Па, најлакше је бити злонамеран и шибати по човеку.
Такође, истина је и да је та посесивност нешто што она носи из примарне породице (сестра - исти модел понашања, ујак који је ту исто чудан лик, та веза браће и сестара)
Посесивни се тешко растају од својих предмета опсесије... и врло ми је необично што је онда одлазила од куће без детета претходна 3 пута. То личи на прпепуцавање преко леђа детета.
Najteže je biti objektivan jer često i ne znaš da li si objektivan.
Nije sad ni bitno poreklo posesivnosti.
I jeste, konačno, to liči na prepucavanje preko leđa deteta.
Ali ovde ništa nije rešeno i dalje, kao što ni raniji pokušaji ništa nisu rešili.
Meni pišeš - "Не можеш" "не умеш" "не знаш". A ne vidiš da ni Obren ne može ne ume i ne zna. Problem je kad čovek to ne uviđa ni posle više pokušaja.
Mini ne smeta da verujem da postoji neko ko od mene bolje zna ono što ja ne mogu, me umem i ne znam.
A šta reći o čoveku koji veruje da sve može, ume i zna bolje od drugih.
Ako je rešio da ovakvo nešto dokazuje, uz podrgrevanje sopstvene sujete od strane drugih, onda na kom mestu posle sujete stoji "dete".
Обрен има моју безрезевну подршку , апсолутну, у односу према сину јер је његова улога очинске фигуре за пример.
Nije dovoljno da neko oseća emociju i ima dobre namere prema sinu. Potrebna su dela. Potrebno je pokušati sve što zna da mu stoji na raspolaganju.
Šta reći za majku koja tvrdi da voli svoje dete, a ne presvuče ga, ne okupa, ne nahrani... Da li se može reći da voli to dete? Njena ljubav u tom slučaju je možda samo afektivna. (parafraziram Fromma).
Da li je Obren sve pokušao?
Ja ne razumem tvoj motiv da ga toliko uporno odvraćaš da potraži pomoć gde je najnormalnije da je potraži.
Zar je forum kompetentnije i sručnije mesto?
pod porodicom se podrazumeva i majka i dete, otac i dete, baba i deda i dete.....ako je dete pored osobe koja brine i koja ga voli, koja mu posvecuje kvalitetno vreme i obezbedjuje mu uslove za yivot ne vidi zasto dete ne bi bilo sretno....dete uci obrasce ponasanja od onoga sa kim zivi i od koga zavisi i ako je ta osoba nesrecna, nesredjena ne moze detetu ni da pruzi odgovarajucu negu....ma koliko se mnogi koprcaju i pokusavaju da opravdaju svoju nemoc brigom oko deteta i ostajanjem u losem braku ipak je neosporna cinjenica: bolje dobar razvod nego los brak....
