су имали са господом босанском.
И потом подсјетише наше величанство горе споменута властела дубровачка и на уговоре и законе и повеље које је имао град Дубровник с господом српском и рашком. И док сам испуњавао пријашњу љубав и склад с градом Дубровником и његовом поштованом властелом, учиних милост, записах и обнових и боље испуних у свакој слободи и чистоти да се имају чврстим и непромијењеним држати ти уговори и закони и повеље и трговачке слободе и ни од кога да не буду отете. Послије ове наше ријечи и потврде обећа град Дубровник и властела дубровачка да ће нашем величанству законито давати доходак српски, који су давали и српској господи, такође да ће нашем величанству давати сваког будућег Дмитрова дана двије тисуће перпера под овим уговором, законом и начином све док наше величанство држи и господари овом земљом приморском: Требињем, Kонавлима и Драчевицом.
И овим обећањем обећа наше величанство властели дубровачкој, да дубровачки трговци и роба пролазе по цијелој нашој земљи и држави слободно, и да им тога нико се смије бранити, и да нико не смије за њима ни за њиховом робом посегнути или их чим задржавати, ни властелин ни властеличић, нити било ко мали или велики. Ако ли се тко дрзне и потвори ријеч нашу, и узме им нешто у области
краљевства ми, да им ја то имам платити из своје коморе, а кривца тога да имам тражити.
И обавезујем се да ћу њихово владаније чувати и пазити од напада, од крађе, од сваке злобе и силе, и још се обавезујем ако има тко што говорити или чинити присилу граду Дубровнику за тај доходак који имају давати мом краљевству, да има краљевство ми од тога њих бранити и помагати да им се нека штета у владанију или у трговању не учини за то.
И не дао Бог, деси се неко вријеме и не буде ова земља у области краљевства ми: Требиње, Kонавле и Драчевица, или краљевство ми не испуни и не направи вишереченога, и не плати трговаца, или не пази владанија, или снађе њих нека штета за онај доходак, да краљевство ми неће њих питати за онај доходак, нити ико други након мене, нити они да су дужни давати га. И након свега овог обећа краљевство ми с богодарованом ми краљевства ми матером, госпођом кира Јеленом и с госпођом краљицом кира Доротејом и с изабраном властелом краљевства ми, а ту бише при краљевству ми властела: жупан Бранко Прибинић, дворски Вукосав Стефковић, Добрашин Стефановић, војвода Влатко Вуковић, кнез Вукашин Милатовић, кнез Прибоје Мастновић, жупан Бјељак Санковић, ставилац Твртко Влађевић, Вукац Владисалић.
И тако обећавамо да буде међу краљевством ми и међу градом Дубровником и његовом властелом вјерна и свесрдачна љубав, какву су имали с њим прародитељи и родитељи краљевства ми господа српска и босанска. И за ову ријеч и за ову правду горенаписану обећа краљевство ми на светом Еванђељу и пред часним крстом Христовим и с матером краљевства ми и с краљицом и с вишереченом властелом да буде ова ријеч и ово обећање записано тврдо и непоколебљиво до дана и до вијека: тко ли се дрзне и потвори ову ријеч и обећање наше на које смо се обавезали и записали, нека прими на себе и на своју душу оне клетве, које смо ми обострано изрекли пред светим Еванђељем, а краљевство ми да ово никада не потвори, док када град Дубровник и властела дубровачка ово не потворе и неком невјером не изгубе они и њихова дјеца и њихови насљедници.
И молим и забрањујем, кога год Бог постави послије мене на пријестол краљевства ми, да ово не потвори, него штавише, боље да га испуњава и потврђује и боље да јача.
И ово обећање и писање записа и потврди краљевство ми пред градом Дубровником у Жрновницама године по рођењу Христову 1378. мјесеца априла 10 дан. И послије свега свршеног дођоше свепоштени властелини дубровачки Добре Kалићиевић и Матео Журговић у славни двор краљевства нашег у Трстивницу, и ја госпођа кира Јелена и госпођа краљица кира Доротеја, виђевши обећања и увјете господина краља с градом Дубровником вишеписане, и ова боље потврђујући, присегосмо пред светим Еванђељем и пред часним крстом Христовим у цркви светог Гргура и с нашом властелом, с овима и с овима: војвода Вукац Хрватинић, кнез Вукота Прибинић, кнез Хеген Драгослалић, Влатко Војводић, жупан Вукац Чрнуговић, Радослав Прибинић, Вукмир Семковић, Храна Вуковић, Пурћа Хрватинић, Бјелица Ижесалић, жупан Диница.
И тако обећасмо и присегосмо у све вишеуписано да је тврдо и непоколебљиво до дана и до вијека. И ово сврши се мјесеца јуна 17. дан. А писа логофет Владе.
Стефан Твртко у Христа Бога краљ Србима и Босни и Приморју.
гдје пише "за милост свога Божанства, дарова да ми процвјета изданак племенито укоријењени у роду мојему и удостоји ме двоструким (сугубим) вијенцем како бих обима господствима управљао, прво испрва у богомданој нам земљи Босни, потом пак господ мој Бог ме почастио да наслиједим пријестол прародитеља мојих, господе српске", касније пише "идох у српску земљу, желећи и хтијући оснажити пријестол родитеља мојих. И тамо ишавши окруњен бјех од Бога дарованом ми круном на краљевство прародитеља мојих, да будем у Христу Исусу побожан и од Бога постављени Стефан, краљ Србима и Босни и Поморју и Западним странама. И потом почех с Богом краљевати и правити пријестол српске земље".
Не можемо са сигурношћу тврдити гдје је обављено крунисање, Мавро Орбини наводи да је крунисање обављено у манастиру Милешева, а касније је прихваћено да је обављено на Митровдан 1377.године.
Кроз тему сам мислио да се напише још која о овом владару, ако успије заживити можемо се повремено подсјетити неких добрих постова са претходне теме, да боље сагледамо околности и то вријеме, као и да ли је титулисање краљем Срба било тек пука претензија на дијелове Рашке или бјеше нешто више. Такође било би добро да кроз тему покушамо направити отклон од неких заблуда којима могуће робујемо.
За почетак бих приложио текст Бориса Радаковића "Српски краљ Стефан Твртко I Котроманић" као и излагање Бориса Стојковског
