Путујем јутрос са децом у престоницу. Бус препотопски, без прозора, без климе, смрдљив, прашњав... Тамо негде код Борче почиње застој, крени-стани, крени-стани...бус цима сваки час... И мени је већ било мука, а деца ми позеленела...кесице за повраћање наравно - немају... Једна ми лежи у крилу, не смем да се померим јер јој је мука...друга заковрће... И тек што пређосмо Панчевачки ја схватим да оне неће издржати до главне станице, ухватим их и излетимо из буса на станици иза моста... Видим да им је баш јако лоше, да се једва уздржавају да не поврате и брзо их повучем мало даље од станице и клупе. С једне стране тротоара паркирани таксисти (њих једно 5-6 у колони), с друге стране нека ограда и шибље...и оне обе, у дуету, почну да повраћају... Ебига!
Нисам имала никакве кесе при руци, придржавам и једну и другу...(а оне се само муче, повраћају само неку водицу, без садржаја...) Кад су завршиле, полијем то место водом из флаше да некако оперем (имала сам флашу киселе при руци), кад ето, долази неки таксиста и почиње да се издире на мене што нисам децу ''одвела да повраћају на неком другом месту''
, ''ту је њихово радно место'', ''они треба да седе ту у колима поред''.... ЈАООООО, да је знао на кога се намериоооооо....кад сам вриснулааааа....
Ко да је мени баш било уживање што ми деца повраћају на сред улице! Ко да сам могла деци да кажем:''Сачекајте, па ћете повраћати за 10 минута!'', ко да сам имала игде да их склоним са тротоара и од пролазника и таксистаааа!!!
Е, баш сам се извикала на њега и ћеиф ми је!
) a sa druge ganc novim C5
)
