Šta trenutno čitate - utisci i preporuke

  • Začetnik teme Začetnik teme ms
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
S obzirom da sam u zadnje vreme jedva nalazio vremena da citam a i koncentracija nije bila na bas zavidnom nivou...dao sam prednost Seldonu i Ispricaj mi snove ispred Vektor Tridoa.
Zavrsih sinoc Seldona...znaci lagano stivo, koje se bas brzo cita, sto zbog kratkih, prostih recenica, sto zbog mnogo dijaloga. Emocijalno i intelektualno bez ikakvih vrednosti...samo opustanje!
Nekako je knjiga bas za citanje ispod suncobrana, gde mozes i mehanicki da citas jer nema dvosmislenih i teskih recenica gde je vazno da ne ispustis nijednu.
Utisak glavni je da je ovo knjiga ipak za neke mladje doba, ja sam je ocigledno preraso :)

Bacam se na Vektor trido u narednom periodu..ako budem malo odmorniji
 
Rudjer:
Branko Ćopić - Ne tuguj, bronzana stražo (NIN-ova nagrada 1958.)

Ja sam Ćopića uglavnom zamišljao kao partizansko-dječijeg pisca, a ni ovo djelo ne odstupa puno od toga. Govori o grupi Bosanaca, saboraca Nikoletine Bursaća, koji, nakon Drugog svjetskog rata, odlaze u Banat da započnu novi život na plodnoj zemlji. Tokom tog njihovog boravka u Banatu, glavni likovi muku muče sa nostalgijom za Bosnom i stalno (bez)uspješno pokušavaju da se naviknu na novu okolinu i novi život.

Iako teži da bude ozbiljan roman koji razmatra neke bitne životne događaje kao što su odlazak od rodne grude, naseljavanje u nepoznatoj zemlji, a čak imamo i slučajeve preljube i teških životnih poraza, ovaj roman ipak vrlo često u sebi sadrži onu dječiju nevinost i razdraganost, te se Ćopićev prepoznatljivi stil lako primjećuje.

Bilo je u knjizi nekoliko vrlo simpatičnih djelova koje moram pomenuti. Na primjer, kad Bosanci pričaju sa spomenikom Nikoletini Bursaću, kad jedan lik kaže svojoj mački: "Smrt fašizmu!", ili česta upotreba izraza "antiprotivan".
Kliknite za proširenje...

A, znači, to je neka knjiga o kolonizaciji. A je l' čitao neko Prolom? To mi djeluje kao neka teška ratna priča.
 
Rudjer:
Branko Ćopić - Ne tuguj, bronzana stražo (NIN-ova nagrada 1958.)

Ja sam Ćopića uglavnom zamišljao kao partizansko-dječijeg pisca, a ni ovo djelo ne odstupa puno od toga. Govori o grupi Bosanaca, saboraca Nikoletine Bursaća, koji, nakon Drugog svjetskog rata, odlaze u Banat da započnu novi život na plodnoj zemlji. Tokom tog njihovog boravka u Banatu, glavni likovi muku muče sa nostalgijom za Bosnom i stalno (bez)uspješno pokušavaju da se naviknu na novu okolinu i novi život.

Iako teži da bude ozbiljan roman koji razmatra neke bitne životne događaje kao što su odlazak od rodne grude, naseljavanje u nepoznatoj zemlji, a čak imamo i slučajeve preljube i teških životnih poraza, ovaj roman ipak vrlo često u sebi sadrži onu dječiju nevinost i razdraganost, te se Ćopićev prepoznatljivi stil lako primjećuje.

Bilo je u knjizi nekoliko vrlo simpatičnih djelova koje moram pomenuti. Na primjer, kad Bosanci pričaju sa spomenikom Nikoletini Bursaću, kad jedan lik kaže svojoj mački: "Smrt fašizmu!", ili česta upotreba izraza "antiprotivan".
Kliknite za proširenje...

To je posluzilo za seriju Osma ofanziva. Skoro se ponovo prikazivala na RTS, ali u 9 ujutru. Simpaticno, nekako lagano i kroz humor i vedriju stranu prikazani ozbilni dogadjaji. Mogla bih i ja malo da se vratim Copicu. Poslednje sto sam njegovo citala, kao odrasla je bila Basta sljezove boje
 
Ja citam Korekcije. Procitala sam stotinak strana, a ima ih ukupno osamsto, a zelim da ih ima tri hiljade:)

Rada ce verovatno pronaci i sebe i svoju decu ( mozda i rodirtelje) u knjizi, smejace se tu i tamo, uglavnom na svoj racun
jer majke uvek preteruju, nekada i lazu, mazu, zive u iluziji da mogu nesto da izmene, ali stvarnost svakog od nas sustigne, kad tad.

Vise o knjizi kada je procitam.
 
Rayela:
Ja citam Korekcije. Procitala sam stotinak strana, a ima ih ukupno osamsto, a zelim da ih ima tri hiljade:)

Rada ce verovatno pronaci i sebe i svoju decu ( mozda i rodirtelje) u knjizi, smejace se tu i tamo, uglavnom na svoj racun
jer majke uvek preteruju, nekada i lazu, mazu, zive u iluziji da mogu nesto da izmene, ali stvarnost svakog od nas sustigne, kad tad.

Vise o knjizi kada je procitam.
Kliknite za proširenje...

Ako do kraja Korekcija ostaneš u istom raspoloženju, najbolje ti je da odmah nastaviš sa Slobodom.
 
krasuljak:
Ja sam pročitala 80/500 strana. Ubiše me sitna slova, inače je knjiga super. Čitanje mi stvara divan osećaj i neću uopšte da žurim. Izvini, Rayela, neću moći da te pratim, ali ti slobodno iznesi svoje utiske kad završiš, meni to ne smeta. Uostalom, nismo u klubu. Žao mi je, ali on je definitivno pukao.:(
Kliknite za proširenje...
Ma meni je Klub bio malo naporan. Ubija mi individualnost i slobodnu volju:zcepanje:
Svakako da cu pisati kada mi kako nadodje, a jel ocekujem to i od tebe:)
 
Bodlerov "Pariski splin", i to samo u autobusu. Vožnja gradom uz dražesne mirise Pariza što izviru iz knjige :)
Jungovu "Psihologija i Alhemija" opsežnu studiju; istraživanje alhemijskih simbola kroz serije odabranih snova pojedinca, sam uvid u nauku, razvitak kroz vreme i paralela sa hrišćanstvom. Odlično i slikovito!
Apolonije "Ep o Argonautima", jedan od najznačajnijih epova helenskog doba posle Homera.
Uzeh i Poeziju Česlava Miloša, to ide na red sledeće, isto važi i za Sasovu Proizvodnju ludila (antipsihijatrija).

Pročitao juče Kišove odabrane eseje, koji se uglavnom fokusiraju na književnost, ali i umetnost uopšte, što je ipak sasvim dovoljno :mrgreen:
 
Knut Hamsun - The Road Leads On
Poslednja iz Vagabond trilogije, ćitao na engleskom, prve dve knjige, Skitnice i August u NDH WW2 izdanju na starom kroejšn,
narućio iz Hrvatske prošle godine. Ukratko ova poslednja mi je najzabavnija, Skitnice verovatno najkvalitenija, a August najslabija...
Svi Hamsunovi demoni 20og veka su tu, modernizacija, kapitalizam, usa i uk, ženska ćud, moderni čovek...
 
Selin - "Od zamka do zamka"

E, moj Ferdinande...
Ovo i nije roman, već ispovest u prvom licu jednog ogorčenog čoveka.
Ceo, ali ceo roman je napisan u stilu koji je nemoguće čitati.
Rečenice!... Nema ih!... To je niz uzvika!... Nepovezanih!... puno tačkica i uskličnika... Imate osećaj da vas je spopao psihički upropašten stranac... na ulici... i priča!... Viče nepovezano!... Glasno!...

Realno, nije naročito interesantno slušati ljutite žalopojke na svoju sudbinu i ogorčene tirade na otprilike sve živo i neživo na ovom svetu, ali kad to još stigne u takvom obliku u kom je pisan ''Od zamka do zamka'' - trebalo bi da vas neko dodatno i plati za taj posao. Pošto sam negde na trećini shvatio da me niko ne plaća, tu sam se i zaustavio. Mogu donekle da razumem Selina, posle svih stvari koje je preživeo, čak mogu da razumem i zašto baš taj stil (teoretski uzev), ali ne moram da se mučim.

Dakle, od Selina - ''Putovanje nakraj noći'' je obavezna lektira, njegov prvi roman; zatim eventualno drugi - ''Smrt na kredit'', iako se već tu pojavljuju naznake njegovog zrelog ''stila'', a ove poznije knjige - preskočiti.
 
Mensch-Maschine:
Selin - "Od zamka do zamka"

E, moj Ferdinande...
Ovo i nije roman, već ispovest u prvom licu jednog ogorčenog čoveka.
Ceo, ali ceo roman je napisan u stilu koji je nemoguće čitati.
Rečenice!... Nema ih!... To je niz uzvika!... Nepovezanih!... puno tačkica i uskličnika... Imate osećaj da vas je spopao psihički upropašten stranac... na ulici... i priča!... Viče nepovezano!... Glasno!...

Realno, nije naročito interesantno slušati ljutite žalopojke na svoju sudbinu i ogorčene tirade na otprilike sve živo i neživo na ovom svetu, ali kad to još stigne u takvom obliku u kom je pisan ''Od zamka do zamka'' - trebalo bi da vas neko dodatno i plati za taj posao. Pošto sam negde na trećini shvatio da me niko ne plaća, tu sam se i zaustavio. Mogu donekle da razumem Selina, posle svih stvari koje je preživeo, čak mogu da razumem i zašto baš taj stil (teoretski uzev), ali ne moram da se mučim.

Dakle, od Selina - ''Putovanje nakraj noći'' je obavezna lektira, njegov prvi roman; zatim eventualno drugi - ''Smrt na kredit'', iako se već tu pojavljuju naznake njegovog zrelog ''stila'', a ove poznije knjige - preskočiti.
Kliknite za proširenje...

Ja sam prosle nedelje prvi put u zivotu ( a zivim vec dugo:D) procitala nekih pedesetak stranica Putovanje nakraj noci

Mene je barem na tih pedesetak stranica taj njegov nemoguc stil oborio s nogu jer covek ne zna sta da misli, valjda pomisli i da sam nije cist u glavu:D
Maznula sam ipak knjigu, citacu je uskoro, a vidim da je i u Nemackoj samo jos " Smrt na kredit" aktuelna pa cu nekada i to procitati.

Citajuci Pol Ostera nedeljama, mesecima, shvatila sam da nije bas uputno citati pet-sest knjiga istog autora jednu za drugom.


Ovaj 1 ugursuz Quentin sada prica da je knjiga Sloboda za njega bolja, lepsa, prihvatljivija od Korekcija, a mogao je to da mi kaze i pre nekoliko nedelja:D
Ovo sada nema vise veze sa Selinom.

Korekcije su meni savrsene, citacu nekada i Slobodu.
 
del piero 10:
Neda nije uputvno nego je po meni itekako nepozeljno. svako ima svoj stil i nesto prepoznatljivo sto cesto ume da pokvari realan utisak o nekoj knjizi samo zato sto je pre njea citana neka druga knjiga istog autora
Kliknite za proširenje...

Knjige Pol Ostera prilicno lice jedna na drugu tako da ustvari pomesas likove, vise i ne znas ko je gde igrao glavnu ulogu.
@Rudjer
Priznaj da Remakrka citas ovako kao sto sam ja Ostera?:D
 
Ja vrlo retko citam knjige istog autora jednu za drugom.
Htela sam odmah posle Nevidljivog da uzmem Njujorsku trilogiju ili Sunset Park, ali ruka mi je sama krenula ka Peteru Straubu.
Sta cu...
Posle su me bibliotekarke zbrzale da im pocinje pauza, pa sam morala pod hitno da napustim biblioteku, jer kad im je pauza u toku - biblioteka mora da bude prazna.
 
Rayela:
Ja sam prosle nedelje prvi put u zivotu ( a zivim vec dugo:D) procitala nekih pedesetak stranica Putovanje nakraj noci

Mene je barem na tih pedesetak stranica taj njegov nemoguc stil oborio s nogu jer covek ne zna sta da misli, valjda pomisli i da sam nije cist u glavu:D
Maznula sam ipak knjigu, citacu je uskoro, a vidim da je i u Nemackoj samo jos " Smrt na kredit" aktuelna pa cu nekada i to procitati.
Kliknite za proširenje...
A ne, ne, u ''Putovanju'' uopšte nije taj stil, o tome se i radi. ''Putovanje'' je vrlo britko i čitko. U ''Smrti na kredit'' se te trotačke i uzvičnici pojavljuju povremeno, u pojedinim monolozima, ili kad Selin opisuje fantazije u stanju groznice. Ali ''Od zamka do zamka'' je jedno od poslednjih njegovih dela i u njemu osim tog deliričnog rafala polu-rečenica ničeg drugog i nema.
 
Mensch-Maschine:
A ne, ne, u ''Putovanju'' uopšte nije taj stil, o tome se i radi. ''Putovanje'' je vrlo britko i čitko. U ''Smrti na kredit'' se te trotačke i uzvičnici pojavljuju povremeno, u pojedinim monolozima, ili kad Selin opisuje fantazije u stanju groznice. Ali ''Od zamka do zamka'' je jedno od poslednjih njegovih dela i u njemu osim tog deliričnog rafala polu-rečenica ničeg drugog i nema.
Kliknite za proširenje...

Hvala na informaciji. Onda te zamkove sigurno necu citati.
 
Rudjer:
Ja takođe to nikad ne radim. Zašto forsirati jednog autora, bez obzira koliko dobar bio, kad postoji na stotine vrhunskih pisaca i djela? Dobar je Oster, Njujorška trilogija je upečatljiva knjiga, ali će Oster kod mene na repeortoar doći opet možda za godinu-dvije.
Kliknite za proširenje...

Bas tako nekako i ja praktikujem. Barem godinu dana ili desetak recimo knjiga izmedju citanja dve knjige istog autora. Taman je dovoljno da se zaboravi slicnost i nacin pisanja koje svaki pisac nosi u svakom svom delu
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Nina
Da li ste voleli da čitate školsku lektiru ?
2
Odgovora
36
Pregleda
669
Harvat
H
Džudi S
Književnost Kako birate knjige koje želite da čitate?
2 3
Odgovora
73
Pregleda
1.283
adelaidea
adelaidea
Nina
Zdravica i zdravičarenje
Odgovora
4
Pregleda
225
Plant
P

Back
Top