Ja sam svojevremeno imao uvid u sve istorijske udžbenike (domaće proizvodnje) koji su se koristili u školama od prvih, 1840-ih godina, do današnjeg dana. I moram reći da je svaki srpski udžbenik, ne samo oni u vreme komunizma, u suštini izuzetno teško ideološki obojen duhom vremena u kojem je nastao. I bukvalno je svaki za cilj imao ideološku indoktrinaciju tj. oblikovanje svesti pojedinca u ovom ili onom smeru. To je jedan opšti problem koji obeležava naša nastavna sredstva od iskona do današnjeg dana.
Да, међутим кнежевина Србија 1840-е и наредних деценија бјеше још увијек врбова држава, на трновитом путу обнове државности и успоставе самосталности. Ту је јако осјетљив (и тежак) задатак након вијекова робства и стечених навика (које је једном приликом тако добро дефинисао Арчибалд Рајс) распамећеном народу повратити националну свијест, усадити достојанство да буде спореман понешто жртвовати на путу стицања слободе. Лако је данас налазити аномалије у тим уџбеницима но да би их ваљано сагледали прво морамо покушати разумјети процесе када су писани ти уџбеници. Узгред, индокртинација (која истина чешће потире индивидуализам у корист колективизма) не мора бити нужно нешто рђаво, зависи како утиче на морално, духовно, културно и демографско стање нације. Ако утиче негативно, да имамо тренд посртања, наравно да је то нешто рђаво.
Ali svako svoje doba povlači za sobom neku indoktrinaciju i apsolutno svaki srpski školski udžbenik se može opisati kao propagandni pamflet. Iluzija je reći da je to počelo sa komunistima, jerbo su čak udžbenici posle 1950-ih godina podignuti zapravo na jedan stručniji, ozbiljniji nivo (koji je u neku ruku možda čak i iznad današnjeg), na stranu propagandno tumačenje koje je nametala KPJ.
Па реално писати уџбеник историје није лак задатак, поред усађивања сазнања о прошлости ваља имати на уму и узраст и интелект оних којима се знање преноси, како ће то схватити и разумјети, и колико ће помоћи да колико сутра постану корисни чланови дрштва. Ту јесте важно да садржжај уџбеника буде што више у служби историје а мање идеолошке пропаганде. Но то није увијек лако, постоје препоруке и "препоруике", сугестије и "сугестије", и са адреса које није мудро игнорисати. Оно на чему се може порадити јесте да у уџбеницима буде што више истрорије и што ммање "тумачења" историје.
Поред школе и уџбеника историје постоје, а то сам у посту примијетио
Када су Срби у питању, има још нешто. У неким не тако давно прошлим временима, неких пола вијека у школама се јесте учила историја, колико се морало, али се кроз све оно што обликује колективну свијест нације (медији, филм, књиге) усађивала одбојност према историји старијој од 1941-е. А и код те историје од 1941-е, па и нешто старије бјеше итекако присутна идеолошка позадина, некад и премало историје и превише "тумачења" историје. Ту се кад тад јави потреба да се то исправи и поправи, и ту се отвори простор за разне смутљивце да улове у мутном и једну наопаку индоктринацију покушају замијети другом, такође наопаком. А ту се надовежу, може бит и осмишљено у кухињи озбиљнијег играча, разни теоретичари који крену са мантром "историја, све је лаж" ту у таквом слуђивањуи и распамећивању нације и није лако остати бистре главе.
и други сегменти ((медији, филм, књиге) кроз које се обликује колективна свијест нације, и кроз које се усађивала одбојност према историји старијој од 1941-е, и ту бјеше више него кроз уџбенике присутна идеолошка позадина тих садржаја, уосталом ако снимите 50+ тзв партизанских филмова гдје се и строго бирају глумци који ће глумити негативце и позитивце и само 3 кроз која ћете ибрадити старију српску историју, наравно да ће и то обликовати свијест нације. Уосталом и на овом форуму који истина није репрезентативни узорак видимо да теме из старије историје тек код мањег % форумаша побуђују занимање, зато ће сви радо разглабати о четницима и партизанима, о оном Брозу, понављати и понављати ту све глупавију пропаганду из не тако давних времена.
.... današnje vreme donosi svoj kontekst; po zvaničnim propisima cilj obrazovanja istorije u Republici Srbiji (službeno, dakle; programski) jeste da nastava istorije služi da kod dece izgradi duh tolerancije (prema drugome), da detetu prenese nače humanizma i izgradi evropski identitet. U prevodu, vidi se da je nastava istorije u Srbiji značajnoj meri uoblikovana u kontekstu evropskih integracija.
Verovatno bi se neki ljudi konzervativnije orijentacije sablaznili kada bi zapravo i pročitali ta dokumenta i programske direktive, zapravo. Tu ima još jedna potpuna ironija a to je da ljudi kojima smetaju takve tendencije i uopšteno stvari usmeravaju svoju pažnju na istoričare koji su nastavnici po osnovnim i srednjim školama, a ono su najmanje odgovorni za bilo šta jerbo samo rade svoj posao. A ne na one u vrhu; na političko rukovodstvo, koje takve stvari i kreira, u ministarstvu prosvete, vladi i parlamentu.
То је истина, имамо процесе, и кроз наставне планове и програме и кроз све друге садржаје уз криминалну улогу медија, једне агресивне европеизације која у старту потире све оне истинске вриједности и врлине које су вијековима красиле људе ових простора. И то је тако.
Не знам шта бих ти на то реплицирао осим да пренесем један виц који ми је један пријатељ (иначе новинар) испричао прије пар мјесеци.
У духу тих нових вриједности које се промовишу међу Србљем учитељица учи дјецу важност европских интеграција и како су сви они прије свега и изнад свега Европљани, те се одлучи да провјери како су то дјеца разумјела. Приупита их шта су, сви разуимљиво кажу Европљани све до мало Перице који рече "Србин".
"Па добро Перице, како ти испаде једини Србин"
Перица који нема проблема са логичким закључивањем рече "па дјед ми је био Србин, отац ми је био Србин, логички закључујем да сам и ја Србин"
На што ће учитељица "па добро Перице, да ти је дјед био кретен, да ти је отац био кретен, шта би ти био".
"Европљанин" одговори Перица.
Kao npr. kada objašnjavaš Tandooriju Masali, koji sasvim nesporno materiju poznaje itekako, što mu priznaješ i u toj objavi, da nema kapacitet i da nije u stanju da vrednuje informacije. Ili koliko si samo puta ponižavao javnu Konstantina Velikog, tvrdeći da ne dopušta mozgu da obradi informacije koje pročita i čuje i koliko nije sposoban da donosi zaključke i šta sve ne. Kako da ne...čuj, „o materiji“. 
