Становиште Православне Цркве о човековом стању после смрти?

[Dе Sisti]

Ti prvo moras da si saglasan sa faktima, a ona su da su sz prorostva cekala i milenijum da se ostvare na Hristu, ili bar vekove, a nz prorostvo kao dar duha se svako ostvarivalo ODMAH, u najkracem mogucem roku, i da nije ostalo niti jedno neostvareno [nebitno da li zapisano, ili ne, samo izgovoreno, a neko svedocio].
Drugo sto moras da shvatis je da su zakon i proroci do Jovana [Krstitelja], - to su Hristove reci, nisam ih ja izmislio, i jos rece da nece nestati ni slovca iz zakona - misli na svete proroke - a da se ne ostvari, do poslednje jote. Ne samo da su se proroci ispunili na Hristu, nego su neki nastavili da se ispunjavaju na apostolima, i dan danas najveci medju nama koji pokaze da se ispunjavanje nastavlja [do posl. jote], taj je moj brat, sestra, mati - isto Hristos rece. Tu dolazimo u situaciju da ti neki kao ja gledaju na ispunjavanje vec postojecih SZ prorocanstava, a drugi [denominacije npr.] gledaju da natovare nova prororstva, pa se raspravljate zasto su njihova lazna, a nasa od nekih staraca nisu. Sva su lazna, za dzabe se trdite da ih nadovezujete. Vi svi komplet ne razumete prorostvo kao DAR DUHA iz 1. veka medju nepismenom svetinom, prostim ljudima iz naroda, koji nisu imali nista do li DUHA, koji je silazio apostolskim polaganjem ruku, krstavanjem. Ja nemam nista protiv i da danas imamo isto, ali nemamo, fakticki, mada neki glume proroke, izmisljajuci gluposti i varajuci. Uopste nije bitno jeste li nesto zapisano ili nije, gde je dar Duha da neko kaze Rec i ona se ispuni, kao sto sam naveo primere iz 1. veka, primere koji su bili pravilo, a ne izuzetak? Pitam za danas.

Ovo opet vuče na priču o validnosti Otkrivenja Jovanovog o čemu nisam zainteresovan da pričam

 

[vcbccbc vcbcvb]

Ovo opet vuče na priču o validnosti Otkrivenja Jovanovog o čemu nisam zainteresovan da pričam

hehe, sad si vec poceo da umisljas... ti ga pomenu, ja ga izignorisa, i opet, crv ti ne da mira, a lepo sam apelovao da se razumemo oko fakata kako se sz sveti proroci razlikuju od dara prorostva [cekali milenijum da se ostvare nasuprot automatskom ostvarivanju kao na ananiji i zeni njegovoj, ili gladi za vreme cesara nekog, ili agava koji rece kako ce pavle zavrsiti...sva do jednog su se ispunila, ili na svedocima isprorokovanog ili bar na istoj generaciji - prorostvo se otvori i zatvori, ne ostaje za ko zna koga i ko zna kad, i sto je najvaznije zato se i zove DAR DUHA]

bezveze te ovo fakticko stanje vredja, i opires mu se, jer ja navodno imam zadnje misli.

 

[vcbccbc vcbcvb]

zato se i zove DAR DUHA]

ZAMISLI ti da ja delim darove, a da ne dam da se otpakuju, i necu ni da kazem koji je za koga? pricaju nerazumljive jezike, pa kazu, tek ce da budu izmisljeni, jos se nigde ne govore - 'oce, na kukovo leto, a tako nije bilo za vreme apostola, nego je svako od stranaca razumeo kao da mu se prica na njegovom maternjem jeziku - e to je cudo DARA DUHA. Apostol ti kaze Rec i ona se zbude, a ne na kukovo leto, nego ODMAH, - takvi su ti svi primeri iz Dela apostolskih, mnogo dobra knjiga, proveri sam.

 

[vcbccbc vcbcvb]

de sisti, dobar si ti kao 'leb, ali nemoj molim te da moderises ili cenzurises i moje [zadnje] misli

 

[Dе Sisti]

de sisti, dobar si ti kao 'leb, ali nemoj molim te da moderises ili cenzurises i moje [zadnje] misli

Niti sam ti moderisao, niti cenzurisao ni tvoje poslednje, ali ni prethodne misli

 

[vcbccbc vcbcvb]

Niti sam ti moderisao, niti cenzurisao ni tvoje poslednje, ali ni prethodne misli

ja kad god pomislim da ti mozda nemas odgovor na neko teze pitanje [ili problem], ja napisem i neko lakse, da mozes da se izvadis

 

[Dе Sisti]

2. Timoteju

Zbog toga te podsećam da raspiriš Božiji blagodatni dar, koji je u tebi kako sam položio svoje ruke na tebe. Nije nam, naime, Bog dao plašljivog duha. nego duha sile i ljubavi i razboritosti. Ne stidi se, dakle, svedočanstva za Gospoda našega, ni mene - njegovoga sužnja, nego postradaj sa mnom za evanđelje po sili Boga, koji nas je spasao i prizvao svetim pozivom, ne na osnovu naših dela, nego po svojoj odluci i blagodati koja nam je u Hristu Isusu dana pre večnih vremena, a koja je sada objavljena dolaskom Spasitelja našega Hrista Isusa, koji je uništio smrt, obasjao život i neraspadljivost evanđeljem, za koje sam ja postavljen kao propovednik, i apostol, i učitelj.

 

[Dе Sisti]

Psalam 139
16. Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.

 

[Dе Sisti]

o. Zoran Đurović u razgovoru sa o. Savom Janjićem

И дискусија Ис са садукејима сада може да се чита у другом светлу, односно да се прати без проблема. Погледајмо текстове:

1) Мк 12, 26-27: περὶ δὲ τῶν νεκρῶν ὅτι ἐγείρονται, οὐκἀνέγνωτε ἐν τῇ βίβλῳ Μωϋσέως ἐπὶ τοῦ Βάτου πῶς εἶπεναὐτῷ ὁ Θεὸς λέγων Ἐγὼ ὁ Θεὸς Ἀβραὰμ καὶ Θεὸς Ἰσαὰκκαὶ Θεὸς Ἰακώβ; οὐκ ἔστιν Θεὸς νεκρῶν ἀλλὰ ζώντων. πολὺ πλανᾶσθε.

А за мртве да васкрсавају, нисте ли читали у књигама Мојсијевим како му рече Бог код купине говорећи: Ја (сам) Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев?Бог није Бог мртвих, него живих. Много се варате.

Да прикључимо и Мт 22, 31-32: περὶ δὲ τῆςἀναστάσεως τῶν νεκρῶν οὐκ ἀνέγνωτε τὸ ῥηθὲν ὑμῖν ὑπὸτοῦ Θεοῦ λέγοντος Ἐγώ εἰμι ὁ Θεὸς Ἀβραὰμ καὶ ὁ ΘεὸςἸσαὰκ καὶ ὁ Θεὸς Ἰακώβ; οὐκ ἔστιν ὁ Θεὸς νεκρῶν ἀλλὰζώντων.

А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи: Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев? Бог није Бог мртвих, него живих.

Класично отачко тумачење имамо код Теофилакта Охридског (на Мт): „Спаситељ показује да ће бити Васкрсења, али не у оном телесном смислу како су они мислили, већ у узвишенијем и духовнијем смислу. Зашто се варате, говори им, не знајући Писма ни силе Божје, јер да познајете Писма знали бисте да Бог није Бог мртвих него живих и разумели бисте да је Богу све могуће, па чак и да учини да људи живе као анђели. Видиш ли премудрости Господње! Позивајући се на Мојсија они су хтели да одбаце учење о Васкрсењу, али Христос их Мојсијевим речима уверава говорећи: Ја сам Бог Авраама, Исака и Јакова. Овим речима Христос жели да каже да Бог није Бог онога што не постоји, већ онога што постоји и што јесте. Није им рекао, Ја сам био Бог..., већ Ја сам Бог. Иако су они умрли, и даље живе у нади Васкрсења. Али, ти ме питаш: Како онда на другом месту каже да ће владати мртвима и живима? Знај добро да Он тамо 'мртвима' назива оне који су умрли, али који ће опет оживети. Устајући против јереси садукеја, који су учили да не постоји бесмртна душа, већ да она после смрти сасвим ишчезава, Господ говори да Он није Бог 'мртвих', то јест оних који вам се чине да су потпуно ишчезли, већ Бог 'живих', то јест, оних који имају бесмртну душу и који ће васкрснути, иако су сада мртви (телом)“.

Тумачење шкрипи. Још се Јероним чудио Исусу што није узео јасније текстове из СЗ да би доказао васкрсење. Вели, узео је Мојсија јер су садукеји само Тору прихватали. Али, онда је доказ климав. Теофилакт од Златоустог узима да је Бог стално Бог патријараха. Настављајући: Иако су они умрли, и даље живе у нади Васкрсења, издаје Ис смисао, јер Ис говори да су они актуелно живи, а не у нади. За Теофилакта, они су живи као душе. Али онда Ис није доказао васкрсење тела. Живети у нади није исто што и бити васкрсао. Ис није имао намере да доказује бесмртну душу која ће тек устати, иако је сада телесно мртва. Тачно је да садукеји нису веровали у бесмртност душе, али су они овде оспоравали васкрсење. А Ис им васкрсење доказује, а не да је душа бесмртна и да се васкрсењу нада. Ту бива очигледна слабост ове Теофилактове позиције. Отприлике, као да садукеји кажу: Петар је слеп, а Ис им одговара, Петар је глув.

Ис не прича бесмислице. Не, доказује васкрсење о коме много боље зна од нас. Не каже: мртви ће васкрснути. Мртви васкрсавају (ἐγείρονται). Опет имамо презент, радњу која је актуелна, континуирана, која се понавља. Није футур. Дакле, они сада васкрсавају, сада живе и зато је Јахве Бог живих, васкрслих. Код Мт је дискурс уведен са: περὶ δὲ τῆςἀναστάσεως τῶν νεκρῶν (а за васкрсење мртвих) које он објашњава тиме да је Бог сада Бог Авраама, Исака и Јакова. Само ако буквално схватимо Ис, његове речи могу да имају смисла. Грчки текст користи индикатив, а не коњуктив или оптатив како би Теофилакт због своје предрасуде, доктрине о бесмртности душе хтео да убаци у Хр текст. Нема ништа од тога. Јасно и гласно Ис вели садукејима: Бог јесте сада Бог живих, Авраама, Исака и Јакова. Нема биће или потенцијално. Ти садукеју, који кажеш да нису васкрсли, како из купине Јахве вели да је он Бог ових за које знамо да су помрли? Држиш се слова Мојсијевог? Па он ти лепо вели да су ови васкрсли. Јер, Бог би онда лагао Мојсија. А знамо да ништа није случајно речено. Снага Ис аргумента је убитачна. Људи су се задивили, садукеји подвили реп. То не би урадили да им је Теофилакт објашњавао ствари. Њему би се насмејали.

Још је јаснији Лукин текст, иако разрађенији у односу на Мк и Мт. Наиме, Лк 20, 34-38: καὶ εἶπεν αὐτοῖςὁ Ἰησοῦς Οἱ υἱοὶ τοῦ αἰῶνος τούτου γαμοῦσιν καὶγαμίσκονται, οἱ δὲ καταξιωθέντες τοῦ αἰῶνος ἐκείνουτυχεῖν καὶ τῆς ἀναστάσεως τῆς ἐκ νεκρῶν οὔτε γαμοῦσινοὔτε γαμίζονται· οὐδὲ γὰρ ἀποθανεῖν ἔτι δύνανται, ἰσάγγελοι γάρ εἰσιν, καὶ υἱοί εἰσιν Θεοῦ τῆς ἀναστάσεωςυἱοὶ ὄντες. ὅτι δὲ ἐγείρονται οἱ νεκροὶ, καὶ Μωϋσῆςἐμήνυσεν ἐπὶ τῆς Βάτου, ὡς λέγει Κύριον τὸν ΘεὸνἈβραὰμ καὶ Θεὸν Ἰσαὰκ καὶ Θεὸν Ἰακώβ· Θεὸς δὲ οὐκἔστιν νεκρῶν ἀλλὰ ζώντων· πάντες γὰρ αὐτῷ ζῶσιν.

И одговарајући Исус рече им: Синови овога века жене се и удају; а који се удостојише добити онај век и васкрсење из мртвих, нити се жене нити се удају; јер више не могу умрети, јер су као анђели, и синови су Божији будући синови васкрсења. А да мртви устају, и Мојсије показа код Купине, када назива Господа Богом Авраамовим и Богом Исаковим и Богом Јаковљевим. А Бог није Бог мртвих него живих; јер у њему сви живе.

Лука уводи појашњење како су већ васкрсли они који су се удостојили друге равни постојања (другог света или века). Иако разликује два начина постојања, за оне који су били овде вели да су већ тамо. Наиме, οἱκαταξιωθέντες τυχεῖν, је аорист. Удостојени су да учествују, партиципирају. Не каже да ће учествовати. Граматика је неумољива. Дакле васкрсли су, а сада устају, односно живе. Користи презент (ἐγείρονται). Јер устајање је исто што и стајање, битисање. И онјесте њихов Бог. Јер у њему сви живе (πάντες γὰραὐτῷ ζῶσιν). Може се превести и са: Јер по њему (или, због њега) сви живе. Лош је синодски превод: јер су њему сви живи. Зато што то може да значи и да сам мртав али за Бога жив. Зависи од перспективе. Не, у грчком имамо глагол у презенту а не придев. Не каже текст да су они живи, не него да живе. Синод силује текст у смислу душа које живе. То је проблем Синода, али не Исусов. И онда се поново враћамо на оно што рекох за Теофилактову егзегезу која иде против Исусове. Поштујмо текст, а не нашу памет. Не замењујмо Божију реч људским предањима. То се често дешава, што због малициозности, што због предрасуда, што због 1000 других разлога. Али, када Васкрсли тумачи Писма, онда срце гори јер се она отварају.

 

[vcbccbc vcbcvb]

Ис не прича бесмислице. Не, доказује васкрсење о коме много боље зна од нас. Не каже: мртви ће васкрснути. Мртви васкрсавају (ἐγείρονται). Опет имамо презент, радњу која је актуелна, континуирана, која се понавља. Није футур. Дакле, они сада васкрсавају, сада живе и зато је Јахве Бог живих, васкрслих.

Opet se vracamo na onaj tanak led i klizamo se. Ja sam sve to iz sv. Pisma iscitao na srpskom i tacno pise u prezentu, ali nikada nikada nisam pravio pitanje da li se radi o futuru. Onda sam dosao u Ameriku i isto koliko a znam prezent se koristi za futur. Kako?
Ako mrtvi ne vaskrsavaju, onda badava nasa propoved DANAS. Mi danas propovedamo generalno veru u vaskrsenje koje je uslovljeno Drugom Dolaskom. Nema vaskrsenja dok ne dodje po Drugi put.
Za dzabe ucimo decu ako ne zavrsavaju skole. Da li su moja deca zavrsila skole? Nisu jos. Eto prezent u futuru, a ovo sto ti de sisti zagovaras, za mene je to neprijateljstvo, samo je pitanje koliko je otvoreno. Niti moja deca sada zavrsavaju skole, tek ce, niti iko sada vaskrsava, tek ce/mo, nevidljivo je js izmisljotina. Prezent u futuru se, ovim dokazah, moze koristiti.

Лука уводи појашњење како су већ васкрсли они који су се удостојили друге равни постојања (другог света или века).

Mi hrlimo vaskrsenju, u vaskrsenju je sva nasa vera, recimo moja licna. I sad, imate npr. ove JS kojima je vecina vere, ako ne i sva u sudu. I sad, samo mi na ovo pitanje odgovorite -
zasto ne verujete da je sud vec bio, a pre suda zetva, zasto ne verujete da je sud bio, i da je knez ovoga sveta vec osudjen, jer vi nista time ne gubite, jer ko veruje reci Gospodnjoj ni ne dolazi na sud?
zasto umesto toga da je taj knez vec osudjen za primer, vi kazete da su neki vec vaskrsli, tj. svaki u svom vremenu odmah iza smrti, mozda isto za primer, ali mi to ne vidimo, i ne znamo, nemamo potvrdu, i ovako ne verujemo?
Ja kod apostola Luke ne nalazim ove vase tvrdnje, cini mi se da ni south nije potvrdio, vec je porekao ove tvrdnje.

 

[vcbccbc vcbcvb]

Ovo naucavanje je skoro pa JS naucavanje o nevidljivom prisustvu, nebeskom vaskrsenju, a mi to nemamo u nasim Bozanskim dogmatima; znamo cak i odakle to naucavanje, south mi je skrenuo paznju da ga ne pominjem bas svuda, pa i necu jer je nepomjanik.

Синод силује текст у смислу душа које живе. То је проблем Синода, али не Исусов. И онда се поново враћамо на оно што рекох за Теофилактову егзегезу која иде против Исусове. Поштујмо текст, а не нашу памет. Не замењујмо Божију реч људским предањима. То се често дешава, што због малициозности, што због предрасуда, што због 1000 других разлога. Али, када Васкрсли тумачи Писма, онда срце гори јер се она отварају.

ovo je strasno, ja moram da protrljam oci prvo
savetujem da lepo vidimo kao tamo o stilskim figurama, i ovde gramatiku, i prezent u futuru, ja nisam poliglota, ali znam da se koristi, i da to nije silovanje teksta.
Koliko je On VASKRSLI, jos vise je sam Vaskrsenje, i vi ne mozete da prenebregavate druga jevandjelja, PO JOVANU, koje smo diskutovali, ap. PAVLA, DANILA, JEZEKILJA...

 

[vcbccbc vcbcvb]

Бог јесте сада Бог живих, Авраама, Исака и Јакова. Нема биће или потенцијално. Ти садукеју, који кажеш да нису васкрсли, како из купине Јахве вели да је он Бог ових за које знамо да су помрли? Држиш се слова Мојсијевог? Па он ти лепо вели да су ови васкрсли. Јер, Бог би онда лагао Мојсија.

Bog je Bog zivih, jer je Bog Duh, a duhovi ovih pravednika NISU vaskrsli, vec su zivi po DUHU. Dusa koja zgresi poginuce, a DUH NE MOZE POGINUTI, kako vam to nije jasno? Da ima i trunke sumnje, pa zar ne bi neko od svetih javio da to sto vi mastate nije masta nego zbilja, da su ovi VEC VASKRSNULI? Jel ste vi svesni sta naucavate, izvrcuci dijalog sa sadukejem, - oni su generalno negirali vaskrsenje?

I dođoše k njemu sadukeji koji kažu da nema vaskrsenja, i zapitaše ga govoreći: „Učitelju! Mojsije nam napisa: 'Ako kome brat umre i ostavi ženu a dece ne ostavi, da brat njegov uzme ženu njegovu i da podigne seme bratu svom'. Sedam braće beše: i prvi uze ženu, i umre bez poroda. I drugi uze je, i umre, i ni on ne ostavi poroda; tako i treći. I uzeše je sedmorica, i ne ostaviše poroda. A posle svih umre i žena. O vaskrsenju dakle kad ustanu koga će od njih biti žena? J

 

[vcbccbc vcbcvb]

Настављајући: Иако су они умрли, и даље живе у нади Васкрсења, издаје Ис смисао, јер Ис говори да су они актуелно живи, а не у нади. За Теофилакта, они су живи као душе. Али онда Ис није доказао васкрсење тела. Живети у нади није исто што и бити васкрсао. Ис није имао намере да доказује бесмртну душу која ће тек устати, иако је сада телесно мртва. Тачно је да садукеји нису веровали у бесмртност душе, али су они овде оспоравали васкрсење. А Ис им васкрсење доказује, а не да је душа бесмртна и да се васкрсењу нада.

kao sto rekoh, previdja se duh, jer znamo da je prvo dusevno, potom duhovno, kaze ap. Pavle.
Oni su ''aktuelno'' zivi DUHOM, a termin dusa ziva se aplikuje na sve nas koji disemo, mirisemo, gledamo, cujemo, ...koji smo dusevni, a tek retki duhovni. BOG je DUH, i to je ta aktuelizacija u kojoj su Njemu svi zivi, cak i usnuli, zaspali [obrati paznju da je to bas razlog zasto se uzima pojam ''spavanja, usnuca'', drugog razloga nema zasto bi se tako nazivali mrtvi, sa naseg stanovista mrtvi].

Ovde, moram da te vratim na tumacenje kvasca.
Hristos upozori da se čuvamo kvasca Irodovog (Marko 8,15), koji je kad je čuo za čudesa Isusova, rekao da je to Jovan Krstitelj koga je on posekao, a koji je ustao iz mrtvih, dok drugi govorahu da je to Ilija, a treći da je neki od proroka (Marko 6,14-16). Ovo naucavanje koje ti i dalje nudis je Irodov kvasac. Kvasac je preduslov hleba. To znamo, hleb zivota je Hristos, on je vaskrsenje, tj. bez Njega nema vaskrsenja, a kako se zivotni kvasac aplikuje citamo -
Carstvo nebesko je kao kvasac koji uzme žena i metne u tri kopanja brašna dok SVE ne uskisne (Matej 13,33; Luka 13,20). SVE, inače kvasac ne bi ni trebao, a Irodovog ''kontinuiranog, odmah po smrti Pretece da vaksrsne'', se čuvajte, ako uopšte verujete jevandjelju Gospodnjem.

Ne vaskrsavaju duse, vec duh vaskrsava ko zna kakvo telo. Prvo je dusevno, potom duhovno, ostavi dusevno[st] za kafanu, ovo je ozbiljna duhovna nauka.

 

[vcbccbc vcbcvb]

Evo ti dokaz, nastavljam sa kvascem i kada je vaskrsenje
15. Јер кад је одмет њихов примирење свету, шта би било примљење, осим живот из мртвих?
16. Ако је квасац свет, то је и тесто; и ако је корен свет, то су и гране.

Римљанима, глава 11​

Pavle govori o Jevrejima , rodjenoj grani koja se odlomila, ali je kadra pricepiti se; kada?
25. Јер вам, браћо, нећу затајити тајну ову (да не будете поносити), слепоћа Израиљу паде у део докле не уђе незнабожаца колико треба.
21. Јер кад Бог рођених грана не поштеде, да и тебе како не непоштеди.

 

[Dе Sisti]

Koliko je On VASKRSLI, jos vise je sam Vaskrsenje, i vi ne mozete da prenebregavate druga jevandjelja

Kakve su ovo opaske, pobogu?

 

[Dе Sisti]

kao sto rekoh, previdja se duh, jer znamo da je prvo dusevno, potom duhovno, kaze ap. Pavle.
Oni su ''aktuelno'' zivi DUHOM, a termin dusa ziva se aplikuje na sve nas koji disemo, mirisemo, gledamo, cujemo, ...koji smo dusevni, a tek retki duhovni. BOG je DUH, i to je ta aktuelizacija u kojoj su Njemu svi zivi, cak i usnuli, zaspali [obrati paznju da je to bas razlog zasto se uzima pojam ''spavanja, usnuca'', drugog razloga nema zasto bi se tako nazivali mrtvi, sa naseg stanovista mrtvi].

Ovde, moram da te vratim na tumacenje kvasca.
Hristos upozori da se čuvamo kvasca Irodovog (Marko 8,15), koji je kad je čuo za čudesa Isusova, rekao da je to Jovan Krstitelj koga je on posekao, a koji je ustao iz mrtvih, dok drugi govorahu da je to Ilija, a treći da je neki od proroka (Marko 6,14-16). Ovo naucavanje koje ti i dalje nudis je Irodov kvasac. Kvasac je preduslov hleba. To znamo, hleb zivota je Hristos, on je vaskrsenje, tj. bez Njega nema vaskrsenja, a kako se zivotni kvasac aplikuje citamo -
Carstvo nebesko je kao kvasac koji uzme žena i metne u tri kopanja brašna dok SVE ne uskisne (Matej 13,33; Luka 13,20). SVE, inače kvasac ne bi ni trebao, a Irodovog ''kontinuiranog, odmah po smrti Pretece da vaksrsne'', se čuvajte, ako uopšte verujete jevandjelju Gospodnjem.

Ne vaskrsavaju duse, vec duh vaskrsava ko zna kakvo telo. Prvo je dusevno, potom duhovno, ostavi dusevno[st] za kafanu, ovo je ozbiljna duhovna nauka.

Mnogo si ti tu stvari pomešao i u pogledu kvasca i u pogledu Iroda i u pogledu moje veze s njegovim kvascem.
Rizikujem brutalnost u svojoj iskrenosti, ali mene zaista smara da se osvrćem na sve ovo pojedinačno.
Jer tu nema ni početka, ni kraja, ni glave, ni repa.
Ne bih znao odakle da počnem sa demantovanjem i kada da završim, niti da li bi to imalo smisla, jer bi me sačekavao sa dodatnim primedbama i tako do u beskraj.
Žao mi je, ali nemam ni volje, ni snage, ni energije, ni vremena za tako nešto.
Ili ćeš biti potpuno koncizan i pisati relevantno za ono što citiraš ili ništa...

 

[vcbccbc vcbcvb]

De_Sisti
ne diskutujemo mi odavno, nas dvojica, ja i sad replicirah na ovo sto ti kopiras, evo jso trljam oci, ne verujem, a ti se uhvatio kvasca

Kakve su ovo opaske, pobogu?

opaske na ''Синод силује текст'', a u obzir se uzima jedna versa samo Matej, a ne uzimaju se U obzir JOVAN i ap. Pavle. Ja sam odgovorio direktno na terminologiju ''aktuelno'', odgovorio sam gramaticki [prezent u futuru] i tekstualno uzevsi u obzir i druge novozavetne tekstove [Bog je Duh], ...
Koji je to automatizam da se napada licnost, umesto da se pojasni kopirani tekst u ovA dva dela za koja sam se ja uhvaTio i ponudio drugacije misljenje. Necuveno, neprofesionalno, podavladzijski, SILOVATELJSKI.

 

[Dе Sisti]

Malahija 4,5
Ево, ја ћу вам послати Илију пророка пре него дође велики и страшни дан Господњи;


Matej 11, 13-15:
Jer su svi Proroci i Zakon proricali do Jovana. I ako hoćete vjerovati, on je Ilija što će doći. Ko ima uši da čuje, neka čuje!

 

[vcbccbc vcbcvb]

Ili ćeš biti potpuno koncizan i pisati relevantno za ono što citiraš ili ništa...

najkonciznije, relevantno ako proveris citirani tekst, samo dve stavke

1. sa stanovista dusa zivih [BESMRTNIH ILI NE, I DON'T CARE] ne mozes prosudjivati o poslednjem coveku Adamu koji je U DUHU KOJI OZIVLJUJE (1. Korinćanima 15:45), JER BOG JE DUH [VIDI JEV. PO JOVANU], prvo je dusevno, potom duhovno [ap. Pavle rece].

2. ne mozes pljuvati po sinodu, ti ili taj ciji tekst kopiras, za nemogucnost prezentske ''aktuelizacije'' u futuru, a to sam dokazao na vlastitom primeru svoje dece da je moguce

iz ove 2 ''nemogucnosti'' ti se ustremljujes na moju licnost, licnost ''onoga koji negira onu knjigu'', da vajni pravoslavci previde, citiram - da ''Синод силује текст''

p.s. pitanje kvasca je opciono, ako se mi slozimo prvo oko ove dve stavke, a ti znas da je po svom maniru uvek ostavljam slabijima od sebe mogucnost izlazne strategije [mogucnost da se izvade, i da me opljunu ako treba, naravno - iz NERAZUMEVANJA I SL.].

 

[St0oNo0gA]

najkonciznije, relevantno ako proveris citirani tekst, samo dve stavke

1. sa stanovista dusa zivih [BESMRTNIH ILI NE, I DON'T CARE] ne mozes prosudjivati o poslednjem coveku Adamu koji je U DUHU KOJI OZIVLJUJE (1. Korinćanima 15:45), JER BOG JE DUH [VIDI JEV. PO JOVANU], prvo je dusevno, potom duhovno [ap. Pavle rece].

Hm, ne bih bas slijepo vjerovao subordinaciji covjekovog bica. Samo navedi citati za ovaj stih: "prvo je dusevno, potom duhovno". Ovo je poznato jos iz Platonove drzave, kada on dijeli drustvo na tri staleza (moguce je da sam napravio gresku u njihovom poretku, no nama je bitna iskljucivo da postoji podjela drustva i ljudi):
1. filozofi
2. vojnici
3. robovi
Kasnije ce Filon Aleksandrijski razraditi ovo ucenje, a njega ce koristiti i Aleksandrijska skola, sto je malo poznato, i sve ljude ce podijeliti na 3 staleza prema vrijednosti njihovog bica:
1. pnevmatici - duhovni, koji su bili aristokratija i oni su u potpunosti mogli shvatiti alegoriju svetog pisma
2. psihici - dusevni, nizi stepen od pnevmatika, dostupna im je odredjena doza alegorije
3. somatici - tjelesni, najnizi i ujedno prvi stepen covjekove spoznaje Boga i Svetog Pisma. To su bili oni ljudi koji su Sveto Pismo tumacili istorijski kao sto je to cinila Antiohijska skola

 

[vcbccbc vcbcvb]

Samo navedi citati za ovaj stih: "prvo je dusevno, potom duhovno".

moj apostol, jer sam postao hriscanin iz neznabostva; evo
ups, opet ce da bude sinod siluje tekst ... DA tako je, vi imate problem sa sinodalnim prevodom, sad sam proverio, jer ja imam sinodalni prevod sa kojim se sluzim, a vi nemate, ili ga ne priznajete
https://www.rastko.rs/bogoslovlje/novi_zavet/pavle_2.html
45. Tako je i napisano: Prvi čovjek Adam postade duša živa, a posljednji Adam duh koji oživljuje.
46. Ali nije prvo duhovno, nego duševno, potom duhovno.

a ovo je vase stanoviste, navodno suprotno sinodalnom

https://biblija.biblija-govori.hr/glava.php?gid=1078&prijevod=sve
od svih prevoda vi priznajete Dretara i Karadzica prevode,
a ne priznejete Sarica i Jeruslimski prevod, ili idemo na pola, od dva stia 45 i 46?

Daklem, 1. Korincanima 15
dva stiha/retka, 45 i 46
ako je prvi Adam - ziva dusa, zar onda nije prvo dusevno, a ne telesno? - da li je sinod silovao tekst, ili vi svojim shvatanjem telesnog Adama silujete tekst o ZIVOJ DUSI, NE RAZUMEVAJUCI STA UOPSTE ZNACI ZIVE DUSE?

dusa ziva je opsti termin na zemlji koji svi koristimo i za boeme, dusevne ljude, i za kucne ljubmce, moze da pogine, a i ne mora, vec da se sacuva

a termin duh je uvek religiozne konotacije

eto, pa naucite vec jednom, ne zato sto ja ne mogu da istrpim vredjanja, vec da bi krenuli napred u diskusiji

 

[St0oNo0gA]

moj apostol, jer sam postao hriscanin iz neznabostva; evo
ups, opet ce da bude sinod siluje tekst ... DA tako je, vi imate problem sa sinodalnim prevodom, sad sam proverio, jer ja imam sinodalni prevod sa kojim se sluzim, a vi nemate, ili ga ne priznajete
https://www.rastko.rs/bogoslovlje/novi_zavet/pavle_2.html
45. Tako je i napisano: Prvi čovjek Adam postade duša živa, a posljednji Adam duh koji oživljuje.
46. Ali nije prvo duhovno, nego duševno, potom duhovno.

a ovo je vase stanoviste, navodno suprotno sinodalnom

https://biblija.biblija-govori.hr/glava.php?gid=1078&prijevod=sve
od svih prevoda vi priznajete Dretara i Karadzica prevode,
a ne priznejete Sarica i Jeruslimski prevod, ili idemo na pola, od dva stia 45 i 46?

Daklem, 1. Korincanima 15
dva stiha/retka, 45 i 46
ako je prvi Adam - ziva dusa, zar onda nije prvo dusevno, a ne telesno? - da li je sinod silovao tekst, ili vi svojim shvatanjem telesnog Adama silujete tekst o ZIVOJ DUSI, NE RAZUMEVAJUCI STA UOPSTE ZNACI ZIVE DUSE?

dusa ziva je opsti termin na zemlji koji svi koristimo i za boeme, dusevne ljude, i za kucne ljubmce, moze da pogine, a i ne mora, vec da se sacuva

a termin duh je uvek religiozne konotacije

eto, pa naucite vec jednom, ne zato sto ja ne mogu da istrpim vredjanja, vec da bi krenuli napred u diskusiji

Je li poznata cinjenica da je sinodski prevod ustvari recenzija prevoda Vuka Karadzica, te je to razloga zasto je napisan na ijekavici. Nemam vremena veceras za dalju diskusiju, tako da cu rado nastaviti narednih dana

 

[vcbccbc vcbcvb]

Je li poznata cinjenica da je sinodski prevod ustvari recenzija prevoda Vuka Karadzica, te je to razloga zasto je napisan na ijekavici. Nemam vremena veceras za dalju diskusiju, tako da cu rado nastaviti narednih dana

MAN'SE VUKA KARADZICA OVDE JER NE IGRA ULOGU NIKAKVU, VEC proveri ovo sto sam napisao, linkovi su tu, pitanje je dakle od ta dva stiha 1. Kor. 15
45
i 46
zasto su neki stigli do pola, tj. samo se sa jednim redom ne slazu sa sinodalnim prevodom, ili odakle sinodu ''dusa ziva'', umeto ''telesni adam'', zasto ''telesni'', umesto ''duse zive'', ... a ja mogu samo da dopunim sa https://biblehub.com/1_corinthians/15-45.htm imas psiha i pneuma, nema ''telesa'' nikakvih, vec se radi o BICIMA
a living
ζῶσαν (zōsan)
Verb - Present Participle Active - Accusative Feminine Singular
Strong's Greek 2198: To live, be alive. A primary verb; to live.

being;”
ψυχὴν (psychēn)
Noun - Accusative Feminine Singular
Strong's Greek 5590: From psucho; breath, i.e. spirit, abstractly or concretely.

 

[vcbccbc vcbcvb]

imas psiha i pneuma, nema ''telesa'' nikakvih, vec se radi o BICIMA

EVO I PNEUMA - duh
spirit.
πνεῦμα (pneuma)

 

[south railroad]

Pa mitarstva postavljaju stvari naglavačke: naime, tu se sudi prevarenima, a kaznu u vidu mučenja sprovode upravo varalice. Niđe veze

Tu kao da nigde ne postoji Bog koji je, nas radi, umro na krstu.
I čemu smrt na krstu, ako se, posle toga, vlast nad dobrim delom ljudi predaje demonima?

Pomozite mi da razumem, ako mislite da je ovo učenje nešto mnogo važno

Zapamtio sam, brate, ovaj tvoj post napisan pre nekog vremena i nikako da nadjem nesto a da vec nije bilo pominjano o Carinama a sto bi ti, barem malo, priblizilo ovo predanje. Istini za volju, kad se suvoparno izvuce neki citat iz recimo, Dobrotoljublja ili drugde, vrlo lako se moze podvesti pod sumnju, zato sam ih i zaobilazio, narocito ako se znaju metodi i nacini na koji to rade danasnji mladi akademski teolozi. I onda kad sam, na neki nacin, digao ruke od trazenja, dodje mi do ``ruke`` beseda jednog od najcenjenijih Episkopa Crkve danas, Mitropolita Atanasija Limasolskog.

Beseda se zove: Stadijumi smrti

I u njoj Mitropolit govori malo o klinickoj smrti, malo o ``normalnoj``. malo o Vaskrsenju ... ali ono sto me je oborilo s` nogu je njegov govor o Mitarstvima. Po meni je ovo najlepse i najbolje objasnjenje na koje sam ikada naisao.

Mitropolit drzi svoje omilije pred studentima obliznjeg Univerziteta. Hala je prepuna na svakoj omiliji, a ona sama prepuna govora ljubavi od strane jednog, ne samo teologa sa atinskog Univerziteta pre svega svetogorskog monaha. Mitropolit kaze da je slusao na radiju jednog Kiparskog, uvazenog mladog Teologa koji je govorio, ono sto otprilike i nasi teolozi govore o Mitarstvima. Uglavnom negiranje i tvrdnje da toga nema u N.Zavetu. Bez da prevodim do tancine, pokusacu slobodnim prevodom da prenesem njegove reci:

`` Sta da kazem deco? Kazu da se ne pominju u Pismu, medjutim pominju se samo to treba razumeti. Gospod nas Isus Hristos nam je rekao: Заиста, заиста вам кажем да сваки који чини гријех роб је гријеху. A greh ima tu moc da nas porobi. Da nas navodi da opet i opet isto ucinimo, bez obzira sto se cak i zaklinjemo da vise necemo to ciniti. Teska je to borba. Zato kada covek umre, izlaze pred njega zlodusi koji ispituju da li u tom coveku ima te porobljenosti njima ili se pokajanjem i podvigom ocistio od njih i nije im rob. To se desava, nista vise. Zato je onima koji su celog zivota robovali nekom grehu, potrebno da ga, na neki nacin poniste pokazivanjem dobrih dela i podviga.``
Mitropolit je to mnogo lepse i detaljnije opisao. Dace Bog da se najzad trgnem od lenjosti i pocnem sa prevodjenjem njegovih omilija .

Tek sad, u svetlu ovih Mitropolitovih reci mozemo bolje razumeti besedu Blazenog Dijadoha iz treceg toma Dobrotoljublja:

Јер, свети Јован је говорио: Ако исповедамо грехе своје, веран је и праведан да нам опрости грехе, и очисти нас од сваке неправде (1.Јн.1,9). Стога треба непрестано да пазимо на осећање скрушеног исповедања како наша савест не би на неки начин обманула саму себе, помисливши да се већ довољно исповедала Богу.
Јер, суд Божији је много строжи од суда наше савести, чак и кад човек код себе не примећује лоше поступке, као што нас учи премудри Павле, говорећи: Ни сам себе не судим. Јер не осећам ништа на својој савести, али стога нисам оправдан. ? онај који ме суди јесте Господ (1.Кор.4,3-4). Уколико се, дакле, не будемо како треба исповедали за њих, у време изласка наше душе осетићемо у себи неки неодређени страх. Ми, пак, који љубимо Господа, треба да желимо и да се молимо да у то време будемо слободни од сваког страха. Јер, онај ко тада буде обузет страхом, неће слободно проћи мимо кнезова тартара. Они, наиме, ту бојажљивост душе сматрају знаком њеног саучесништва у њиховом злу. Душа, пак, која је обрадована љубављу Божијом, у час разрешења од тела са анђелима мира лети изнад свих мрачних хорди. Она је на неки начин дејством духовне љубави добила крила, с обзиром да је љубав савршено испуњење закона. Стога ће они који са таквом смелошћу одлазе из овог живота приликом Другог доласка Господњег бити узети са свима светима. Они, пак, који у време смрти осећају макар и мали страх биће остављени у гомили свих других људи, као подложни суду, како би били испитани огњем суда и добили наслеђе по својим делима од благог Бога нашег и Цара Исуса Христа. Јер, Он је Бог правде и Његово је богатство благости Царства Његовог, које даје нама који га љубимо у векове и у све векове векова. Амин.

Тумачење светог Максима поводом речи стотог поглавља: „Како би били испитани огњем суда“… и даље.
„Они који су стекли савршену љубав према Богу и који су путем врлина учинили да су им се крила душе оснажила за лак лет, бивају узнесени, како каже апостол, на облацима и на суд неће ићи. Они, пак, који нису достигли такво савршенство и који поред добрих дела имају и грехе, ићи ће на суд, те ће кроз испитивање добрих и злих дела као огњем бити опробани. И уколико тас са добрим делима превагне, они ће бити избављени од мучења“.