Šta trenutno radiš 18

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Моја бака је као Софијина. У мају ће 93. Здрава скроз осим тог губљења. И често чујем да јој је доста. Тако прича.
А неки дан видим крај њеног кревета њене старе, антилоп, на штиклу чизме. Са оним кљакавим ногама их је испробавала :lol: Стави кармин :heart: И навалила да јој купим нови брус. :lol: А ни не носи их.
И шта би било да нема вас да бринете о њој?
Тешка је таква старост, и за њих, а и за околину.
Моја мама је последње две године ментални и физички затвореник.
Не може нигде од ње.
Одбијала је помоћ са стране и коначно је пристала. А сестра и ја не можемо од обавеза, осим викендом.
Што се мене тиче, таква старост ми не треба.
 
У сваком случају, зна да сам ту. Зна све моје фазе и да је могу разумети шта год да је.
Лично не волим то када неко заборави на све када нађе партнера, мислим да је то погубно, али свако зна за себе.

Ovo moja drugrica radi.
 
И шта би било да нема вас да бринете о њој?
Тешка је таква старост, и за њих, а и за околину.
Моја мама је последње две године ментални и физички затвореник.
Не може нигде од ње.
Одбијала је помоћ са стране и коначно је пристала. А сестра и ја не можемо од обавеза, осим викендом.
Што се мене тиче, таква старост ми не треба.
И ми смо сви око ње. Спавамо тамо на смену а тетка је и преко дана.
Не знам. Она има радости у себи. Сада, како има халуцинације и како се мало изгуби, отворилa се. Баш ми је психијатар рекао да је то често. Да људи који су били смерни, стидљиви, конзервативни... у тим тренуцима испоље ту вулгарни страну себе. И даље је фина, непознатима персира, захвали нам се на сваком оброку који јој сервирамо... али само о сексу прича :lol:
Сетила сам се оног филма "Лов у мутном" и оног деде што све штипа за задњицу. Можда је био у истом проблему :lol:
 
Е, а озбиљно сада, око процене изабора нама блиских људи... Како је то незгодно. Не знаш шта је теже, рећи некоме ко је заљубљен мишљење или ћутати и гристи се у себи. Ако осетиш да нешто не штима.
Другарица се развела. Муж јој је за све нас био ОК. Широк спектар тема за разговор, пристојан, не баш отворен али када се опусти и забаван... Онако у меру. И то је била баш велика љубав. Онда његов губитак посла и одсуство иницијативе да нађе нови, она ту облетала да му плаћа курсеве, шта год само да он живне... Ни деца никако да дођу а јако је желела. И кренула да копни. Развели се.
Иначе је увек била баш друштвен тип. Велико друштво. И вечито је она била организатор свега, све испланира, окупи...
Јако брзо након развода, 2-3 месеца верила се са новим. Ми сви у шоку. Од тада је скоро не виђам. Уопште није она стара, изворна :lol: она. Када сам га упознала отишла сам кући са неким бзвз утиском. Нападан, жељан да је у центру пажње, није хтео први пут да изађе са нама, као ко хоће да га упозна доћи ће до њих (?), неки прост смисао за хумор. А она је стално насмејана.
Уосталом само то се рачуна. Он је мерна јединица. Ако је осмех искрен. Да ли је!? :confused:
Мене те ствари савршено не занимају.
У суштини, ми појма немамо какве потребе тог типа имају нама блиски људи.
Нас пет се дружимо деценијама и све имамо различите приче.
Да ме питаш да ли су могле боље, мој одговор раније би био да је свака могла много боље. Сад више не мислим тако јер знам да су наши партнери, наш одраз у огледалу.
 
Мени је још као малој остала урезана она прича о дечаку и деди. Старе су водили у мрак и недођију и остављали их тамо да сами, далеко од куће скончају, можда их и звери поједу.
Тај дечак није дао. Он је свом деди жвакао залогаје и тако га хранио.
У мом систему вредности не постоји друга опција. Породица само.
 
И ми смо сви око ње. Спавамо тамо на смену а тетка је и преко дана.
Не знам. Она има радости у себи. Сада, како има халуцинације и како се мало изгуби, отворилa се. Баш ми је психијатар рекао да је то често. Да људи који су били смерни, стидљиви, конзервативни... у тим тренуцима испоље ту вулгарни страну себе. И даље је фина, непознатима персира, захвали нам се на сваком оброку који јој сервирамо... али само о сексу прича :lol:
Сетила сам се оног филма "Лов у мутном" и оног деде што све штипа за задњицу. Можда је био у истом проблему :lol:
Моја бака је имала једну епизоду халуцинација. У сред ноћи је терала неке људе из куће.
И то смо решили халоперидолом. Психијатар јој је преписао.
Исто је насмејана али је уједно и као мало дете.
Изгубила је осећај за ситост и глад и појела би све што се нађе испред ње. Тако да је мама приморана да скрива храну. Скоро је код сестре појела 300 гр. кикирикија. Повраћала је после цело вече.
А у дом је не бисмо дали, бар у овој фази, јер ипак разабира солидно још увек. Све нас зна, није агресивна, не лети напоље, не дира рингле...
 
Е, а озбиљно сада, око процене изабора нама блиских људи... Како је то незгодно. Не знаш шта је теже, рећи некоме ко је заљубљен мишљење или ћутати и гристи се у себи. Ако осетиш да нешто не штима.
Другарица се развела. Муж јој је за све нас био ОК. Широк спектар тема за разговор, пристојан, не баш отворен али када се опусти и забаван... Онако у меру. И то је била баш велика љубав. Онда његов губитак посла и одсуство иницијативе да нађе нови, она ту облетала да му плаћа курсеве, шта год само да он живне... Ни деца никако да дођу а јако је желела. И кренула да копни. Развели се.
Иначе је увек била баш друштвен тип. Велико друштво. И вечито је она била организатор свега, све испланира, окупи...
Јако брзо након развода, 2-3 месеца верила се са новим. Ми сви у шоку. Од тада је скоро не виђам. Уопште није она стара, изворна :lol: она. Када сам га упознала отишла сам кући са неким бзвз утиском. Нападан, жељан да је у центру пажње, није хтео први пут да изађе са нама, као ко хоће да га упозна доћи ће до њих (?), неки прост смисао за хумор. А она је стално насмејана.
Уосталом само то се рачуна. Он је мерна јединица. Ако је осмех искрен. Да ли је!? :confused:
Meni se drugarstvo raspalo zbog mijesanja. Nikad prezaljena drugarica.
Zena nestvarnog intelekta, ja moram reci da sam bila zaljubljena, ali zena koja voli da sabotira ljude oko sebe. Jednostavno ne razumije zasto je njena drugarica u vezi sa nekim, ne razumije cak ni zasto je ona sama sa covjekom koji po objektivnim mjerilima nije za nju. Povlaci iracionalne poteze u privatnom zivotu.
Godinama truje nasu zajednicku super drugaricu. I pitam je, zasto to radis, vidis da je povredjujes? -To je istina. To nije istina, to je tvoj utisak, ne vazi matematika u ljubavi. -Objektivno je bitno. On nije za nju.
I sve je meni to bilo podnosljivo dok nije mog sadasnjeg muza potkacila. Njemu ugasen sektor u firmi, mi veza na daljinu, on uci neke vjestine, trazi druge poslove...i ja kao Boka, predramim. Zelim da se trgne, da nadje posao, da bude odgovoran (izliv emocija koje nisu sazrele da budu verbalizovane) I tada sam sebi rekla, emocije drzi za sebe dok se ne smiris, ne drami, jer okolina ce osuditi a ti ces pojesti gono.
A njoj zasija oko, ostavi ga, nije on za tebe, on je ovakav onakav, tebi treba ovo ono...svasta. I to je jedini put u zivotu da nekoga otvoreno otjeram u k.
Tako da ja ne vjerujem mnogo zenama kada drame oko momaka. Uvijek je to nedoreceno, tesko je dati savjet osim onoga da si tu. Naravno, ne vazi ako nekoga znas u dusu ili vidis konkretne probleme koji podrazumijevaju povredjivanje, nepostovanje...
 
Мене те ствари савршено не занимају.
У суштини, ми појма немамо какве потребе тог типа имају нама блиски људи.
Нас пет се дружимо деценијама и све имамо различите приче.
Да ме питаш да ли су могле боље, мој одговор раније би био да је свака могла много боље. Сад више не мислим тако јер знам да су наши партнери, наш одраз у огледалу.
То си у праву.
И сама највише коментаришем на форуму ситуације. Јер овде комуникације и јесте таква.
Иначе се уздржим. Чак и када неко има шаблон који понавља а стално је незадовољан. Другарица годинама пати јер нема стабилног партнера. Као то јој фали. А онда је вечито са ожењенима и главни критеријум су јој трбушњаци на стомаку. И шта јој могу рећи осим да будем ту, саслушам, загрлим... Свако тражи што му фали. Нисам ни ја мудрост света па да солим другима.
Али волим да чујем мишљење, поготово критике. Преиспитамо се. И уме бити корисно.
 
moja baba je samo odlucila da joj je dosta
legla i umrla
sa 83
Tako je moj deda. Probudio se tokom noci, nije imao probleme prije toga y smislu da je bolovao i probudio baku, rekao joj da bi da malo razgovaraju jer osjeca da ce da umre. Ona ustala, sjeli, razgovarali o zivotu koji sy prozivjeli i on umro.
Sta se covjeku tu desi, odakle predosjecanje o smrti.
I zasto je neko srecan da umre u snu, dok drugi prozivi pakao.
 
Tako je moj deda. Probudio se tokom noci, nije imao probleme prije toga y smislu da je bolovao i probudio baku, rekao joj da bi da malo razgovaraju jer osjeca da ce da umre. Ona ustala, sjeli, razgovarali o zivotu koji sy prozivjeli i on umro.
Sta se covjeku tu desi, odakle predosjecanje o smrti.
I zasto je neko srecan da umre u snu, dok drugi prozivi pakao.
Valjda to ide po nekim zaslugama.
Sećam se jednog starog sveštenika koji je uvek na kraju službe govorio "i daj Bože da umremo dostojanstveno i bez bola"
Tako je i umro, u snu...
 
Valjda to ide po nekim zaslugama.
Sećam se jednog starog sveštenika koji je uvek na kraju službe govorio "i daj Bože da umremo dostojanstveno i bez bola"
Tako je i umro, u snu...
Ne vjerujem u to. Djeca zive i umiru u najstrasnijim mukama.
Sta je andjelcic mali kriv da bude 'dete leptir'.
I kada samouvjereno kazu da su ljudi zivotnim navikama zaradili rak, a onda cujes za dijete od bekoliko godine koje umre od raka jajnika.
 
Занимљиво је код смрти када човек спокојно гледа у даљину, још је ту а не види те. Шта то тамо има што ми не знамо, чему иде?
Мислим да та сцена има и у "Браћа Карамазови" или сам помешала...

То сам видела и код деде и код маме.
 
Е, а озбиљно сада, око процене изабора нама блиских људи... Како је то незгодно. Не знаш шта је теже, рећи некоме ко је заљубљен мишљење или ћутати и гристи се у себи. Ако осетиш да нешто не штима.
Другарица се развела. Муж јој је за све нас био ОК. Широк спектар тема за разговор, пристојан, не баш отворен али када се опусти и забаван... Онако у меру. И то је била баш велика љубав. Онда његов губитак посла и одсуство иницијативе да нађе нови, она ту облетала да му плаћа курсеве, шта год само да он живне... Ни деца никако да дођу а јако је желела. И кренула да копни. Развели се.
Иначе је увек била баш друштвен тип. Велико друштво. И вечито је она била организатор свега, све испланира, окупи...
Јако брзо након развода, 2-3 месеца верила се са новим. Ми сви у шоку. Од тада је скоро не виђам. Уопште није она стара, изворна :lol: она. Када сам га упознала отишла сам кући са неким бзвз утиском. Нападан, жељан да је у центру пажње, није хтео први пут да изађе са нама, као ко хоће да га упозна доћи ће до њих (?), неки прост смисао за хумор. А она је стално насмејана.
Уосталом само то се рачуна. Он је мерна јединица. Ако је осмех искрен. Да ли је!? :confused:
Tu je sad pitanje da li je njen osmeh stvaran
To sto je slabo vidjas sad je pokazatelj da nesto ne valja, barem ja tako mislim

Tako da meni licno te price veridba za tri meseca i njena promena ponasanja vise lici na to da se ona nalazi u situaciji tzv "love bombing"
 
Хм, не знам шта да ти кажем.
Ено моја баба напунила пре месец дана 93. И могу ти рећи, ужива у животу. Мало је зеза деменција али шта је брига, не поставимо ми њој исто питање 568 пута на дан, него она нама.
А и да јој га поставимо, то би за њу увек била нова тема. :lol:
Друге тегобе нема.
Izvini ali :rotf:
Crnohumorna situacija
 
Tu je sad pitanje da li je njen osmeh stvaran
To sto je slabo vidjas sad je pokazatelj da nesto ne valja, barem ja tako mislim

Tako da meni licno te price veridba za tri meseca i njena promena ponasanja vise lici na to da se ona nalazi u situaciji tzv "love bombing"
Нисам паметна.
Имамо скоро 40 година, више нико одавно није мали.
Важно ми је да зна да сам ту. А остало је на њој.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top