Stari manastir Devič

Pomoću požutelih fotografija nastavljam da se krećem
ulicama našeg drevnog grada. A i kada zatvorim kompjuter nastaviću
da razmišljam o njemu i o našem večnom Manastiru Devič.
Pogledajte divnu kasarnu koju prvi put vidim kako je pre
bombardovanja izgledala. Od nje su u moje vreme bili ostali
samo čađavi zidovi.

mitrovica39.jpg
mitrovica40.jpg
mitrovica41.jpg
 
Poslednja izmena:
IZLOŽBOM OBELEŽENO 100 GODINA OD ROĐENJA PATRIJARHA PAVLA
„Jadnike“ uvek nosio sa sobom!
IZ TEKSTA OBJVLJENOG U POLITICI
Тога дана (11. септембра) у Патријаршију би стизало на хиљаде честитки из целог света, али патријарх Павле никада није славио свој рођендан. На тај дан служио би литургију у славу празника Усековање главе Светог Јована Крститеља, а лично је славио само своју крсну славу – Лазареву суботу. Уз овај детаљ, који на стогодишњицу рођења патријарха Павла (1914–2009) читамо из прве од две књиге „Будимо људи” Јована Јањића, аутор ове често цитиране биографије 44. поглавара Српске православне цркве појашњава да црква празнује само три рођења, Господа Исуса Христа, Пресвете Богородице и Светог Јована Претече, па зато патријарх Павле није обележавао ни на који начин ни свој, али ни друге рођендане.
Наведена је у истој књизи још једна занимљивост. Наиме, мада је позиван на пријем у енглеску амбасаду поводом рођендана енглеске краљице, патријарх Павле никада на њега није отишао, иако је, на пример, патријарх Герман редовно одлазио на тај пријем и обезбеђивано му је почасно место.

– Има много симболике у рођењу патријарха Павла. Рођен је на велики црквени празник 1914. године. Док је држава у којој је рођен – Аустроугарска – кренула у рат против Србије, у њеној позадини, у Славонији, у селу Кућанци, родио се будући духовни поглавар Срба, Гојко Стојчевић, касније патријарх Павле – каже у разговору за наш лист Јован Јањић, чије су две књиге о животу и поукама 44. поглавара СПЦ достигле високе тираже не само у Србији, већ и у Русији, Румунији, Француској.

Народна библиотека Србије јуче је, на дан рођења патријарха Павла, представила јавности део његове приватне библиотеке која броји 9.000 јединица библиотечке грађе. На изложби „Говорим, а ћутим” међу експонатима су дела чији је аутор патријарх Павле, богослужбене књиге са његовим рукописним белешкама, ретка издања часописа, књиге коричене у његову част, као и велики број патријархових аутографа и његов екслибрис којима је означавао своје књиге. Библиотека патријарха Павла, иначе, припада фонду Патријаршије, има статус културног добра и чува се у манастиру Светог Архангела Михаила у Раковици, где он и почива. Иначе, омиљени роман патријарха Павла били су „Јадници“ Виктора Игоа, а у једном разговору за „Политику” његова унука, Снежана Милковић, уз овај податак открила нам је и да је породици често причао о Жану Валжану и Козет.


patrijarh Pavle.jpg
 
Poslednja izmena:

Ceo vek, moj narod iz tih krajeva i ja sa širom porodicom, proveo sam u seobama.
Pored ostalog svako umetničko delo koje obrađuje tu temu, a posebno slika našeg
slikarskog velikana, u meni budi sećanja na ta vremena. Najmanje što mogu to je da
je priložim ovoj temi, jer je u pitanju poseban povod i neobična varijanta.
U tekstu koji sledi o tome se govori.
Сеоба” у Конаку кнегиње Љубице

„Слика „Сеоба Срба“ тренутно гостује у Београду у Конаку кнегиње Љубице,
као део изложбе „Белешке бурних односа“ – „Аустријско – српски односи од
1836. до 1914“. Поставка је преглед документарне грађе, која говори о блиским,
испреплетаним, али истовремено и компликованимодносима Аустрије и Србије у
назначеном периоду. Међу делима Стевана Тодоровића и Павла Симића, чувена
слика Паје Јовановића,представља својеврсни документ – сведочанство периода19.
века до почетка Првог светског рата. Ово је и једина верзија познатог дела доступна широј јавности.



Seoba-Srba-Pancevo.jpg
 
 
Umro Oleg Ivanovski - dizajner Gagarinovog svemirskog broda
Ruski inženjer Oleg Ivanovski koji je radio na izgradnji letilice Vostok, na kojoj je Juri Gagarin prvi put u istoriji obleteo našu planetu, umro je danas u 92. godini, saopštila je ruska svemirska agencija.

Za pokoj duše Božjem rabu, koji nas je veselio i uzdizao, i približio Bogu, posvećujem ove stranice.

vostok1.jpg
 
Povodom 100 godina od rođenja patrijarha Pavla, pre neki dan sam
objavio prilog o tome, kako je to pisala štampa. Međutim, s obzirom da potičem
iz okoline Manastira Devič i da sam u nekim prilikama imao prilike da ga i lično
vidim, osećam potrebu da ovim povodom napišem par reči. Najpre, trebalo bi da
kažem da je posećivao naš dom, da je otac bio predsednik crkvene zajednice i
da je posele rata manastiru, kada je bio razoren do temelja, poklonio porodično
zvono. Ono se sa zvonika crkve u toku obnove, a i kasnije dok ga razularena
banda prilikom poslednjeg rušilačkog pohoda nije na traktorskoj prikolici odnela
u nepoznatom pravcu. Na fotografiji koju prilažem, može se videti vladika Pavle
sa Paraskevom i seljanima iz mog sela Poljanca, među kojima je bio moj otac.
Posebnost ove fotografije je što je za vreme sahrane patrijarha često korišćena,
što samo potvrđuje poznatu činjenicu da je u ratu i kasnije potpuno uništena manastirska
dokumentacija. Sledi nastavak!
Doc1Bilo.jpg
patrijarh2.jpg
patrijarh4.jpg
patrijarh5.jpg
 
Poslednja izmena:
Svi smo često slušali za patrijarha da je: „Svetac koji hoda“.
On je zaista zaslužio takvo poštovanje, jer se i duhovno i kao čovek tako ponašao.
Međutim, verovatno mali broj ljudi zna otkuda stvarno poriče taj naziv. Prema
pisanim dokumentima to potiče iz njegove posete početkom devedesetih godina Americi.
U to vreme još uvek je postojao raskol u našoj crkvi. Kada je u vožnji automobilom zatražio
da izađe i uputi se na obalu okeana. Zagazio je u vodu, podigao obe ruke uvis i tako se u
obraćanju Bogu zadržao neko vreme. Sve je to budno pratio agent FBI-a, koji je bio u
njegovoj pratnji. Kada je izašao na obalu uzeo je dva bela kamenčića poljubio ih je i stavio
u džep. Agent je bio toliko impresioniran njegovim postupkom da je kleknuo, poljubio ga u
ruku i izgovorio: svetac koji hoda.

Pogledajte prilog 338804
patrijarh7.jpg
patrijarh8.jpg
 
Poslednja izmena:
U vreme albanskog terora prošlog veka nad srpskim narodom, a posebno su u tim zlodela vršili nad sveštenstvom naše crkve. Zato je novinar novosadskog Dnevnika pokušao da dobije intervju od episkopa Pavla. Pošto nije uspeo da uspostavi kontakt telefonom sa njegovim sekretarom Radičem Radičevićem, jednog dana se zaputio automobilom u Prizren. Pošto mu na kapiji niko nije odgovorio, ušao je u dvorište i u jednom uglu ugledao nekog monaha u vrlo skromnoj odeždi.
Predstavio se i kazao da traži sekretara kako bi zamolio za intervju sa vladikom Pavlom. Tek kada je odgovorio, a šta bi ste vi mene pitali, shvatio je da razgovara sa vladikom, i bilo mu je vrlo neprijatno. Posle par reči rekao mu je da ne daje intervjue jer ne pišu ono što je rekao. Kada se pojavio sekretar rekao je da je rezervisao karte za autobuski prevoz do Gazimestana, gde je vladika trebalo da vidi da li je sve spremno u pogledu obaveza Crkve, za čuveni miting. Ponudio mu je da ga službenim automobilom odveze i vrati i iskoristi priliku da sa njim porazgovara. Tako je i bilo. Bio je iznenađen kada je saznao da mu je tadašnji predsednik Srbije poklonio dva automobila (mercedesa i audija), ali da ih on nije koristio već je želeo da deli sudbinu svoga naroda.
Između ostalog ispričao mu je kako je posetio neko srpsko selo koje je nekada imalo 40 kuća, a zbog terora ostalo je samo 8. Upitan šta im je rekao, odgovorio je da nije mogao od njih da tražim da se svim silama bore protiv progona, jer kada u tome nije uspelo celo selo, kako bi to mogle da učini tih preostalih osam porodica!? Komentar nije potreban.


patrijarh11.jpg
patrijarh12.jpg
patrijarh13.jpg
patrijarh14.jpg
 
Možda naredni tekst najbolje govori o ličnosti našeg
patrijarha.Kada se početkom ovog veka našao u Beču,
povodom stogodišnjice tamošnje Crkve Svetog Save, u
sutrašnjoj štampi bio je obasut uvredama da su i on i
Srpska pravoslavna crkva krivi za strahote koje su
se dogodile na prostorima bivše države. Bio je neverovatno
uvređen lažima i izmišljotinama, pa je na sve to odgovorio:
„A ja kažem: ako bi trebalo da se održi velika Srbija zločinima,
ja na to ne bih pristao nikada; neka nestane velike Srbije, ali
zločinom da se održava – ne! Ako bi bilo potrebno i nužno
da se jednim zločinom održi mala Srbija, ja i na to ne bih pristao.
Neka nestane i male Srbije, ali zločinom da se održi – ne!
I kada bi bilo potrebno da se održi i poslednji Srbin, i ja da
sam taj, a da se održi zločinom – ne pristajem. Neka nas
nestane sa Zemlje, ali da nestanemo kao ljudi, jer onda
nećemo nestati, nego ćemo živi otići u ruke Boga živoga.“
Kakve razlike između shvatanja našeg patrijarha i nekih
koji će postati sveci, a tvrdi se da postoje dokumenti o
njihovom zločinu!


 
Poslednja izmena:
Prilikom izbora episkopa Pavla za patrijarha, mitropolit
zagrebačko-ljubljanski je rekao: „Mi smo sad
prvi put u istoriji SPC primenili apostolski metod
u izboru patrijarha. I to se, eto, pokazalo jako
korisnim. Zaplakao sam od radosti, jer je najsvetiji,
najbolji i najmolitveniji među nama došao na tron
Svetog Save. Njegov dolazak na čelo SPC-a u ovo
vreme kada su molitve retke, a najpotrebnije, izraz
je volje Svetog duha da se ova naša Svetosavska
crkva još više duhovno osnaži.“
Bila je to proročanska beseda za duhovnost episkop Pavla, koji bi posle posete
Manastira Devič, uvek posetio i moje selo Novo Poljance




 
Poslednja izmena:
Sada kada sam u mogućnosti da postavljam otvorene
uočljive slike, žao mi je što čitave četiri godine, od otvaranja ove
teme, to nisam bio u stanju da uradim. Uvek sam razmišljao o
tome koliko posetilaca ima registraciju da bi otvorili slike, a koliko
od njih koji to imaju koristi tu mogućnaost. Sakupio sam značajan
deo fotografija o Manastiru, kao i onih koje se nalaze u graničnim
oblastima ove teme. Možda u nekoj prilici kasnije ponovo ih prikažem.
Naravno za ovo sam zahvalan mom zemljaku, čiji doprinos ovoj temi,
po mom mišljenju, je značajan. Hvala svima.
 
Znao je mnoge zanate i nije se ustručavao
da i svojim đacima opravlja odeću. Sigurno
na te njegove veštine nije mislio, niti na onu
iskonsku prostonarodnu duhovnost našeg
potonjeg patrijarha mislio onaj profesor
Teološkog fakulteta u Atini koji je još 1955.
godine, na pitanje iz Srbije kako se na
postdiplomskim doktorskim studijama
snalazi naš jeromonah Pavle, odgovorio:
„Kada bi grčka crkva imala još samo
dvojicu kao što je Pavle, bili bi najjača
pravoslavna crkva na svetu.“


 
Poslednja izmena:
Naš svetac je zaista zaslužio ovakav pomen.
Žao mi je što nisam u stanju da dam neki prilog.
Otvorene fotografije ovoj temi daju novu dimenziju.
Imalo bi smisla sve ranije fotografije obnoviti. Hvala Mrgude!
 
Poslednja izmena:
Delim mišljenje mojih uvaženih prethodnika.
Neka i dalje bude lepih podsticaja na ovu temu.
Neka se hrabro i ponosno i dalje bori sveštenstvo
našeg svetog Manastira Devič.
Dok se jenog dana svi mi tamo ne pojavimo.
I zagrlima našu braću. U slavu Boga!
 
Prepuni Sava centar na nogama pozdravio Mihalkova
Svetska premijera filma "Sunčanica" slavnog ruskog reditelja Nikite Mihalkova večeras je u Beogradu izazvala ogromno interesovanje građana koji su ispunili čak i pomoćna sedišta u Sava centru.
Oduševile su me reči i dela ovog velikog umetnika.
Na pitanja novinara sumirarano odgovara, da se svetska premijera održava u Beogradu, jer je
primio na desetine hiljada belogardejaca o kojima govori film.
Jer su glumci i montažer svetskog renomea ućestvovali u filmu.
Obišao sam groblje izginulih Rusa za oslobođenje Beograda,
i bio sam duboko ganut.
Zbog toga sam sa vama večeras, a ne iz političkih razloga
i onog grada čije ime ne želim da izgovorim.
Piše da je rektoru univerziteta u Kosovskoj Mitrovici
poklonio pokretni bioskop da taj narod može da gleda filmove. Lepo!
Na pitanje novinara, A krim, odgovorio je:
Krim je naš!





 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top