Становиште Православне Цркве о човековом стању после смрти?

Шта се догађа после смрти?

  • Душа наставља да живи (рај/пакао), док је тело у земљи

  • Душа спава заједно са телом

  • Човек васкрсава у духовном телу - улази у Есхатон

  • Нешто четврто (описати)


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
Inace cemu vaskrsavanje ako vec zivi negde, samo ga pozove i kaze, ölazare sidji iz raja dole.
.
Pogrešno.
U to vreme postojao je samo Šeol.

Uostalom, zamolio bih te da pogledaš uvodnu poruku ove teme.
Zanima me mišljenje pravoslavaca, rimokatolika i tradicionalnih protestanata.
Nisam zainteresovan za mišljenja sledbenika restoracionističkih, predanjski diskontinuelnih pokreta iz Sjedinjenih Američkih Država 19.veka (jehovisti, adventisti, mormoni i sl..)
Hvala na razumevanju
 
Zanima me mišljenje pravoslavaca, rimokatolika i tradicionalnih protestanata.

Pomaze Bog. kao sto i sam sigurno znas, Pravoslavni Hriscanin ce se u svakom slucaju drzati ucenja svetih otaca. Mozda si vec naisao na ovaj tekst svetog i velikog ave Varsanufija. Odgovor je iz knjige ``Duhovno Rukovodjenje`` koju najtoplije preporucujem svima. ( odgovor na 613. pitanje) https://svetosavlje.org/duhovno-rukovodjenje/16/

613. Питање. Кажи ми о васкрсењу тела светих. Да ли ће они устати у телу у коме се ми сада налазимо и које има кости и жиле, или ће тело бити ваздушасто и округло? Јер, говоре да ће Господње тело у будућем васкрсењу бити такво. (Уосталом, то говоре) они који не признају да је Господ васкрсао из мртвих у нашем телу, које је ради нашег спасења примио од Свете Богородице и Приснодјеве Марије. Они тврде да на то упућују речи апостола: Који ће преобразити наше понижено тело, тако да буде саобразно телу славе његове (Фил.3,21). Апостол још говори: Тело и крв не могу наследити Царства Божијега (1.Кор.15,50), чиме напомиње да наше садашње тело не може бити вечно будући да се одржава храном. У будућем веку се, пак, неће ни јести ни пити.......


Одговор: Брате, већ сам ти раније написао да је ђаво у тебе посејао неблаговремено празнословље. Време ти (је дато) да би плакао и ридао за грехе своје. Ипак, да те не бих оставио у смућењу помисли и будући да хоћеш да схватиш васкрсење мртвих, (рећи ћу ти): Бог нам је преко пророка Језекиља (ако верујеш пророцима) показао начин извршења васкрсења мртвих: кост се прибраја кости, састав саставу, образују се жиле, месо и кожа и устају (целовита тела) (Јез.37,7-8). Знајући да ћемо устати са телима, и апостол нас учи: Јер треба ово распадљиво да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност (1.Кор.15, 53). Немој се варати, наша тела ће васкрснути са костима, жилама и косом и таква ће остати у векове, једино што ће бити светлија и славнија, по речи Господа који говори: Тада ће праведници засијати као сунце у Царству Оца свога (Мт.13,43). Том речју се истиче слава тела светих. Појаснићу то примером: дешава се да прост човек оде цару и цар га начини војводом. Тако он постане славан. Међутим, зар се не ради о истом човеку? Да ли се он изменио телом? Исто тако, онај ко је био ђакон (и кратко време презвитер), одједном одједном постаје славан уколико буде рукоположен за епископа. Исто ће бити и овде. А зашто и не би. Зар људи који се налазе у овом телу не бивају богоносци? Како је Мојсије видео Господа, и пре њега Авраам, и Јаков, па Стефан о коме се у прича Делима апостолским, и други? Зар су они били бестелесни? Тако ће бити и у време васкрсења. Исто тело ће васкрснути, само што ће васкрсли постати нераспадљиви, бесмртни и славни. Због тога апостол и пише о људском телу: Сеје се у бешчашћу, а устаје у слави… Сеје се тело душевно, устаје тело духовно (1.Кор. 15,43-44). Он говори тако будући да су многи од светих не само непознати људима (као свети), него још и презрени у њиховим очима. Када, пак, тамо добију славу, слично као приликом хиротоније, свима ће бити очигледно да су духовни. Стога апостол и говори: Сеје се тело душевно пред људима, а устаје тело духовно, славно, коме ће се сви дивити. Речи апостола: Који ће преобразити наше понижено тело, тако да буде саобразно телу славе његове (Фил.3,21) изречене су стога што ће Господ наше тело учинити светлоликим, сличним Његовом телу, као што је рекао апостол Јован: Када се открије, бићемо слични Њему (1.Јн.З,2). Јер, Син Божији је светлост, а праведни су, по речи апостола, синови Божији (уп. 2.Кор.6,18), и синови светлости (1.Сол.5,5). Због тога је и речено да ће Господ преобразити (наша тела)........
 
Znam da nisi rekao, nego sam to pomenuo jer se to javlja kao često shvatanje



Ali, nije Isus Marti rekao: "Da, Marta, u pravu si. Čekaćemo poslednji dan".
Isus vaskrsenje vezuje za Sebe.
On je Vaskrsenje.
U njegovoj rečenici koja stoji kod Jovana, nema nikakvog međuvremena.
Nego samo "i ako umre, živeće".
Ni tren prekida...

I ap.Pavle je svestan te nove stvarnosti koju je Hristos objavio, stvarnosti večnog života koju Hristos donosi, pa zato i kaže: Jer Hristos je za mene život, a smrt dobitak. Ali kako život u telu za mene znači plodan rad, to ne znam šta ću izabrati. Mučim se s dve strane: imam želju da umrem i da budem sa Hristom, što je kud i kamo bolje; ali ostati u telu - to je potrebnije radi vas.
Pavle ovde ne priželjkuje smrt radi spavanja, nego radi nastavka života u Hristu i sa Hristom

imas iznad tih stihova objasnjenje isusovo za tu prvu smrt..kaze isus lazar je zaspao i onda dalje iako je umro,spava zivece ako veruje u mene..nece vecno biti mrtav.
 
Colovicu sta ti mislis .

Немам никакве дефинитивне одговоре.
Православно Предање такође то питање није прецизно ни униформно уредило.
НИсам склон да се више приклоним класичном уверењу у загробни живот душе ван тела.
Васкрсење Христово и оно што је Он говорио о вечном животу (а што сам делимично поменуо на теми) је сувише крупно да би било засењено икаквим умањењима.
А с друге стране, Писмо говори о човеку као целини, "душа жива" је човек, личност, а не да је у њему постоји дуалитет душа-тело, да је тело тамница душе и сл.

У тако постављеним стварима: Христос као Васкрсење и Живот + човек као недељива целина, назирем оно што сам описао у уводној поруци и касније помињао.
А то је да за оне који верују Христа, живот нема прекида, чак ни у смрти.

Ево један мало познати текст Николаја Велимировића: "Рехабилитација тела"
https://svetosavlje.org/rehabilitacija-tela/
Кад би се онима, који славе св. Ђорђа, показало иструлело тело овога хришћанскога јунака, и кад би се они на неки начин могли несумњиво убедити, да од њиховога патрона у овој пространој васиони нигде ништа није остало, до неколико иструлелих костију, тада би се мучно нашао од хиљаде један који би продужио да слави овога свеца. Зашто слави толики свет св. Ђорђа? Да ли зато, што је он убио аждају и – што после своје смрти исто толико постоји, колико и пре свога рођења? Никада. Пре ће бити, да га свет слави зато, што је убио аждају и што због тога и сад живи и бди над онима, који му приносе жртве и молитве; и то живи не слабијим животом од живота земаљскога, но интензивнијим, моћнијим, светлијим, срећнијим, и не без тела но у телу, у телу глорификованом, тј. бољем и лепшем од нашег тела земаљског.

- - - - - - - - - -

imas iznad tih stihova objasnjenje isusovo za tu prvu smrt..kaze isus lazar je zaspao i onda dalje iako je umro,spava zivece ako veruje u mene..nece vecno biti mrtav.

Ако тврдиш оно што тврди Гласник, то ни семантички ни контекстуално није смисао онога што је Исус рекао
 
Немам никакве дефинитивне одговоре.
Православно Предање такође то питање није прецизно ни униформно уредило.
НИсам склон да се више приклоним класичном уверењу у загробни живот душе ван тела.
Васкрсење Христово и оно што је Он говорио о вечном животу (а што сам делимично поменуо на теми) је сувише крупно да би било засењено икаквим умањењима.
А с друге стране, Писмо говори о човеку као целини, "душа жива" је човек, личност, а не да је у њему постоји дуалитет душа-тело, да је тело тамница душе и сл.

У тако постављеним стварима: Христос као Васкрсење и Живот + човек као недељива целина, назирем оно што сам описао у уводној поруци и касније помињао.
А то је да за оне који верују Христа, живот нема прекида, чак ни у смрти.

Ево један мало познати текст Николаја Велимировића: "Рехабилитација тела"
https://svetosavlje.org/rehabilitacija-tela/
Кад би се онима, који славе св. Ђорђа, показало иструлело тело овога хришћанскога јунака, и кад би се они на неки начин могли несумњиво убедити, да од њиховога патрона у овој пространој васиони нигде ништа није остало, до неколико иструлелих костију, тада би се мучно нашао од хиљаде један који би продужио да слави овога свеца. Зашто слави толики свет св. Ђорђа? Да ли зато, што је он убио аждају и – што после своје смрти исто толико постоји, колико и пре свога рођења? Никада. Пре ће бити, да га свет слави зато, што је убио аждају и што због тога и сад живи и бди над онима, који му приносе жртве и молитве; и то живи не слабијим животом од живота земаљскога, но интензивнијим, моћнијим, светлијим, срећнијим, и не без тела но у телу, у телу глорификованом, тј. бољем и лепшем од нашег тела земаљског.

- - - - - - - - - -



Ако тврдиш оно што тврди Гласник, то ни семантички ни контекстуално није смисао онога што је Исус рекао

ti izvuko samo ono zivece iako je umro..pa ne moze tako..
 
Ovo kaza, i potom im reče: Lazar, naš prijatelj, zaspa; nego idem da ga probudim.
5 Moj. 31:16, Dan. 12:2, Mt. 9:24, Mk. 5:39, Dela 7:60
12 Onda Mu rekoše učenici Njegovi: Gospode! Ako je zaspao, ustaće.

13 A Isus im reče za smrt njegovu, a oni mišljahu da govori za spavanje sna.

14 Tada im Isus kaza upravo: Lazar umro je.

objasnio lepo sta znaci umreti..spavati dubokim snom..i to je prva smrt..zato i moze da dodje do vaskrsenja yivota ali i vecne smrti..

- - - - - - - - - -

Kako se doslo do saznanja da dusa postoji? I ako postoji, od cega je sazdana? Da li je dusa ta koja u nama stvara pamcenje i razmisljanje. Cemu sluzi centralni nervni sistem i kako funkcionise? Sve su to pitanja koja opterecuju i zbunjuju svakodnevnog obicnog coveka i navode ga da veruje u bilo sta sto mu pripovedaju takozvani duhovnici. A oni, svako za sebe, imaju svoja misticna objasnjenja koja, naravno, ne mogu da se tretiraju kao naucna saznanja.Zapravo, daleko su od nauke, a veoma blizu gatanju vraceva i vracara.

a tebe kao nikad nije nije zabolela dusa..z:lol:
 
ti izvuko samo ono zivece iako je umro..pa ne moze tako..

Jesi li i ti Adventista?

- - - - - - - - - -

Ovo kaza, i potom im reče: Lazar, naš prijatelj, zaspa; nego idem da ga probudim.
5 Moj. 31:16, Dan. 12:2, Mt. 9:24, Mk. 5:39, Dela 7:60
12 Onda Mu rekoše učenici Njegovi: Gospode! Ako je zaspao, ustaće.

13 A Isus im reče za smrt njegovu, a oni mišljahu da govori za spavanje sna.

14 Tada im Isus kaza upravo: Lazar umro je.

objasnio lepo sta znaci umreti..spavati dubokim snom..i to je prva smrt..zato i moze da dodje do vaskrsenja yivota ali i vecne smrti..

Da, potpuno bi imalo smisla to što kažeš, samo pod uslovom da se jevanđelski događaj zaustavio na stihu broj 14.
Međutim, zamisli čuda, nije se zaustavio.
Nego je išlo dalje...
 
Jesi li i ti Adventista?

- - - - - - - - - -



Da, potpuno bi imalo smisla to što kažeš, samo pod uslovom da se jevanđelski događaj zaustavio na stihu broj 14.
Međutim, zamisli čuda, nije se zaustavio.
Nego je išlo dalje...

koji pravoslavci misle da ce ziveti zivot u pravom smislu reci kad umru ..i gde su ti stihovi u bibliji..

- - - - - - - - - -

Jesi li i ti Adventista?

- - - - - - - - - -



Da, potpuno bi imalo smisla to što kažeš, samo pod uslovom da se jevanđelski događaj zaustavio na stihu broj 14.
Međutim, zamisli čuda, nije se zaustavio.
Nego je išlo dalje...

a onda i dalje..I nijedan koji živi i veruje mene neće umreti vavek...sta ovo znaci vavek..
 
Ово питање првенствено упућујем православним хришћанима. Мада, ако има и римокатолика или традиционалних протестаната овде, такође бих волео да чујем и њихово мишљење.
Елем, шта је наша вера у погледу стања човека након смрти?
Ја сам, више се вежући за Цркву пре неких 24 године прихватио, по инерцији, оно мишљење о бесмртној души која надживљава тело после смрт и иде у привремени рај/пакао до Васкрсења.
Касније, читајући, пролазио сам кроз кроз сазнања о томе да душа није бесмртна по природи, него по благодати.
Па сам се суочавао и са тврдњама о "спавању" душе или обитавању у сећању Божијем.
И све то ми није баш легло сасвим.
Најпре, није ми се уклапало у оно што ми се чини као Библијско схватање где нема душа која је као нематеријални самосвесни ентитет стављена насупрот телу који је само одело. "Душа", тј "Душа жива" је ознака за ЦЕЛОГ ЧОВЕКА.
А онда оно још важније, не уклапа ми се у чудесност и ван моћи сваког разумског поимања значаја Васкрсења Христовог.
Васкрсење је суштина наше вере.
Срж.
Васкрсење као поновно успостављање човека, целог човека.
И, иако су те ствари тек понеггде натукнуте у Предању, полако обликујем мишљење у складу с оним што су унеколико систематизовали неправославни теолози Емил Брунер и Карл Ранер, а то је теза о тренутном васкрсењу након смрти које се одвија у духовном телу, о коме и говори ап.Павле у 1.Коринћанима 15.

Ево, да не ширим пуно у самом уводу, мислим да је довољно за сада.
Шта ви мислите?

Ja mislim ovo prvo, nisam se mnogo bavila time ali mi je "najlogicnije" i u to verujem, prosto zato sto se raj i pakao pominje na milion mesta, u molitvama posebno, pa mi je iz tog razloga i najprijemcivije.
 
koji pravoslavci misle da ce ziveti zivot u pravom smislu reci kad umru ..i gde su ti stihovi u bibliji..

Jesi li ti adventista, pitao sam te?

p.s. stihovi:
Jer Hristos je za mene život, a smrt dobitak. Ali kako život u telu za mene znači plodan rad, to ne znam šta ću izabrati. Mučim se s dve strane: imam želju da umrem i da budem sa Hristom, što je kud i kamo bolje; ali ostati u telu - to je potrebnije radi vas.
 
Jesi li ti adventista, pitao sam te?

p.s. stihovi:
Jer Hristos je za mene život, a smrt dobitak. Ali kako život u telu za mene znači plodan rad, to ne znam šta ću izabrati. Mučim se s dve strane: imam želju da umrem i da budem sa Hristom, što je kud i kamo bolje; ali ostati u telu - to je potrebnije radi vas.

stvarno mi glupo da ti na tako pitanje odgovorim..cak i da me pitas dal sam pravoslavka isto ti ne bi odgovorila..sta imas od toga..

- - - - - - - - - -

idem u raj ili pakao i cekam sud..da sam u paklu itekako bi se spremila za sudjenje..z:lol:
 
Ja mislim ovo prvo, nisam se mnogo bavila time ali mi je "najlogicnije" i u to verujem, prosto zato sto se raj i pakao pominje na milion mesta, u molitvama posebno, pa mi je iz tog razloga i najprijemcivije.

Pravoslavno Predanje je prebogato.
I pruža materijala za različita tumačenja.
Istina je da je narodu najraširenije objašnjenje koje si navela.
Ali nije jedino.
Crkva nije ništa dogmatizovala, osim rečenice: “čekam vaskrsenje mrtvih i život budućeg veka”.
 
Mrtvi ozivljavaju tek kada Isus dodje, zadnji dana kako je i Marta kazala.

A onda zvi koji su docekali isusa bivaju preobazeni u besmrtno telo i zajedno sa svim mrtvim vernima koji ce tada vaksnuti, idu na nebo na kratko vreme

Православље, не тумачи тако z:) Настављајући да живе у загробном животу одвојено од тела, душе ипак поседују сву пунину личности и самосвести - осећају, схватају, разумеју, разумеју и генерално спроводе све менталне акције. Као добар пример може да доведе до Спаситељеве параболе о богаташу и Лазару, богати човек види и препознаје Абрахама и Лазара, молећи за помоћ, памти своју браћу на Земљи
Лк 16, 23-. 24, 27-28
Христос говори у Светом писму више пута, на пример у истој параболи о богаташу и Лазару. А ове муке нису потпуне, јер ће савршена мука почети тек након Последњег суда.

У периоду пре последњег суда - пошто коначна судбина душе још није одређена , за њега је могућа молитва Господу . Молитва за мртве је такође била у Старом завету, жртве су им биле понуђене.

Корист молитве за мртве је да ако је особа сагрешила док је живела, али је још увек покушавала да се бори са страстима и умрла, отишла у пакао, молитва му може помоћи.Након смрти, душа особе више не може ништа променити, све своје наде за оне који остану на земљи .
 
Poslednja izmena od moderatora:
Pravoslavci "cekaju" Veliki Sud i telesni vaskrs,

Katolici u cistilistu cekaju Veliki Sud i telesni vaskrs,

Pavle je umereno jeretican, jer je protiv telesnog vaskrsa, a mislim da su neki protestanti takvog stava.

Nemoj generalizovati. Nije sve tako kod pravoslavaca
Rimokatolici su odavno napustili priču o čistilištu (pogledaj osvrte na pisanja Benedikta XVI)
http://cdn.theologicalstudies.net/61/61.1/61.1.4.pdf
 
Pravoslavno Predanje je prebogato.
I pruža materijala za različita tumačenja.
Istina je da je narodu najraširenije objašnjenje koje si navela.
Ali nije jedino.
Crkva nije ništa dogmatizovala, osim rečenice: “čekam vaskrsenje mrtvih i život budućeg veka”.

Da, i bolje, jer na osnovu snova ili metafizickih stanja, vantelesnih, sto svetitelja, sto monaha, sto obicnog naroda proizilazi uglavnom ovo pa se i ne treba zamarati mnogo.
 
Da, i bolje, jer na osnovu snova ili metafizickih stanja, vantelesnih, sto svetitelja, sto monaha, sto obicnog naroda proizilazi uglavnom ovo pa se i ne treba zamarati mnogo.

Ovo pitanje ne zanima me kao u smislu saznavanja neke tehnikalije, nekog specificnog saznanja radi zadovoljenja znatizelje.
Pokusavam da pronadjem dublji smisao sopstvene vere, odnosa Boga i coveka, Bozijeg plana i domostroja spasenja i cudesne uloge Sina Bozijeg i njegovog slavnog Vaskrsenja i vecnog zivota koji nam je podario.
Hvala Bogu, Pismo i Pravoslavno Predanje su riznica toga.

- - - - - - - - - -

Ovo pise Ratzinger, ne Benedikt XVI. Da li je ovo kasnije potvrdio, kao papa?

Ide za jeretickim stavom o Pneumi, koji izlaze Pavle.

"Ceka" je mozda razlicito definisano kod pravoslavaca, ali ceka se telesni vaskrs.

Nije to tako lako preispitati i povuci ucenje zbog koji su se natezali s pravoslavnima.
Treba pogledati kakva je to kolosalna razmena argumentacije bila izmedju rimokatolickih teologa i jednog Marka Efeskog prilikom nesrecnog sabora u Firenci.
Ozbiljna argumentacija sa obe strane.
Stvar je u tome sto njihovi vodeci teolozi danas idu na drugom tragu i to se od RKC ne osudjuje kao zastranjenje
 
Ovo pitanje ne zanima me kao u smislu saznavanja neke tehnikalije, nekog specificnog saznanja radi zadovoljenja znatizelje.
Pokusavam da pronadjem dublji smisao sopstvene vere, odnosa Boga i coveka, Bozijeg plana i domostroja spasenja i cudesne uloge Sina Bozijeg i njegovog slavnog Vaskrsenja i vecnog zivota koji nam je podario.
Hvala Bogu, Pismo i Pravoslavno Predanje su riznica toga.
jos ce pravoslavci da ispadnu spiritisti po tebi..a to ti je i cilj..
 
Nije to tako lako preispitati i povuci ucenje zbog koji su se natezali s pravoslavnima.
Treba pogledati kakva je to kolosalna razmena argumentacije bila izmedju rimokatolickih teologa i jednog Marka Efeskog prilikom nesrecnog sabora u Firenci.
Ozbiljna argumentacija sa obe strane.
Stvar je u tome sto njihovi vodeci teolozi danas idu na drugom tragu i to se od RKC ne osudjuje kao zastranjenje
Ratcinger polemise sa astronomijom i nerealnoscu ranijih verovanja.
 
Ratcinger polemise sa astronomijom i nerealnoscu ranijih verovanja.

Dobro, to je sad nebitno za temu...


Elem, postavio bih par stvari od jednog od najboljih pravoslavnih teologa 20.veka, ALeksandra Šmemana

Vaskrsenje Hristovo jeste sâmo srce hrišćanske vere i hrišćanske Blagovesti. Pa ipak, ma kako to čudno zvučalo, u svakodnevnom životu Hrišćanstva i Hrišćana u našem vremenu gotovo da nema mesta za ovu i ovakvu veru. Ta vera kao da je pomračena i savremeni Hrišćani, a da toga nisu ni svesni, tu veru ne od- bacuju, već je, na izvestan način, zaobilaze, i tom verom ne žive kao što su njome živeli prvi Hrišćani. Oni odlaze u hram Božiji i tamo, naravno, tokom hrišćanskog bogosluženja, čuju svagda neućut- ne radosne tvrdnje: “smrću smrt uništi”, “pobeda proguta smrt”, “život živuje” i “nijednoga mrtvoga u grobu”. Ali, ako ih upitate šta stvarno misle o smrti, često – nažalost, isuviše često! – čućete, i to u najboljem slučaju, nejasne tvrdnje o “besmrtnosti duše” i njenom životu u “zagrobnom svetu”, što je zapravo verovanje koje je postojalo, čak, i pre Hrišćanstva. U najgorem slučaju, srešćete se naprosto sa zbunjenošću i neznanjem: “Znate, nikada nisam stvarno razmišljao o smrti”...

Međutim, apsolutno je neophodno razmišljati o smrti, jer čitavo Hrišćanstvo “stoji ili pada” upravo sa verovanjem ili ne- verovanjem, ne naprosto u “besmrtnost duše”, već upravo u Vaskrsenje Hristovo i u naše “sveopšte vaskrsenje” na kraju vremena. Ako Hristos nije vaskrsao, onda je Evangelije najstrašnija od svih prevara. Ali, ako Hristos jeste vaskrsao, onda sve naše pre- hrišćanske predstave i verovanja u “besmrtnost duše” ne samo da se korenito menjaju, već naprosto otpadaju. I tada se čitavo pitanje smrti pojavljuje u potpuno novom svetlu. Sama suština stvari je u tome da Vaskrsenje, pre svega, pretpostavlja stav prema smrti i poimanje smrti koje se najdublje razlikuje od svih uobičajenih re- ligijskih predstava. I to poimanje je, u izvesnom smislu, suprotno svim tim religijskim predstavama.

Mora se otvoreno reći da klasično verovanje u besmrtnost duše isključuje veru u vaskrsenje, zato što vaskrsenje (i to je sami koren stvari!) u sebe uključuje ne samo dušu, već i telo. Svako ko pročita Evangelije u pogledu ovoga nema nikakve sumnje. Kada su videli Vaskrsloga Hrista, Apostoli su, kako stoji u Evangeliju, pomislili da vide duha ili utvaru. Prvi zadatak Vaskrsloga Hrista bio je da im omogući da iskuse stvarnost NJegovoga Tela. On je uzeo hranu i jeo pred njima. On je zapovedio sumnjajućem Tomi da dotakne NJegovo Telo, da bi se ovaj uverio u Vaskrsenje sopstvenim prstima. A kada su Apostoli poverovali, upravo je objavljivanje Vaskrsenja, stvarnosti Vaskrsenja, “telesnosti” Vaskrsenja postalo glavni sadržaj, sila i radost njihove propovedi, a glavna Sveta Taj- na Crkve je postalo Pričešće Hlebom i Vinom kao Telom i Krvlju Vaskrsloga Hrista. I, kako veli Sv. ap. Pavle, ovim činom objav- ljujući Smrt Gospodnju, ispovedamo NJegovo Vaskrsenje (up. 1. Kor. 11, 26).


 
Poslednja izmena:
Šmenan, opet:
Bog je stvorio čoveka sa dušom i telom, to jest i kao duhovnog i kao veštastvenog [materijalnog], i upravo se to jedinstvo duha, duše i tela naziva u Bibliji i Evangeliju – čovekom. Čovek, kakvim ga je Bog stvorio, jeste oduhotvoreno telo i vaploćeni duh, i zbog toga svako razdvajanje duše i tela – ne samo ono konačno do koga dolazi u smrti, već i svako [privremeno] razdvajanje, pre smrti – tj. svako narušenje tog jedinstva jeste zlo i duhovna katastrofa. Iz ovoga mi crpimo našu veru u spasenje sveta kroz Vaploćenoga Boga, tj. opet i iznad svega, našu veru u to da je Hristos zaista usvojio telo, dakle ne nešto “teloliko”, već telo u najpunijem smislu te reči: telo kome je potrebna hrana, koje se zamara i koje strada. Prema tome, ono što se u Svetom Pismu naziva životom, onim životom koji se, pre svega, sastoji od čovečijega tela oživljenog duhom i od duha koji je vaploćen, okončava se u smrti, u razdvajanju duše i tela.

Ne, čovek ne nestaje u smrti, jer tvar ne može da uništi ono što je Bog prizvao iz nebitovanja u bitovanje! Ali, čovek se pogružava u smrt, u tamu beživotnosti i nemoći, i tada se, po rečima Sv. ap. Pavla, predaje raspadanju i rastakanju.

Ovde bih još jedanput želeo da ponovim i da naglasim da Bog nije stvorio svet radi ovoga razdvajanja, umiranja, rastakanja i truljenja. I upravo zbog toga hrišćansko Evangelije objavljuje da će se kao “poslednji neprijatelj ukinuti – smrt”. Vaskrsenje je vas postavljenje sveta u njegovoj prvobitnoj krasoti i celovitosti. Vaskrsenje je potpuno oduhotvorenje veštastva i potpuno vaploćenje duha u Božijoj tvorevini. Svet je bio darovan čoveku kao njegov život i zbog toga, po našem hrišćanskom pravoslavnom učenju, Bog neće uništiti svet već će ga preobraziti u Novo Nebo i novu zemlju (Otkr. 21, 1), u čovekovo duhovno telo, u hram Božijega prisustvovanja i Božije slave u tvari.

“Poslednji neprijatelj ukinuće se – smrt”... I ovo uništenje, ovo ukidanje smrti započelo je kada je Sâm Sin Božiji, u Svojoj besmrtnoj ljubavi prema nama, dragovoljno sišao u smrt i njenu tamu, preispunivši njen očaj i užas Svojom svetlošću i ljubavlju. Upravo zato mi na Pashu pevamo ne samo da je “Hristos vaskrsao iz mrtvih”, već, takođe, i da je “smrću smrt uništio”. On je lično vaskrsao iz mrtvih, ali On je uništio i našu smrt, uništivši njenu vlast, njen očaj, njenu konačnost. Hristos nam ne obećava Nirvanu niti bilo kakav magloviti “zagrobni život”, već vaskrsenje života, Novo Nebo i novu zemlju, radost sveopštega vaskrsenja. “Mrtvi će vaskrsnuti i oni koji su u grobovi- ma zapevaće radosnu pesmu...” Hristos vaskrse, i život obitava, i život živuje... To je smisao, to je beskrajna radost ove istinski središnje i osnovne tvrdnje Simvola vere: “I Koji je vaskrsao u treći dan, po Pismu...”. “Po Pismu”, to jest u skladu sa onim poznanjem života, sa onim Božijim naumom za svet i rod ljudski, za dušu i telo čovekovo, za duh i veštastvo, za život i smrt, koji nam je otkriven u Svetom Pismu. To je svecela vera, to je svecela ljubav i svecela nada Hrišćanstva. I zato Sv. ap. Pavle i kaže: Ako ne vaskrse Hristos, uzalud je vera naša (1. Kor. 15, 17).
 
Pomaze Bog. kao sto i sam sigurno znas, Pravoslavni Hriscanin ce se u svakom slucaju drzati ucenja svetih otaca. Mozda si vec naisao na ovaj tekst svetog i velikog ave Varsanufija. Odgovor je iz knjige ``Duhovno Rukovodjenje`` koju najtoplije preporucujem svima. ( odgovor na 613. pitanje) https://svetosavlje.org/duhovno-rukovodjenje/16/

613. Питање. Кажи ми о васкрсењу тела светих. Да ли ће они устати у телу у коме се ми сада налазимо и које има кости и жиле, или ће тело бити ваздушасто и округло? Јер, говоре да ће Господње тело у будућем васкрсењу бити такво. (Уосталом, то говоре) они који не признају да је Господ васкрсао из мртвих у нашем телу, које је ради нашег спасења примио од Свете Богородице и Приснодјеве Марије. Они тврде да на то упућују речи апостола: Који ће преобразити наше понижено тело, тако да буде саобразно телу славе његове (Фил.3,21). Апостол још говори: Тело и крв не могу наследити Царства Божијега (1.Кор.15,50), чиме напомиње да наше садашње тело не може бити вечно будући да се одржава храном. У будућем веку се, пак, неће ни јести ни пити.......


Одговор: Брате, већ сам ти раније написао да је ђаво у тебе посејао неблаговремено празнословље. Време ти (је дато) да би плакао и ридао за грехе своје. Ипак, да те не бих оставио у смућењу помисли и будући да хоћеш да схватиш васкрсење мртвих, (рећи ћу ти): Бог нам је преко пророка Језекиља (ако верујеш пророцима) показао начин извршења васкрсења мртвих: кост се прибраја кости, састав саставу, образују се жиле, месо и кожа и устају (целовита тела) (Јез.37,7-8). Знајући да ћемо устати са телима, и апостол нас учи: Јер треба ово распадљиво да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност (1.Кор.15, 53). Немој се варати, наша тела ће васкрснути са костима, жилама и косом и таква ће остати у векове, једино што ће бити светлија и славнија, по речи Господа који говори: Тада ће праведници засијати као сунце у Царству Оца свога (Мт.13,43). Том речју се истиче слава тела светих. Појаснићу то примером: дешава се да прост човек оде цару и цар га начини војводом. Тако он постане славан. Међутим, зар се не ради о истом човеку? Да ли се он изменио телом? Исто тако, онај ко је био ђакон (и кратко време презвитер), одједном одједном постаје славан уколико буде рукоположен за епископа. Исто ће бити и овде. А зашто и не би. Зар људи који се налазе у овом телу не бивају богоносци? Како је Мојсије видео Господа, и пре њега Авраам, и Јаков, па Стефан о коме се у прича Делима апостолским, и други? Зар су они били бестелесни? Тако ће бити и у време васкрсења. Исто тело ће васкрснути, само што ће васкрсли постати нераспадљиви, бесмртни и славни. Због тога апостол и пише о људском телу: Сеје се у бешчашћу, а устаје у слави… Сеје се тело душевно, устаје тело духовно (1.Кор. 15,43-44). Он говори тако будући да су многи од светих не само непознати људима (као свети), него још и презрени у њиховим очима. Када, пак, тамо добију славу, слично као приликом хиротоније, свима ће бити очигледно да су духовни. Стога апостол и говори: Сеје се тело душевно пред људима, а устаје тело духовно, славно, коме ће се сви дивити. Речи апостола: Који ће преобразити наше понижено тело, тако да буде саобразно телу славе његове (Фил.3,21) изречене су стога што ће Господ наше тело учинити светлоликим, сличним Његовом телу, као што је рекао апостол Јован: Када се открије, бићемо слични Њему (1.Јн.З,2). Јер, Син Божији је светлост, а праведни су, по речи апостола, синови Божији (уп. 2.Кор.6,18), и синови светлости (1.Сол.5,5). Због тога је и речено да ће Господ преобразити (наша тела)........

Bog ti pomogao.
Najpre da ti i ovako javno uputim svoje izvinjenje za previd tvoje poruke.
Hvala za pitanje i izdvojeni citat.
Vidi, naravno da treba da se u razmišljanju i saznanju vodimo onim što su pisali veliki učitelji Crkve.
Mada, tu ne treba imati iluziju da su i učitelji Crkve uvek pisali jednoglasno i jednoobrazno o svim pitanjima vere.
U stvarima bogoslovlja o Sv.Trojici i Hristu i još nekim kamenima temeljcima naše vere, učitelji Crkve su prilično dosledni i usaglašeni.
I što je osveštano kroz Vaseljenske sabore.
ALi, postoje oblasti u kojima nema takvog konsenzusa.
U vezi pitanja ove teme jedini konsenzus izražen je kroz Simvol vere: "Koji je vaskrsao treći dan, po Pismu" i "čekam vaskrsenje mrtvih i život budućeg veka"....

Ako mogu da te pitam, kako shvataš deo koji si citirao?
 

Back
Top