Šta su nam ostavili preci?

[bjdarko]

Ostavili su nam dugove i bedu! Eto šta, i članske karte biblioteke!

 

[Paganko]

Meni za sada pola stana od 50ak kvadrata, malo nameštaja, knjiga, negih drangulija, pola neotplaćenog kredita i to je to otprilike.

 

[krauterbox]

Ma razgovor o precima je u suštini razgovor o prošlosti .., a prošlost, kao što je to poznato, kod nas (a i na cijelom Balkanu) ima kultni status.
I to ne zbog nekakve njezine veličanstvenosti, nego zbog našeg specifičnog poimanja vremena.

Jedan veliki svetac je onomad definisao vrijeme kao trostruku sadašnjost i to, kao sadašnjost, onu koja to stvarno jeste, prošlost – koja je sadašnje sjećanje i budućnost, koja je sadašnje iščekivanje.
Mane ove definicije su vidljive iz aviona, ali kada smo mi u pitanju, ona podosta precizno odražava to naše shvatanje vremena.

Sadašnjost, ona prava, koja to stvarno jeste, kod nas praktički ne postoji.
Ona je s jedne strane, sjećanje, pozivanje i ponovno preživljavanje teške, slavne i pravedničke prošlosti, a sa druge ona je opet i iščekivanje, naravno svijetle i pravedne, budućnosti.

Na sadašnjost se ne gleda kao na nešto što je zbog svog posljedično-uzročnog karaktera suštinski autonomno, naprotiv, njezini modaliteti i njihova koliko evoluciona, toliko i agensna bit, shvataju se kao tekovina prošlosti ... ili kao tekovina predaka.

Zbog svega ovoga nekakva velika išćekivanja od budućnosti su totalno nerealna, jer temelj budućnosti je uvijek u sadašnjosti, a ako je sadašnjost redukovana na sadašnje sjećanje i išćekivanje, onda je i sudbina budućnosti svedena samo na to da ona zapravo ne može biti ništa drugo do buduća sadašnjost.

 

[ranjeni Zoro]

Ma razgovor o precima je u suštini razgovor o prošlosti .., a prošlost, kao što je to poznato, kod nas (a i na cijelom Balkanu) ima kultni status.
I to ne zbog nekakve njezine veličanstvenosti, nego zbog našeg specifičnog poimanja vremena.

Jedan veliki svetac je onomad definisao vrijeme kao trostruku sadašnjost i to, kao sadašnjost, onu koja to stvarno jeste, prošlost – koja je sadašnje sjećanje i budućnost, koja je sadašnje iščekivanje.
Mane ove definicije su vidljive iz aviona, ali kada smo mi u pitanju, ona podosta precizno odražava to naše shvatanje vremena.

Sadašnjost, ona prava, koja to stvarno jeste, kod nas praktički ne postoji.
Ona je s jedne strane, sjećanje, pozivanje i ponovno preživljavanje teške, slavne i pravedničke prošlosti, a sa druge ona je opet i iščekivanje, naravno svijetle i pravedne, budućnosti.

Na sadašnjost se ne gleda kao na nešto što je zbog svog posljedično-uzročnog karaktera suštinski autonomno, naprotiv, njezini modaliteti i njihova koliko evoluciona, toliko i agensna bit, shvataju se kao tekovina prošlosti ... ili kao tekovina predaka.

Zbog svega ovoga nekakva velika išćekivanja od budućnosti su totalno nerealna, jer temelj budućnosti je uvijek u sadašnjosti, a ako je sadašnjost redukovana na sadašnje sjećanje i išćekivanje, onda je i sudbina budućnosti svedena samo na to da ona zapravo ne može biti ništa drugo do buduća sadašnjost.

ako je temelj budućnosti u sadašnjosti onda ni sadašnjost ne može biti autonomna kako kažeš?

I naši preci su imali svoju "sadašnjost" koja je naš temelj, right?

 

[krauterbox]

U odnosu na budućnost ona bi trebala biti autonomna, a u odnosu na prošlost ona bi, uz svo poštivanje nje i onoga što je od nje primljeno, morala da ima i onaj prostor samorealizacije u kojem se mnogo šta preispituje i kroz to preispitivanje ili potvrđuje ili evoluira u nova rješenja.

A da su imali naši preci svoju "sadašnjost", koja bi trebala biti samo temelj naše sadašnjosti - to naravno stoji.

 

[Life is a bich]

I ti istokad smo kod mozga.Mora da jedeš mozgove životinja da bi poboljšala svoj

Šta reći na ovakav komentar a ne zaplakati od smeha.
Ovo je tvoj vrhunac..?

 

[Милица]

Misoni reče "Ja volim moju tradiciju i istoriju onakvu kakvu su mi ostavili preci."

pa me interesuje - koliko tu zapravo ima osnova za ljubav ako su nam (moje mišljenje) preci ostavili par prokletstava, zbog kojih i danas patimo:

Na primer Podele i na primer Predrasude.

Volite li vi amanet svojih đedova i zašto, m?

Razmišljam nešto o ovoj temi .... i pitam se.....

Vidim, najčešće teme na ovom forumu i dobro posećene, jesu teme o događajima iz prošlosti. Ranije ili novije. Uglavnom događaji iz ratova.

Takođe, civilizacija i danas rešava politička pitanja posredstvom rata, kao ovaj primer u Libiji.

Paralelno sa tim, čovek je upravo postavio važnu temu, koja mu je koliko vidim premeštena sa pdf politika na ekonomiju. Tamo nije nešto bila posećena ali su ljudi imali izuzetne komentare

Postavljač se protivio premeštanju teme, a da je ona ostala na pdf Politika, samo bi dobila komentare tipa za sve su krivi četnici ili ustaše.

Zašto se mi ne bi manuli amaneta i gledali malo od čega se živi?

 

[SURbel]

Kada Srbi ne bi bili toliko optereceni sa time sta su nam preci ostavili, umesto da brinu o tome sta ce ostaviti svojim potomcima, ovo bi bila bolja drzava.

Mada, i preci su tu samo da bi lupali svakojake tupave floskule o 'srpstvu' i tradiciji, glavni motiv Srba je bio i ostao sopstveno d.upence.

Управо у томе и јесте поента - дозволимо ли да изгубимо "предање" наших предака - шта ћемо оставити нашим потомцима? Кредите у ММФу? Вечиту наду у "боље сутра"? Похлепу и потрошачку грозницу новог светског поретка? Шта?

Због тих који гледају сопствено дупенце, а увек се такви на волшебан начин створе на власти, ова земља и пропада! Дакле, није решење оставити им у "аманет" себичлук и пароле да "живот не може да чека" или да "немају алтернативу". Решење је да прво ми сами схватимо шта је то за шта су се наши преци борили и изборили, да схватимо где лежи права вредност, да би то пренели даље нашим потомцима.
Не буде ли тако - нестаћемо.

 

[SURbel]

txs.

"Evo njegovog profila: zakocen u svom nekrofilskom odnosu prema trulom lešu „bolje” prošlosti ili, pak, sav predat neizlecivom i mracnom nacionalnom jalu, on je sumoran, paranoican, nesklon bilo kakvoj objektivnoj kritici, neprijatelj svakog individualizma, silno zaljubljen u kolektivne „vrednosti” poput vere ili nacije, lažno blagoglagoljiv i lak na aoristu ili pak brutalno nepismen i nemušt, nejasan samom sebi koliko i svima ostalima, nepoverljiv prema spoljnom svetu koji ne poznaje, pa stoga daje sebi za pravo da ga bespoštedno demonizuje i/ili omalovažava, neskriveni nacionalista i religiozni fundamentalista, homofob a neretko i mizogin i rasista, nesposoban za sadašnjost pa stoga i okrenut protiv nje, nepovratno zamagljene svesti od svih tih nacionalnih mitova toliko puta podgrevanih da su se dosad vec skvrcili ko triput prepecena kajgana.
Vladimir Arsenijevic, pisac, Politika, 08.02.08."

da li je ovaj psihološki profil tačan, i ko nam ga je oformio kao takvog - a) preci, b) marsovci c) loša ishrana, d) razno
?

Чији је ово профил?

 

[ranjeni Zoro]

koje je to "predanje" naših predaka?

 

[Peśo]

Svakoja generacija imala je neku "mantru" koja je davala smisao njezinome postojanju. Za neke je to bila sloboda, za neke goli život.
Jedino što su nama predci "ostavili" jest mogućnost da sami određujemo smisao našega bitisanja na ovoj planeti.
Možemo, ali ne moramo slijedit primjer svojijeh predaka. Makar što su sad neka druga vremena, neki drugi sistemi vrijednosti.
Ko se ipak slijepo drži "primjera" osuđen je na propast. Ko ne napreduje propada.

 

[SURbel]

koje je to "predanje" naših predaka?

Оно које су својом крвљу писали.

 

[SURbel]

А чији је оно профил?

 

[ranjeni Zoro]

Оно које су својом крвљу писали.

ne rise da su pisali sas krvlju..?
nije ti bilo gadno da čitaš neke krvave tojest..tekstove..?

 

[SURbel]

А што си такав буквалиста?

Него, чији је оно профил?

 

[ranjeni Zoro]

koji profil..

 

[SURbel]

Овај:

txs.

"Evo njegovog profila: zakocen u svom nekrofilskom odnosu prema trulom lešu „bolje” prošlosti ili, pak, sav predat neizlecivom i mracnom nacionalnom jalu, on je sumoran, paranoican, nesklon bilo kakvoj objektivnoj kritici, neprijatelj svakog individualizma, silno zaljubljen u kolektivne „vrednosti” poput vere ili nacije, lažno blagoglagoljiv i lak na aoristu ili pak brutalno nepismen i nemušt, nejasan samom sebi koliko i svima ostalima, nepoverljiv prema spoljnom svetu koji ne poznaje, pa stoga daje sebi za pravo da ga bespoštedno demonizuje i/ili omalovažava, neskriveni nacionalista i religiozni fundamentalista, homofob a neretko i mizogin i rasista, nesposoban za sadašnjost pa stoga i okrenut protiv nje, nepovratno zamagljene svesti od svih tih nacionalnih mitova toliko puta podgrevanih da su se dosad vec skvrcili ko triput prepecena kajgana.
Vladimir Arsenijevic, pisac, Politika, 08.02.08."

da li je ovaj psihološki profil tačan, i ko nam ga je oformio kao takvog - a) preci, b) marsovci c) loša ishrana, d) razno
?

 

[ranjeni Zoro]

profil prosečnog srpskog patriote, onako kako ga je video pisac.

 

[SURbel]

profil prosečnog srpskog patriote, onako kako ga je video pisac.

Јел' се ти слажеш с виђењем тог писца?

 

[ranjeni Zoro]

ja se sa svim kolegama piscima slažem, jer sam i ja jedan..svetski priznat i poznat pisac..samo ne bih o tome..

 

[SURbel]

Да ниси ти овај Арсенијевић?

Лепо што се слажеш, но, где је ту индивидуализам? Изгубио се због колегијалности?
Ако јесте, сматраш ли да колегијалност завређује губитак индивидуализма више од осећаја припадности неком народу?
Ајде мало да чујемо и ми твоје одговоре, било би себично с твоје стране да само ти испитујеш нас, а, претпостављам, у сврхе своје следеће књиге.

 

[ranjeni Zoro]

pazivako..
ja mislim da individualizam škodi.
naročito srbima.

mi ne umemo sa tim da se nosimo znaš..

toliko imamo posebnih i izuzetnih individualaca, da je to postala opšta pomama, masovna histerija, moda.

tako da mu običan, depersonalizovani rob, dođe kao pravo osveženje..

 

[Peśo]

ja se sa svim kolegama piscima slažem, jer sam i ja jedan..svetski priznat i poznat pisac..samo ne bih o tome..

Svi mi umijemo da (se) (s)lažemo... od prilike do prilike...

 

[SURbel]

pazivako..
ja mislim da individualizam škodi.
naročito srbima.

mi ne umemo sa tim da se nosimo znaš..

toliko imamo posebnih i izuzetnih individualaca, da je to postala opšta pomama, masovna histerija, moda.

tako da mu običan, depersonalizovani rob, dođe kao pravo osveženje..

А мени се индивидуализам баш допада. И неприхватање ауторитета здраво за готово. Ауторитет мора да се заслужи - знањем, мудрошћу, маром, а и марљивошћу...
Из ова два разлога и јесмо познати као бунџије, и то увек на исправној "страни", што је посебна посластица за изнурену али јаку српску душу. Још једна од ствари које су нам оставили преци.

Даље, приметила сам да се заиста добро служиш српским језиком, богатим српским језиком. КО ти је то оставио?

А и ту самокритичност коју показујеш, додуше на мало чудан начин , шта мислиш - одакле се она "створила"?

Одговор знаш, било теби то драго или не... и не разумем зашто се толико бориш против тога? Зашто си толико огорчен на свој народ? Исти тај народ се изборио и оставио ти у аманет и могућност избора, па ако не можеш да га не пљујеш, имаш могућност избора да удаљиш себе од тог "извора свих зала".

 

[Sanovnik]

Cinizam je pamet slabih i nemoralnih . Pljivanje iz coska je naudobnija i najlaksa , ail ne i napostenija pozicija .