Šta vas je danas oduševilo?

[Afroo]

...suuunceeee

 

[gost 204907]

Дакле, не да је направила суву питу, него растура..растура
Одушевљење сувом питом

 

[Mali čičak]

Proveli smo prelepo veče sa mojim roditeljima, bratom, mužem, snajom i njenim roditeljima... iako smo slabi sa jezicima, veče je bilo prelepo i puno smeha...

 

[Jaca023]

Ovaj tekst:

Muž je došao kući sa posla i pronašao svoju decu u dvorištu, još u
pižamama, a prazne kutije hrane i omota čokolade razbacane po celom dvorištu. Vrata ženinog automobila su bila otvorena, ulazna vrata kuće takođe, a nigde nije bilo njihovog psa. Ušavši u kuću zatekao ga je još veći nered. Lampa je bila srušena, a tepih zgužvan. Televizor je radio na najglasnije a soba je bila zatrpana igračkama. U kuhinji sudopera je bila krcata prljavim sudovima, hrana je bila razbacana po stolu i podu, vrata frižidera su bila otvorena, na podu je bilo razbijenog stakla... Iz kupatila je tekao mali potočić. Zavirio je unutra i vidio hrpe mokrih peškira, voda je tekla iz lavaboa, a u kadi je bila prljava voda prepuna pene. Kilometri toaletnog papira bili su razvučeni celim kupatilom. Požurio je u spavaću sobu i tamo je našao ženu u pižami kako čita knjigu. Pogledala ga je, nasmejala mu se i pitala ga kako mu je bilo na poslu. Gledajući je u neverici upita je: "Šta se ovde dogodilo danas?" Ona se opet nasmejala i rekla:
- Znaš kada svaki dan dođeš živčan sa posla i pitaš me od čega sam ja umorna?! Šta si radila po ceo dan ?!
- Znam.
- E pa danas to nisam radila, reče i nastavi da čita.

Ne iscitavam unazad teme, ali jutros sam raspolozena da uz kaficu svrljuckam po temama i procitam ovo i odusevim se, pa ovo je za dodelu oskara.

 

[donamileva]

pre bi rekla nasmejalo


google nikada ne gresi!!!



Idi na www.translate.google.com

Pokušaj prevesti rečenicu:

"muškarci su muškarci i muškarci bi trebali očistiti kuću"


iz hrvatskog (srpskog) na engleski, nemački, italijanski, makedonski....

Мажите се мажите и жените треба да се исчисти куќата "
Mannen zijn mannen en vrouwen moeten het huis schoon te maken "
Men are men and women should clean the house "

 

[goxy]

Stotine ptica na zaleđenom ledu na Dunavu u potrazi za hranom...Dva labuda džinovska i zaslepljujuće bela,kontrast sa gomilom potpuno crnih patki takođe na ledu...

 

[Afroo]

...nasa divna slatka devojcica

 

[Jaca023]

Danas mi maldji sin dosao iz skole i otisao u svoju sobu.
Kada je izasao, on obucen u uniformu konobara, dobili u skoli danas.
Jao sto je sladak...moj mali, veliki covek...
I onda...udjem na mail...odusevio me imoj stariji sin, opet i opet me odusevio sa spiskom divnih mesta koje je obisao sa kruzerom

 

[goxy]

Jedna ''devojčica''(nije baš ni mala)Devica u horoskopu i ima istetoviranu DJevicu na butini

 

[gost 36952]

Saznala sam o sebi od koleginice za neke divne komentare koje je cula od jednog mog bivseg ucenika. Jako sam ponosna!

 

[LindaLee]

nije danas ali mnogo mi se svidja sto katarina vise nije mod
eto to nisam odmah rekla jer sam mislila da nece potrajati,ali sad vidim da je ovaj pdf ponovo postao cool kao sto je nekad bio
hellen i rada su sasvim dovoljne

 

[goxy]

Kick ass

 

[carolija8]

Saznanje da moja velika bivsa ljubav sada ima novu ljubav.
Radujem se istinski sto je srecan!

 

[Daniel Bor]

[/SPOILER]

 

[goxy]

Baš je baja...

 

[mini_me]

To što mi se beban odvalio od spavanja, 9.30h - 14h

 

[Ona Marge]

To što mi se beban odvalio od spavanja, 9.30h - 14h

To mene uglavnom ne oduševi jer to znači da noću neće dobro spavati, a noćni san mi je bitniji od dnevnog mira...A možda si ti od onih srećnica gde to nema veze jedno sa drugim ? Ako jesi, blago tebi.

 

[donamileva]

jedna g-đa
interno zvana Kerber
kad ona stane na vrata ambulante nema ulaska preko reda

dakleM
dotična se vraćala kući
osetila da je neko prati
pa pomislila ma ko će sirotu sestru da prati pljačke radi ,a za drugo sam matora

međutim
ona u ulaz, on za njom

izvadi i pištolj, uperi u nju i kaže daj mi torbu

ona ga gledal malo pa uzela torbu
pa digne u glavu dotičnog uz reči bitango jedna mene li će plašiš sa platičnim pištoljem
pa zapucala da bije

dotični pobego

ma da li si normalna, svi je pitaju kad su počela vrata da se u ulazu otvaraju jer je nastala galama kad je krenula da bije napadača

ma videla sam da je pištolj ko kod mog unuka, i malkice me bilo stra...al ovako će me zapamti

 

[Mirko_212]

jedna g-đa
interno zvana Kerber
kad ona stane na vrata ambulante nema ulaska preko reda

dakleM
dotična se vraćala kući
osetila da je neko prati
pa pomislila ma ko će sirotu sestru da prati pljačke radi ,a za drugo sam matora

međutim
ona u ulaz, on za njom

izvadi i pištolj, uperi u nju i kaže daj mi torbu

ona ga gledal malo pa uzela torbu
pa digne u glavu dotičnog uz reči bitango jedna mene li će plašiš sa platičnim pištoljem
pa zapucala da bije

dotični pobego

ma da li si normalna, svi je pitaju kad su počela vrata da se u ulazu otvaraju jer je nastala galama kad je krenula da bije napadača

ma videla sam da je pištolj ko kod mog unuka, i malkice me bilo stra...al ovako će me zapamti[/QUOTE]

 

[goxy]

Lep dan završio poslove šetnja na dorćolskom keju odlične sprave za vežbanje na otvorenom pre svega moje omiljeno ''veslanje''...

 

[kopernik]

 

[Ona Marge]

Pustili vodu na dvorišne česme, kreće zalivanje travnjak i ograde, sad će lepo da zazeleni.

 

[Wenerica]

 

[donamileva]

http://amitzdulniker.com/2012/03/21/sve-sto-sam-naucio-o-sustini-zivota-naucio-sam-od-jednog-psa/
Sve što sam naučio o suštini života, naučio sam od jednog psa

Svakog 18. marta imam isti problem sa pisanjem. Na današnji dan pre tri godine umro je jedan pas koji je bio i ostao najvažnija figura u mom životu. Poslednji tekst u Besmislenom Dnevniku jednog hejtera sam posvetio njemu, odnosno njoj, nemačkoj ovčarki po imenu Tea koju sam godinu i po dana ranije našao na ulici, staru, povređenu i bolesnu.
Evo tog poslednjeg teksta u “Dnevniku”



Dan 276. – O sreći, životu i jednom psu


Dragi dnevniče,

ne sećam se da li sam ti ikad rekao neku reč o sreći, o radosti, baš o onim trenucima koji razvlače osmeh na licu, bez da ih iko pita kako i zašto. Nisam sigurno, hejter sam, “tako sam se rodio”, što bi rekao moj pas Ćebence, ne govorim, i ne pišem o tim stvarima.

Ja sam inače prošao životni pakao, kao vođen onom jevrejskom kletvom “Dabogda imao pa nemao” propeo sam se sa dna do vrha, i vratio nazad na dno, po svim društvenim merilima. Tako sam ustvari prošao ceo put koji jedan čovek mora proći da shvatio šta u životu vredi, a šta ne.

I najvrednije što sam stekao i imao u tom celom životu je iskustvo, jedan poseban pas, nekoliko prijatelja i još par drugih pasa pride. Sva ona zvanja i novci, sve one pozicije, slave, moći i uticaji su tako smešni i beznačajni da kad bi svi moćnici mojim očima sebe videli, stid bih bio od sebe samih.

Ja inače ne verujem u one forme, da moraš voleti svog brata, sestru, rođaka, zemljaka i slično. Nema razloga voleti nekog ko ljubav zloupotrebljava, takve ljude valja samo prezreti i staviti u fioku. U fioku, koja bi mogla nositi naziv, recimo, “Tursko groblje”. Nikako ne ulaziti u rasprave i ispravljanje “krivih Drina” oko toga, samo prođeš pored te fioke i ne primetiš je, jer je to, samo, i isključivo gubljenje vremena. No, to što sad kažem, neće ti ništa značiti moj dnevniče, dok i sam ne prođeš kroz, put razočarenja u forme, koje ti je neko društvo, običaji i moral naturilo na nos i reklo “Uživaj i kad boli!”

U životu sam imao mnogo pobeda i mnogo uspeha, i kad se okrenem njima, shvatim da mi je svaki od njih manje radosti doneo, nego svaki onaj trenutak, kada bih se životno potpuno neuspešan i poražen, vraćao kući da pokupim moju vučicu Teu i da šetamo, onako bez nekog cilja, čisto srećni i zadovoljni što smo tu, jedno za drugo.
Ja sam čuvao njen život od užasnog sveta u kojem živimo, a ona je čuvala moj život, od mene samog.

Čovek se lako navikne na sreću, pa ni sreća više ona “sreća” ne bude, ona sreća, što je bila kad smo je prvi put osetili, ali se isto tako navikne i na nesreću, pa nauči kroz sive oblake, da hvata zrake sunca i da uživa u njima kao što nikad nije umeo da uživa u sunčanim danima nekog dobrog odmora na peščanoj plaži.
Tako čovek nauči najvažniju lekciju o sreći – da je sreća stvar perspektive, a ne okolnosti.
Nauči da u svakom životu u svakom trenutku stvari ima stvari kojima se može radovati i stvari zbog kojih može tugovati, i čovek sam bira da li će uživati u sreći ili se daviti u sopstvenoj tuzi.

Jasno, nekad čovek ne može birati.
One noći, dvadeset minuta posle ponoći 18. marta, pre dve godine umrla je Tea, tu, baš ovde gde sada sedim i pišem ti ove reči, meni na rukama. Tada sam končno ostao sam na celom svetu, jer sam se svega drugog već ranije odrekao. Eto, ako ti nešto znači prošlo je više od dve i po godine, a ja još ni jednom nisam išao onom stranom ulice kojom smo ona i ja šetali. Čak ni ne gledam na tu stranu.
Čak mi nije lako ni da napišem ovo.

Obećao sam sebi, da ću jednom uspeti da sve to prebolim, i da ću ti onda napisati celu tu priču, o meni, o svom životnom padu, o razlazu sa svojom porodicom, razočarenjem u ljude, ljudske vrednosti i smisao, zvezde i o tim beskranijm šetnjama sa nekim starim vučjakom, vučicom koju sam našao bolesnu i povređenu i nazvao je Tea. Koja je sačuvala moj život od mene samog.
Ali to vreme još nije došlo.

Iako se više slabo sećam bilo čega iz tog perioda, kad kažem ili napišem ime “Tea”, kao da se i meni samom, otvore neka vrata koja me vrate u tu martovsku noć, pa vidim sebe kao dečaka, kako ležim, glavom naslonjen na svog vučjaka i plačem.

Tada sam naučio da, ako si živ, onda moraš da se boriš dalje. Uspešan ili ne, moraš da se boriš, dok si živ. To ne znači da u toj borbi nema predaha, osvrtanja, tuge i stajanja, ali čak i kad si na dnu, na kakvom niko nikad nije bio, a još dišeš, znači da moraš da se boriš.

Nemoj da misliš da sam skrenuo dnevniče, pa kao kakav ludak ne razumem da postoje veće patnje, veće stvari u životu, rekoh ti jednom, izgubio sam najboljeg prijatelja u saobraćajnoj nesreći u noći mog 22. rođendana, pa opet, iako se ceo svet moje mladosti tog jutra srušio, iako sam odrastao čitav život u nekoliko sati, iako ni to nikad nisam preboleo, nisam osetio takvu tugu i samoću kao kad mi je umro pas.
Valjda zato što sam iza tog psa konačno ostao sam sa sobom. A to je najteže u životu, da staneš sam pred sobom da pogledaš, na sebe, i u sebe, i razumeš ko si, i gde si.

Tako sam naučio da svaka tuga koju sam u životu osetio je bila tuga nad samim sobom. Tako sam naučio da svaku radost koju sam osetio je bila radost zbog samog sebe, bilo da sam sebično ugađao svojim porocima, bilo da sam na rukama nosio povređenog, krvavog psa lutalicu, kod najbližeg veterinara, da bih mu bez odobrenja spasao život.

I još sam naučio da ko ne ume da tuguje, ne ume da se raduje, i da je svet tako veliki, da kad bismo skupili sve naše novce, i titule i zvanja koje sebi dodeljujemo, i sve sujete i važnosti, pa čak i suze i osmehe, ne bismo mu ni dugme na kaputu mogli time prišiti.
Eto, tako smo mali, i tako smo malo važni, ali pošto znam da sve novce koje sam zaradio, sve titule i zvanja koja sam imao, pa čak i suze i osmehe koje sam razvukao, ne bih ni za dugme mojoj Tei skupio.
I na kraju, mada to još nisam naučio, ali sve mi kaže da tako jeste, onog trenutka kad prestanem da se borim, a to je onaj trenutak kad prestanem da dišem, tog trenutka će ona stajati pored mene, i opet ćemo ići onom, našom stranom ulice.

Čovek bez vere je hedonistička isprazna ljuštura, a meni je Tea pomogla da ponovo nađem veru, ne veru u svetlost i Boga, nego u tu šetnju sa njom, do kraja vremena i sveta, eto, zbog toga se dalje borim, čistije i poštenije nego ikad pre, jer konačno nemam šta da izgubim, kako god da se završi, pobeđujem.

 

[Ona Marge]

Jedna firma Javornik iz Valjeva, zato što pravi posni eurokrem, i kada sam ih kontaktirala da vidim gde mogu da ga nabavim, rekoše mi da ću dobiti paket za degustaciju.
I to u zemlji Srbiji !!!