Šta trenutno čitate - utisci i preporuke

[Елени]

Eleni :]
Ta, meni se nekako povezani, zar tebi nisu? I on se vise puta vraca na situacije iz Tunela u O Junacima i grobovima. Negde u podsvesti mi odzvanja da mi je neko rekao da jesu, i tokom citanja sam stekla takav utisak. No, moguce da nije.

Могу се повући неке паралеле, слажем се, али се прича не наставља.
А ако прочиташ и његов трећи роман, видећеш да се тек о трилогији не може говорити.

 

[quentin]

Могу се повући неке паралеле, слажем се, али се прича не наставља.
А ако прочиташ и његов трећи роман, видећеш да се тек о трилогији не може говорити.

Suštinsko pitanje je da li je neophodno knjige čitati po redu po kome su pisane ili nije.

 

[gost 375707]

Могу се повући неке паралеле, слажем се, али се прича не наставља.
А ако прочиташ и његов трећи роман, видећеш да се тек о трилогији не може говорити.

Eleni, kad procitam i treci deo, napisacu konacni utisak.

 

[krasuljak]

Završila sam konačno Jevanđelje po Isusu Hristu, potpuno drugačije od ostalih Saramagovih dela. Dugo sam izbegavala čitanje, ne znam zašto. Valjda sam pogrešno razumela Noru da je teško za čitanje, a opet, ispade mi lakši od svih njegovih romana. Valjda zato što mi je materija poznata. Stil je njegov prepoznatljiv, sa dugačkim rečenicama i čudnom interpunkcijom, ali vrlo razumljiv. Retrospektiva Isusovog života na uprošćen način. Pokazuje ga baš plemenito, vrlo emotivno, i nije mi jasno zašto je bio zabranjivan kada je napisan. Baš sam zadovoljna što sam ga pročitala i srdačno ga preporučujem.

Rakel, sutra počinjem Glad. Ti slobodno čitaj prvo Tunel, prestići ćeš me, znam, jer mi vrućina strašno smeta, terasa mi se usijala, ne znam gde ću iz ove kože...

 

[Елени]

Suštinsko pitanje je da li je neophodno knjige čitati po redu po kome su pisane ili nije.

Објавио је само три романа, сва три су и те како вредна читања (по мени). Мени је логично да би их требало читати редоследом којим су објављивани (то је више моја навика него стварна потреба), али не, није битан редослед. Онима који се не би много бавили Сабатом ја бих препоручила О јунацима и гробовима, па нека сами просуде вреди ли му се враћати.

 

[gost 375707]

Eleni, jesi li procitala od njega "Pojedinac i Univerzum" i "Pre kraja'?

 

[Елени]

Eleni, jesi li procitala od njega "Pojedinac i Univerzum" i "Pre kraja'?

Појединац и универзум јесам, Пре краја нисам, нисам успела да је пронађем.

 

[gost 375707]

Појединац и универзум јесам, Пре краја нисам, нисам успела да је пронађем.

Pre kraja: http://www.knjizare-vulkan.rs/prije-kraja/6488 Ja nisam nijednu, jos uvek.

 

[Елени]

Pre kraja: http://www.knjizare-vulkan.rs/prije-kraja/6488 Ja nisam nijednu, jos uvek.

Знам за ово, али нећу више читати ВБЗ издања. Читала сам својевремено Маркеса и било ми је довољно.

 

[quentin]

Verovatno nije, ja Prusta citam tako kako mi nadodje.
Danas sam dobila ovaj Abadon, stvarno ima skoro 500 stranica, prekjuce trecu knjigu Tomasa Volfa ( Vulfa), hiljadu strana.
Juce Glad, a za Hamsunove romane i opus takodje podeblja knjiga..
Tako da ce Sabato doci na red nekada, a kada , to sada ne znam.

Kolika je Glad? Meni se čini da sam je bio pročitao za dan-dva kad sam je čitao (prije 20+ godina). Još je bila u istoj knjizi i Viktorija, ona ljubavna priča. Ima Hamsun obimnih knjiga (Pan)
Ja Prusta ipak čitam po redu. Kad vidim one brojeve na knjigama, proradi mi opsesivno-kompulsivni poremećaj, pa moram tačno kako je propisano.

 

[Bettencourt]

Završila sam konačno Jevanđelje po Isusu Hristu, potpuno drugačije od ostalih Saramagovih dela. Dugo sam izbegavala čitanje, ne znam zašto. Valjda sam pogrešno razumela Noru da je teško za čitanje, a opet, ispade mi lakši od svih njegovih romana. Valjda zato što mi je materija poznata. Stil je njegov prepoznatljiv, sa dugačkim rečenicama i čudnom interpunkcijom, ali vrlo razumljiv. Retrospektiva Isusovog života na uprošćen način. Pokazuje ga baš plemenito, vrlo emotivno, i nije mi jasno zašto je bio zabranjivan kada je napisan. Baš sam zadovoljna što sam ga pročitala i srdačno ga preporučujem.

Rakel, sutra počinjem Glad. Ti slobodno čitaj prvo Tunel, prestići ćeš me, znam, jer mi vrućina strašno smeta, terasa mi se usijala, ne znam gde ću iz ove kože...

Прочитао сам "Јеванђеље..." прије неких годину дана, ево неког кратког осврта који сам написао на другом форуму:

Нисам сигуран да ли је овај роман најбољи начин да се неко упозна са Сарамагом, као што је код мене био случај. Контам у наредном периоду дохватити још понеко дјело, па ћу бити начисто. Оно што ми је било познато јесте да је "Јеванђеље..." изазвало многе контроверзе по објављивању и писцу задало муке и патње, због чега се и одселио из Португала. Ја то нисам претјерано осјетио, вјероватно због донекле сличног погледа на хришћанство као и аутор (Сарамаго је био ангажовани атеиста). Елем, прве двије трећине романа, које се баве рођењем и одрастањем Исуса су заиста веома добре - Сарамагов на моменте нехајан, а на моменте поетичан стил (али не претјерано и оптерећујуће, на срећу) свакако не одмаже прегнућу да се ухвати у коштац са једном тешком и незгодном темом. За мене је проблем настао на "почетку краја", односно треће трећине књиге, односно необичног сусрета у чамцу на пучини (да не откривам детаље, ко је прочитао ово ће му бити довољно да зна о ком се моменту ради). Ту се дешава прилично напоран дијалог, напоран физички колико и ментално због набрајања одређених историјских личности и факата, и иако је вјероватно требало да буде један од главних момената романа, мени је један од најслабијих. Било би неопрезно рећи да Сарамаго себи дозвољава да буде баналан; али сам стекао јак утисак да повремено хода по самој линији разграничења са истом, не остајући имун на навођење неких општих мјеста карактеристичних за тематику којом се бави. Но, даљи ток романа, све до упечатљивог краја срећом одбацује тај манир, остављајући нам простора за размишљање онкрај површних и уобичајених чарки и расправа на релацији хришћанство-атеизам. Мени најинтересантнији лик је онај који, чини ми се, најмање говори а најпажљивије слуша у цијелој књизи - лик Пастира. Исус вјероватно (помало и неправедно, можда) није ни могао бити интересантнији, због "повијесног" самара који носи.

На крају, овај роман веома јасно даје одговор на питање, шта би Ђорђе Гагић био да је рођен неких 2000 година раније - свеједно леват

(""...и сада је могао боље да сагледа џиново лице, и да закључи да, истини за вољу, то и није баш прави див већ човек можда само за длан виши од највиших људи из Назарета. Оптичке варке, без којих нема приказања ни чуда, нису скорашње творевине, и јасно је да Голијат није постао кошаркаш само зато што се прерано родио.")

Прије пар дана заврших Вонегатову "Колијевку за мацу". Ово је тип сатире која ми прија, наоко блесава и лагана, али испод коже прилично гадна и горка (истина, она Хелерова ми се више свиђа, јер он воли да ствари тјера далеко преко границе апсурда, и нешто је духовитији, а добар хумор је увијек срцу драг). Вонегат је велики циник, без превише вјере у човјека и његову будућност, и то ми је овдје још наглашеније него у "Кланици 5".

Сада сам одлучио да приведем крају пар књига започетих у протеклим мјесецима, које сам из ових или оних разлога напустио. Први на реду је роман "Ишмаел" Данијела Квина, књига коју сам одабрао буквално извлачењем шибице, без икаквог претходног знања о њој. У поднаслову је стајало "књига о духовном путовању", а почиње тако што главни лик, тражећи духовног учитеља среће (натпросјечно) интелигентног горилу, који га води путем спознаје погрешности западне културе, односно уопште културе цивилизованог човјека. Тек сам прешао половину, те иако ме благо нервирала у тој првој половини, сад почиње да добија обрисе нечег у чему бих могао и уживати. Иначе, није никаква научна фантастика, горила је овдје употријебљен, претпостављам, више као симбол, али то за саму причу није пресудно.

 

[quentin]

Прије пар дана заврших Вонегатову "Колијевку за мацу". Ово је тип сатире која ми прија, наоко блесава и лагана, али испод коже прилично гадна и горка (истина, она Хелерова ми се више свиђа, јер он воли да ствари тјера далеко преко границе апсурда, и нешто је духовитији, а добар хумор је увијек срцу драг). Вонегат је велики циник, без превише вјере у човјека и његову будућност, и то ми је овдје још наглашеније него у "Кланици 5".

Da, dugo nisam čitao Vonegata. Baš sam se sad poželio kad si ovo napisao.

Usput, ala ovdje radi metla!
Nije da se bunim, samo kažem...

 

[krasuljak]

Bettencourt, lepo si opisao Jevanđelje, ja ne umem tako poetično, pa i ne pokušavam. Meni je ipak Isus najdraži lik (vidim, nije Đavo slučajno to što jeste ). Sve vreme sam čekala to nešto spektakularno što je razbesnelo one koji su Saramaga "oterali" iz domovine, ali ne shvatih do kraja šta je to tačno. Sviđa mi se kako je pisac video Isusa, pogotovu njegov odnos sa Marijom iz Magdale.
Tačno je da ovo nije tipičan Saramagov stil, mada ima elemenata. Ja sam se sa njim prvi put srela sa Slepilom, i dobio me je na prvu loptu za sva vremena. Obožavam sve što je napisao. Od svega što sam pročitala (Slepilo, Smrt i njeni hirovi, Sva imena, Putovanje jednog slona i Jevanđelje po Isusu Hristu), najmanje mi se dojmilo Putovanje jednog slona, nekako mi je detinjasto... Uskoro ću početi da čitam Godinu smrti Rikarda Reiša.

 

[gost 375707]

I ja volim Kurta. Narocito mi se dopala "Klanica 5". Roman, zapravo, i opisuje njegovo iskustva sa bas tog ratista. Konstantno vracanje u proslost, iluzija da je prevazisao traume, nervni slomovi kad shvati da nije. Borba sa samim sobom. Mnoge zamaraju pisci koji koriste flesbekove, ali ja ih volim, bas zato sto pomocu njih uvidjamo pozadinu.
Odlican je osecaj kad se setis knjige u kojoj si uzivao citajuci je. : ] Ono sto me je oduvek nerviralo na faxu, je kolicina knjiga i biografija koju smo morali da procitamo, neretko bez zalazenje u dubinu, samo bubanje napamet. Sada bih mogla da se vratim nekim delima, za koja tad nisam imala vremena.

 

[cole1]

Bettencourt, lepo si opisao Jevanđelje, ja ne umem tako poetično, pa i ne pokušavam. Meni je ipak Isus najdraži lik (vidim, nije Đavo slučajno to što jeste ). Sve vreme sam čekala to nešto spektakularno što je razbesnelo one koji su Saramaga "oterali" iz domovine, ali ne shvatih do kraja šta je to tačno. Sviđa mi se kako je pisac video Isusa, pogotovu njegov odnos sa Marijom iz Magdale.
Tačno je da ovo nije tipičan Saramagov stil, mada ima elemenata. Ja sam se sa njim prvi put srela sa Slepilom, i dobio me je na prvu loptu za sva vremena. Obožavam sve što je napisao. Od svega što sam pročitala (Slepilo, Smrt i njeni hirovi, Sva imena, Putovanje jednog slona i Jevanđelje po Isusu Hristu), najmanje mi se dojmilo Putovanje jednog slona, nekako mi je detinjasto... Uskoro ću početi da čitam Godinu smrti Rikarda Reiša.

možda ih je razbesnelo to što bog nije pozitivan lik završetak romana takođe

- - - - - - - - - -

edit: oept sam uzeo miljkovića obožavma ga

 

[AnchiVp]

Procitah za dan Zimu naseg nezadovoljstva od Dz. Stejnbeka. Bas mi se svidela.

 

[quentin]

Procitah za dan Zimu naseg nezadovoljstva od Dz. Stejnbeka. Bas mi se svidela.

Meni je to bio nekako najslabiji Stejnbekov roman.
Još mi je neprirodno bilo što je priču smjestio u Novu Englesku. On je pisac južnijih krajeva.

 

[Rayela]

Meni je to bio nekako najslabiji Stejnbekov roman.
Još mi je neprirodno bilo što je priču smjestio u Novu Englesku. On je pisac južnijih krajeva.

Zavisi kako covek gleda na Jug , anarocito u slucaju Stajnbeka, na Zapad
Jesi u pravu da je Kalifornija njegov svet koji najbolje razume, ali je i ta njegova Kalifornija deo Zapada koji nije Jug nego je mnogo ladno,
u Montereju su na obali foke.
Ali si u pravu da je cudno i neobicno i cudno da radnju romana ( nisam ga citala , a i necu) smesta u
deo Amerike u kome mozda nikada nije ni bio, ili ga barem ne poznaje.

 

[AnchiVp]

Meni je to bio nekako najslabiji Stejnbekov roman.
Još mi je neprirodno bilo što je priču smjestio u Novu Englesku. On je pisac južnijih krajeva.

Istina da je drugacije od onoga na sta nas je Stajnbek navikao, pa mi se mozda zato i svideo.

- - - - - - - - - -

Moze pomoc?
Nisam nista citala od Foknera, a planiram. Ne znam sa kojom knjigom da pocnem tj. koju prvu da uzmem da citam?

 

[gost 375707]

Istina da je drugacije od onoga na sta nas je Stajnbek navikao, pa mi se mozda zato i svideo.

- - - - - - - - - -

Moze pomoc?
Nisam nista citala od Foknera, a planiram. Ne znam sa kojom knjigom da pocnem tj. koju prvu da uzmem da citam?

Moja preporuka: Buka i Bes.

 

[quentin]

Moze pomoc?
Nisam nista citala od Foknera, a planiram. Ne znam sa kojom knjigom da pocnem tj. koju prvu da uzmem da citam?

Mislim da nije naročito bitno kojim redoslijedom ga čitaš.
Pročitaj Buku i bijes, da vidiš koliko ti se Fokner uopšte dopada u svom standardnom složenom izdanju.
Ja ga veoma volim, ali dosta je naporan, ne mogu da ga čitam više od jedne knjige godišnje, recimo.
Ova knjiga koja se na forumu nedavno pominjala Divlje palme, lakše se čita, a odlična je knjiga. Samo gledaj da nađeš izdanje u kome se poglavlja Divljih palmi i Starca smjenjuju naizmjenično, mislim da je tako mnogo ljepše za čitati.

 

[krasuljak]

Ne bih ja preporučivala da počne s Bukom i besom, može da joj se ogadi... Bolje Divlje palme...

 

[Rayela]

Ne bih ja preporučivala da počne s Bukom i besom, može da joj se ogadi... Bolje Divlje palme...

Ma ako nesto ( nekoga) zelis stvarno da citas nema tu ogadjivanja i specijalnog odusevljavanja.
Meni je recimo zao sto od Hamsuna nisam prvo citala Glad, ali nema veze. Nekako ti prva knjiga od autora uvek ostane u secanju kao i najbolja.
Tako je kod mene i Buka i bes/ Fokner), a tako su i Misterije ( Hamsun)
Divlje palme nisam jos pocela da citam.

 

[the prodigy]

Da li neko ima da preporuci neku knjigu od Bernharda Šlinka?

 

[krasuljak]

Da li neko ima da preporuci neku knjigu od Bernharda Šlinka?

Čitač je moj favorit. Nisu loše ni priče Bekstva od ljubavi. Imam Gordijev čvor i Povratak kući, ali to još nisam pročitala.