o. Zoran Đurović u razgovoru sa o. Savom Janjićem
И дискусија Ис са садукејима сада може да се чита у другом светлу, односно да се прати без проблема. Погледајмо текстове:
1) Мк 12, 26-27: περὶ δὲ τῶν νεκρῶν ὅτι ἐγείρονται, οὐκἀνέγνωτε ἐν τῇ βίβλῳ Μωϋσέως ἐπὶ τοῦ Βάτου πῶς εἶπεναὐτῷ ὁ Θεὸς λέγων Ἐγὼ ὁ Θεὸς Ἀβραὰμ καὶ Θεὸς Ἰσαὰκκαὶ Θεὸς Ἰακώβ; οὐκ ἔστιν Θεὸς νεκρῶν ἀλλὰ ζώντων. πολὺ πλανᾶσθε.
А за мртве да васкрсавају, нисте ли читали у књигама Мојсијевим како му рече Бог код купине говорећи: Ја (сам) Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев?Бог није Бог мртвих, него живих. Много се варате.
Да прикључимо и Мт 22, 31-32: περὶ δὲ τῆςἀναστάσεως τῶν νεκρῶν οὐκ ἀνέγνωτε τὸ ῥηθὲν ὑμῖν ὑπὸτοῦ Θεοῦ λέγοντος Ἐγώ εἰμι ὁ Θεὸς Ἀβραὰμ καὶ ὁ ΘεὸςἸσαὰκ καὶ ὁ Θεὸς Ἰακώβ; οὐκ ἔστιν ὁ Θεὸς νεκρῶν ἀλλὰζώντων.
А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи: Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев? Бог није Бог мртвих, него живих.
Класично отачко тумачење имамо код Теофилакта Охридског (на Мт): „Спаситељ показује да ће бити Васкрсења, али не у оном телесном смислу како су они мислили, већ у узвишенијем и духовнијем смислу. Зашто се варате, говори им, не знајући Писма ни силе Божје, јер да познајете Писма знали бисте да Бог није Бог мртвих него живих и разумели бисте да је Богу све могуће, па чак и да учини да људи живе као анђели. Видиш ли премудрости Господње! Позивајући се на Мојсија они су хтели да одбаце учење о Васкрсењу, али Христос их Мојсијевим речима уверава говорећи: Ја сам Бог Авраама, Исака и Јакова. Овим речима Христос жели да каже да Бог није Бог онога што не постоји, већ онога што постоји и што јесте. Није им рекао, Ја сам био Бог..., већ Ја сам Бог. Иако су они умрли, и даље живе у нади Васкрсења. Али, ти ме питаш: Како онда на другом месту каже да ће владати мртвима и живима? Знај добро да Он тамо 'мртвима' назива оне који су умрли, али који ће опет оживети. Устајући против јереси садукеја, који су учили да не постоји бесмртна душа, већ да она после смрти сасвим ишчезава, Господ говори да Он није Бог 'мртвих', то јест оних који вам се чине да су потпуно ишчезли, већ Бог 'живих', то јест, оних који имају бесмртну душу и који ће васкрснути, иако су сада мртви (телом)“.
Тумачење шкрипи. Још се Јероним чудио Исусу што није узео јасније текстове из СЗ да би доказао васкрсење. Вели, узео је Мојсија јер су садукеји само Тору прихватали. Али, онда је доказ климав. Теофилакт од Златоустог узима да је Бог стално Бог патријараха. Настављајући: Иако су они умрли, и даље живе у нади Васкрсења, издаје Ис смисао, јер Ис говори да су они актуелно живи, а не у нади. За Теофилакта, они су живи као душе. Али онда Ис није доказао васкрсење тела. Живети у нади није исто што и бити васкрсао. Ис није имао намере да доказује бесмртну душу која ће тек устати, иако је сада телесно мртва. Тачно је да садукеји нису веровали у бесмртност душе, али су они овде оспоравали васкрсење. А Ис им васкрсење доказује, а не да је душа бесмртна и да се васкрсењу нада. Ту бива очигледна слабост ове Теофилактове позиције. Отприлике, као да садукеји кажу: Петар је слеп, а Ис им одговара, Петар је глув.
Ис не прича бесмислице. Не, доказује васкрсење о коме много боље зна од нас. Не каже: мртви ће васкрснути. Мртви васкрсавају (ἐγείρονται). Опет имамо презент, радњу која је актуелна, континуирана, која се понавља. Није футур. Дакле, они сада васкрсавају, сада живе и зато је Јахве Бог живих, васкрслих. Код Мт је дискурс уведен са: περὶ δὲ τῆςἀναστάσεως τῶν νεκρῶν (а за васкрсење мртвих) које он објашњава тиме да је Бог сада Бог Авраама, Исака и Јакова. Само ако буквално схватимо Ис, његове речи могу да имају смисла. Грчки текст користи индикатив, а не коњуктив или оптатив како би Теофилакт због своје предрасуде, доктрине о бесмртности душе хтео да убаци у Хр текст. Нема ништа од тога. Јасно и гласно Ис вели садукејима: Бог јесте сада Бог живих, Авраама, Исака и Јакова. Нема биће или потенцијално. Ти садукеју, који кажеш да нису васкрсли, како из купине Јахве вели да је он Бог ових за које знамо да су помрли? Држиш се слова Мојсијевог? Па он ти лепо вели да су ови васкрсли. Јер, Бог би онда лагао Мојсија. А знамо да ништа није случајно речено. Снага Ис аргумента је убитачна. Људи су се задивили, садукеји подвили реп. То не би урадили да им је Теофилакт објашњавао ствари. Њему би се насмејали.
Још је јаснији Лукин текст, иако разрађенији у односу на Мк и Мт. Наиме, Лк 20, 34-38: καὶ εἶπεν αὐτοῖςὁ Ἰησοῦς Οἱ υἱοὶ τοῦ αἰῶνος τούτου γαμοῦσιν καὶγαμίσκονται, οἱ δὲ καταξιωθέντες τοῦ αἰῶνος ἐκείνουτυχεῖν καὶ τῆς ἀναστάσεως τῆς ἐκ νεκρῶν οὔτε γαμοῦσινοὔτε γαμίζονται· οὐδὲ γὰρ ἀποθανεῖν ἔτι δύνανται, ἰσάγγελοι γάρ εἰσιν, καὶ υἱοί εἰσιν Θεοῦ τῆς ἀναστάσεωςυἱοὶ ὄντες. ὅτι δὲ ἐγείρονται οἱ νεκροὶ, καὶ Μωϋσῆςἐμήνυσεν ἐπὶ τῆς Βάτου, ὡς λέγει Κύριον τὸν ΘεὸνἈβραὰμ καὶ Θεὸν Ἰσαὰκ καὶ Θεὸν Ἰακώβ· Θεὸς δὲ οὐκἔστιν νεκρῶν ἀλλὰ ζώντων· πάντες γὰρ αὐτῷ ζῶσιν.
И одговарајући Исус рече им: Синови овога века жене се и удају; а који се удостојише добити онај век и васкрсење из мртвих, нити се жене нити се удају; јер више не могу умрети, јер су као анђели, и синови су Божији будући синови васкрсења. А да мртви устају, и Мојсије показа код Купине, када назива Господа Богом Авраамовим и Богом Исаковим и Богом Јаковљевим. А Бог није Бог мртвих него живих; јер у њему сви живе.
Лука уводи појашњење како су већ васкрсли они који су се удостојили друге равни постојања (другог света или века). Иако разликује два начина постојања, за оне који су били овде вели да су већ тамо. Наиме, οἱκαταξιωθέντες τυχεῖν, је аорист. Удостојени су да учествују, партиципирају. Не каже да ће учествовати. Граматика је неумољива. Дакле васкрсли су, а сада устају, односно живе. Користи презент (ἐγείρονται). Јер устајање је исто што и стајање, битисање. И онјесте њихов Бог. Јер у њему сви живе (πάντες γὰραὐτῷ ζῶσιν). Може се превести и са: Јер по њему (или, због њега) сви живе. Лош је синодски превод: јер су њему сви живи. Зато што то може да значи и да сам мртав али за Бога жив. Зависи од перспективе. Не, у грчком имамо глагол у презенту а не придев. Не каже текст да су они живи, не него да живе. Синод силује текст у смислу душа које живе. То је проблем Синода, али не Исусов. И онда се поново враћамо на оно што рекох за Теофилактову егзегезу која иде против Исусове. Поштујмо текст, а не нашу памет. Не замењујмо Божију реч људским предањима. То се често дешава, што због малициозности, што због предрасуда, што због 1000 других разлога. Али, када Васкрсли тумачи Писма, онда срце гори јер се она отварају.