Таква је моја баба са очеве стране. Нико не ваља само њен син ваља. И сви су криви што је он такав какав јесте

Срели је током короне испред продавнице.
-Што не свратите?
- Можемо се чути ових дана, па да дођемо. (Више из пристојности и да одржим контакт. Сматрам да је јако важно да се рођаци познају, или да бар препознају по презимену, пореклу, слави... чији су

Не дај боже инцеста код деце због наше лењости да одржавамо контакте)
- А јесте ли вакцинисани?
- Нисмо.
- Онда немојте долазити.
Син и ја овако:


То моја бака, мамина мама, никада не би ни помислила.
И јако ми је тешко пало, што ”отац” мами није дошао на сахрану. Не због мене, ја сам заиста равнодушна, него због ње. Она би њему са обе сломљене ноге отишла. Знам колико је била везана, знам да су стално обнављали и одржавали контакт а он је баш испао пи.зда. Милим, то сам знала и пре, а сада је утаначио. И сигурна сам да није никоме ни рекао, ни тетки, ни баби. Ми имамо хладне односе, али би оне од срамоте, пристојности ради дошле. Он не сме да се суочи са мном. Кукавица био и остао.