Šta sam danas shvatio ?

Da ako već mora da se bira između dva zla (autodestrukcije & destrukcije) da je ipak bolje, ovo prvo. Sebe imam pravo da uništim, ako mi se uništava a druge nikada i nikoga. A da nekoga unesrećiš, rasplačeš, razboliš i uništiš život i seješ nesreću gde stigneš, to vala nije moj fah i reJon. Pa, zato je možda vako i puno bolje. Biti takva sazdana. Jer ja sa samom sobom mogu i šta hoću i kako hoću, a s drugim bićima, ne, jer nije to bilo koje biće, nađeno na pijaci, doneseno smetlišta, nego je uvek nečij dete, nečija kćerka, sin, unuka, unuk, prijatelj, nebitno. E, sad zašto drugi ljudi ponekad ne kapiraju da sam i ja to NEČIJE dete i nekome sve to, to je već neka druga priča.

I baš je jadno do bola, što samo tako ja misleh. Kroz život. U neku ruku, i dobro je. Puno bih nesrećnija bila, da sam drugačije rođena. Srećna dok su svi oko mene nesrećni. Zato mi je ovako puno lepše...nesretna a drugi sretni. Jer moja sreća nije nikada bila bazirana na nečijoj nesreći.

Izeš takvu sretnost...da ja sve porušim oko sebe, ne pitajući se ništa i žareći i paleći, ne brigajući za nikoga.

Shvatih, u globalu, da je veoma teško i živeti i biti sretna kroz život, ako hoćeš sve nekim čestitim ispravnim putem; da ikoga ne unesrećiš a da izdejstvuješ ono šta hoćeš. Da se mora jako, jako paziti . I da ti zapravo kroz život možeš i trebaš samo sebe da čuvaš. Od sebe same, jednako kao i od drugih.

:bye:
 
sunasceJeca:
Da ako već mora da se bira između dva zla (autodestrukcije & destrukcije) da je ipak bolje, ovo prvo. Sebe imam pravo da uništim, ako mi se uništava a druge nikada i nikoga. A da nekoga unesrećiš, rasplačeš, razboliš i uništiš život i seješ nesreću gde stigneš, to vala nije moj fah i reJon. Pa, zato je možda vako i puno bolje. Biti takva sazdana. Jer ja sa samom sobom mogu i šta hoću i kako hoću, a s drugim bićima, ne, jer nije to bilo koje biće, nađeno na pijaci, doneseno smetlišta, nego je uvek nečij dete, nečija kćerka, sin, unuka, unuk, prijatelj, nebitno. E, sad zašto drugi ljudi ponekad ne kapiraju da sam i ja to NEČIJE dete i nekome sve to, to je već neka druga priča.

I baš je jadno do bola, što samo tako ja misleh. Kroz život. U neku ruku, i dobro je. Puno bih nesrećnija bila, da sam drugačije rođena. Srećna dok su svi oko mene nesrećni. Zato mi je ovako puno lepše...nesretna a drugi sretni. Jer moja sreća nije nikada bila bazirana na nečijoj nesreći.

Izeš takvu sretnost...da ja sve porušim oko sebe, ne pitajući se ništa i žareći i paleći, ne brigajući za nikoga.

Shvatih, u globalu, da je veoma teško i živeti i biti sretna kroz život, ako hoćeš sve nekim čestitim ispravnim putem; da ikoga ne unesrećiš a da izdejstvuješ ono šta hoćeš. Da se mora jako, jako paziti . I da ti zapravo kroz život možeš i trebaš samo sebe da čuvaš. Od sebe same, jednako kao i od drugih.

:bye:
Kliknite za proširenje...

Jeco, ti si divna osoba, ali mislim da ozbiljno gresis.
Prvo si bila TI , pa potom sve/svi ostali. Mislim da treba da sto pre razvijes samoljublje i sebicnost. Pri tom ne moras nuzno druge povredjivati, samo toliko koliko ti se nadju na putu.
Mislim da bar isto toliko NEMAS 'pravo' da unistis sebe, koliko ni druge. Ako ti je lakse da se potvrdis kroz druge (sto je nepotrebno inace),zamisli da tim sto sebe unistavas nanosis bol i stetu onima koji te vole. Je l 'bolje' povrediti 'druge'(strance) ili nekog ko ti je drag i blizak?
Pokusaj da shvatis da su sve te hriscanske vrline proizvod najgorih medju nama. Da su ih oni propagirali jer im je u interesu da su drugi slabi. Oni sami ne veruju u te vrline.
Shvati da ne moze sut protiv rogatog, niti dobar covek vs zli. Zli ce uvek pobediti jer je jaci. A jaci je samo zato jer nema moralnih normi koje bi ga ogranicavale.
Ne propagiram je ovde 'zlo' nego zdrav egoizam koji tebi bas, bas treba.
I ok bi bilo da vec jednom zaboravis tog kretena koji te devastirao. Lepo prestani da se samosazaljevas i u tome utehu pronalazis.
Stvarno mislim da bi ti sa svojim vrlinama i ljudskoscu mogla biti sjajna saputnica vecini muskih.
Dakle, nasmesi se, otresi proslost ..i biraj.
 
MarieSoLong:
Jeco, ti si divna osoba, ali mislim da ozbiljno gresis.
Prvo si bila TI , pa potom sve/svi ostali. Mislim da treba da sto pre razvijes samoljublje i sebicnost. Pri tom ne moras nuzno druge povredjivati, samo toliko koliko ti se nadju na putu.
Mislim da bar isto toliko NEMAS 'pravo' da unistis sebe, koliko ni druge. Ako ti je lakse da se potvrdis kroz druge (sto je nepotrebno inace),zamisli da tim sto sebe unistavas nanosis bol i stetu onima koji te vole. Je l 'bolje' povrediti 'druge'(strance) ili nekog ko ti je drag i blizak?
Pokusaj da shvatis da su sve te hriscanske vrline proizvod najgorih medju nama. Da su ih oni propagirali jer im je u interesu da su drugi slabi. Oni sami ne veruju u te vrline.
Shvati da ne moze sut protiv rogatog, niti dobar covek vs zli. Zli ce uvek pobediti jer je jaci. A jaci je samo zato jer nema moralnih normi koje bi ga ogranicavale.
Ne propagiram je ovde 'zlo' nego zdrav egoizam koji tebi bas, bas treba.
I ok bi bilo da vec jednom zaboravis tog kretena koji te devastirao. Lepo prestani da se samosazaljevas i u tome utehu pronalazis.
Stvarno mislim da bi ti sa svojim vrlinama i ljudskoscu mogla biti sjajna saputnica vecini muskih.
Dakle, nasmesi se, otresi proslost ..i biraj.
Kliknite za proširenje...

Pročitah, draga MarieSoLong. Prvo, hvala ti, na ovim rečima ohrabrenja. Kao i komplimentima. Moje samopouzdanje se duboko bilo urušilo zbog nekih stvarčica i to jeste svakako ostavilo traga na meni. No, svakako, sada je uveliko bolje. I dalje negde teško je, malo sebe "kupim", ali dobrim sam se "digla". Ja sam po životnom opredelenju, negde fajter, tako da ja je ovo samo jedna teška meni životna faza, koja me je je duboko navela da preispitam sebe , od onoga u šta verujem, do onoga šta u sebi i kod sebe, moram da menjam. Nisam ja to mislila bukvalno, mila, nego lakše podnesem i podneću meni lupam učinjenu nepravdu, nego što bih se izborila s nečim, da sam ja nešto strašno na primer nekome život poremetila. S tim ne bih umela da se nosim, jer ja sam jako i duboko osećajna i mrava ne bih zgazila. S ovim ću ja kad tad naći način, da izborim se, šta melje me. Znam, nego generalno je da kaže čovek i onima koji mene vole, porodica, bilo generalno da aže čovek, da kaže, ajde, da takvu gledaju me - ono u stilu, Jelena, ajde, dete naše, prošle si goine, već, skoro tri, trgni se, čedo naše. Mislim, da njima bilo teže je nego meni. Ja lično nisma mislila da ikada u životu će tako nešto da me izmesti iz sedla, dovede u pitanje zdravlje, moj kasniji život, ne znam, jednostavno...da mi se sve poremeti, obrne i ostane sam haos. Ali, dobro, šta je tu je- igram s kartama koje su mi podeljene. Iz ove kožice se ne može. Da, to znam, i ja niti sam na isti način "jaka", niti bih ikada htela da sam tako "jaka". Neka hvala. Biram da sam ipak na ovaj način - "slabija".

Meni treba ovo, što sada imam - svoj svet. I svoj duševni mir. Ništa me drugo više ne zanima i ne interesuje. Niti ikome šta remetim, niti dozvoljavam da meni iko išta remeti. Na prve nagovešatej onoga što će da mi opet deklariše zdravlje, nervira me, sekira, jede ili ždere - ja šturam. Pobegnem. Jer više nemam snage, s tim da nosim se. Čuvam sebe. Sada sam ja sebi prioritet. Ne gazim po nikome, niti sam ikada, samo izgradih svoj neki svet, odoh u neku ilegalu, ljušturu, dok se ne oporavim. Fizički. Ne ojačam zdravstveno. A onda će verujem sve doći na svoje mesto. Možda upoznam i nekoga, ko me bude ono baš zavoleo, pa me i to malo bude pomerilo, na bolje i ubrzalo, taj neki "oporavak". Nikuda niti žurim, niti jurim. Tu sma gde jesam. Ne gubim iz vida, sutrašnje snove, vizije i želje, ali znam da ne može odjednom . Neka sve ide svojim nekim tokom. Jednostavno, digoh ručice. I prepustih se. Žderala se ja ili ne, biće svakako, onako kako je namenjeno, da bude. Pa čemu, nervirancija.

Ne samosažaljevam se, nego jednostavno kroz pisanje, nalazim utehu. Sama sebe na neki način hrabrim. I dižem. Motivišem. To je na neki način, moj vid introspekcije. Ličnog dnevnika. I svakako da će biti zanimljivo samu sebe čitati i iz ovog perioda, jednog dana, možda.

Trudim da smejem se, ali teško mi ide. Znam, da uspeću, ali ne znam kad. Prošlost, prošlost...je ono što zauvek me je obeležilo. Koliko tužnom učinilo, toliko i ojačalo. I zato dobro je, da baš tako sve jako i bilo je.

Još jednom, hvala ti od sveg srca na ovom postu. I što si mi posvetila svoje dragoceno vreme, napisavši mi ga, i željom da mi pomohneš i ukažeš na srž i koren problema. Savi savetčić je zlata vredan. A, koliko...To znaju samo oni tužni, i nesretni. :)

Ljubim i svako dobro ti želim.

:bye:
 
Valkyriur:
Da je petak.
Kliknite za proširenje...
Kako bre petak, kad je utorak
crazy-1.gif
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

A
  • Zatvorena
Zasto su ljudi psihicki labilni,kilavi i razmazeni danas
2 3
Odgovora
66
Pregleda
1.098
Džudi S
Džudi S
Urwald
Sam sebi najveći neprijatelj
Odgovora
10
Pregleda
307
Ganfajter
Ganfajter
Nina
Šta dobijem kada oprostim
Odgovora
11
Pregleda
346
bas kao
B

Back
Top