"
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)
BOGOČOVEK KAO SUDIJA
Drugi Dolazak Hristov i Carstvo budućeg veka
Sveopšti i Poslednji Sud
Pri Svom drugom dolasku Gospod Hristos će, pošto vaskrsne sve mrtve, obaviti Opšti i poslednji sud. Ovaj će sud obuhvatiti sve ljude svih vremena: niko ga od ljudi neće moći da izbegne. Ο tome sveti Apostol Pavle piše: Svima nama se valja javiti na sudu Hristovu, da primimo svaki šta je koji u telu učinio, dobro ili zlo.[1] — Svi ljudi, hteli ili ne, hitaju kroz kapiju smrti ka Sveopštem sudu i Večnom Sudiji — Hristu. Zašto On Večni Sudija? Zato što je On u vascelom rodu ljudskom i u svima čovečanskim svetovima Jedini Bezgrešan, i stoga Jedini Nepogrešan. Na Sudu Svom On neće pogrešiti niti se ο ikoga ogrešiti, ili ikome nepravdu naneti. Jer je sveznajući i svevideći. Sve, od najkrupnijeg do najsitnijeg u našem ljudskom životu, u našoj ljudskoj duši, u našem ljudskom svetu, Njemu je do najtananijih tančina poznato. Α Njegova jedinstvena svepravednost i svemilostivost jemstvo je da će Njegov sud ο svakome od nas biti i svepravedan i svemilostivan, i bezgrešan i nepogrešan. Sreća je roda ljudskog, i to izuzetna sreća, što upravo Gospodu Hristu, Bogočoveku, pripada sud nad nama, a ne nekom nižem biću, koje bi samim tim što nije Bogočovek, moralo biti pogrešivo, ili u svakom slučaju nesveznajuće i nesvevideće, u svojim sudovima ο tako neiskazano složenom i zagonetnom biću kao što je čovek.
Kao Svedržitelj, Gospod Hristos drži sve svetove pod Svojom vlašću, pa i svet zla: pakao i đavole. Zlo se ne može izliti van granica koje mu je On postavio. u tim granicama zlo slobodno dela; i sva se razumna bića opredeljuju slobodno, po svojoj volji, za zlo i dobro. Tako i ljudi: u telu, u prvom i probnom životu svom, na zemlji, opredeljuju se po svojoj volji za dobro i za zlo. Α Bog nikoga ne primorava ni na dobro ni na zlo. Isto tako ni đavo ne može nikoga primorati na zlo. Čoveku se predlažu i dobro i zlo. I on bira i čini jedno ili drugo za života u telu. Zato će se i Sud vršiti nad svima bez izuzetka: „da svaki primi što je u telu učinio, ili dobro ili zlo“. Naš ljudski život, to je život u svetu Božjem, na imanju Božjem. Α i sami smo delo ruku Božjih, tvorevina Božja: jer su nam i duša i telo od Njega. I stoga je prirodno da On na kraju svih krajeva pregleda i vidi, oceni i proceni, i presudi kako smo živeli na Njegovom imanju Njegovom tvorevinom, tojest dušom i telom. I tako nam odredi svepravedno i svemilostivo sudbinu nadalje kroz svu večnost. Jer će i to On učiniti bezgrešno i nepogrešivo: svaki će dobiti ono što zaslužuje i ono što najviše voli. Ko se za života na zemlji opredeljivao za zlo, i dušom i telom ga činio, tome će On dati da mu i duša i telo idu za svojim zlom. Nema sumnje na tom Sudu sveznajućeg i nepogrešivog Sudije, neće se ničije ni dobro ni zlo niti uvećati niti umanjiti, nego će svaki primiti „što je u telu učinio, ili dobro ili zlo“. I to će biti očigledno za svakog: svaki će videti u celokupnosti i u pojedinostima i svoje dobro i svoje zlo; i ništa mu se neće ni podmetnuti ni nametnuti. I svaki će se uveriti da je Hristov Sud i svepravedan i svemilostiv, i bezgrešan i nepogrešan. Onda će svaki sagledati svu tajnu i dobra i zla; i svakome će biti jasno sve što je i u njemu samom dobro a šta zlo. Svaki će uvideti da se svakome sudi po onome „što je u telu učinio“, pa „bilo dobro ili zlo“. To će biti najočiglednija stvarnost: sve same gole činjenice, sve sama dela — duhovno-telesna i telesno-duhovna. Jer je u Božjoj Knjizi rečeno: „Tada će vratiti svakome po delima njegovim“.[2]..."...
https://svetosavlje.org/dogmatika-pravoslavne-crkve-tom3-2/69/?pismo=lat
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)
BOGOČOVEK KAO SUDIJA
Drugi Dolazak Hristov i Carstvo budućeg veka
Sveopšti i Poslednji Sud
Pri Svom drugom dolasku Gospod Hristos će, pošto vaskrsne sve mrtve, obaviti Opšti i poslednji sud. Ovaj će sud obuhvatiti sve ljude svih vremena: niko ga od ljudi neće moći da izbegne. Ο tome sveti Apostol Pavle piše: Svima nama se valja javiti na sudu Hristovu, da primimo svaki šta je koji u telu učinio, dobro ili zlo.[1] — Svi ljudi, hteli ili ne, hitaju kroz kapiju smrti ka Sveopštem sudu i Večnom Sudiji — Hristu. Zašto On Večni Sudija? Zato što je On u vascelom rodu ljudskom i u svima čovečanskim svetovima Jedini Bezgrešan, i stoga Jedini Nepogrešan. Na Sudu Svom On neće pogrešiti niti se ο ikoga ogrešiti, ili ikome nepravdu naneti. Jer je sveznajući i svevideći. Sve, od najkrupnijeg do najsitnijeg u našem ljudskom životu, u našoj ljudskoj duši, u našem ljudskom svetu, Njemu je do najtananijih tančina poznato. Α Njegova jedinstvena svepravednost i svemilostivost jemstvo je da će Njegov sud ο svakome od nas biti i svepravedan i svemilostivan, i bezgrešan i nepogrešan. Sreća je roda ljudskog, i to izuzetna sreća, što upravo Gospodu Hristu, Bogočoveku, pripada sud nad nama, a ne nekom nižem biću, koje bi samim tim što nije Bogočovek, moralo biti pogrešivo, ili u svakom slučaju nesveznajuće i nesvevideće, u svojim sudovima ο tako neiskazano složenom i zagonetnom biću kao što je čovek.
Kao Svedržitelj, Gospod Hristos drži sve svetove pod Svojom vlašću, pa i svet zla: pakao i đavole. Zlo se ne može izliti van granica koje mu je On postavio. u tim granicama zlo slobodno dela; i sva se razumna bića opredeljuju slobodno, po svojoj volji, za zlo i dobro. Tako i ljudi: u telu, u prvom i probnom životu svom, na zemlji, opredeljuju se po svojoj volji za dobro i za zlo. Α Bog nikoga ne primorava ni na dobro ni na zlo. Isto tako ni đavo ne može nikoga primorati na zlo. Čoveku se predlažu i dobro i zlo. I on bira i čini jedno ili drugo za života u telu. Zato će se i Sud vršiti nad svima bez izuzetka: „da svaki primi što je u telu učinio, ili dobro ili zlo“. Naš ljudski život, to je život u svetu Božjem, na imanju Božjem. Α i sami smo delo ruku Božjih, tvorevina Božja: jer su nam i duša i telo od Njega. I stoga je prirodno da On na kraju svih krajeva pregleda i vidi, oceni i proceni, i presudi kako smo živeli na Njegovom imanju Njegovom tvorevinom, tojest dušom i telom. I tako nam odredi svepravedno i svemilostivo sudbinu nadalje kroz svu večnost. Jer će i to On učiniti bezgrešno i nepogrešivo: svaki će dobiti ono što zaslužuje i ono što najviše voli. Ko se za života na zemlji opredeljivao za zlo, i dušom i telom ga činio, tome će On dati da mu i duša i telo idu za svojim zlom. Nema sumnje na tom Sudu sveznajućeg i nepogrešivog Sudije, neće se ničije ni dobro ni zlo niti uvećati niti umanjiti, nego će svaki primiti „što je u telu učinio, ili dobro ili zlo“. I to će biti očigledno za svakog: svaki će videti u celokupnosti i u pojedinostima i svoje dobro i svoje zlo; i ništa mu se neće ni podmetnuti ni nametnuti. I svaki će se uveriti da je Hristov Sud i svepravedan i svemilostiv, i bezgrešan i nepogrešan. Onda će svaki sagledati svu tajnu i dobra i zla; i svakome će biti jasno sve što je i u njemu samom dobro a šta zlo. Svaki će uvideti da se svakome sudi po onome „što je u telu učinio“, pa „bilo dobro ili zlo“. To će biti najočiglednija stvarnost: sve same gole činjenice, sve sama dela — duhovno-telesna i telesno-duhovna. Jer je u Božjoj Knjizi rečeno: „Tada će vratiti svakome po delima njegovim“.[2]..."...
https://svetosavlje.org/dogmatika-pravoslavne-crkve-tom3-2/69/?pismo=lat
