Starobalkanska pismenost

Za kraj, da analiziramo našeg junošu iz Domicijanovog vremena i prikažemo gde se on sve mogao verovatno istaći.

Pogledajte prilog 591059

Znamo da su snage iz Dalmacije, pa tako i verovatno dalmatinska 3. alpinska kohorta, bile angažovane u ratu protiv Dekebala od 86. do 88. godine naše ere. Venet Ditić je verovatno učestvovao u vrlo teškim borbama protiv Dačana, npr. kod Tapaja 87. godine.

Занимљиво да је Винету (франсуски глумац Pierre Brice) римски генерал. :)
 
Marko Velej Paterkul (od 19. god. p. n. e. do 31. godine naše ere), autor rimske Istorije (II, 110) obaveštava nas da su i pre dolaska Rimljana drevni Panonci u velikoj meri poznavali rimski jezik, uključujući i znali njime pisati:

Marcus Velleius Paterculus:
Omnibus autem Pannoniis non disciplinae tantummodo, sed linguae quoque notitia Romanae, plerisque etiam litterarum usus et familiaris animorum erat exercitatio.

http://penelope.uchicago.edu/Thayer/L/Roman/Texts/Velleius_Paterculus/2D*.html

Velej.jpg
 
Jedna od apsolutno fantastičnih vrsta istorijskih izvora iz vremena rimske epohe jesu vojničke diplome. Već više puta pominjani Daorsi nisu širenjem prevlasti Rima nestali, već je to bio početak civitates Daversi u okviru naronitanskog konventa.

Dana 13. jula 93. godine nove ere car Domicijan (81-96) uručio je jedno takvo priznanje jednom našem vojniku iz plemena Daorsa, Venetu. Ovaj epigrafski spomenik bio je pronađen u ostacima Salone, a čuva se u Firenci.

Pogledajte prilog 588981
Pogledajte prilog 588982





Na ovom spomeniku vidimo latinski oblik naziva plemena (Daversi). Ličnost iz naših krajeva, Daveršanin po imenu Venet, sin Dita; veteran 3. alpinske kohorte (cohors III Alpinorum) jedan je od nekoliko Dalmatinaca kojima su bile uručene diplome za službu. U dokumentu priznanja pominje se i Venetova supruga, Madena, kći Plarentova, iz susednog plemena Deramista, koji su sa Daversima bili u prilično prisnim odnosima.

Geza Alfeldi smatra da je Venetus iako i ilirsko, ipak u prvom redu venetsko ime, verovatno se oslanjajući na to kako ono bukvalno glasi:

Alfeldi.PNG


Izgleda da je Alfeldi bio na tragu razmišljanja da je ovo ime možda bilo izvorno venetsko, ali u nekom svojstvu dospelo među ilirska plemena. Ovde smo već postavili dva primera iz ilirskog podneblja; jedan s početka principata i drugi iz poznog perioda. Evo još jednog ilirskog Veneta; sticajem okolnosti ime se pojavljuje na još jednoj od ukupno tri sačuvane rimske dalmatinske vojničke diplome; ova konkretno od plemena Majcaja (ili Majceja). Ova diploma, od 5. aprila 71. godine, od cara Vespazijana (69-79) godine, takođe je bila pronađena u Saloni (čuva se u Berlinu):

berlinska.jpg


Imp(erator) Caesar Vespasianus Aug(ustus) pont(ifex) max(imus) tribunic(ia) pot(estate) II, imperator VI, p(ater) p(atriae), co(n)s(ul) III,
desig(natus) IIII, Veteranis, qui militaverunt in classe Ravennate sub Sex. Lucilio Basso, qui sena et vicena stipendia aut plura meruerunt et sunt deducti in Pannoniam, quorum nomina subscripta sunt, ipsis liberis posterisque eorum civitatem dedit et conubium cum uxoribus, quas tunc habuissent, cum est civitas is data, aut si qui caelibes essent, cum iis quas postea duxissent, dumtaxat singuli singulas.
Non(is) april(ibus) Caesare Aug(usti) f(ilio) Domitiano, Cn. Pedio Casco co(n)s(ulibus).
Platori Veneti f(ilio), centurioni, maezeio.
Descriptum et recognitum ex tabula aenea, quae fixa est Romae in Capitolio ad aram gentis iuliae, de foras podio sinisteriore tab(ula) I, pag(ina) II, loc(o) XXXXIIII.
T. Iuli Rufi Salonit(ani) eq(uitis) R(omani) ; P. Vibi Maximi Epitaur(ensis) eq(uitis) R(omani) ; T. Fani Celeris Iadestin(i) dec(urionis) ; C. Marci Proculi Iadestin(i) dec(urionis) ; P. Caetenni Clementis Salon(itani) ; P. Luri Moderati Risinitan(i) ; Q. Poblici Crescentis Iadest(ini).


https://droitromain.univ-grenoble-alpes.fr/Privilegia/diploma.htm

Ovaj Majcejac, Plator, sin Venetov, bio je čak centurion (stotinaš). Bio je pripadnik rimske mornarice; jedne od glavnih flota, sa sedištem u Raveni. Kako je služio najmanje 26 godina, što znači da je njegova služba počela najverovatnije još u vreme cara Klaudija (41-54). Majcaji (ili Macaji) obitavali su na području između Grmeča i Kozare, kao i Une i Bosne.

Za kraj, da analiziramo našeg junošu iz Domicijanovog vremena i prikažemo gde se on sve mogao verovatno istaći.

Pogledajte prilog 591059

Znamo da su snage iz Dalmacije, pa tako i verovatno dalmatinska 3. alpinska kohorta, bile angažovane u ratu protiv Dekebala od 86. do 88. godine naše ere. Venet Ditić je verovatno učestvovao u vrlo teškim borbama protiv Dačana, npr. kod Tapaja 87. godine.


Evo još nekih detalja o verovatnim poljima na kojima se borio naš Daveršanin Venet, sin Ditov (moja starija objava sa druge teme):

Догађај који описује је свевско-сарматски рат цара Домицијана који се одвио 92. године на подручју Паноније. То је био сукоб с војним савезом Јазига, Квада и Маркомана; Квади и Маркомани су у рат ушли као савезници Јазига (има неких који сматрају да се пре радило о Роксоланима...ценим да су можда могли помоћи, свакако ако је Домицијан упадао и са истока јер је имао подршку Дачана), који су упали у Панонију и потпуно уништили једну целу римску легију (Legio XXI Rapax). Рат је потрајао око осам месеци и иако је Домицијан успео да сарматско-свевски савез разбије и потера Јазиге натраг са укупно 9 легија (подунавске трупе са појачањима из Порајња), није изгледа био најуспешнији јер по повратку у Рим није организовао прави тријумф (у јануару 93. или још децембру 92. год) већ је била одржана само обична овација (мада је могуће да је то могло имати неке везе и са губитком комплетне легије, или барем у извесној мери).

Војно јачње (горњем) Подунављу и извесне реформе које је подузео указују да се вероватно припремао за нови окршај у коначној фази своје власти, али га је смрт прекинула 96. године и сукоб са освим савезом Свева и Сармата оставио је свом наследнику, Нерви. У литератури овај сукоб понекад се назива првим Маркоманским ратом; или бар претечом Маркоманских ратова, јер је свакако иницијална каписла која ће се претворити у чувене тешке ратове из друге половине II столећа.

Reč je o Domicijanovom ratu protiv Sveba (Kvada i Markomana) i Sarmata (Jaziga, možda i Roksolana) 92. godine. Stari Rim je vodio vrlo aktivnu diplomatsku politiku zavođenja ratobornih plemena iza granica, a glavna praksa (kao i uvek) bilo je jačanje slabijih (i udaljenijih) nasuprot jačima. Takva je bila njihova politika prema Lugijcima, koje bi podržavali protiv Sveba; jednom prilikom Domicijan šalje Lugijcima čak i stotinjak vojno opremljenih i istreniranih konja. Direktna posledica toga biće stvaranje saveza Sveba sa Jazigima koji će dovesti do uništenja jedne cele legije, te ugrožavanja rimske trgovine (upravo je u tom kraju bila vrlo važna tačka čuvenog Jantarskog puta). Kako je Domitijan za ove borbe dovukao skroz čak i legije iz Porajnja, možemo reći da je vrlo verovatno i naš Venet učestvovao u teškim i grčevitim borbama na području panonskih krajeva koje po svemu sudeći nisu baš toliko slavno po Rim prošle.

Akin-DOMITIAN.jpg
 
Kako interesantni znak ima ovaj spomenik sa strane. :D

Pogledajte prilog 592241
Kao prvo, ovo je super, liči na stilizovani pravoslavni krst bez jedne poprečne linije
https://sr.wikipedia.org/wiki/Православни_крст

Kao drugo, odakle je ovo? Liči na stećak, ali me čudi da je uspravno postavljeno.

Kao treće, što misliš o ovome:

krst vlahovići.png


U pitanju je znak sa groba Radosava Vlahovića u selu Poplat (slika na strani 169). Sliku donosi Šefik Bešlagić u svom radu "Stećci na Nekuku" objavljenom u broju 21 Glasnika Etnografskog muzeja u Beogradu

https://books.google.rs/books?id=EQ...ce=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false

Pokušao sam domisliti što bi moglo predstavljati ali nisam uspeo ništa pametno smisliti. Liči na stilizovan spoj krsta i nekog drugog motiva. Pitao sam neke forumaše na drugim forumima koji su poreklom iz Bugarske (pošto Vlahovići najverovatnije potiču odatle) ali ni kod njih nema nešto identično. Donji deo podseća na znak Tengri iz stare bugarske religije ali niko ne može sa sigurnošću da kaže da je to tako. Može biti i tamga ili "house-mark" ali niko nije video nešto slično.
 
Ilirsko (ili, po nekim razmišljanjim ilirotračka etnička mešavina, odnosno ilirsko pleme sa tračanskim primesama) pleme Daorsi obitavalo je na području Hercegovine i bilo itekako pismeno. Služili su se grčkim pismom. Postoji celi niz sačuvanih natpisa iz njihovog vremena (između IV i I stoleća pre naše ere). Kako su Daorsi kovali novac, to nam je ujedno i jedan od najznačajnijih ostataka njihove pismenosti. Danas poznajemo ukupno deset novčića na čijem se reversu (na aversu bi trebalo da se nalazi glava boga Apolona), okolo malene lađe, nalazi sledeći natpis:

ΔΑΟΡΣΩΝ

DAORSON

Ovi bronzani novčići, koji pripadaju vremenu II stoleća stare ere, mogu se videti na sledećoj slici (brojevi 1-10):



Pogledajte prilog 586150


Prva dva novčića čuvaju se u već pomenutom bečkom muzeju istorije umetnosti. Treći se čuva u berlinskom numizmatičkom kabinetu. Novčići 4-6 i 9 su u Zemaljskom muzeju u Sarajevu, a br. 7 u splitskom arheološkom muzeju. Poslednji novčić je iz privatne kolekcije Miroslava Palamete.

Ono što je vrlo interesantno u vezi ovih novčića Daorsa jeste da je se među nalazištima nalazi i ostrvo Hvar:

Pogledajte prilog 586151

Evo iz Narodi antičke Panonije (Zemlje antičkog Ilirika prije i poslije Milanskog edikta), Sarajevo 2014. str. 131 nešto krupnije slike novčića Daorsa:

Novac.PNG


U iskopinama podneblja Daorsa, pronalazimo mnoge amfore sa raznim urezanim grčkim slovima, tipova sa Tere, Krita, jonskog, atičkog, korintskog i halidskog. No, ne pronalazimo samo grčka slova, već i italske alfabete (latinski, umbrijski, etrurski i oskijski), pa u nekim slučajevima čak i pojedina semitska pisma. Iz pomenutog rada; 131-132:

Najviše grčkih slova pronađeno je na fragmentima amfora sa urezanim grafitima. Slova na grafitima nisu samo starogrčka (therska, kretska, jonska, atička, korintska, halkidička), nego su prisutni alfabetski znakovi i iz drugih krajeva, pa imamo semitska i italska (etrušćanska, umbrijska, oskijska, latinska) slova.

Raznolikost alfabetskih znakova na grafitima amfora pronađenim u helenističkom gradu na Ošanićima svjedoči o tome da su Daorsi u svom glavnom centru nabavljali robu sa raznih strana. Tu su prisutni materijalni ostaci koje potječu od udaljenih oblasti istočnog Mediterana, pa sve do današnjih italijanskih oblasti na zapadnom Mediteranu. Iz svih tih područja dolazila je raznovrsna roba, a najviše vino, koje je prevoženo u amforama, na kojima su urezana početna slova imena vlasnika amfora, a vjerovatno i početna slova običnih riječi.


Najpoznatiji novootkriveni primer objavljen je posthumno u Sarajevu u radu Zdravka Marića 2006. godine (Grafiti sa grčkih posuda iz razrušenog ilirskog grada Daorsona iznad sela Ošanića kod Stoca u Hercegovini III dio):

ulomak.PNG


ΔΑΟΡΣΟΙ

Na ulomku keramičke posude, koji pripada epohi između III i I stoleća pre naše ere, pronađen je grčki natpis DAORSOI.
 
Evo iz Narodi antičke Panonije (Zemlje antičkog Ilirika prije i poslije Milanskog edikta), Sarajevo 2014. str. 131 nešto krupnije slike novčića Daorsa:

Pogledajte prilog 594001

U iskopinama podneblja Daorsa, pronalazimo mnoge amfore sa raznim urezanim grčkim slovima, tipova sa Tere, Krita, jonskog, atičkog, korintskog i halidskog. No, ne pronalazimo samo grčka slova, već i italske alfabete (latinski, umbrijski, etrurski i oskijski), pa u nekim slučajevima čak i pojedina semitska pisma. Iz pomenutog rada; 131-132:



Najpoznatiji novootkriveni primer objavljen je posthumno u Sarajevu u radu Zdravka Marića 2006. godine (Grafiti sa grčkih posuda iz razrušenog ilirskog grada Daorsona iznad sela Ošanića kod Stoca u Hercegovini III dio):

Pogledajte prilog 594008


ΔΑΟΡΣΟΙ

Na ulomku keramičke posude, koji pripada epohi između III i I stoleća pre naše ere, pronađen je grčki natpis DAORSOI.

Ovaj natpis otkriven 2004. godine...mala ispravka.

Natpis.JPG


Vrlo, vrlo neobičan način. Autor je skupljao slova, kopirajući ih sa različitih pisama, da sklepa naziv plemena. To znači da je natpis autohton.

http://www.anubih.ba/godisnjak/izdanja/Godisnjak 33.pdf
 

Ovaj natpis otkriven 2004. godine...mala ispravka.

Pogledajte prilog 594969

Vrlo, vrlo neobičan način. Autor je skupljao slova, kopirajući ih sa različitih pisama, da sklepa naziv plemena. To znači da je natpis autohton.

http://www.anubih.ba/godisnjak/izdanja/Godisnjak 33.pdf

Možemo sa skice videti da u literaturi ovo čitanje nije dobro, tj. ubacuje prvu omegu. Slovo koje se nalazi između delte i alfe je sumnjivo; može biti hi ili tau.

To znači da na natpisu keramičkog ulomka iz grada Daorsa izvorno piše Dtarsoi ili Dharsoi. Vrlo interesantno. :huh:

Takođe...grafem na kraju...broj 5?
 
Stvar oko kojeg u nauci nema nikakvog spora jeste da je ime koje je na kacigi zabeleženo Harigast. Smatra se da je to oblik drevnog germanskog ličnog imena *Harigasti(z), složenice dve reči: hari i gasti(z). Na staronordijskom «hernaðr» znači borba, pljačka, a «herja» ratovati, dok je «herjan» borac, ratnik. U nekoliko pisanih izvora pronalazimo da je to jedno od imena za Odina. Etimološkim tumačenjem, ime bi trebalo da znači bukvalno gost vojske.
Не гост него газда војске, у смислу да је Бог господар ратовања.

У прастором индоевропском језику постоји занимљива саоборазност између појма гост и газда. О томе пише овде https://press.princeton.edu/titles/8488.html
 
U već postavljanoj raspravi o venetskoj pismenosti na 321. str. Istenič spominje još dva predrimska natpisa otkrivena na području Slovenije...konkretno su i ovi pronađeni na Mostu na Soči.

urne.JPG


Reč je, dakle, o dve keramičke urne (Janka Istenič kao izvor navodi: Marchesetti 1886, 20, 34, 42, Tav. Iv, 6—7; Cassola Guida 1968, 82, op. 9). Samo to (pored navodnih natpisa iz neobrađene građe iz Rifnika koje već spomenuh na prošloj stranici) nisam uspeo da pronađem iz slovenačkog korpusa predrimske pismenosti. :sad2: Ako neko bude imao više sreće, neka podeli jer ne nailazim ni na šta.
 
Kao prvo, ovo je super, liči na stilizovani pravoslavni krst bez jedne poprečne linije
https://sr.wikipedia.org/wiki/Православни_крст

Kao drugo, odakle je ovo? Liči na stećak, ali me čudi da je uspravno postavljeno.

Pa imaš u citiranoj poruci...Fatnica, Dabarsko polje, kod Bileće. Baš zato što me je malčice podsetilo postavio sam profil tog rimskog epitafa. :)

Sa hrišćanstvom nije baš izvesno da ima veze, s obzirom na starost.

Kao treće, što misliš o ovome:

Pogledajte prilog 592256

U pitanju je znak sa groba Radosava Vlahovića u selu Poplat (slika na strani 169). Sliku donosi Šefik Bešlagić u svom radu "Stećci na Nekuku" objavljenom u broju 21 Glasnika Etnografskog muzeja u Beogradu

https://books.google.rs/books?id=EQ...ce=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false

Pokušao sam domisliti što bi moglo predstavljati ali nisam uspeo ništa pametno smisliti. Liči na stilizovan spoj krsta i nekog drugog motiva. Pitao sam neke forumaše na drugim forumima koji su poreklom iz Bugarske (pošto Vlahovići najverovatnije potiču odatle) ali ni kod njih nema nešto identično. Donji deo podseća na znak Tengri iz stare bugarske religije ali niko ne može sa sigurnošću da kaže da je to tako. Može biti i tamga ili "house-mark" ali niko nije video nešto slično.

Deluje mi poznato, kao da sam već viđao...ali ne prepoznajem. Liči na spoj nekakva dva znaka, da.

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Još malo slova odlomaka keramike iz grada Daorsa:

Jos malo iz Osanjica.PNG

Slovca.PNG


Ovo pod rednim br. 42 deluje kao da bi mogla biti bezobrazna reč. :prstic:

οιφω, jebati
 
Poslednja izmena:
Kao drugo, odakle je ovo? Liči na stećak, ali me čudi da je uspravno postavljeno.

Prema tvrdnjama Vjenceslava Radimskog (1849-1895) koji je javnosti i obelodanio ovaj natpis u Arheološke crtice iz Bosne i Hercegovine u Glasniku Zemaljskog muzeja u Sarajevu 2 (1892) 117-127, taj krst je nastao u isto vreme kad i natpis:

V. Radimski:
Natpis je, kako pokazuje pridana ovdje slika 5., okviren jednostavno profiliranim okvirom, a nad njim ima u trouglastom čelu listu sličan ornamenat. Na lijevoj uskoj strani ima, kako slika pokazuje, dvogub krst, kome je donja priječka duža, a gornja, koso namještena, kraća, te se čini, da je taj krst već od prvog časa na kamenu usječen.

http://prijepisi.blogspot.com/2015/09/radimsky-1892.html

Pokušaću da saznam ima li o tom krstu nešto novije. Primetih da je 1900. godine u GZM i Karl Pač o tome pisao, ali i to je mnogo bajato.
 
Prema tvrdnjama Vjenceslava Radimskog (1849-1895) koji je javnosti i obelodanio ovaj natpis u Arheološke crtice iz Bosne i Hercegovine u Glasniku Zemaljskog muzeja u Sarajevu 2 (1892) 117-127, taj krst je nastao u isto vreme kad i natpis:



http://prijepisi.blogspot.com/2015/09/radimsky-1892.html

Pokušaću da saznam ima li o tom krstu nešto novije. Primetih da je 1900. godine u GZM i Karl Pač o tome pisao, ali i to je mnogo bajato.
Ako je peregrinska zajednica sumnjam da je imalo veza sa hrišćanstvom, pogotovo u to doba. Sa druge strane ni krst nije bio hrišćanski simbol do trećeg-četvrtog stoleća koliko se sećam nego riba ili palma

Sa treće opet, ne sećam se da sam viđao tako stilizovan znak na rimskim spomenicima. Postoji krst ali obično u obliku rozete. Ovo je koliko mi se čini drugačije.

Neki lokalni simbol možda.

Inače nisam bio shvatio da se radi o istom spomeniku gospodinu Venetu;)
 
Neki lokalni simbol možda.

Pretražiću ima li snimaka i/ili opisa drugih spomenika iz tih krajeva. To već više spada u domen istoričara umetnosti, tako da bi i tamo verovatno trebalo štogod korisno pronaći što se tiče literature.

Inače nisam bio shvatio da se radi o istom spomeniku gospodinu Venetu;)

Ne, ne; spomenik je bratu i sestri po imenu Baton i Anaja, a ne Venetu!

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Nastavljamo s grafitima sa ilirske keramike u daveršanskom centru...

skic1.PNG

sukub1.PNG
 
skic2.PNG

Sukub2.PNG


Prava je tragedija što je od onog što smo do sada pronašli na svega dva komadića keramike pronađeno nešto što manje-liči na kompletne reči. Ne kažem, naravno, da je to slučaj za sve, pa ni većinu do sada pronađenih grafita grafema, ali za neke prilično ubedljivo deluje da su delovi nekog leksema. Za ovo pod rednim br. 52, doduše, nisam uopšte siguran da li i možemo smatrati grafemima. Svaka čast onome ko ih je tu razaznao... :think:
 

Back
Top