Da secam se, samo sto se opet razmimoilazimo u tumacenju
. Kada ovde kaze sledece:
Када је Господ довршио стварање Адама, узео га је и населио у Рај. Ни душа без тела, ни тело без душе нису могли да уђу тамо, већ су чисти и савршени ушли заједно у ово савршено насеље. Заједно су и изашли из њега, поставши нечисти. А то показује да ће заједно и ући у дан васкрсења.
Govori da dusa ceka Vaskrsenje, jer Vaskrsenje se odnosi na telo. Telo vaskrsava.
Zato malo dalje kaze:
у она жељена насеља
уз рајску ограду где обитавају душе праведних и светих, који тамо очекују своја вољена тела да би, када се отворе врата врта, и тела и душе ускликнуле: Осана! Благословен Који је извео самог Адама и поново га уводи са многима!
Zato i kada
nas dragi vl.Nikolaj govori o ovim stvarima ima ovakva predanja na umu a i one citate oko kojih se ne slazemo. To cekanje dusa da dodje dan vaskrsenja ( obrati paznju da ni Jefrem ni Isaak ne govore da se ceka dan smrti vec dan vaskrsenja) nije neko stanje spavanja, ni neko negativno, mucno stanje.
Obrati paznju na ove, jednostavno fantasticne, reci sv.Isaaka o tome sta se desava vaskrsenjem. Ovo je veoma bitno:
Тела која садрже у себи крв и воду, достижу тамо чистоту која је једнака самој души. Крила душе, овде оптерећена, тамо постају далеко чистија и уподобљавају се ономе што је у души највише – уму. Сам ум, који се овде немирно креће, тамо је спокојан, попут Божије величине. Душа је по својој вредности изнад тела, а њу по вредности надмашује дух, а изнад духа је скривено Божанство. Али при крају, тело ће се обући у лепоту душе, душа у лепоту тела, а дух ће се уподобити Божијој величини.
Тамо тела бивају уздигнута до ступња душа, душа се узноси на ступањ духа, а дух, стремећи са страхом и љубављу, узлази до висине Божије величине. Не узлеће он сувише високо и не зауставља се сувише дуго на једном; његово задржавање је разумно, а његово лебдење је спасоносно.
