Književnost Šta trenutno čitate - utisci i preporuke II

[Truman]

Iako nisam ljubitelj toliko SF-a čitao sam neke stvari od njega i oduševio se. Definitivno želim i ovo da pročitam.

 

[lusalome]

Umro sam u petak-Nenad Gugl
Knjiga o sagledavanju svog života, o kajanju i mogućnosti da se isprave pogresni potezi...knjiga o najdubljoj introspekciji....plakala sam kao kiša na samom kraju. 9/10

 

[AnchiVp]

Trenutno citam Nema zemlje za starce
Jos uvek nemam definisano misljenje o Makartiju tj ne znam da li mi se svidja ili ne.

 

[Lada]

BUSOLA
Matijas Enar

U gluvoj noći, poznati muzikolog Franc Riter u svom stanu u Beču, obuzet teskobom i preplavljen
sećanjima rastrzanim između stvarnog života i opsena, priziva Istanbul, Alep, Palmiru, Damask
i Teheran – mesta koja su ostavila trag u njegovom životu.
Pred čitaocem se kroz Francovu nesanicu, iz stranice u stranicu razotkriva njegova intelektualna
i emotivna biografija, satkana od dugih boravaka na Orijentu, jedne od njegovih najvećih ljubavi
– muzike kao njegovog stalnog „utočišta od nesavršenosti sveta i propadanja tela“, a zatim i
iznad svega od dugogodišnjeg druženja s prelepom i prepametnom Sarom posvećenicom
orijentalnim civilizacijama. Sarom za kojom Franc čezne i nada joj se, a koja mu, reklo bi se,
stalno izmiče.
Matijas Enar, pisac izvanredne erudicije, suvereno vodi čitaoca kroz gradove i pustinje Orijenta
i Zapada, kroz epohe i kulture, revolucije i ratove, kroz simfonije i romane, sonate i sonete,
u knjizi snažnoj i silovitoj, ali i raskošnoj i poetičnoj.

 

[Lada]

Nagrada Alfaguara za najbolji roman na španskom jeziku.

Lavirinti ljubavi i laži velike su teme ovog romana Karle Gelfenbejn, spisateljice koja je oduševila hiljade čitalaca širom sveta.

Književnicu Veru Sigal i pesnika Orasija Infantea spaja mladalačka ljubav i strast prema književnosti. Njihova sreća će biti prekinuta kada Vera Sigal jednog dana padne niz stepenice svoje kuće i ostane u komi.

Dvoje mladih umetnika, Emilija i Danijel, oduševljeni Verinim delom, godinama kasnije dolaze iz Francuske u Čile ne bi li bolje razumeli tajanstvenu vezu koju su imali Vera i Orasio. Ta istraga će kod Danijela stvoriti sumnju da Verin pad nije bio slučajan.

Emilija i Danijel tako kreću u potragu za istinom o nesrećnom slučaju mitske spisateljice, ali će pre svega spoznati sopstvenu sudbinu.

„Književni triler napisan krajnje efektno vezan je za nezaboravan ženski lik i za moć genijalnosti. Autorka je umela da ispreplete ljubavi i zagonetke sa složenim i istovremeno transparentnim pismom.“ (Iz saopštenja žirija za dodelu XVIII nagrade Alfaguara za roman 2015. godine)

Laguna

 

[suave]

Црни лед, Мајкл Конели
Тврдо кувани кримић у фазону Рајмонда Чендлера. Нешто слабији стил, али Конели заплетом држи пажњу...за сада. Књига је доста обимна за овај жанр, видећемо коначан утисак.

 

[Lada]

Zovem se sećanje

En Brešers

Jednom sam ubio svoju ljubav a bezbroj puta sam umro za nju.

Autorka romana Poslednje leto.

Magična, vrlo osećajna i dirljiva priča o pravoj ljubavi koja ukazuje na njenu snagu i trajnost koja je nekome suđena.

Danijel ima večno „sećanje“, sposobnost da zapamti svoje prošle živote i da prepozna duše koje je i ranije poznavao. To je njegov dar i prokletstvo. On provodi vekove uvek se iznova zaljubljujući u istu devojku. Iz života u život, preko različitih kontinenata i pod raznim dinastijama, Sofija i on (mada ona menja ime i izgled) uvek privlače jedno drugo – ali se ona toga ne seća. Uvek kada se u nekom istorijskom trenutku Sofija i on sretnu, neka fatalna okolnost ih brzo i bolno rastavi. Njihova ljubav uvek prekratko traje.

Počev od Male Azije 552. godine, preko Engleske 1918, pa do Virdžinije 1972. godine, njihove duše prevaljuju razne tegobne puteve da bi se ponovo srele. No kad mlada Sofija, koja se u sadašnjem životu zove Lusi, najzad počne da otkriva tajnu njihove zajedničke prošlosti i da shvata suštinu njihove snažne međusobne privlačnosti, izvesna tajanstvena sila koja ih je oduvek rastavljala opet se pojavljuje. Oni najzad moraju da shvate šta stoji na putu njihove ljubavi kako bi barem jednom proveli život zajedno.

„Autorka je uspela da razotkrije tajne ljudskih osećanja. Svako ko je uživao u romanima Nikolasa Sparksa zavoleće i senzibilitet koji stvara En Brešers.“
June

Odlomak
...I ne želim da se nebo spusti na zemlju mojom voljom,
Već da se širi u beskraj, zauvek.“
*
Volt Vitmen


Ži veo sam više od hiljadu godina. Bezbroj puta sam umro. Ne sećam se koliko puta. Sećanje
mi je izuzetno,ali nije savršeno.
Ja sam ipak ljudsko biće.
Početak se gubi u izmaglici. Vaša duša sledi stazu svakog vašeg života.
Ona je makrokosmička.
Postojalo je i moje detinstvo. Bila su tu zapravo razna detinstva.
Čak i u vreme kad mi je duša bila mlada,
sazrevao sam mnogo puta. Sada u svakom mom detinjstvu mogu brže da se prisetim svega.
Mi moupokretu,čudimosesvetuokonas,sećamose.
Kada kažem „mi“, zapravo mislim „ja“, mislim na svoju dušu imnoge živote.
Mislim ina druge slične meni koji su obdareni Sećanjem,svešću
o zbiru iskustava koja su nadživela svaku smrt. Znam da nema mnogo takvih.
Možda jedan uveku, jedan umilion.
Retko ih srećemo,ali verujte mi da
postoje.Ibaremjedanodnjihimasećanjedužeiodmoga.
Rodio sam se i umro mnogo puta na raznim mestima.
Razmak među tim životima uvek je isti. Nisam
bio u Vitlejemu udoba Hristovog rođenja.
Nisam zapamtio slavu Rima.Nisamse klanjao Karlu Velikom.
U to doba sakupljao sam letinu u Anadolijii govorionarečjem
koji nisu razumeli ni u selima na jugu ni uselima na severu naše zemlje.
Samo Bog iđavo znaju sve uzbudljive pojedinosti ljudske istorije.
Veliki istorijski trenuci obično prođu a da ih većina ljudi ne zapazi.
O njima sam čitaouknjigama,baškaoisviostali.
Ponekad su mi kuće idrveće
bliži nego ljudi. Stojim iposmatram kako talasi
ljudi nadiru i nestaju.
Posmatram sebe kao stubnaiviciokeana.
Nikada nisam imao dece niti sam ostario.
Ne znam zašto je tako. Mogu da vidim lepotu u bezbrojnim stvarima.
Zaljubljivao sam se u nju mnogo
puta, i to je trajalo.
Jednom sam ubio svoju ljubav,a bezbroj
puta sam umro za nju, i opet nemam
ništa od toga. Još uvek je tražim i sećam je se. Nadam se da
ćes jednogadanaionamenesetiti

 

[prsho]

hajnrih bel - i ne rece ni reci
najjaca fora sto njegovoj zeni dadose sve dzaba kad usla u pekaru a on sve moro platit

 

[Urvan Hroboatos]

Ne znam spada li ovo baš u ovaj pdf, no eto, ne da mi se ići na filozofiju, psihologiju....

The Oxford Handbook of the Self (Oxford Handbooks)

Neću previše jer bi me to odvelo predaleko...

Knjiga je o sebstvu/jastvu, ja cu pisati Ja.

Niz je autora iz raznih područja, a dobro je što ima dosta neuroznanstvenika, dječjih psihologa i sl.

Što je Ja?

U filozofiji, sporovi su bili dugotrajni i razrješenja nema. No, kao operativu možemo uzeti Lockea (17. st.) koji govori o self kao o entitetu koji živi, osjeća, dakle živom biću, dok je person za njega entitet koji percipira, ima kapacitet samorefleksije i sl; slično je kod Hegela, gdje je Selbst ono štp ima samosvijest (Selbstbewusstsein) - životinje nemaju; William James razlikuje socijalni Ja, spiritualni Ja i tjelesni Ja. Postoje faze rasta za svaku dimenziju.

Psihologija odrastanja je uvela pojam Ja kako se javlja u djeteta, budući da dijete dosta dugo, mjesecima, nema Ja- npr. ne razlikuje sebe od izmeta. No, rudimenti Ja postoje, napose u kontaktu s majkom. Neuroznanost ide dalje i pokušava locirati Ja u mozgu.

I filozofski i znanstveno, pitanje ostaje: je li Ja entitet, ili je pak pseudostruktura koja se sastoji od povezanih više dijelova, ali sama je:

a) ili vezivo

b) ili lažni osjećaj jedinstva dok se radi samo o funkcionalnom sklopu?

Tu dolaze i na budiste koji negiraju da Ja postoji (postoje gume, kabina, rasplinjač, volan, motor,..auto- no ne postoji "autstvo").

Moja glavna prigovora bi bila dva:

1. uzeli su jednu mudrosnu doktrinu kao budizam, no nisu uzeli visoke gnostičke doktrine koje govore o esencijalnom Ja. Indijski- oni govore o ahamkar, a ne govore o đivi.

2. mislim da neuroznanost, skeniranje mozga i razvojna psihologija najviše obećavaju u ovom zamršenom pitanju.

 

[Lada]

U „Malim uspomenama“ će, zasigurno uživati Saramagovi fanovi, jer ukoliko zaista volite nekog pisca, onda prilika da pročitate ovakvu vrstu knjige iz njegovog pera predstavlja posebno zadovoljstvo. U brojim recenzijama „Malih uspomena“ ponavlja se isto zapažanje: da je putovanje kroz Saramagova sećanja više nalik na ćaskanje sa piscem ispred kamina, nego na čitanje knjige. I to zaista jeste slučaj. Ova knjiga je, međutim, idealna i za one kojima se dopadaju piščevi stavovi i ideje, ali njegov specifičan stil pisanja ne odgovara njihovom senzibilitetu. U tom smislu su „Male uspomene“ i potpuno drugačije od svega ostalog što je Saramago ikada napisao, ali isto tako i objedinjuju sve ono što je pisac ikada stvorio, predstavljajući istovremeno početak njegovog stvaralaštva (jer opisuju slike koje su mu se kao detetu urezale u um), ali i njegov sam kraj (nakon ovoga je Saramago objavio još samo dva dela, a prevodi su objavljeni posthumno). Ali pre svega, ova knjiga je prilika da saznate kako je mali dečak iz Azinjage postao jedan od najvećih pisaca Portugala i zbog čega je važno da vas „uvek vodi ono dete koje ste nekad bili“. I zato vam od srca preporučujem da je pročitate.

José Saramago

 

[Lada]

Senke na Hadsonu
Isak Baševis Singer


Ovo je saga o sudbini jevrejskog naroda čija tragedija doživljava kulminaciju u nacističkoj Nemačkoj
tokom Drugog svetskog rata. Radnja romana najvećim delom odvija se u Njujorku u kome su se Ijudi
-senke sabrali da bi dotrajali svoj vek pokušavajući da kroz reminiscencije pronađu neki viši smisao lične
i kolektivne patnje. Roman prožimaju filosofska razmišljanja o životu i smrti, o Bogu, o religiji i ideologiji,
ali je u isto vreme satkan od ličnih sudbina koje su minuciozno ispisane rukom velikog barda.

 

[Baudrillard]

T.E.D. Klajn - Mračni bogovi
Ovo je prva Klajnova knjiga objavljena na srpskom, šteta što se toliko čekalo na ovog više nego dobrog horor pisca. Uticaj Lavkrafta na Klajna je više nego
očigledan, sve novele (ima ih pet) imaju direktne reference na njega, u nekima se Lavkraft i pominje, u suštini sve su omaž majstoru horora.

 

[Велебит]

Ево читам Жарка Видовића, Срби у Европи и Југославији.

Сјајне опсервације о, за Србе и Србију фаталној идеји југословенства и аргументовано излагање о антисрпском деловању титоусташа после 1945.

Препорука.

 

[ambidekster65]

Donato Karizi - Šaptač

Odlična knjiga. Policija juri serijskog ubicu koji žrtvama (djevojčicama) odsijeca ruke.

 

[gaga968]

Na Drini ćuprija - Ivo Andrić, posle više od 20 godina sam je ponovo u jednom dahu pročitala

 

[Truman]

Павиљон жена, Перл Бак

Доста обиман роман, а тек сам кренуо. Велика породица у кинеској провинцији у којој се зна ред. Главни јунак је госпођа Ву која је напунила 40. рођендан а изгледа много млађе. Заплете тек очекујемо.

 

[prsho]

narodski covjek - cinua acebe
preoteo ministru kulture zensku i to na finjaka izazvo vojni puc i to indirektno u svemu je najveci problem bio njen cale ceko zadnji moment kad ovaj pokuso prebeci iz zemlju da se uvjeri da nije u mogucnosti dat kcer za ministra nego za bundziju je moro dat

 

[ambidekster65]

https://www.laguna.rs/n2459_knjiga_...den_nsa_i_americka_drzava_nadzora_laguna.html

 

[Lada]

Sunce ovog dana – Vladimir Pištalo

Upravo mi data.A misljenja su mi super.Kazu da cu u dva daha,jer je Pistalo stasao sa Andricevim delom, da procitam!

 

[gost 410457]

Lorenco Marone- Sutra cu mozda ostati

Italija kroz mikroskop, grad.. obicni zivoti, znacaj porodice.
Nije lose opustajuca knjiga, da ne kazem limunada

 

[Duchess1989]

Ja retko čitam i imam brdo knjiga i kad krenem da čitam neku knjigu ako nema neka hemija između mene i te knjige ja bataljujem.
Pre par godina jedna knjiga je ostavila jako dubok utisak na mene i sećam se da sam se isplakao kao kiša dok sam je čitao u pitanju je ''Zato što te volim'' od Gijom Musoa,inače čitao sam još malo pa sve njegove romane i taj pisac mi baš leže.Sad sam počeo čitati ''Možda nebo zna'' isto od njega ali već na polovini knjige me smorio.Meni treba neki roman da me dodirne,da mi aktivira osećanja,ne mogu ja ove plitke vode.

Moja preporuka za tebe je Harlan Koben. Probaj neku njegovu knjigu na primer: Nikom ni reči. Izuzetno čitko pisano, brzo i lako se čita, zanimljiva priča i drži pažnju do kraja, odnosno tera te da je čitaš. Good luck

 

[Duchess1989]

Na Drini ćuprija - Ivo Andrić, posle više od 20 godina sam je ponovo u jednom dahu pročitala

Kada sam bila u srednjoj školi, negde valjda treća godina, imali smo tu knjigu za lektiru. Mene je tada sa 17 godina jako mrzelo da je čitam, neke druge stvari su me interesovale i mislila sam biće mi dosadna. Na času mene prozove profesorka da ispričam svoje mišljenje o knjizi, ja kažem nisam je pročitala i dobijem keca. Nekoliko godina kasnije dok sam bila na faksu, ja uzmem knjigu i pročitam. To je i danas jedna od mojih omiljenih knjiga. I dalje govorim sebi ej glupačo mogla si i u srednjoj da je pročitaš ne bi dobila onog keca

 

[Baudrillard]

Kada sam bila u srednjoj školi, negde valjda treća godina, imali smo tu knjigu za lektiru. Mene je tada sa 17 godina jako mrzelo da je čitam, neke druge stvari su me interesovale i mislila sam biće mi dosadna. Na času mene prozove profesorka da ispričam svoje mišljenje o knjizi, ja kažem nisam je pročitala i dobijem keca. Nekoliko godina kasnije dok sam bila na faksu, ja uzmem knjigu i pročitam. To je i danas jedna od mojih omiljenih knjiga. I dalje govorim sebi ej glupačo mogla si i u srednjoj da je pročitaš ne bi dobila onog keca

Da li si čitala Travničku hroniku? Meni je taj roman draži od Na drini ćuprija, mada je i on odličan.

 

[Duchess1989]

Preporučujem sve knjige Harlana Kobena. Ko nije čitao Benedikta, preporučujem njegove knjige Plemić i Kraljev čovek, fantastične su. Ivo Andrić ima specifičan način pisanja, od njega sam dosta čitala ali omiljene Znakovi pored puta, Na Drini ćuprija i Gospođica. Skoro sam odlučila da počnem da čitam klasike, pa sam počela Grofa od Monte Krista što je stvarno poduhvat u neku ruku ostalo mi je još samo 400 strana Još jedna knjiga koja je na mene ostavila utisak bila je Misterija pasijansa - Justejn Gorder, takođe preporučujem. Čudna knjiga

 

[Duchess1989]

Da li si čitala Travničku hroniku? Meni je taj roman draži od Na drini ćuprija, mada je i on odličan.

Nisam, pročitaću sigurno.