Stari manastir Devič

Zašto je ovo važno i to na ovom mestu?!
Pa zato što to budi nadu da do jednostranog
rata neće doći. Još više od toga, da se opet
neće drznuti da nas bombarduju i da ponovo
starada naš narod i moje Kosovo. To je garancija
i za moj Manastir Devič.
Video snimci ce nalaze na orginalnom snimku
i nije bilo moguće ukloniti nepoželjne reklame. Živeli!?

(VIDEO) OD OVOG ORUŽJA NE POSTOJI ODBRANA: Ruska nuklearna podmornica pogađa svaki cilj!
PLANETA18:49, 31.10.2014.• 40
Strateška nuklearna podmornica Jurij Dolgorukij je prva podmornica klase "Borej”. Ona je praktično nečujna,
sposobna je da zaroni gotovo pola kilometra i da autonomno plovi više od tri meseca
Foto: Youtube
Ne propustite...
Rusija je isprobala super moćno oružje, nuklearnu dodmornicu koju ne može da zaustavi nijedan sistem
kosmičke odbrane, jer je potpuno nečujna i može da pogodi praktično svaki cilj na planeti
Prethodne noći je sa podmornice "Jurij Dolgorukij”lansirana interkontinentalna balistička raketa „Bulava”.
Ona je „putovala” od Barencovog mora do Kamčatke i uspešno je pogodila metu na poligonu Kura.
U Ministarstvu odbrane Rusije su istakli da je prvi put ova podmornica-nosač raketa prilikom gađanja
nosila ceo borbeni komplet — 16 raketa. Takođe, gađanje je izvršeno u skladu sa planom borbene
obuke strateške podmornice, prenosi agencija TASS.
Strateška nuklearna podmornica "Jurij Dolgorukij” je prva podmornica klase "Borej”. Ona je praktično
nečujna, sposobna je da zaroni gotovo pola kilometra i da autonomno plovi više od tri meseca.
Takve podmornice imaju 16 lansirnih sistema za rakete "Bulava”, koje mogu da dobace iz teritorijalnih
voda Rusije do bilo koje tačke u Severnoj hemisferi.
Danas nije u stanju da ih zaustavi nijedan sistem kosmičke odbrane.
Zamenik komandanta podvodnih snaga ruske Severne flote Konstantin Kabancov naglasio je da je „Bulava” —
nuklearna moć Rusije.
Ta raketa će biti u upotrebi u narednim godinama.
Svaka raketa može da nosi od 6 do 10 supersoničnih manevrišućih nuklearnih bojevih glava sa
individualnim navođenjem na ciljeve.
Teške su po 1,15 tona i mogu da menjaju putanju leta i po visini i pravcu.
Radijus delovanja im je 8 hiljada kilometara.
Rakete se lansiraju pod uglom, što podmornicama omogućava da ih lansiraju u hodu.
NOVE RUSKE PODMORNICE, MOĆNE I NEČUJNE
Super moderne, veoma snažne, odlično naoružane i skoro sasvim nečujne – to su nove ruske podmornice.
Prva podmornica razreda ‘Borei’, nazvana "Vladimir Monomakh" prvi put je zaplovila morem u najvećem ruskom
brodogradilištu Semaš blizu Severodvinska i tako započela seriju testova, koji će trajati sve dok ne postane
potpuno funkcionalna i spremna za operacije.
Izgradnja te podmornice, treće u svojoj klasi, trajala je skoro šest godina i počela je 19.marta 2006. godine
kada su ruski podmorničari slavili 100-tu godišnjicu postojanja podmorničke flote Rusije.
Karakteristike pomenute podmornice veoma su impresivne. Duga je 170 metara i široka 13,5 metara,
može zaroniti 450 metara duboko ispod 14.720 tona vode.
Kreće se brzinom od 29 čvorova (54 kilometara na sat), a u njoj boravi 107 mornara, od toga 55 oficira.
Naoružana je sa 16 – 20 novih interkontinentalnih raketa ‘Bulava’ (NATO klasifikacija SS-NX-30) na čvrsto
gorivo s više bojevih glava od 150 kilotona kilotona, koje mogu probiti bilo koji protivraketni štit, kao i sa šest
torpednih cevi kalibra 533 mm.
Ova strateška podmornica može se pohvaliti i novom generacijom nuklearnog reaktora, koji joj omogućava
da se zaroni u more i do 480 metara dubine.
Energija nuklearnog reaktora upotrebljava se i za proizvodnju kiseonika, zbog čega podmornica može tri
meseca ostati ispod vode i u ‘automatskom’ režimu rada. Inženjeri su posebnu pažnju posvetili smanjenju buke,
tako da je podmornica gotovo nečujna u poređenju s prethodnim generacijama sličnih podmornica.
Njene rakete su prvi put uspešno testirane 27. avgusta 2011. godine, kada je isproban i maksimalan domet
projektila. Tada je raketa ‘Bulava’ preletela 9.300 kilometara za samo 33 minuta i na kraju pala na predviđeno
mesto u Tihom okeanu.
Kako se nikada više ne bi ponovila tragedija ruske podmornice ‘Kursk’ sve podmornice razreda Borei
opremljene su ‘plivajućom kapsulom’, u koju se – u slučaju nesreće – može smestiti cela posada.
Prva podmornica iz Borei klase "Juri Dolgorukij", čija je izgradnja počela 1996. godine, nedavno je
uspešno završila program testova i time i službeno postala deo ruske mornarice.
Troškovi izgradnje prve od pomenutih podmornica ocenjuju se na oko 770 miliona američkih dolara,
a troškovi izgradnje narednih podmornica biće svakako manji.
Još jedna podmorica iz iste klase, krštena ‘"Aleksandar Nevski", upravo se nalazi na testiranju,
a u izgradnji je još jedna podmornica "Aleksandar Nevski", koja će imati još bolje karakteristike i naoružanje.
U narednih osam godina Rusija planira izgradnju 10 podmornica ove klase.
Ruski predsednik Vladimir Putin najavio je znatno proširenje ruske mornarice i istakao da će se do 2020.
godine izgraditi 51 novi ratni brod i 24 podmornice.
"Imamo veliki potencijal za morsku nuklearnu snagu, a do 2020. godine ta sila će se znatno osnažiti
sa osam novih podmornica Borei klase", rekao je Putin i podvukao da je ruska mornarica glavni instrument
‘čuvanja nacionalnih i ekonomskih interesa’.
Ukupno je planirano da bude potrošeno 140 milijardi dolara na ‘širenje pomorske nuklearne snage’.
Putin je istakao kako će se gotovo svi brodovi graditi u domaćim brodogradilištima i kako je cilj učvrstiti
rusku poziciju kao glavnu pomorsku silu sveta.
Zanimljivo je i da je samo tri dana nakon porinuća podmornice na nuklearni pogon ‘Vladimir Monomakh’,
treće po redu iz grupe strateških krstarećih podmornica iz klase Borei, usledila i najava najveće ruske
pomorske vojne vežbe u poslednje vreme.
Upravo te podmornice imaju veoma važnu ulogu u strateškoj odbrani Rusije i neposredno utiču i na
mogućnosti samostalnog vođenja ne samo obrambene, nego i inostrane politike Moskve.
Jer ako američki ‘protivraketni štit’ omogućava uspešno ‘hvatanje’ preostalih nuklearnih projektila,
koje bi ispalila država pogođena prvim nuklearnim udarom, onda podmornice klase Borei zbog
svoje pokretljivosti i velikog dometa dramatično smanjuju takvu mogućnost i time daju doprinos
‘ravnoteži straha’, kako nuklearno oružje zaista nikada ne bi bilo upotrebljeno.
(Web tribune/Fakti/Vestinet)


http://www.kurir-info.rs/planeta/vi...a-podmornica-pogada-svaki-cilj-clanak-1603486
 
Poslednja izmena:
ZABRINUTI zbog učestalih napada i uništavanja imovine,
predstavnici našeg naroda iz Pokrajine upozoravaju da je bezbednosna
situacija žestoko pogoršana. Srbi su zaplašeni incidentima, naročito u
poslednje dve nedelje, pošto se u Beogradu zavijorila zastava „velike Albanije“.


 
Poslednja izmena:
Novi put do manastira Devič


Manastir Devič kod Srbice dobio je novi prilazni put, koji je finansirala Evropska unija.
To je samo deo onoga što je ostalo da se uradi na saniranju svih posledica posleratnog
stradanja manastira. Obnova zapaljenog dela konaka još nije počela, a sestrinstvo
manastira deceniju i više nije kročilo na svoje imanje.
Manastir Devič je imao asfaltirani put do dolaska međunarodnih vojnih
snaga na Kosovo. Teška građevinska i vojna mehanizacija, asfalt je pretvorila
u makadam. Petnaest godina kasnije, sredstvima Evropske unije, manastirski
put dobija novi asfalt i most preko Kline.
 
"Manastir Devič prevazilazi po svom značaju okvire ove opštine i naše eparhije.
On je poznat mnogo šire i ovde dolaze ljudi iz daleka, jer ovaj manastir smatraju
za veliko svetilište, veliku svetinju", kaže vladika Teodosije.
U manastiru živi šest monahinja. Među njima, nekoliko decenija je mati
Anastasija. Ona kaže da je dobro to što im je put urađen, ali da u manastiru
ima prečih potreba. "Da je nas neko pitao – mi bismo pre ovog puta izgradili
ekonomiju. Ekonomija je udaljena od manastira jedan kilometar, razgrađena je
i da bi mogla da se koristi tamo je potreban zid", priča igumanija Anastasija.
Manastirska ekonomija je na prostoru od 18 hektara. Od 2004. godine monahinje
na ekonomiju nisu kročile. Okupljenima, na predstavljanju novog puta, igumanija
je pomenula i taj problem. "Na takvim skupovima uvek se to govori. Svako govori
o onome što nema", kaže igumanija. Na pitanje šta monahinje nemaju u manastru,
igumanija odgovara – "slobodu".Ulaz u manastir Devič obezbeđuje kosovska policija.
oslednji put manastir je stradao u martu 2004. godine, u prisustvu međunarodnih
vojnih snaga. Porušen je i zapaljen. Delovi manastirskog konaka su još porušeni,
sa zaostalim grafitima, a neki od njih su i na novoizgrađenom putu.
 
Poželeo sam da sa neba, odozgo, pogledam kako
izgleda naselje Manastira Devič, koristeći poznati
program Google Earth. To što se vidi prikazano je
na narednoj slici. Zbog maksimalnog uveličanja
sami objekti nisu toliko izoštreni, koliko bi mi to
želeli. Međutim, kao što se na samoj fotografiji
može videti, postoji više malih kvadratića u boji,
tako da kada se na njih klikne otvara se odgovarajuća
fotografije. Za to je neophodno da se nalazite u
samom programu, gde se inače čuva memorija
tih snimaka. Međutim ja sam posebnim postupkom
sačuvao te fotografije i u narednom tekstu ih prikazao.
Dakle to su fotografije uzete sa prve slike.
Hvala na pažnji








 
Poslednja izmena:
Malo podataka ima o zločinima 1941. u Drenici. Evo samo nekih.
Vlast u Dreničkom srezu preuzeo je Šaban
Poluža, a progon naseljenika nastavljen je nesmanjenom
žestinom.
Vulnetari su početkom maja 1941. upali u Glogovac. Spalili su
109 srpskih kuća (od 120) i crkvu. Bunare su zatrpali, a
groblja oskrnavili. Slično su se ponašali i u Krajkovu, u
kome je bilo 12 naseljeničkih kuća. Komorane, koje je
imalo 57 srpskih domova, spaljeno je, a prilkom prote-
rivanja ubijeni su Jošo Kukolj, Pero i Dušan Rodić te Đuro i
Simo Trivan. U Bivoljaku su sve kuće opljačkane, porodice
proterane, a ubijeni su Anđelko, Milivoje, Milenko, Petar i
Milica Milenković sa malim detetom u rukama. Tokom leta
počelo je opšte proterivanje naseljenika iz više dreničkih
sela. Proterivanjima su prethodila ili su bila praćena mno-
gim ubistvima. U Voćnjaku, u kome je bilo samo osam
naseljeničkih kuća, prvi je ubijen Gligorije Joksimović u
šumi, gde je otišao po drva, a potom u svojoj kući Vuko-
man Martinović. Ubijen je i Obrad Jevtić. U porodicama
koje su se zadržale u Srbici bilo je takođe više ubijenih. U
svojim kućama ubijeni su Petar Milović, Igor Kotlajić i Pavle
Burić. Na ulaznim vratima kuće vulnetari su ubili Nikolu
Đilasa, a na putu za Kosovsku Mitrovicu Vuka Samardžića i
učitelja Milića Vujisića.




 
Poslednja izmena:

NASTAVAK
U selu Kraljici na njivi je ubijen
Blagota Roganović, a Draga Markovića i Mirka Popovca
poveli su, pod besom, da rade za nadnicu, ali kada je
trebalo da ih isplate, obojicu su ubili.
U Ćirezu su ubijena dva brata Šakića, a u Novom
Poljancu Dragiša Radović, dok je Arsenije Radović umro
pod batinama.
U okolini Orahovca i Đakovice teror je počeo noćnim
pucnjavama na naseljenička sela, kako bi se stanovništvo
zaplašilo, a zatim se prešlo na na paljevine kuća i ubijanja.
Selo Lozica, kod Orahovca, napadnuto je već 7. aprila, a u
sledeća dva dana napadnuto je i selo Đinovce. Svim nase-
ljenicima u selu Kpuz, u pećkom srezu, Albanci su 7. aprila
naredili da se što pre isele.
U đakovičkom srezu je do juna ubijeno 155 Srba, naseljenika.
Selo Nakarade u đakovičkoj opštini, u kome je živelo
45 porodica naseljenika, već u aprilu morali su da napuste svi
stanovnici. Čim je selo ostalo bez žitelja, ušli su Albanci koji
su rušili kuće, odnosili vrata, prozore, crep i drugi upotrebljiv
građevinski materijal. Zatrpani su bunari, posečeni i
uništeni voćnjaci. Takođe je napadnuto i selo Uiz, gde je
živelo 11 porodica naseljenika. U Lubardi je ubijeno oko
50 Srba i srušena pravoslavna crkva. U selu Rastavica
ubijeno je oko 150 Srba i srušena crkva. U dečanskoj opštini
ubijeno je i bačeno u Bistricu oko 200 Srba, najviše žena i dece.
Brojni zločini izvršeni su u opštini Junik u kojoj je ubijeno oko 400





 
Poslednja izmena:
Gorbačov: Zapad prihvata da je Krim deo Rusije
Bivši predsednik Sovjetskog saveza i dobitnik Nobelove
nagrade za mir Mihail Gorbačov izjavio je danas kako veruje
da je Zapad prihvatio odluku građana Krima da se priključe Rusiji.
Na pitanje novinara "Komsomolskaje pravde" o tome da li je
Zapad prihvatio činjenicu da je Krim sada deo Rusije, Gorbačov
je odgovorio: "Mislim da da. Moje mišljenje je da se Zapad sa
tim pomirio", prenela je agencija Tas s. Gorbačov je dodao
da je aktuelna kriza u Ukrajini posledica prenagljenog raspada
Sovjetskog saveza posle sklapanja Beloveškog sporazuma iz 1991.,
kojeg su potpisali lideri Rusije, Ukrajine i Belorusije. Kad su počeli
pregovori o Beloveškom sporazumu, trebalo je pokrenuti pitanje Krima,
rekao je bivši sovjetski lider, dodajući: "Rusiju ne treba silom odvajati
od Krima. To je njeno dete."

ALI NE KAŽE NI REČI O TOME, KOLIKA JE U SVEMU TOME NJEGOVA
KRIVICA.!? A JESTE BILA VELIKA.



 
Poslednja izmena:
Nastavak
Iz prethodnog teksta, na osnovu nepotpunih
podataka, moglo se videti da još nije bila
kapitulirala država, a drenički zlikovci počeli
su da ubijaju svoje komšije sa kojima su živeli
dvadesetak godina. Svako ubistvo doživljava
se strašno, i svako je po nečem karakteristično
i neshvatljivo.
Posebno sam istakao zločin nad Blagojem
Roganovićem iz susednog sela Kraljice.
Tada sam bio u drugom razredu osnovne škole.
Opština se u mom selu Novo Poljance nalazila
neposredno pored zgrade škole. U pitanju su
bile veoma lepe zgrade izgrađene prilikom
naseljavanja dvadesetih godina. Blagoje je
bio opštinski blagajnik i svakodnevno je za
vreme odmora u školi, naš učitelj odlazio kod
nekoliko službenika opštine na čašicu razgovora.
Obično su sedeli ispred opštine. Predsednik je
bio moj teča Mitar Vujadinović, a delovođa
Radovan Saveljić.
Nekoliko dana nakon kapitulacije spalili su
arhivu opštine i u nju su se uselili Šiptari.
Tih dana Blagoje je sa komšijama radio na
njivi pored kuće. U neko vreme je naišao
čovek iz susednog sela, kog su dobro poznavali,
stao je ispred njih i hladnokrvno rekao: Blagoje
ti si pre neku godinu ubio mog psa. Sada je došlo
vreme da to platiš: glavu za glavu. Opalio je iz
puške, okrenuo se i hladnokrvno udaljio.
Komentar nije potreban.






 
Poslednja izmena:
Znam da se selo Kraljica nalazi tri-četiri kilometra severno
od Novog Poljanca, u kojoj se odigrao prethodni zločin.
Ali posredstvom Googla i programa Zemlja, na tom terenu
ne postoji danas baš ni jedna kuča. Za razliku od prethodnog
sela u kojem je živeo starimrgud. U njemu su Albanci ostavili
nekoliko kuća, a isto toliko su napravili novih. Znači da u ovom trenutku i
pak postoji neki trag. Veoma tužno, ali se tu ništa ne može uraditi.
 
starimrgude,
Bilo bi dobro ako bi prikazao kartu tvog sela posredstvom interneta.
Verujem od ovako velikog broja posetilaca da ima i onih iz tvog kraja.
U stvari u pitanju je dokument koji ćeslužiti i novim naraštajima. Hvala!
 
Poslednja izmena:
Hvala, Mrgude,
Kada bih se više razumeo u kompjutere, na svakom
uočljivom placu bih stavio broj, a zatim napravio spisk svih
kojih se sečam. Ovako ću samo skinuti snimak i ostaviti ga
da me podseća ne nekadašnje selo pre 41. godine. Onaj
zlikovac Šaban Poluža uništi ga za nekoliko dana. Ono posle rata
nije mogla ni biti bleda kopija onog prvog.
Verujem da će kad-tad doći ponovo neki drugi Srbi, da obnove
našu svetu zemlju. Hvala ti dragi druže!
 



Kada je pre neki dan u Visokim Dečanima,
na manastirsku slavu Svetog Stefana Dečanskog,
primio Orden Svetog Save prvog stepena, protojerej
stavrofor Milutin Timotijević, rektor prizrenske
Bogoslovije u potresnoj besedi, obraćajući se
patrijarhu, sveštenicima, monaštvu i narodu,
između ostalog, rekao je: „Ovim činom vi kažete
da sam nešto dobro učinio. A ja se pitam: šta sam
to učinio, a da nisam bio dužan da učinim...“
Dodao je: „Do sada sam dva puta primao ovo
odlikovanje sa likom najlepšeg sina srpskog naroda,
Svetog Save, našeg duhovnog roditelja. Veselio sam
se, jer je oba puta Orden bio za Bogosloviju: 1996.
u Prizrenu i 2006. u Nišu. I sada se radujem. Najviše
zbog ovde prisutne, dece moje, koja su često bila
uskraćena očevog prisustva i pažnje, zbog mojih
obaveza u školi“.
ZAHVALNI SMO TI ZA TVOJE VELIKO DELO I
DOBROBIT CRKVI I NARODU
 
Poslednja izmena:
Posmatrajući fotografiju tog činodejstvija,
poželeo sam da se i sam tamo nađem. Ali to nije
moguće jer nam civilizovana Evropa, i zlotvori preko
okeana, oduzeše svetu srpsku zemlju. Živim u nadi
da će tome nekada doći kraj.
Voleo bi da se takva jedna svečanost održi i u
našem Manastiru Devič.
 
MOSKVA - Rusija veruje u sebe, u to da mnogo može
i da će sve ostvariti, rekao je danas ruski predsednik Vladimir
Putin, ističući da Rusija nije dozvolila sebi da ide putem raspada
po jugoslovenskom scenariju.
"Sa zadovoljstvom bi nas pustili po jugoslovenskom scenariju
raspada i podele sa svim tragičnim posledicama koje bi po
narode Rusije to imalo. Nije se desilo. Nismo dozvolili", rekao
je Putin, dodajući da Rusija to nije dozvolila u svoje vreme ni Hitleru.



A MI, ŠTA SMO RADILI? I OSTALI SMO BEZ SVEGA I UZ OGROMNE ŽRTVE.
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top