Стефан Немања- између жупана Вукана и кнеза Михаила

[АнаиванГорд]

Ух, ту је исто збркано. То је неки Вучина, или тако нешто, није Вукан.
Али, када се све завршава и тај Вучина (сад дал му беше буквално тако име, пошто пипем из главе) бива ухваћен долазе посланици великог жупана (не знамо којег) да траже опрост итд. Цар наређује да се 'човек' изведе пред њега. Који човек!?
Онда се именом појављује Урош, који је пре тога ваљда био само наведен као в.жупан.

@NickFreak
Да ли ти посланици траже опрост за тог Вучину или неког другог!?

 

[NickFreakyrgios]

Ја мислим да ми такве ствари нем ашансе икада да сазнамо, изузев ако се пронађе још неки нови спис.

Чињеница да из Филипоља нсдгедаш Србију говори нешто друго и да одснде рушиш овде није напоменуто дасе ради о арнижупану као први пут кад јури Уроша да зароби!
Енигма као код Порфитогенита када Часлав са својим племством преко Преслава улази у Србију.

 

[NickFreakyrgios]

@NickFreak
Да ли ти посланици траже опрост за тог Вучину или неког другог!?

Где је то тачно у ком нападу да тражим?

 

[АнаиванГорд]

Где је то тачно у ком нападу да тражим?

После битке на Тари. Тај Вучина је заробљен и упозорава цара да не наставља дубље у територију показујући му на своју косу, то тумаче као 'немој даље да идеш има много војске'.

 

[NickFreakyrgios]

После битке на Тари. Тај Вучина је заробљен и упозорава цара да не наставља дубље у територију показујући му на своју косу, то тумаче као 'немој даље да идеш има много војске'.

Не могу сад наћи на фону поставићу сутра.

 

[NickFreakyrgios]

 

[NickFreakyrgios]

Овде је атхижупан Вукан или их има двојица.

 

[NickFreakyrgios]

После битке на Тари. Тај Вучина је заробљен и упозорава цара да не наставља дубље у територију показујући му на своју косу, то тумаче као 'немој даље да идеш има много војске'.

То је био архижупан Вукан чини ми се ова двојица Вучина и Грдеша су виђеније личности који очигледно би ту уз оног са ожињком испод ока били ваљда Урошеви главни људи нскон тога долази архижупан и зсклиње се нс верност.
Но овде Урош није именован већ само атхижупан , главни догађај у овом рату је двовој Манојла и опет архижупана Вукана.

Други. део има где се Десина и Немањина владавина поклапа.
Неки су били мишљења да се ради о истом човеку.
Дукљански кнез се помиње само на почетку који се одмах предао Манојлу.
О Десиној власти у Хуму и Дукљи једини извор је Дукљанин.
Оне 2 повеље су проглашене фалсификатима иако је чудно да су фалсификатори знсли за Десину власт у овим крајевима које Ромеји не помињу.
Свакако је овде прихваћено Дукљаниново излагање опет долазимо до оног да је Дукљанин непоуздан али кад нема другог сасвим поуздан.

Чак до те мере да личност Градине која је непотврђена историјски осим Дукљанина до Завиде и натписа био довољан да неко скује причу о Завиди и непознатој ћерци удатој за непознатог Градину којем непознати Мирославов отац даје ћерку за жену.Па још и Немњин отац.

Дакле конструкција за коју би и Дукљанин био мало дете.
Са историјске стране и познате методологије усвајања закључака ово је тотална небулоза. Као што видимо од извора ништа нешто бољи опис владавине Десе и прецизнији али не помињу власт у Дукљи и Хуму осим Дендре.
Сад неки постављају да је Првослав добио Дендру па је Деса преузео после његове смрти.
Дакле овде с једне стране стоји опис плодне земље за узгој оваца Првослав.

Опис Десине Дендре околина Ниша многољудна земља развијена где живе и Ромеји.
Мени се чини да би могла бити и Хфосно ,Метохија одакле би га могли поставити на власт у Дукљи и Хуму.

Мени се чини да су ови извори искасапљени тотално.

 

[NickFreakyrgios]

@АнаиванГорд има нешто у оној књизи што си наручио што је поставио Лекизан да је било више Мирослава или један?

 

[АнаиванГорд]

@АнаиванГорд има нешто у оној књизи што си наручио што је поставио Лекизан да је било више Мирослава или један?

Ух, могу да ти кажем да сам много више очекивао, да не кажем да сам се разочарао, а годинама сам тражио да прочитам.
Могу да ти кажем, не знам, кад би вратили време уназад ко би био у праву, али Ковачевић је много убедљивији од Анастасијевића.

 

[АнаиванГорд]

@АнаиванГорд има нешто у оној књизи што си наручио што је поставио Лекизан да је било више Мирослава или један?

Углавном се књига бави побијањем Ковачевићеве тезе.

 

[NickFreakyrgios]

Ништа битно овде да нам каже?

 

[АнаиванГорд]

Ништа битно овде да нам каже?

Па, ајде још једном да прелистам, али ништа епохално-ново.

 

[NickFreakyrgios]

<dubrovački> arhimandrit, napisa istoriju o Slovenima, u kojoj slavi Raguzu <Dubrovnik> iznad ostalih i kazuje da navodno slavni Nemanjin rod, careva srpskih, potiče iz loše porodice popa Stefana od Pljevalja iz Hercegovine.

Nasuprot tome su mnoge stare istorije, a osobito one koje se i sada nalaze u Atonskoj < Svetoj > gori u Hilendaru <Hilandaru>, i S<r>bljiji u lavri Studenici, u Dečanima, u srpskoj Pećkoj patrijaršiji, u crnogorskoj Cetinjskoj mitropoliji, koje jednako kazuju da je Simeon Nemanja rođen od kneza Bele Uroša, a taj Bela Uroš potiče od porodice Likinija Mučitelja i sestre Konstantina Velikog Teodore. Ovaj Bela Uroš živio je u Zeti gdje je danas grad Spuž i tamo je rodio tri sina, Davida, Konstantina i Stefana Nemanju, koji je nazvan kasnije u monaštvu Simeon.

Poslije toga, 1737. godine, Bogić Vučković iz Hercegovine za novac kupi svjedočanstvo od Raguzijana da je Crnogorac od porodice Stracimirove i pođe rimskom ćesaru, oglasivši da je on pokrenuo crnogorske narode u pomoć ćesaru i da je zbog toga sasvim sebe upropastio, te su mu Turci sva sela uzeli, iako on nije imao ništa osim sebe. I pored toga ćesar ga nagradi novcem i dariva mu posjed, dobru zemlju u Mađarskoj, i tamo mu se sada mnogi seljaci naseliše.

Iz ovakvog razloga neki Hercegovci i u Rusiji za zasluge naroda crnogorskog stekoše nagrade i milosti, čemu ne zavidimo, nego se čudimo kako tuđe zasluge u svoju korist upotrebljavaju. I zbog toga ukratko dajem ovu istoriju, ispisanu iz mnogih gore pomenutih srpskih istorija koje se nalaze u navedenim manastirima, a koje govore o carevima srpskim i hercezima <vojvodama> crnogorskim; poslije toga stvarno pred carevima našim samo < same > ličnosti prisustvovahu, a dijelom i mi svojim očima vidjesmo.

Osim toga, i položaj te zemlje, i koji su narodi u njoj, i od kojih su porodica glavni oficiri, ukratko
izložih, osobito da varalice posad ne bi mogle na ime čestitih ljudi u državu dolaziti, i svak svojim
imenom neka bude zadovoljan.

Ово може бити интересантно од владике Василија.

 

[NickFreakyrgios]

» Белош
Жупан Белош (рођен између 1110. и 1115. године, умро последњих деценија 12. века; као покојни се помиње у писму папе Иноћентија III из 1198) био је син рашког великог жупана Уроша I, истакнути угарски властелин и рашки велики жупан. По речима Јованке Калић у питању је један од истакнутијих државника 12. века.

Белошев живот je подељен на неколико јасно издвојених периода: детињство и младост провео је у Србији, затим следи најзначајнији део његове политичке каријере који се одиграва на двору његове сестре, краљице Јелене, у Угарској, да би краткотрајно био рашки велики жупан након чега поново одлази у Угарску. Играо је велику улогу у угарској политици оног времена, како на унутрашњем плану помажући свом сестрићу, краљу Гези II, тако и на спољашњем плану у ратовима са Немачким царством и Византијом. Његово деловање у Србији, током краткотрајног боравка на великожупанском престолу, много је мање познато и значајно од његовог деловања на угарском двору. не
Вукан ~ Урош I Вукановић ~ Урош II Примислав ~ Белош ~ Деса ~ Тихомир
Најстарији помен жупана Белоша потиче из једног кодекса у манастиру Адмонту у Штајерској (Аустрија). У овом спису јавља се облик Belos. Код Јована Кинама, византијског писца и историчара, јављају се облици Белош и Белуш. Име је настало од словенског корена бел са суфиксом –ош. У немачкој Хроници Хенриха од Мигелна жупан Белош је наведен као Polislau (Полислав) што се сматра погрешно забележеним обликом имена Белослав. Белош је био средњи син рашког великог жупана Уроша I (1112. — око 1145) и брат његовог наследника Уроша II (око 1145—1162). Урош I је имао три или четири сина (углавном се претпоставља да су у питању тројица) и две кћери. Тачна година Белошевог рођења није позната. Претпоставља се да је рођен између 1110. и 1115. године.

У Угарској
**Бела II** (1131—1141), угарски краљ.
Бела II (1131—1141), угарски краљ.
Услови за Белошев одлазак из Србије у Угарску били су испуњени кад се његова сестра Јелена удала за угарског престолонаследника Белу, потоњег краља Белу II. Брак је највероватније скопљен 1129. јер је већ 1130. рођен Геза II, Јеленин и Белин син. У изворима се Belus dux први пут јавља 1142. године. У Угарској је титула дукс додељивана члановима владајуће династије односно најближим сродницима владарског дома. Могуће је само са сигурношћу закључити да је Белош у Угарску дошао између 1135. и фебруара 1141. године. Још за живота краља Беле, који је у младости био ослепљен током династичких борби, Белош је учестовао у васпитавању његовог сина Гезе а као краљичин брат стекао је највиши положај на двору. Период најинтензивније Белошеве активности у Угарској пада за време владавине његовог сестрића, Гезе II (1141—1162). Белош је у овом периоду добио највише угарске титуле: прво је био дукс, а затим хрватско-далматински бан, што је вишеструко посведочено у изворима насталим између 1144. и 1157. године. Од 1145. јавља се и са титулом палатин (лат. comes palatinus). Палатин је у Угарској био особа која је замењивала краља у битним пословима током краљевог одсуства или неспособности за вршење дужности, управљала је крунским поседима и укупним приходима владара а имала је и значајног удела у судским и војним пословима. Савременици су Белоша најчешће називали баном и краљевим ујаком, како га је запамтило и старо угарско предање.

Угарска је у ово време имала веома разгранате односе са својим суседима. Водила је активну политику према руским кнежевинама, Пољској, Немачком царству, Византији, али је Белошев удео у њеним политичким акцијама тешко одвојити од деловања угарског краља пошто оновремени извори дешавања углавном приказују из владареве перспективе. Поједини се догађаји ипак могу приписати непосредно њему.

У више наврата током дугог временског периода Белош се бавио приликама у Русији. На тај начин од је само продужавао већ успостављену политику куће Арпадоваца. Године 1144. лично је предводио угарске чете у помоћ галицијском кнезу Владимиру Владоревичу који се борио против кијевског кнеза Всеволда. Угарска политика у Русији убрзо је промењена: вероватно по Белошевом савету Геза се 1146. оженио Еуфросином, унуком кијевског кнеза Владимира II Мономаха. Еуфросина је била сестра кнеза Изјаслава Мстиславича који је од тада имао угарску подршку. Године 1150. кћи бана Белоша се удала за Владимира Мстиславича, брата кнеза Изјаслава. Белошева кћи је у Русији била позната као бановна. Између 1148. и 1152. Угарска је у шест наврата војно помагала Изјаслава Мстиславича. Белошева и Гезина политика у Русији била је само део ширих политичких активности Угарске.

Односи са Немачким царством били су веома лоши јер је немачки цар Конрад III Хоенштауфовац подржавао претендента на угарски престо, Бориса, који је био син некадашњег краља Коломана. Уз немачку подршку Борис је успео да освоји град Пожун (данас Братисалва у Словачкој) али је одатле брзо истеран. У новом походу на Угарску немачку војску је предводио аустријски војвода Хенрих II Бабенберг. Одлучујућа битка овог похода одиграла се 11. септембра код реке Лајте, а угарска војска коју је у борби предводио Белош однела је убедљиву победу.

**Геза II** (1141—1162), угарски краљ.
Геза II (1141—1162), угарски краљ.
Белошева политика према Византији је веома сложена. Према речима Јована Кинама, Белош је одговоран за угарско-византијски рат 1149—1150. године. Угарска је своју освајачку политику на Балкану започела знатно раније (још почетком 12. века), готово у исто време када и Србија своју борбу за независност од Византије. Блиски родбински односи између Белоша и Уроша II само су поспешили српско-угарску сарадњу. Угарски ратници истакли су се у бици на Тари 1150. године када је српско-угарска војска претрпела пораз од византијске војске коју је у поход предводио лично цар Манојло I Комнин. У даљем току ратовања Белошев продор према Браничеву спречио је византијски поход према Београду и Срему.

Византијски намесник у овој области (Београд, Браничево, Ниш), Андроник Комнин био је спреман да уступи ову област Угарској под условом да му Угарска помогне да се домогне византијског престола. Белош се вероватно залагао за пружање помоћи Андронику и 1154. године Угарска је напала Браничево не знајући да је у међувремну Андроника ухапсио цар Манојло I Комнин. Манојло је успео да спасе Браничево, али је код Београда доживео тежак пораз. Тада је у Београду дошло до побуне против византијске власти и тек је Јован Кантакузин успео да, уз посебна овлашћења, сломи побуну у граду. Миром из 1155. угарско-византијска граница је утврђена на Дунаву.

Као бан и палатин, Белош се последњи пут помиње 1157. године у основачкој повељи бенедиктанског манастира Светог Мартина коју је издао гроф Волфер. После тога губи му се сваки траг у угарским изворима. Није јасно зашто је напустио Угарску (промена угарске политике, лични сукоб са краљем Гезом, ситуација у Србији).

Велики жупан у Рашкој
Једини податак о Белошу као великом жупану Рашке сачуван је у делу Јована Кинама. Кинам наводи како је цар Манојло I збацио са власти Примислава (за кога се претпоставља да је Урош II) и поставио Белоша на рашки престо. Белош је већ био у Србији када је дошло до ове промене на власти. Можда се у Србију повукао јер је у сукобу са Гезом подржао Стефана који је у овом сукобу био поражен (овај податак наводи Рахевин). Белош је могао постати рашки велики жупан око 1162. године. Кинам наводи како се кратко задржао у Србији и да се брзо вратио у Угарску где се поново помиње 1163. године. По свој прилици Белош је учествовао у још једном династичком сукобу у Угарској, који је вођен између Стефана III и Стефана IV. Стефана III је крунисан за краља Угарске али је за краља крунисан и Ладислав, брат Гезе II. Ипак острогонски надбискуп Лука Банфи није хтео да прихвати овај чин и изопштио је Ладислава из цркве. Лука је привремено био и заточен али је услед папине интервенције пуштен. Он ни после тога није повукао Ладислављево изопштење и прорекао му је смрт због чега су поједини историчари претпостављали да је Ладислав отрован по Лукином налогу. После Ладислављеве смрти део његових присталица приклонио се Стефану III док је други део пришао Стефану IV, другом брату краља Гезе II. Међу угарским племићима који су подржавали Стефана IV налазио се као једна од најистакнутијих личности и Белош. Подршка дела угарског племства и византијског цара Манојла није била довољна Стефану IV да однесе превагу у династичком сукобу и он је јуна 1163. године претрпео подршку код Стоног Београда. Када је касније и Манојло одустао од пружања подршке Стефана IV су у Земуну погубиле његове дотадашње присталице. Могуће је да је Белошев политички положај озбиљно уздрман овим сукобом.

Остатак живота Белош је провео у Угарској на својим пространим поседима који су се налазили у Срему. На месту данашњег Баноштора Белош је изградио бенедиктански манастир посвећен светом Стефану. Богатство овог манастира описао је папа Иноћентије III у писму калочком надбискупу из 1198. године. У овом писму се Белош помиње као покојник.

Претходник: Династија Вукановића
Средњовековни српски владар Наследник:
Деса (1162—1163) Тихомир
Литература
Ј. Калић, Жупан Белош, ЗРВИ 36 (1997), 63—81.
Историја српског народа I, Београд 1982.
Т. Живковић, Портрети српских владара (IX—XII век), Београд 2006.

Дакле уколико је бар Белуш Урош тсчно прецизиран примећујемо да код Дукљаниновог Радослава нема женског потомства.
Код великог жупана Вукана нема мушког потомства.
Код Белуша Уроша нема мушког потомства а женско се раширило по дворовима.

 

[NickFreakyrgios]

СРПСКИ СРЕДЊОВЕКОВНИ ВЛАДАРИ » ВУКАНОВИЋИ » Белош
Жупан Белош (рођен између 1110. и 1115. године, умро последњих деценија 12. века; као покојни се помиње у писму папе Иноћентија III из 1198) био је син рашког великог жупана Уроша I, истакнути угарски властелин и рашки велики жупан. По речима Јованке Калић у питању је један од истакнутијих државника 12. века.

Белошев живот je подељен на неколико јасно издвојених периода: детињство и младост провео је у Србији, затим следи најзначајнији део његове политичке каријере који се одиграва на двору његове сестре, краљице Јелене, у Угарској, да би краткотрајно био рашки велики жупан након чега поново одлази у Угарску. Играо је велику улогу у угарској политици оног времена, како на унутрашњем плану помажући свом сестрићу, краљу Гези II, тако и на спољашњем плану у ратовима са Немачким царством и Византијом. Његово деловање у Србији, током краткотрајног боравка на великожупанском престолу, много је мање познато и значајно од његовог деловања на угарском двору.

Велики жупан у Рашкој
Вукановићи
Средњовековне српске владарске породице
Вукан ~ Урош I Вукановић ~ Урош II Примислав ~ Белош ~ Деса ~ Тихомир
Најстарији помен жупана Белоша потиче из једног кодекса у манастиру Адмонту у Штајерској (Аустрија). У овом спису јавља се облик Belos. Код Јована Кинама, византијског писца и историчара, јављају се облици Белош и Белуш. Име је настало од словенског корена бел са суфиксом –ош. У немачкој Хроници Хенриха од Мигелна жупан Белош је наведен као Polislau (Полислав) што се сматра погрешно забележеним обликом имена Белослав. Белош је био средњи син рашког великог жупана Уроша I (1112. — око 1145) и брат његовог наследника Уроша II (око 1145—1162). Урош I је имао три или четири сина (углавном се претпоставља да су у питању тројица) и две кћери. Тачна година Белошевог рођења није позната. Претпоставља се да је рођен између 1110. и 1115. године.

У Угарској
**Бела II** (1131—1141), угарски краљ.
Бела II (1131—1141), угарски краљ.
Услови за Белошев одлазак из Србије у Угарску били су испуњени кад се његова сестра Јелена удала за угарског престолонаследника Белу, потоњег краља Белу II. Брак је највероватније скопљен 1129. јер је већ 1130. рођен Геза II, Јеленин и Белин син. У изворима се Belus dux први пут јавља 1142. године. У Угарској је титула дукс додељивана члановима владајуће династије односно најближим сродницима владарског дома. Могуће је само са сигурношћу закључити да је Белош у Угарску дошао између 1135. и фебруара 1141. године. Још за живота краља Беле, који је у младости био ослепљен током династичких борби, Белош је учестовао у васпитавању његовог сина Гезе а као краљичин брат стекао је највиши положај на двору. Период најинтензивније Белошеве активности у Угарској пада за време владавине његовог сестрића, Гезе II (1141—1162). Белош је у овом периоду добио највише угарске титуле: прво је био дукс, а затим хрватско-далматински бан, што је вишеструко посведочено у изворима насталим између 1144. и 1157. године. Од 1145. јавља се и са титулом палатин (лат. comes palatinus). Палатин је у Угарској био особа која је замењивала краља у битним пословима током краљевог одсуства или неспособности за вршење дужности, управљала је крунским поседима и укупним приходима владара а имала је и значајног удела у судским и војним пословима. Савременици су Белоша најчешће називали баном и краљевим ујаком, како га је запамтило и старо угарско предање.

Угарска је у ово време имала веома разгранате односе са својим суседима. Водила је активну политику према руским кнежевинама, Пољској, Немачком царству, Византији, али је Белошев удео у њеним политичким акцијама тешко одвојити од деловања угарског краља пошто оновремени извори дешавања углавном приказују из владареве перспективе. Поједини се догађаји ипак могу приписати непосредно њему.

У више наврата током дугог временског периода Белош се бавио приликама у Русији. На тај начин од је само продужавао већ успостављену политику куће Арпадоваца. Године 1144. лично је предводио угарске чете у помоћ галицијском кнезу Владимиру Владоревичу који се борио против кијевског кнеза Всеволда. Угарска политика у Русији убрзо је промењена: вероватно по Белошевом савету Геза се 1146. оженио Еуфросином, унуком кијевског кнеза Владимира II Мономаха. Еуфросина је била сестра кнеза Изјаслава Мстиславича који је од тада имао угарску подршку. Године 1150. кћи бана Белоша се удала за Владимира Мстиславича, брата кнеза Изјаслава. Белошева кћи је у Русији била позната као бановна. Између 1148. и 1152. Угарска је у шест наврата војно помагала Изјаслава Мстиславича. Белошева и Гезина политика у Русији била је само део ширих политичких активности Угарске.

Односи са Немачким царством били су веома лоши јер је немачки цар Конрад III Хоенштауфовац подржавао претендента на угарски престо, Бориса, који је био син некадашњег краља Коломана. Уз немачку подршку Борис је успео да освоји град Пожун (данас Братисалва у Словачкој) али је одатле брзо истеран. У новом походу на Угарску немачку војску је предводио аустријски војвода Хенрих II Бабенберг. Одлучујућа битка овог похода одиграла се 11. септембра код реке Лајте, а угарска војска коју је у борби предводио Белош однела је убедљиву победу.

**Геза II** (1141—1162), угарски краљ.
Геза II (1141—1162), угарски краљ.
Белошева политика према Византији је веома сложена. Према речима Јована Кинама, Белош је одговоран за угарско-византијски рат 1149—1150. године. Угарска је своју освајачку политику на Балкану започела знатно раније (још почетком 12. века), готово у исто време када и Србија своју борбу за независност од Византије. Блиски родбински односи између Белоша и Уроша II само су поспешили српско-угарску сарадњу. Угарски ратници истакли су се у бици на Тари 1150. године када је српско-угарска војска претрпела пораз од византијске војске коју је у поход предводио лично цар Манојло I Комнин. У даљем току ратовања Белошев продор према Браничеву спречио је византијски поход према Београду и Срему.

Византијски намесник у овој области (Београд, Браничево, Ниш), Андроник Комнин био је спреман да уступи ову област Угарској под условом да му Угарска помогне да се домогне византијског престола. Белош се вероватно залагао за пружање помоћи Андронику и 1154. године Угарска је напала Браничево не знајући да је у међувремну Андроника ухапсио цар Манојло I Комнин. Манојло је успео да спасе Браничево, али је код Београда доживео тежак пораз. Тада је у Београду дошло до побуне против византијске власти и тек је Јован Кантакузин успео да, уз посебна овлашћења, сломи побуну у граду. Миром из 1155. угарско-византијска граница је утврђена на Дунаву.

Као бан и палатин, Белош се последњи пут помиње 1157. године у основачкој повељи бенедиктанског манастира Светог Мартина коју је издао гроф Волфер. После тога губи му се сваки траг у угарским изворима. Није јасно зашто је напустио Угарску (промена угарске политике, лични сукоб са краљем Гезом, ситуација у Србији).

Велики жупан у Рашкој
Једини податак о Белошу као великом жупану Рашке сачуван је у делу Јована Кинама. Кинам наводи како је цар Манојло I збацио са власти Примислава (за кога се претпоставља да је Урош II) и поставио Белоша на рашки престо. Белош је већ био у Србији када је дошло до ове промене на власти. Можда се у Србију повукао јер је у сукобу са Гезом подржао Стефана који је у овом сукобу био поражен (овај податак наводи Рахевин). Белош је могао постати рашки велики жупан око 1162. године. Кинам наводи како се кратко задржао у Србији и да се брзо вратио у Угарску где се поново помиње 1163. године. По свој прилици Белош је учествовао у још једном династичком сукобу у Угарској, који је вођен између Стефана III и Стефана IV. Стефана III је крунисан за краља Угарске али је за краља крунисан и Ладислав, брат Гезе II. Ипак острогонски надбискуп Лука Банфи није хтео да прихвати овај чин и изопштио је Ладислава из цркве. Лука је привремено био и заточен али је услед папине интервенције пуштен. Он ни после тога није повукао Ладислављево изопштење и прорекао му је смрт због чега су поједини историчари претпостављали да је Ладислав отрован по Лукином налогу. После Ладислављеве смрти део његових присталица приклонио се Стефану III док је други део пришао Стефану IV, другом брату краља Гезе II. Међу угарским племићима који су подржавали Стефана IV налазио се као једна од најистакнутијих личности и Белош. Подршка дела угарског племства и византијског цара Манојла није била довољна Стефану IV да однесе превагу у династичком сукобу и он је јуна 1163. године претрпео подршку код Стоног Београда. Када је касније и Манојло одустао од пружања подршке Стефана IV су у Земуну погубиле његове дотадашње присталице. Могуће је да је Белошев политички положај озбиљно уздрман овим сукобом.

Остатак живота Белош је провео у Угарској на својим пространим поседима који су се налазили у Срему. На месту данашњег Баноштора Белош је изградио бенедиктански манастир посвећен светом Стефану. Богатство овог манастира описао је папа Иноћентије III у писму калочком надбискупу из 1198. године. У овом писму се Белош помиње као покојник.

Наследник:
Деса (1162—1163) Тихомир
Литература
Ј. Калић, Жупан Белош, ЗРВИ 36 (1997), 63—81.
Историја српског народа I, Београд 1982.
Т. Живковић, Портрети српских владара (IX—XII век), Београд 2006.

Примећујемо да код Белоша нема мушких потомака.

 

[АнаиванГорд]

СРПСКИ СРЕДЊОВЕКОВНИ ВЛАДАРИ » ВУКАНОВИЋИ » Белош
Жупан Белош (рођен између 1110. и 1115. године, умро последњих деценија 12. века; као покојни се помиње у писму папе Иноћентија III из 1198) био је син рашког великог жупана Уроша I, истакнути угарски властелин и рашки велики жупан. По речима Јованке Калић у питању је један од истакнутијих државника 12. века.

Белошев живот je подељен на неколико јасно издвојених периода: детињство и младост провео је у Србији, затим следи најзначајнији део његове политичке каријере који се одиграва на двору његове сестре, краљице Јелене, у Угарској, да би краткотрајно био рашки велики жупан након чега поново одлази у Угарску. Играо је велику улогу у угарској политици оног времена, како на унутрашњем плану помажући свом сестрићу, краљу Гези II, тако и на спољашњем плану у ратовима са Немачким царством и Византијом. Његово деловање у Србији, током краткотрајног боравка на великожупанском престолу, много је мање познато и значајно од његовог деловања на угарском двору.

Велики жупан у Рашкој
Вукановићи
Средњовековне српске владарске породице
Вукан ~ Урош I Вукановић ~ Урош II Примислав ~ Белош ~ Деса ~ Тихомир
Најстарији помен жупана Белоша потиче из једног кодекса у манастиру Адмонту у Штајерској (Аустрија). У овом спису јавља се облик Belos. Код Јована Кинама, византијског писца и историчара, јављају се облици Белош и Белуш. Име је настало од словенског корена бел са суфиксом –ош. У немачкој Хроници Хенриха од Мигелна жупан Белош је наведен као Polislau (Полислав) што се сматра погрешно забележеним обликом имена Белослав. Белош је био средњи син рашког великог жупана Уроша I (1112. — око 1145) и брат његовог наследника Уроша II (око 1145—1162). Урош I је имао три или четири сина (углавном се претпоставља да су у питању тројица) и две кћери. Тачна година Белошевог рођења није позната. Претпоставља се да је рођен између 1110. и 1115. године.

У Угарској
**Бела II** (1131—1141), угарски краљ.
Бела II (1131—1141), угарски краљ.
Услови за Белошев одлазак из Србије у Угарску били су испуњени кад се његова сестра Јелена удала за угарског престолонаследника Белу, потоњег краља Белу II. Брак је највероватније скопљен 1129. јер је већ 1130. рођен Геза II, Јеленин и Белин син. У изворима се Belus dux први пут јавља 1142. године. У Угарској је титула дукс додељивана члановима владајуће династије односно најближим сродницима владарског дома. Могуће је само са сигурношћу закључити да је Белош у Угарску дошао између 1135. и фебруара 1141. године. Још за живота краља Беле, који је у младости био ослепљен током династичких борби, Белош је учестовао у васпитавању његовог сина Гезе а као краљичин брат стекао је највиши положај на двору. Период најинтензивније Белошеве активности у Угарској пада за време владавине његовог сестрића, Гезе II (1141—1162). Белош је у овом периоду добио највише угарске титуле: прво је био дукс, а затим хрватско-далматински бан, што је вишеструко посведочено у изворима насталим између 1144. и 1157. године. Од 1145. јавља се и са титулом палатин (лат. comes palatinus). Палатин је у Угарској био особа која је замењивала краља у битним пословима током краљевог одсуства или неспособности за вршење дужности, управљала је крунским поседима и укупним приходима владара а имала је и значајног удела у судским и војним пословима. Савременици су Белоша најчешће називали баном и краљевим ујаком, како га је запамтило и старо угарско предање.

Угарска је у ово време имала веома разгранате односе са својим суседима. Водила је активну политику према руским кнежевинама, Пољској, Немачком царству, Византији, али је Белошев удео у њеним политичким акцијама тешко одвојити од деловања угарског краља пошто оновремени извори дешавања углавном приказују из владареве перспективе. Поједини се догађаји ипак могу приписати непосредно њему.

У више наврата током дугог временског периода Белош се бавио приликама у Русији. На тај начин од је само продужавао већ успостављену политику куће Арпадоваца. Године 1144. лично је предводио угарске чете у помоћ галицијском кнезу Владимиру Владоревичу који се борио против кијевског кнеза Всеволда. Угарска политика у Русији убрзо је промењена: вероватно по Белошевом савету Геза се 1146. оженио Еуфросином, унуком кијевског кнеза Владимира II Мономаха. Еуфросина је била сестра кнеза Изјаслава Мстиславича који је од тада имао угарску подршку. Године 1150. кћи бана Белоша се удала за Владимира Мстиславича, брата кнеза Изјаслава. Белошева кћи је у Русији била позната као бановна. Између 1148. и 1152. Угарска је у шест наврата војно помагала Изјаслава Мстиславича. Белошева и Гезина политика у Русији била је само део ширих политичких активности Угарске.

Односи са Немачким царством били су веома лоши јер је немачки цар Конрад III Хоенштауфовац подржавао претендента на угарски престо, Бориса, који је био син некадашњег краља Коломана. Уз немачку подршку Борис је успео да освоји град Пожун (данас Братисалва у Словачкој) али је одатле брзо истеран. У новом походу на Угарску немачку војску је предводио аустријски војвода Хенрих II Бабенберг. Одлучујућа битка овог похода одиграла се 11. септембра код реке Лајте, а угарска војска коју је у борби предводио Белош однела је убедљиву победу.

**Геза II** (1141—1162), угарски краљ.
Геза II (1141—1162), угарски краљ.
Белошева политика према Византији је веома сложена. Према речима Јована Кинама, Белош је одговоран за угарско-византијски рат 1149—1150. године. Угарска је своју освајачку политику на Балкану започела знатно раније (још почетком 12. века), готово у исто време када и Србија своју борбу за независност од Византије. Блиски родбински односи између Белоша и Уроша II само су поспешили српско-угарску сарадњу. Угарски ратници истакли су се у бици на Тари 1150. године када је српско-угарска војска претрпела пораз од византијске војске коју је у поход предводио лично цар Манојло I Комнин. У даљем току ратовања Белошев продор према Браничеву спречио је византијски поход према Београду и Срему.

Византијски намесник у овој области (Београд, Браничево, Ниш), Андроник Комнин био је спреман да уступи ову област Угарској под условом да му Угарска помогне да се домогне византијског престола. Белош се вероватно залагао за пружање помоћи Андронику и 1154. године Угарска је напала Браничево не знајући да је у међувремну Андроника ухапсио цар Манојло I Комнин. Манојло је успео да спасе Браничево, али је код Београда доживео тежак пораз. Тада је у Београду дошло до побуне против византијске власти и тек је Јован Кантакузин успео да, уз посебна овлашћења, сломи побуну у граду. Миром из 1155. угарско-византијска граница је утврђена на Дунаву.

Као бан и палатин, Белош се последњи пут помиње 1157. године у основачкој повељи бенедиктанског манастира Светог Мартина коју је издао гроф Волфер. После тога губи му се сваки траг у угарским изворима. Није јасно зашто је напустио Угарску (промена угарске политике, лични сукоб са краљем Гезом, ситуација у Србији).

Велики жупан у Рашкој
Једини податак о Белошу као великом жупану Рашке сачуван је у делу Јована Кинама. Кинам наводи како је цар Манојло I збацио са власти Примислава (за кога се претпоставља да је Урош II) и поставио Белоша на рашки престо. Белош је већ био у Србији када је дошло до ове промене на власти. Можда се у Србију повукао јер је у сукобу са Гезом подржао Стефана који је у овом сукобу био поражен (овај податак наводи Рахевин). Белош је могао постати рашки велики жупан око 1162. године. Кинам наводи како се кратко задржао у Србији и да се брзо вратио у Угарску где се поново помиње 1163. године. По свој прилици Белош је учествовао у још једном династичком сукобу у Угарској, који је вођен између Стефана III и Стефана IV. Стефана III је крунисан за краља Угарске али је за краља крунисан и Ладислав, брат Гезе II. Ипак острогонски надбискуп Лука Банфи није хтео да прихвати овај чин и изопштио је Ладислава из цркве. Лука је привремено био и заточен али је услед папине интервенције пуштен. Он ни после тога није повукао Ладислављево изопштење и прорекао му је смрт због чега су поједини историчари претпостављали да је Ладислав отрован по Лукином налогу. После Ладислављеве смрти део његових присталица приклонио се Стефану III док је други део пришао Стефану IV, другом брату краља Гезе II. Међу угарским племићима који су подржавали Стефана IV налазио се као једна од најистакнутијих личности и Белош. Подршка дела угарског племства и византијског цара Манојла није била довољна Стефану IV да однесе превагу у династичком сукобу и он је јуна 1163. године претрпео подршку код Стоног Београда. Када је касније и Манојло одустао од пружања подршке Стефана IV су у Земуну погубиле његове дотадашње присталице. Могуће је да је Белошев политички положај озбиљно уздрман овим сукобом.

Остатак живота Белош је провео у Угарској на својим пространим поседима који су се налазили у Срему. На месту данашњег Баноштора Белош је изградио бенедиктански манастир посвећен светом Стефану. Богатство овог манастира описао је папа Иноћентије III у писму калочком надбискупу из 1198. године. У овом писму се Белош помиње као покојник.

Наследник:
Деса (1162—1163) Тихомир
Литература
Ј. Калић, Жупан Белош, ЗРВИ 36 (1997), 63—81.
Историја српског народа I, Београд 1982.
Т. Живковић, Портрети српских владара (IX—XII век), Београд 2006.

Примећујемо да код Белоша нема мушких потомака.

Белош је био озбиљан лик у своје време. Код нас је помало запостављен јер није пуно времена провео у Србији.

 

[NickFreakyrgios]

Белош је био озбиљан лик у своје време. Код нас је помало запостављен јер није пуно времена провео у Србији.

Запостављен је уопште период после Мохачке битке и нестанка Угарске која је била подељена између Аустрије и Турске скоро 300 година као и стваран удео Срба и Хрвата културолошки у обнављању те Угарске у 19.веку

Разуме се у социјализму и аутономне поктајне Војводине се Јоован Ненад ,Сирмијумска кнежевина као и Урош Белуш стављају у сенку и негде због хомогенизацие становништва форсирао Косовски наратив Срба дођоша у Војводину и Аустрију а заправо су ту и пре Мађара у коликом броју небитно.

Поставља се питање да ли би могао бити отац?

 

[АнаиванГорд]

Запостављен је уопште период после Мохачке битке и нестанка Угарске која је била подељена између Аустрије и Турске скоро 300 година као и стваран удео Срба и Хрвата културолошки у обнављању те Угарске у 19.веку

Разуме се у социјализму и аутономне поктајне Војводине се Јоован Ненад ,Сирмијумска кнежевина као и Урош Белуш стављају у сенку и негде због хомогенизацие становништва форсирао Косовски наратив Срба дођоша у Војводину и Аустрију а заправо су ту и пре Мађара у коликом броју небитно.

Поставља се питање да ли би могао бити отац?

Хм. За схватање тога ко је отац Немањин мислим да би морали да посветимо много више пажње преласку власти с Уроша Примислава, па Десе, на Тихомира. Мислим да је ту кључ за родбинске односе између Немање, Десе, Белоша,итд.

 

[NickFreakyrgios]

Хм. За схватање тога ко је отац Немањин мислим да би морали да посветимо много више пажње преласку власти с Уроша Примислава, па Десе, на Тихомира. Мислим да је ту кључ за родбинске односе између Немање, Десе, Белоша,итд.

У Кинамовој хронологији архижупан Вукан рећи ћу ко мислим да је. архижупан Урош ИИ очогледно заједно владају до двобоја и очигледно је Србија подељена бар на 2 архижупаније.
следећи је Примислав ( питање да ли је Урош ИИ)

Видиш да је горе Белуш потписан са сличним изгледа патроним или неко презиме Уроша И.
Ово би могао бити други син или би могао бити Вукан Примислав(Првослав)
Након њега долази Белуш из описа видимо да је старији од Белуша и поставља најмлађег Десу после Десе следећи је Немања код Кинама ако се добро сећам.

 

[АнаиванГорд]

@NickFreak Ово ће тебе можда да интересује а волео би да чујем и шта мисле. @Q. in perpetuum hibernum @Лекизан @Brđanin @Casino Royal
Пошто текст има 4 странице поставићу га у прилогу у пдф-у јер је вероватно прегледније тако да се чита.

 

[NickFreakyrgios]

@NickFreak Ово ће тебе можда да интересује а волео би да чујем и шта мисле. @Q. in perpetuum hibernum @Лекизан @Brđanin @Casino Royal
Пошто текст има 4 странице поставићу га у прилогу у пдф-у јер је вероватно прегледније тако да се чита.

Не може да га отвори као бин фајл пробај га аплоудовати са линком?

 

[АнаиванГорд]

@NickFreak
Јел може сад?

 

[NickFreakyrgios]

@NickFreak
Јел може сад?

Ne!

 

[АнаиванГорд]

Ne!

Сликаћу, па ћу поставити.