Najlepše hvala na trudu i priloženim tekstovima. Ovi tekstovi su mi pre svega poslužili da shvatim kontekst značenje Isusovih reči "Ne dotiči me se". Zaista lepi tekstovi i lepo objašnjeno u tom pogledu.
Međutim, ono što mogu konstatovati jeste da tekstovi i dalje ostavljaju prostor za razmišljenje šta zapravo Isus podrazumeva pod tim "ne bejah kod Oca". Jasno je da Isus još nije bio kod Oca tj. u Raju. Da li je u međuvremenu otišao i bio ili tek nakon 40 dana ostaje pitanje.
No ja ću sada evo navoditi parcijalno glavne delove teksta koji bi mogli tretirati ovo pitanje pa da vidimo moželi se ipak izvući zaključak da je Isus bio kod Oca u petak a da ovo pak što je rekao da "još ne beše" se može na neki drugi način protumačiti.
"
Заиста имамо две наизглед контрадикторне ситуације. Господ прво каже Марији Магдалини (Јн 20.17) „Не дотичи ме се, јер још нисам узишао Оцу својему; него иди браћи мојој и кажи им: Узлазим Оцу мојему и Оцу вашему, и Богу мојему и Богу вашему.“, а после након што се јавио Апостолима каже Томи (Јн 20.27) „Пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран“. Нема контрадикције, само је важно да разумемо контекст у коме је Господ говорио Марији и потом Томи дао да додирне његове ране које је носио и на свом васкрслом телу.
Обраћајући се Марији Магдалини Господ каже: Μή μου ἅπτου (не додируј ме), Глагол ἅπτο има више значење κρατέω (држати, додиривати, хватати). Код Есхила се у још старијем језику помиње чак и у смислу рвања. Код Платона ἅπτεσται των λόγων означава на пример ухватити се дискусије. Глагол може да подразумева одређену трајност и интензитет."
Dakle crvenom sa obojio ono što smatram da je suština odgovora u tekstu. Ali kao što i tekst pominje "kontekst" tako i ja bih samo napomenuo da je ovo crvenim obojeno zapravo "kontekst" odgovora. Da budem jasniji. Crevnim je označeno na šta tačno tekst odgovora.
Tekst u crvenom odgovra na pitanje u kom kontekstu razumeti izraz "ne dodiruj me"
. On ne daje odgovor šta Isus podrazumeva pod rećenim "ne bejah kod Oca" nego daje odgovor na pitanje šta znači izraz "ne dodiruj me".
I lepo je to objašnjeno jer u nastavku teksta otac Sava Janjić ukazuje dalje na značenje pojma dodirivati...ne u smislu dodirnuti već u smislu "imati" "posedovati" stalno prisustvo Gospoda Isusa kao što su to imali ranije. Pa evo nastavka teksta koji upravo ovaj kontest i pojašnjava:
"
Оно што желим да кажем јесте да када је Марија чула Христа који је позвао по имену, узбуђено је рекла Равуни (учитељу) и почела да грли његове ноге радујући се што је њен вољени Господ жив. Марија као да је помислила да је Господ оживео да би поново боравио са својим ученицима и реаговала је са пуно љубави и емоције. Вероватно се сетила Господњих речи из Јн 14.3 „И ако отидем и припремим вам мјесто, опет ћу доћи, и узећу вас к себи да гдје сам ја, будете и ви“. Зато Господ као да јој говори (парафразирам) немој ме сада грлити и љубити моје ноге, јер још нисам узишао Оцу Своме,
него је упућује да што пре отрчи апостолима и поручи им да му тек предстоји да узиђе Оцу Небеском. Он је укрепљује да ходи у вери, а не да реагује само на људски и емотиван начин. Ово тумачење ових речи потврђује нам стих Мт 28.9-10 о женама које су виделе Исуса „и гле, срете их Исус говорећи: Радујте се! А оне приступивши, ухватише се за ноге његове и поклонише му се. Тада им рече Исус: Не бојте се, идите те јавите браћи мојој нека иду у Галилеју, и тамо ће ме видјети.“ У овом стиху управо користи глагол κρατέω и каже „αἱ δὲ προσελθοῦσαι ἐκράτησαν αὐτοῦ τοὺς πόδας καὶ προσεκύνησαν αὐτῷ“. Господ није васкрсао да би поново живео међу својим ученицима, већ да узиђе Оцу и пошаље им Духа Светога и тиме заврши домострој спасења (што видимо у Јн 16.7; 20.22; Д.ап. 2,1-4). Он ће заиста и даље остати са нама као што је и сада са нама, али преко Утешитеља кога нам шаље, Духа Светога, кроз Цркву као Тело Христово, евхаристијски."
Da, upravo tako. Gospod Isus nije vaskrsao da bi ponovo bio sa učenicima stalno kao nekada već da im pošalje drugog Utešitelaj tj. Duha Svetoga. Zapravo to je suština objašnjenja izraza "ne dodirju me" odoca Save Janjića izraza. Međutim, ovaj drugi deo teksta:"jer još ne bejah otišao Ocu svome" kao da je ostao nedorečen. Verujem da je fokus oca Save Janjića ovde bio na objašnjenju prvog dela rečenice iz Jovan 20,17 a ne ovog drugog dela.
Zato samatram da je ovaj prvi deo rečenice lepo i smisleno objašnjeno.
Nastavak teksta oca Save Janjića objašnjava još jedan segment ovih poslednjih događaja. Govoreći o Tomi i zahtevu Gospodnjem da stavi prst svoj u rebro da bi se uverio da je to Gospod ukazuje na to da je Isus želeo da ukaže na stvarnost njegovog tela te da se ne radi samo o prividu. To se i pominje u tekstu:
"
У сусрету са Томом имамо другачију ситуацију. Тома је као човек једноставна и проста срца реаговао као човек када је од апостола чуо да су видели Христа. „А други му ученици говораху: Видјели смо Господа. А он им рече: Ако не видим на рукама његовим ране од клинова, и не метнем прст свој у ране од клинова, и не метнем руку своју у ребра његова, нећу вјеровати.“ (Јн. 20.25) Као да је хтео да каже, то је било привиђење, није могуће да је тачно јер знамо да је умро на крсту и да је положен мртав у гроб. Зато Господ јављајући се опет апостолима са Томом жели да укрепи Тому у вери и разувери га у сумњи да је реч о привиђењу и духу. Стога му говори „Пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран (Јн 20.27) и Тома у дубокој вери и дивљењу кличе: „Господ мој и Бог мој“.
Апостоли су још били збуњени. Једноставно нису могли лако да поверују. За разлику од осталих који су имали помисли сумње, али нису се усуђивали да их изрекну, Тома је био искрен и отворено рекао и опипао ране Христове. Показатељ да су и остали апостоли сумњали имамо у јављању Господа описаном у Лк 24, 39-40 „ И рече им: Што сте збуњени? И зашто такве помисли улазе у срца ваша? Видите руке моје и ноге моје, да сам ја главом; опипајте ме и видите; јер дух нема тијела и костију као што видите да ја имам. И ово рекавши показа им руке и ноге.“ У наредна два стиха 41-42 стоји „А док још не вјероваху од радости и док се чуђаху, рече им: Имате ли овдје шта за јело? А они му дадоше комад рибе печене, и меда у саћу.“ Дакле, нису поверовали ни када су видели и опипали његово тело, па Господ, да им покаже да није привиђење, тражи да му дају да једе пред њима и он куша од рибе и меда. Иако његово васкрсло тело нема више потребе за храном он показује да је Васкрсење тела реално, да није реч о привиду тела.
Оба сведочанства показују врло непосредно и дубоко осећања Марије и апостола и с друге стране Господа који их уплашене, збуњене и истовремено радосне укрепљује јачајући њихову веру. Ово су међу најлепше описаним сценама у Еванђељу."
Dakle, i ovde se ne dotiče onog drugog dela rečenice i konkretnog značenja izraza:"još ne bejah kod Oca svoga". Kontekst je objašnjenje stvarnosti Hristovog tela.
Što se tiče dr. Predraga Dragutinovića i on daje isti odgovor. On ukazuje na značnje izraza "ne dotiči me se" što zapravo znači da Isus nije onaj koga su poznavali od ranije i da od sada neće više postojati ona trajna prisutnost Gospoda Isusa kao ranije. To tekst potvrđje ovako:
"
Bаскрсли Христос се дистанцира од Маријиног познања које она пројављује речима „Равуни“ („Учитељу“). Речима „не дотичи ме се“ он јој ставља до знања да онај кога тренутно има пред очима није просто „Учитељ“ каквог је претходно познавала".
Ono što pak mi je još interesantnije u nastavku teksta dr. Dragutinović u svom parafraziranju Hristovih reči samo potvrđuje da Isus još nije bio kod Oca i da tek treba da ode. Evo tog dela teksta:
"
Имајући у виду све до сада наведено, ове Исусове речи упућене Марији можемо парафразирати на следећи начин: „Не дотичи ме се. Не задржавај ме у мојој земаљској реалности, не сматрај ме за оног за кога си ме до сада сматрала. Ја одлазим Оцу. Објави то мојој браћи (овде се ученици први пут називају „браћом“). Од сада је Отац мој и Отац ваш, Бог мој и Бог ваш (овде се први пут у Еванђељу срећу формулације „Отац ваш“, „Бог ваш“). Мој одлазак Оцу значи остварење једног новог односа са мном и са Богом.“.
Dakle, iz same parafraze dr. Dragutinovića(crvenom podvučeno vezano za Isusov odlazak Ocu) se zapravo može videti da Isus tek treba da ode Ocu a on se do ovog trenutka još nije dogodio.
Zato poštujući tvoj trud još jednom ti hvala na brzom postavljanju tekstova, moram samo konstatovati da ja lično, možda grešim, ali nisam našao odgovor u ovim tekstovima na konkretni značenje Isusovih reči "još ne bejah kod Oca" već kao što pomenuh ova dva teksta konkretno odgovoraju na značenje prvog dela rečenice "ne dotiči me se".
No, ako smatraš da sam ja nešto ispustiou ovom tekstu slobodno mi predoči.
Svako dobro u Gospodu.
