Шта тренутно радиш? 15

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
zendeli:
Ne znam da li je tacno ali je i pretpostavka jeziva.Pogledajte prilog 866424
Kliknite za proširenje...
da tacno je
pobegao je u argentinu, odakle je izrucen jer su srbi raspisali poternicu za njim za ratne zlocine
osudjen je i robijao je u zatovru u hrvatskoj, gde je imao pun komfor kao da nije zatvoren
njegova sestra je isto isporucena, ali i pustena jer nije bilo zivih svedoka koji su njena ubistva mogli da potvrde
oboje su umrli u dubokoj starosti
 
zendeli:
To da se vratio u Cro.
Kliknite za proširenje...
Живот у емиграцији
Након рата, Шакић заједно са супругом пацовским каналима бјежи у Аргентину, гдје је у регистар држављана уписан под бројем 4.009.804 као Љубомир Шакић Билановић. Године 1947. у Росарију је отворио малу фабрику текстила. Супруга Нада родила му је троје дјеце, којима је крсни кум био Анте Павелић.

У Аргентини постаје ватрени перониста, и када је Хуан Перон смијењен с власти 1956. године одлази у Шпанију, гдје је био најближи сарадник Вјекослава Лубурића. У Аргентину се враћа три године касније и с породицом настањује у Сан Хусту.

Послије ће се, због болешљиве супруге, преселити у љетовалиште Санта Тересита. Године 1985, приликом посјете Фрање Туђмана хрватским исељеницима у Аргентини, новинарка Алекса Црњаковић направила је интервју с Динком Шакићем. Он се тада први пут хрватској јавности похвалио својим дјелима, изјавивши како би све то, ако треба, урадио и опет. Истом приликом сусрео се и са Туђманом, с којим се (како тврди Шакићева супруга Нада - данас Есперанза) задржао у разговору готово 45 минута, уз заједничку фотографију.[тражи се извор]

Хрватски председник Туђман је 1995. дошао код Шакића у посету.[2]

Судски процес
Поруке злочинца
Динка Шакића терете да је лично, из разоноде и садизма, убио двадесет логораша. А он каже: Са својих седамдесет, кад имам дјецу и унуке, понављам: Опет бих учинио исто...НДХ је била темељ на којем је изграђена данашња Хрватска.
Милан Ниоколић, Српско наслеђе 1998.
Три године касније (1998) истраживачима центра Симон Визентал запао је за око Шакићев интервју аргентинском Каналу 13. Недуго потом Динка Шакића аргентинска полиција лишила је слободе. Редовним летом њемачке авио-компаније Луфтханса 18. јуна 1998. године Шакић је из Буенос Ајреса у пратњи радника Интерпола допутовао у Франкфурт. Потом је авионом Кроација ерлајнса пребачен у Загреб. Смјештен је у загребачком затвору Реметинец. Већ сутрадан у Истражном центру загребачког Жупанијског суда одржано је прво рочиште, на коме се Динко Шакић бранио ћутањем.

Челник Хрватске странке права Мирослав Рожић прије изручења Шакића је изјавио: „Хрватска би требало да затражи изручење Динка Шакића, али само да би се на њега применио закон о опросту (амнестији).“

Због одговорности за геноцид над Србима, Динко Шакић је осуђен на затворску казну од 20 година због ратног злочина против цивилног становништва. Казну је почео да служи у највећем хрватском затвору - у Лепоглави. Дана 1. марта 2001. године превезен је у Болницу за особе лишене слободе у Загребу. Међутим у дневним новинама појавиле су се шпекулације како је љекарски налаз само покриће јер није у питању болест. Наиме, у лепоглавском затвору Шакић је почео да пише књигу мемоара (с радним насловом С Поглавником у Алпама 1946.), па је од управе затвора затражио да му се додијеле рачунар и телевизор. У затвору нису били у могућности да му изађу у сусрет, те је стога наводно премјештен у Болницу за особе лишене слободе у Загребу.[3]

Смрт и сахрана
Умро је у затворској болници Реметинец у 86. години 21. јула 2008. године у Загребу.[4]

Сахрањен је на загребачком крематоријуму 25. јула 2008. Његовој сахрани су присуствовали хрватски десничарски политичари, укључујући и Анту Ковачевића. Директор центара Симон Визентал Ефраим Зуроф се жалио хрватском председнику Стјепану Месићу због Шакићеве сахране. Динко је сахрањен у пуној усташкој униформи из Другог светског рата. На тој сахрани, хрватски Доминикански свештеник Отац Вјекослав Ласић одржао говор у коме је он рекао да „суд који оптужио Динка Шакића оптужио Хрватску и Хрвате" и да „сваки Хрват треба да буде поносан на име Шакића“. Он је такође тврдио да је Независна Држава Хрватска (НДХ) формирала темељ за успостављање модерне државе Хрватске.
 
86bogomoljka:
И ови, које ја знам, када причају телефоном причају словачки. И то ми је ОК.
Али не осетим никакву разлику, коју Мађари и вештачки праве. Или сам само такве људе сретала.
Село из ког је бака је мешано. Са Словацима исто све као са нашима. Носили једни другима крофне, куване кукукурузе, прве комшије ми увек сушиле кобасице и слале...
Са Мађарима не знам да је ико попио кафу. Они су се сами одвајали.
Мислим, то је моје искуство.
Ја знам само оно- Чо робиш? :lol:
Kliknite za proširenje...
Нама су блиске комшије биле Мађари, баш сам писала неки дан. Сви су говорили српски одлично,, сем бабе и деде. Баба Ирма је увек причала више мађарски уз покушај исквареног српског.
Унуке су ишле у нашу школу. Једна се удала за Иранца, друга за Себина.
Али знам да су били редак примерак и да је већина имала искуство које описујете.
Покојни отац моје колегинице је преживео мађарски покољ и пред смрт је само о томе причао. Та количина страхоте и ужаса која је из њега излазила не може се речима описати.
 
limunada:
Moja drugarica je nekad radila nekakve ankete po Vojvodini,i pricala je da u nekim mjestima Madjari nisu htjeli da govore srpski,iako su znali,pravili su se ludi.
Kliknite za proširenje...
Lako je kad nece, postoje mesta u Vojvodini gde ne znaju Srpski. Ozbiljno.
Ceo zivot proveli u Srbiji i ne znaju jezik.
Porazavajuce.
Lúnasa:
Meni je logično da će telefonom pričati na mađarskom.
Normalno mi je da među sobom pričaju na mađarskom.
Nije normalno da ti pričaš sa jednim na srpskom, a onda dođe drugi, prekine vaš razgovor i uleti na mađarskom. Ali to nije do toga što je Mađar, već što je nekulturno govedo.
Kliknite za proširenje...
Madjari su izuzetno vredni i radni i korektni ljudi. Imam jako lepo misljenje i saradnju sa njima.
Ono sto smatram nekulturnim je kada dodju na sastanak, sa mnom pricaju srpski, izmedju sebe madjarski. To mi smeta.
 
zendeli:
Uvijek se pazilo da se necija tanana osjecanja ne povrijede. Mislim da je tu uzrok za 90-te.
Kliknite za proširenje...
nije
uzrok 90 tih je u onoj casnoj sto upravlja logorom za djecu
i svim slicnim mantijasima, sve tri fele
a bilo ih je koliko oces i 5 decenija su proveli rovareci i trujuci
sto u zemlji, sto van zemlje
i u tome sto partizani u odnosu na kvislinske gubitnike i jesu bili zlato
jer ih nisu sve pobili
 
Lúnasa:
Moji su baba i deda starosedeoci, u školama su se tada ravnopravno, između dva rata, učili srpski, nemački i mađarski, oni su naučili na međusobno uvažavanje. Deda mi je bio oženjen Nemicom koju su proterali pre nego što je on stigao da sw vrati iz logora. Nikad se posle nisu videli, a iste te naše Švabe su spasile celo selo kada su hortijevci naišli, alarmilari su nemačku komandu koja je ove kerove zategnula na lancu.
Mojoj babi su brata ubili Mađari ali se više plašila Rusa kada su došli kao oslobodioci. Jedva se spasila bežeći na salaš. O tome je posle često pričala, o njihovoj surovosti, kako su silovali redom.
U Loku, tokom racije, komšije Mađari su sklanjali srpsku decu po podrumima, šupama i štalama, srećom Lok je prošao bolje od Šajkaša.
Rat nikom nije brat, osim profiterima, što se više priča o tome, nadam se da je sve manja šansa da se nešto slično ponovi.
Kliknite za proširenje...
i sta onda moze donijeti
neprestano prepricavanje svih mogucih zlocina
osim njegovanja medjusobne mrznje
 
електрика:
Код вас у тадашњем Балијаланду. Хвала богу па постоји РС.
Kliknite za proširenje...
Da, hvala Bogu.Ljudi olako shvataju znacaj drzave.Vjeruj,da ne znam kako bih sad mogla da zivim negdje u Federaciji BiH i da svakodnevno slusam price koje se pricaju.
Dovoljno je biti na nekom njihovom forumu pa da vidis gdje si i s kim si.
Nema tu pravog suzivota jos zadugo.
 
Poslednja izmena:
Tonci Provala:
nije
uzrok 90 tih je u onoj casnoj sto upravlja logorom za djecu
i svim slicnim mantijasima, sve tri fele
a bilo ih je koliko oces i 5 decenija su proveli rovareci i trujuci
sto u zemlji, sto van zemlje
i u tome sto partizani u odnosu na kvislinske gubitnike i jesu bili zlato
jer ih nisu sve pobili
Kliknite za proširenje...
Nije sve rascisceno i rijeseno '45, godinama poslije se zataskavalo. Za mantijase si u pravu.
 
Tonci Provala:
nije
uzrok 90 tih je u onoj casnoj sto upravlja logorom za djecu
i svim slicnim mantijasima, sve tri fele
a bilo ih je koliko oces i 5 decenija su proveli rovareci i trujuci
sto u zemlji, sto van zemlje
i u tome sto partizani u odnosu na kvislinske gubitnike i jesu bili zlato
jer ih nisu sve pobili
Kliknite za proširenje...

Узрок деведесетих је недостатак памети из '45-те. Замисли да останеш да живиш у браку са властитим кољачем.
Тада је био задњи моменат да их се српски народ за вјеке вјеков ратосиља али не - партизанчићи су мислили друкчије па опет Србе у лудачку кошуљу а осталима награде у виду држава.
 
vi kapirate da se to pogrijava na svim stranama tendenciozno
jer kad imas vanjskog neprijatelja nije ti fokus na pravom neprijatelju - onom sto ti drzi ruku u dzepu
i od pristojne drzave te sveo na sranjce koje mozes biciklom obici sve pljuckajuci preko granice na komsije...
i to se radi sistematski
od vrtica do tv dnevnika
jer, za ime svih lokalnih bogova, sta li bi sa zapadom bilo da je u tamo nekoj jugoslaviji socijalisticki eksperiment uspio

i gledam ljude kako placu za balasevicem
i treba da placemo, al da znamo za cim placemo - za sobom i jednim zivotom koga vise nema
 
електрика:
Узрок деведесетих је недостатак памети из '45-те. Замисли да останеш да живиш у браку са властитим кољачем.
Тада је био задњи моменат да их се српски народ за вјеке цјеков ратосиља али не - партизанчићи су мислили друкчије па опет Србе у лудачку кошуљу а осталима награде у виду држава.
Kliknite za proširenje...
ne nije
to ne mozes, niti trebas u mijesanim sredinama
al treba da odstranis lopove, ubice i koljace
pa makar bili u mantijama
i to nema veze samo sa srpskim narodom
jer nije to jedini narod koji ovdje zivi

ono sto se desilo partizanima je 48sma i peti kongres
tu su ispali budale
 
електрика:
Живот у емиграцији
Након рата, Шакић заједно са супругом пацовским каналима бјежи у Аргентину, гдје је у регистар држављана уписан под бројем 4.009.804 као Љубомир Шакић Билановић. Године 1947. у Росарију је отворио малу фабрику текстила. Супруга Нада родила му је троје дјеце, којима је крсни кум био Анте Павелић.

У Аргентини постаје ватрени перониста, и када је Хуан Перон смијењен с власти 1956. године одлази у Шпанију, гдје је био најближи сарадник Вјекослава Лубурића. У Аргентину се враћа три године касније и с породицом настањује у Сан Хусту.

Послије ће се, због болешљиве супруге, преселити у љетовалиште Санта Тересита. Године 1985, приликом посјете Фрање Туђмана хрватским исељеницима у Аргентини, новинарка Алекса Црњаковић направила је интервју с Динком Шакићем. Он се тада први пут хрватској јавности похвалио својим дјелима, изјавивши како би све то, ако треба, урадио и опет. Истом приликом сусрео се и са Туђманом, с којим се (како тврди Шакићева супруга Нада - данас Есперанза) задржао у разговору готово 45 минута, уз заједничку фотографију.[тражи се извор]

Хрватски председник Туђман је 1995. дошао код Шакића у посету.[2]

Судски процес
Поруке злочинца
Динка Шакића терете да је лично, из разоноде и садизма, убио двадесет логораша. А он каже: Са својих седамдесет, кад имам дјецу и унуке, понављам: Опет бих учинио исто...НДХ је била темељ на којем је изграђена данашња Хрватска.
Милан Ниоколић, Српско наслеђе 1998.
Три године касније (1998) истраживачима центра Симон Визентал запао је за око Шакићев интервју аргентинском Каналу 13. Недуго потом Динка Шакића аргентинска полиција лишила је слободе. Редовним летом њемачке авио-компаније Луфтханса 18. јуна 1998. године Шакић је из Буенос Ајреса у пратњи радника Интерпола допутовао у Франкфурт. Потом је авионом Кроација ерлајнса пребачен у Загреб. Смјештен је у загребачком затвору Реметинец. Већ сутрадан у Истражном центру загребачког Жупанијског суда одржано је прво рочиште, на коме се Динко Шакић бранио ћутањем.

Челник Хрватске странке права Мирослав Рожић прије изручења Шакића је изјавио: „Хрватска би требало да затражи изручење Динка Шакића, али само да би се на њега применио закон о опросту (амнестији).“

Због одговорности за геноцид над Србима, Динко Шакић је осуђен на затворску казну од 20 година због ратног злочина против цивилног становништва. Казну је почео да служи у највећем хрватском затвору - у Лепоглави. Дана 1. марта 2001. године превезен је у Болницу за особе лишене слободе у Загребу. Међутим у дневним новинама појавиле су се шпекулације како је љекарски налаз само покриће јер није у питању болест. Наиме, у лепоглавском затвору Шакић је почео да пише књигу мемоара (с радним насловом С Поглавником у Алпама 1946.), па је од управе затвора затражио да му се додијеле рачунар и телевизор. У затвору нису били у могућности да му изађу у сусрет, те је стога наводно премјештен у Болницу за особе лишене слободе у Загребу.[3]

Смрт и сахрана
Умро је у затворској болници Реметинец у 86. години 21. јула 2008. године у Загребу.[4]

Сахрањен је на загребачком крематоријуму 25. јула 2008. Његовој сахрани су присуствовали хрватски десничарски политичари, укључујући и Анту Ковачевића. Директор центара Симон Визентал Ефраим Зуроф се жалио хрватском председнику Стјепану Месићу због Шакићеве сахране. Динко је сахрањен у пуној усташкој униформи из Другог светског рата. На тој сахрани, хрватски Доминикански свештеник Отац Вјекослав Ласић одржао говор у коме је он рекао да „суд који оптужио Динка Шакића оптужио Хрватску и Хрвате" и да „сваки Хрват треба да буде поносан на име Шакића“. Он је такође тврдио да је Независна Држава Хрватска (НДХ) формирала темељ за успостављање модерне државе Хрватске.
Kliknite za proširenje...
Strašno,šta reći.I Andrija Artuković je umro u dubokoj starosti,mirno.
Pitala sam se da li su oni imali djecu.A čitam,imali su.
 
Tonci Provala:
ne nije
to ne mozes, niti trebas u mijesanim sredinama
al treba da odstranis lopove, ubice i koljace
pa makar bili u mantijama
i to nema veze samo sa srpskim narodom
jer nije to jedini narod koji ovdje zivi

ono sto se desilo partizanima je 48sma i peti kongres
tu su ispali budale
Kliknite za proširenje...

Ако ти се иста ствар деси једном - ти си жртва.
Двапут - будала.
Трипут - ?????
 
Kvinsi:
A šta donese ćutanje o tome?
Kliknite za proširenje...

koje cutanje?
govorilo se o tome
onaj bogdanovicev spomenik jos stoji
jeste nekima krivo sto stoji, al eno ga
samo, govoriti se moze i bez podstrekivanja na medjusobnu mrznju
govoriti se moze i bez patetike, prenemaganja
bilo je, desilo se...sta mozemo uciniti da se opet ne desi...

evo su hrvate tek zemljotresi dozvali pameti
prvi put nakon 90tih tamo mozes vidjeti narod koji je dosao da pomogne narodu...a podgrijavano je kojesta u medijima, laje se bez pardona
samo sto je ljudima dosta svega
i vide da osim laveza za tu njih nista nema
kako za njih u zagrebu, tako i za srbe i sve ostale na baniji
 
Tonci Provala:
nije
uzrok 90 tih je u onoj casnoj sto upravlja logorom za djecu
i svim slicnim mantijasima, sve tri fele
a bilo ih je koliko oces i 5 decenija su proveli rovareci i trujuci
sto u zemlji, sto van zemlje
i u tome sto partizani u odnosu na kvislinske gubitnike i jesu bili zlato
jer ih nisu sve pobili
Kliknite za proširenje...
Pa nije bas sve tri fele isto...ustase dominiraju,htjela ti to priznati ili ne.
Logore i logore za djecu nije niko drugi imao osim njih.
Ne kazem da medju drugim narodima nije bilo zlocinaca,ali ovakvih razmjera ne.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top