Šta trenutno čitate - utisci i preporuke

[*BILJA*]

Je l' ovde bilo brisanja, ili si Biljo sama brisala, ili sam ja poludela?

Nisi poludela (daleko bilo) nego sam JA obrisala, jer se Rayela iz nekog razloga (bar sam takav utisak stekla, posto je bila tu a cutala) naljutila. Ne zelim da se ona ljuti na mene, cenim je i postujem, sto imamo razlicita misljenja o nekim piscima, to je normalno.
Dakle, JA sam obrisala post i izvinila se Rayeli..

 

[krasuljak]

OK, sad mi je lakše...

 

[*BILJA*]

OK, sad mi je lakše...

Eto

 

[Direkt]

Čini mi se kao da su ovi verbalni agoni i nesuglasice podigli pdf na noge u zadnje vreme

 

[Mensch-Maschine]

Čini mi se kao da su ovi verbalni agoni i nesuglasice podigli pdf na noge u zadnje vreme

E još samo da se neko i smuva ovde.

 

[wild_child]

Trenutno cituckam Olgu Tokarcuk, Dnevna kuca,nocna kuca.
Pre toga je na ' tapetu' bio Jakob Fon Gunten, Roberta Valzera i nesto laganije, Luov Mulej te Cudo u Poskokovoj Dragi , Ante Tomica.
I eto sto sam sad to rekla ne znam jer me mnogo mrzi da pisem recenzije....vec neko vreme. I goodreads skroz zapostavih. Citam i cutim

 

[Rayela]

Trenutno cituckam Olgu Tokarcuk, Dnevna kuca,nocna kuca.
Pre toga je na ' tapetu' bio Jakob Fon Gunten, Roberta Valzera i nesto laganije, Luov Mulej te Cudo u Poskokovoj Dragi , Ante Tomica.
I eto sto sam sad to rekla ne znam jer me mnogo mrzi da pisem recenzije....vec neko vreme. I goodreads skroz zapostavih. Citam i cutim

Cutanje je zlato, nego da se ti javnes tu i tamo. Ja sam se stvarno vec zabrinula

 

[Rayela]

Nisi poludela (daleko bilo) nego sam JA obrisala, jer se Rayela iz nekog razloga (bar sam takav utisak stekla, posto je bila tu a cutala) naljutila. Ne zelim da se ona ljuti na mene, cenim je i postujem, sto imamo razlicita misljenja o nekim piscima, to je normalno.
Dakle, JA sam obrisala post i izvinila se Rayeli..

Ma sto bre da mi se izvinjavas, otisla sam sinoc jer sam imala druga posla.
Taman posla da se ljutim.
Basaru sam ovde citirala ( mogla sam i Quentina) jer je on savrseno opisao bas ovu knjigu kojima svima preporucujem za citanje.
I da, mislim da Quentin nije citao ovo Brisanje.
Inace, on sam, Basara ga mnogo kopira, napisala sam mu onomad i jedan mail, ali mi se nije javio.
Inace svetu se ne moze ugoditi, neki citaju ovoga, neki onoga, Kica bas i nije toliko mlada, ja sam u njenim godinama vec ihihihi zavrsila i faks,
citala sam mnoge knjige koje bas i nisam razumela, zato ih sada citam ponovo.

 

[Transcendental]

Hahaha, Bilja isparanoisala

 

[bracaco]

King, ''Crna kula'' na bugarskom. Ubi čovek u pojam, ali posle oko 2500 strana ne odustajem od zadnjih 700 i poslednje knjige u nizu

 

[goxy]

Na bugarskom?

 

[quentin]

Basaru sam ovde citirala ( mogla sam i Quentina) jer je on savrseno opisao bas ovu knjigu kojima svima preporucujem za citanje.
I da, mislim da Quentin nije citao ovo Brisanje.
Inace, on sam, Basara ga mnogo kopira, napisala sam mu onomad i jedan mail, ali mi se nije javio.
Inace svetu se ne moze ugoditi, neki citaju ovoga, neki onoga,

Nisam čitao Brisanje, a ni Vitgenštajnovog nećaka.
U Gubitniku i Starim majstorima Bernhard me impresionirao usklađenošću forme i sadržaja, dubokim pesimizmom u kom nema namćorluka i ironije i tom mizantropijom koja to zapravo nije, koju i Basara spominje.

 

[bracaco]

Na bugarskom?

Ma da, čitanje mi je jedan od dražih načina da usavršavam jezik, inače pitanje da li bi uopšte i čitao Kulu od Kinga

 

[goxy]

Mene smorila...Džaba sam kupovao...

 

[bracaco]

Mene smorila...Džaba sam kupovao...

Ma pobrkao je lončiće načisto, ali nadam se da će se u zadnjoj knjizi bar malo izvaditi, pošto sad završavam "Suzaninu pesmu".

 

[Rayela]

Nisam čitao [I]Brisanje[/I], a ni Vitgenštajnovog nećaka.
U Gubitniku i Starim majstorima Bernhard me impresionirao usklađenošću forme i sadržaja, dubokim pesimizmom u kom nema namćorluka i ironije i tom mizantropijom koja to zapravo nije, koju i Basara spominje.

Ja kao po obicaju ( a nije to dobro sto radim) citam onako iz cuga 5-6 dela jednog knjizevnika pa sam tako radila i sa Bernhardom.
Medjutim ostane u glavi samo jedno, a kod Bernharda je sada to samo to[I] Brisanje i Heldenplatz.
Heldenplatz je nesto posebno( za mene), a [I]Brisanje [/I]mu je stvarno najgenijalnije delo
Zato svakome i prepirucujem to Brisanje[/I] ukoliko ga Bernhard uopste i zanima.

 

[gost 81340]

Sol Belou - Ne propusti dan
Deluje kao minorno delo ali se može videti kako je iz njega nastao poznatiji i kvalitetniji Hercog.

 

[lamar]

Milenijum u Beogradu – Vladimir Pištalo, Agora 210 str. 9/10
http://www.dobra-knjiga.com/home.asp?NaslovID=2210

Evo jednog citata s’ kraja knjige koji izgovara neko ko se iselio odavde, i događaje tih 90-ih posmatra izdaleka, konkretno iz Njujorka:
„Što se naše takozvane domovine tiče moja sadašnja udaljenost joj pridaje nešto što iz blizine nisam video. Znaš li gde se nalazi biblijski pakao? Na Suncu! A udaljenost ga čini izvorom života“

 

[lamar]

Kleta reko vremena – Per Petešun, Geopoetika 180 str.
http://www.geopoetika.com/book.php?id=2117

Nema te knjige koju sam čitala duže od ove. I nema tog utiska koji bi sada bio realni prikaz knjige.
Od njega ću uzeti još Idemo da krademo konje pa ću valjda steći neki bolji uvid

 

[lamar]

Poslednji put kada sam bila u biblioteci uzela sam i jednog Pol Ostera. Ali mi ga je bibliotekarka slučajno pomešala sa vraćenim knjigama, što sam primetila tek kada sam došla kući.
Ovo se ja jadam Quentinu

 

[wild_child]

Kleta reko vremena – Per Petešun, Geopoetika 180 str.
http://www.geopoetika.com/book.php?id=2117

Nema te knjige koju sam čitala duže od ove. I nema tog utiska koji bi sada bio realni prikaz knjige.
Od njega ću uzeti još Idemo da krademo konje pa ću valjda steći neki bolji uvid

Uzmi ' Idemo da krademo konje'. Čitala sam obe i to istim redom kao i ti - što je velika šteta. Uopšte nije bed preskočiti u potpunosti Kletu reku vremena.
Nešto sam žvrljala svojevremeno o njima svojevremeno..
Kleta reko vremena prati 37ogodišnjeg Arvida, pomalo nedozrelog i pasivnog, pogubljenog muškarca uhvaćenog u onom trenutku života kada izgleda kao da mu sve klizi kroz prste( pod uslovom da je zaista ikada i držao stvari pod kontrolom). Njegov brak se raspada, pokušaji da se približi otuđenoj majci deluju osujećeno saznanjem da je njen rak u poodmakloj fazi, 1989a je godina i Berlinski zid se sprema na pad kao i sve što je Arvid poznavao.

Idemo da krademo konje započinje dolaskom već ostarelog Tronda u netaknutu zabit Norveške, nakon smrti žene i sestre, nakon života koji je voleo ali se uvek nadao ovakvom kraju ,u tišini i samoći. Jedan slučajni susret i atmosfera mesta pokrenuće u Trondu sećanje na davno potisnutu prošlost, na jedno leto 1948 godine, kada je imao svega 15 godina. Na njegovo poslednje leto sa ocem, magično i divlje, izdaju i prelazak u svet odraslih.

Obe knjige su pisane retrospektivno, pri čemu Petešun, posebno u Idemo da krademo konje, koja je za par njansi prefinjenija od Klete reke vremena, majstorski finim nitima prepliće prošlost i sadašnjost. Obe knjige poseduju jednu zajedničku temu, gubitak sigurnosti, gubitak poznatog.

Moj problem sa obe knjige jeste što se vremenom pretvaraju u jednu amorfnu reku reči koje jednostavno teku, bez nekog utiska, bez struje ili makar kamena na kom bi se uzburkale. U Kletoj reci vremena, postaje teško slušati Arvidove monologe, teško je odučiti se od prezira koji se javlja zbog mreže samosažaljenja koju plete oko sebe.
Idemo da krademo konje je mnogo jača pa stoga drži pažnju nešto više ali i ona pada na ispitu intenziteta.
Ne znam da li vam se nekada desilo da čitate knjigu i uprkos koncentraciji i pažnji, u jednom trenutku počnete da gutate reči, kao da se izmešaju u kašu i teku kroz svest ali bez zaustavljanja i bez razumevanja.
E to je moj problem sa oba Petešunova dela.
Ne drže pažnju do kraja i potrebna je dosta jaka doza pažnje i volje da se čitanje ne bi pretvorilo u preskakanje pasusa i traženje zanimljivih delova.
Nažalost, lično ne mogu da kažem da je ijedna ostavila na mene neki značajan utisak.
Ako se odlučite na čitanje, krenite od Idemo da krademo konje koja je tematski i stilski zaista lepa i neobična.

- - - - - - - - - -

Cutanje je zlato, nego da se ti javnes tu i tamo. Ja sam se stvarno vec zabrinula

Pratim Vas iz senke

 

[quentin]

Poslednji put kada sam bila u biblioteci uzela sam i jednog Pol Ostera. Ali mi ga je bibliotekarka slučajno pomešala sa vraćenim knjigama, što sam primetila tek kada sam došla kući.
Ovo se ja jadam Quentinu

Više sreće sljedeći put. I manje senilna bibliotekarka.

 

[Rayela]

Uzmi ' Idemo da krademo konje'. Čitala sam obe i to istim redom kao i ti - što je velika šteta. Uopšte nije bed preskočiti u potpunosti Kletu reku vremena.


Ako se odlučite na čitanje, krenite od Idemo da krademo konje koja je tematski i stilski zaista lepa i neobična.

:

Kakav odlican naslov
Ajmo Janjo konja da prodamo

 

[lamar]

Spojler

Uzmi ' Idemo da krademo konje'. Čitala sam obe i to istim redom kao i ti - što je velika šteta. Uopšte nije bed preskočiti u potpunosti Kletu reku vremena.
Nešto sam žvrljala svojevremeno o njima svojevremeno..
Kleta reko vremena prati 37ogodišnjeg Arvida, pomalo nedozrelog i pasivnog, pogubljenog muškarca uhvaćenog u onom trenutku života kada izgleda kao da mu sve klizi kroz prste( pod uslovom da je zaista ikada i držao stvari pod kontrolom). Njegov brak se raspada, pokušaji da se približi otuđenoj majci deluju osujećeno saznanjem da je njen rak u poodmakloj fazi, 1989a je godina i Berlinski zid se sprema na pad kao i sve što je Arvid poznavao.

Idemo da krademo konje započinje dolaskom već ostarelog Tronda u netaknutu zabit Norveške, nakon smrti žene i sestre, nakon života koji je voleo ali se uvek nadao ovakvom kraju ,u tišini i samoći. Jedan slučajni susret i atmosfera mesta pokrenuće u Trondu sećanje na davno potisnutu prošlost, na jedno leto 1948 godine, kada je imao svega 15 godina. Na njegovo poslednje leto sa ocem, magično i divlje, izdaju i prelazak u svet odraslih.

Obe knjige su pisane retrospektivno, pri čemu Petešun, posebno u Idemo da krademo konje, koja je za par njansi prefinjenija od Klete reke vremena, majstorski finim nitima prepliće prošlost i sadašnjost. Obe knjige poseduju jednu zajedničku temu, gubitak sigurnosti, gubitak poznatog.

Moj problem sa obe knjige jeste što se vremenom pretvaraju u jednu amorfnu reku reči koje jednostavno teku, bez nekog utiska, bez struje ili makar kamena na kom bi se uzburkale.

Spojler

U Kletoj reci vremena, postaje teško slušati Arvidove monologe, teško je odučiti se od prezira koji se javlja zbog mreže samosažaljenja koju plete oko sebe.
Idemo da krademo konje je mnogo jača pa stoga drži pažnju nešto više ali i ona pada na ispitu intenziteta.
Ne znam da li vam se nekada desilo da čitate knjigu i uprkos koncentraciji i pažnji, u jednom trenutku počnete da gutate reči, kao da se izmešaju u kašu i teku kroz svest ali bez zaustavljanja i bez razumevanja.
E to je moj problem sa oba Petešunova dela.
Ne drže pažnju do kraja i potrebna je dosta jaka doza pažnje i volje da se čitanje ne bi pretvorilo u preskakanje pasusa i traženje zanimljivih delova.
Nažalost, lično ne mogu da kažem da je ijedna ostavila na mene neki značajan utisak.
Ako se odlučite na čitanje, krenite od Idemo da krademo konje koja je tematski i stilski zaista lepa i neobična.

- - - - - - - - - -


Pratim Vas iz senke

Pa ovo bi možda upravo bio i moj utisak. Do duše samo o Kletoj reci vremena.
Ali svakako ću uzeti Idemo da krademo konje. Nešto me ipak vuče

 

[lamar]

Kakav odlican naslov
Ajmo JaNo konja da prodamo

Da, izuzetno zanimljiv naslov. Asocira me na Belu grivu, na ruske cigane, na... šta znam nešto egzotično, daleko...