Stari manastir Devič

[I:
starimrgud;21805800]Koliko puta sam se u životu vraćao nezaboravnim trenucima susreta sa Manastirom Devič. I pored toga što sam bio petogodišnjak, nikada mi ti neobični prizori nisu nestali iz sećanja. Naravno bledeli su kao i sve što čovek decenijama pamti. Ta slika u pojedinostima, koju sam upamtio ostala je u virtuelnim okolnostima, ali sam baš zbog toga pokušao da dođem do fotografije samog Manastira. Naravno, to će teško ići, ali me hrabri činjenica da je temu posetilo više od deset hiljada posetilaca.
Prilažem fotografiju naselja sa razglednice snimljene nekoliko god pre Drugog svetskog rata. I na njoj se, igrom slučaja, toranj crkve ne vidi od nekog stabla drveta. Za sve ostalo nije potreban poseban komentar. Hvala na pažnji[/I]

Pogledajte prilog 240532
Kliknite za proširenje...

Zaista mi se sviđa. Pozdrav, pa se vidimo sa novim prilogom.
 
Већ сам навео да је у ратом разорени Манастир Девич први дошао свештеник Макарије, а да је касније (1947) дошла монахиња Параскева са сестринством. Управо због тог историјског чина, да први и без икаквих средстава почине са обновом тог историјског и културног споменика, и чињенице да нисмо склони да о минулим догађајима остављамо писане трагове, а највише због личних емоција које ме везују за то свето здање, наводим неколико података о том необичном човеку.
Макарије (Поповић) рођен је 26 децембра 1920. године у Уљми у Банату. Био је редом у манастирима: Рајиновцу, Волачу затим у Манастиру Дечани, где је 1939. завршио Монашку школу. Рат га је затекао 1941. као сабрата Манастира Девич. За време рата био је у Дечанима и Пећкој патријаршији. На згариште Манастира Девич долази 1946. године. Како није имао где да станује, ноћивао је у Лудовићима у кући православних Рома. Затим је сам чистио и сређивао остатке зграда и за привремени боравак обезбедио једну просторију.
Од 1957. до 1977. био је значајна личност у обнови и очувању знаменитог Манастира Дечани и веома познати у тој покрајини. Од глаукома је ослепео и тада је, као архимандрит дечански, предао дужност свом sabratu.

makarije1.jpg
 
[QUOTE=drenica4104;21878246]Pratim događanja oko Manastira i potićem iz tog kraja, ali i pored toga ovo su za mene nove činjenice. Zahvaljujem se autoru u želji da nastavi da nas i dalje raduje. Lepo[/QUOTE]

Slažem se i u svemu podržavam temu i autora. Bravo
 
Neki događaji, zbog dubine doživljenog, ostaju upamćeni bez tragova zaborava; upravo kako ih je čovek u tom trenutku doživeo. Jedan od takvih retkih je slika porušenog Manastira Devič koju sam imao prilike da vidim negda ’46. prilikom povratka iz izgona u Srbiju. Nije bilo ni traga od svega što sam kao dete upamtio neposredno pred rat. Samo je ostao temelj manastir i zid pored ćivota. Kada se posmatra jedina fotografija iz tih dana, koju prilažem, to se ne može na pravi način videti. Jer, sa nje se može dobiti utisak da postoje ruševine i ostalih zgrada. Na njoj se ne može dobro razaznati da je među monahinjama bila čuvena mati Paraskeva. Legenda Drenice za sva vremena.

Devič41.jpg
 
Као што сам раније писао на овој теми, Делије и даље сакупљају новац за зид око манастира Девич (упоредо се сакупља новац за то и за још неколико сличних акција на Космету).

Ево неколико фотографија зида манастира од пре 10-ак дана:

http://s17.postimage.org/53puewewf/DSC_0183_resize.jpg
http://s15.postimage.org/5tu9vhd97/DSC_0188_resize.jpg
http://s17.postimage.org/rv8kc5vn3/DSC_0189_resize.jpg
http://s18.postimage.org/nljv15ih5/DSC_0192_resize.jpg
http://s9.postimage.org/ul7lt59f3/DSC_0197_resize.jpg
http://s18.postimage.org/83wcxgc09/DSC_0200_resize.jpg
http://s17.postimage.org/er7ld7sz3/DSC_0204_resize.jpg
http://s14.postimage.org/k0brf15xd/DSC_0209_resize.jpg
http://s15.postimage.org/ohbkgvh3v/DSC_0211_resize.jpg
http://s8.postimage.org/vd7ijzp39/DSC_0214_resize.jpg
http://s16.postimage.org/fqhtezjmd/DSC_0220_resize.jpg
http://s13.postimage.org/9s5fkcguf/DSC_0181_resize.jpg

Надам се да ће ове фотографије и писање осталих форумаша на овој теми, нарочито "старог мргуда", анимирати и друге људе да се укључе у разноразне акције помагања наше браће са Космета. Постоји много начина да им помогнемо, само да ли постоји добра воља?!
 
Планирано је да радови на зиду буду готови на јесен.

Хвала старимргуде на свим досадашњим и будућим информацијама.

Мора да се потрудимо да подигнемо свест српског народа, да се вратимо православљу, јер је очито да су данас популарне неке друге вредности.
 
U prethodnom tekstu je rečeno da je igumanija Paraskeva od prvih dana učestvovala u obnovi Manastira, ali je kasnije bila nosilac svih aktivnosti do završetka izgradnje. Može se sa sigurnošću reći da je najzaslužnija za obnovu starog Manastira. U njemu je bila neprekidno sve dok nije zbog bolesti otišla na lečenje na VMA, gde je posle dužeg bolovanja napustila ovaj svet. U ličnom albumu imam njenu fotografija, koju sam čuvao za buduću knjigu. Kako na Internetu nema njene kvalitetne fotografije, priključujem je ostalim u ovoj temi. Žao mi je što je zbog tehničke obrade izgubila u kvalitetu. starimrgud

paraskeva3A.jpg
 
Bravo, starimrgude. Ovo je jedinstvena fotografija i od danas će početi da putuje Internetom. Ova tema postala je daleko značajnije od početne najave, da se samo traži fotografija starog Manastira. Smatram da sve što napišete o Manastiru, ostaće kao trajni dokumenat iz više razloga. Zato samo pišite. Pozdrav
 
nestali41:
Bravo, starimrgude. Ovo je jedinstvena fotografija i od danas će početi da putuje Internetom. Ova tema postala je daleko značajnije od početne najave, da se samo traži fotografija starog Manastira. Smatram da sve što napišete o Manastiru, ostaće kao trajni dokumenat iz više razloga. Zato samo pišite. Pozdrav
Kliknite za proširenje...

Slažem se! Da se što češće čujemo i vidimo.
 
Poslednja izmena:
Пре неки дан новинар једног дневног листа (не наводим којег јер се то сматра реклама!?) обишао је Манастир Девич и описао сусрет са игуманијом Анастасијом. Тужни су што их сада уместо страних војника чува косовска полиција. Њима наравно не могу веровати јер су то они исти који су Манастир до темеља разорили. Наводи шта је све обновљено после рушилачког похода те дивљачке банде, али за још нека обнављања објеката у кругу насеља нема финансијски средстава. Тешко им пада и то што је посета манастиру све мање и мање. Чак и Албанци који су редовно посећивали Манастир, више не долазе. Живе у самоћи и молитвама Господу, да се ситуација промени. Не наводи се да ли је завршена камена ограда око насеља. Лично ми је тешко пало сазнање да је свети извор испод насеља пресушио после шест стотина година. То је била велика знаменитост манастира чијом водом су се вековима лечили придошли болесници. Игуманија наводи као могућност да је то због земљотреса који је задесио тај крај. Сећам се и данас времена када сам као петогодишњак са оцем брао зову за дечје пуцаљке. Игуманија се жали да се нова звона на манастиру слабо чују и да то није више као пре крађе звона, која су се чула свуда по Метохији. Дирнут сам том констатацијом игуманије, јер се више пута писао о том породичном звону које је имало необичну мелодичност и чујност. Хвала

devic-1.jpg
 
У новинском чланку, о коме је претходно било реч, поткрала се одређена непрецизност на коју нисам реаговао с обзиром на околности под којима је интервју добијен. Не бих ни сада то учинио да ме пријатељи и они који су прочитали моје књиге нису наговорили да се ипак огласим. Наиме, из речи игуманије произлази да су украдена звона 2004. добијена некада давно из цркве Самодреже. Ствари стоје овако. Одмах после ослобођења моја породица је разореном манастиру поклонила породично звоно, које је било намењено цркви у мом селу, а која није изграђена јер је избио рат. Звоно је иначе посвећено стрицу који је погинуо у далекој Аргентини. Тако се то звоно деценијама оглашавало, најпре са дрвеног звоника у току обнове манастира, а касније са лепо обликованог звоника који и данас постоји. Тек када је игуманија Параскева обновила манастирско насеља, у Девич је допремљено звоно из Самодреже. Чујност нашег звона је била толико позната да се говорило како се чује чак из Шипоља код Косовске Митровице. Другим речима, звоно се први пут огласило у Манастиру читавих двадесет година пре него што је игуманија Анастасија, као девојчица, доведена у ту светињу. Ово само као информација.
 
Надам се да ће нам "старимргуд" рећи нешто више о овој грађевини поред манастира Девич. Ја знам само шта ово представља, али ће он то објаснити много боље од мене.

599614_355803351160070_1306238886_n.jpg


Старимргуде, Ви сте на потезу. :)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Manastir Pokajnica
Odgovora
1
Pregleda
143
dlugomir
dlugomir

Back
Top