Šta dobijem kada oprostim

[Nina]

Kad prestanete da budete zarobljeni u ulozi žrtve, vraćate kontrolu nad sopstvenim životom i ne dozvoljavate da vas prošlost stalno boli
Odlukom da oprostite počiniocima nedela zapravo vi možete pomoći sebi i rešiti se mnogih negativnih stvari.

Iako ovo deluje kontradiktorno, nema stručnjaka iz oblasti psihologije koji ne bi ovo potvrdio i savetovao da što pre oprostite jer ćete se tako osloboditi tereta – besa, ogorčenosti i povređenosti.Kada oprostite, smanjujete emotivni teret i otvarate prostor za mir i radost. Takođe, oproštaj smanjuje stres, jer dugotrajna ljutnja i osećaj nepravde izazivaju napetost, ubrzan rad srca, anksioznost.

Kada se oslobodite osećaja „zašto mi je to uradio/la”, vraćate kontrolu nad sopstvenim životom i ne dozvoljavate da vas prošlost stalno boli. Oproštaj često vodi većem samopoštovanju i samoprihvatanju, jer prestajete da budete zarobljeni u ulozi žrtve što je jedan od najboljih rezultata ovakvog oblika ponašanja.

Bitno je naglasiti da oproštaj ne znači opravdati ili zaboraviti, već osloboditi sebe od destruktivnih emocija. Najveća korist oproštaja je to što omogućava da intenzitet emocija izazvanih događajem izbledi, navode stručnjaci. Ova promena u emocionalnom intenzitetu dovodi do toga da žrtva konačno prestane da izbegava počinioca i još važnije, prestaje da bude opsednuta željom da mu se osveti.

 

[Nina]

Vežbe za mir u duši

Nađite mirno mesto
Sedite udobno, zatvorite oči i udahnite nekoliko puta duboko
Prisetite se osobe ili situacije
Prizovite u misli osobu kojoj želite da oprostite ili situaciju koja još boli

Prepoznajte osećanja
Imenujte emociju koju osećate: ljutnju, tugu, razočaranje, izdaju… Pustite je da bude tu bez osuđivanja
Izgovorite u sebi rečenicu oproštaja
„Opraštam ti jer ne želim da nosim ovaj teret više.”

Usmerite oproštaj ka sebi
Ako osećate da i sebi nešto zamerate, recite: „Opraštam sebi što sam dozvolila da me ovo povredi.”
Završite sa zahvalnošću, recite: „Biram mir, biram slobodu, biram da živim dalje.”
Duboko udahnite i izdahnite. (izvor-mediji)

 

[Džudi S]

Anksioznost, bes, tugu i bespomoćnost osetila sam samo kada su me četiri osobe jako povredile. U pitanju su bile ozbiljne i važne stvari.

Pored navedenih osećanja, tuge, besa, bila sam i iznenađena. Nisam verovala da neko može da se "igra" tuđim životom.

U pitanju je bila moja profesija, moje radno mesto.

Oprostila sam, posle nekog vremena, nisam zaboravila. Bol, tugu, ljutnju osećala sam 10 ili 15 dana, ne duže. Imala sam prijatelje koji su stali uz mene i podršku svoje porodice.

Razmišljala sam o tome kako neke stvari više ne mogu da promenim. I o tome kako te osobe nisu vredne ni mojih suza, ni besa i nerviranja.

Uradila sam vežbe slične ovim koje su opisane u gornjem postu. I odmah mi je bilo bolje.

One sitne svađe kojih je bilo i koje se povremeno dese, ne račun u povrede.

****

Niko ne treba da dozvoli da se neko igra sa njegovim životom. Pored posla, tu pripadaju i emotivni, prijateljski, porodični odnosi.

Ukoliko vas neko povredi, nemojte da razmišljate o nekoj osveti, nemojte mnogo da tugujete, oprostite...

Oproštaj je važan. Pomaže da se ponovo osećate bolje.

 

[adelaidea]

Ne verujem u oproštaje, ali verujem u svejednost, "bol u preponama" posle nekog vremena. Ima isti učinak kao izvikani oproštaj, koji zaista ne znam šta treba da budeš, neka svetica, pa da to možeš.

 

[Džudi S]

@adelaidea

Opraštaš toj nekoj osobi u sebi, ne ideš kod te osobe da joj kažeš da opraštaš.

Ali, ne zaboravljaš to šta ti je neka osoba učinila. To je još jedno loše iskustvo, pored dobrih svi imamo i loša iskustva.

Neću da idem u detalje zašto sam, kome i šta oprostila jer to je sada prošlost.

 

[Samsonight]

Ma...i ne zameram, pa tako sebe štedim od tega oprosta.
Šta ja kome imam da zamerim-šta meni ima ko da zameri?
Živimo najbolje što umemo, valjda-pa, ako tu ima šta da se zamera i prašta... moramo individualno da se aktiviramo po pitanjima šta smeta, i šta je za osudu.
Ako neko nema koncept o tome da je nešto što rade smetnja i za osudu, šta mu ja mogu? Nek' samo je živ i zdrav.

 

[Banovic Strahinja]

Kad prestanete da budete zarobljeni u ulozi žrtve, vraćate kontrolu nad sopstvenim životom i ne dozvoljavate da vas prošlost stalno boli
Odlukom da oprostite počiniocima nedela zapravo vi možete pomoći sebi i rešiti se mnogih negativnih stvari.

Ovo je najveca istina recena na ovom forumu, u engleskom postoji odlicna fraza "letting go" tj pustiti nesto- jer ove stvari jesu teret koji nosimo sa sobom.
I u nesretnoj ljubavnoj vezi je najteze "pustiti niz vodu" osecanja, kad neko ne moze ili nece da zaboravi nekog on je u paklu iz kojega nece izaci dok ne prihvati gubitak ili prihvati i nepravdu i da je to deo zivota.
A najgore je kad neko stalno ruminira tj razmislja stalno o istoj stvari i ostane u vrzinom kolu.
Zaboravio sam kako psiholozi ili budisti ili stoici kazu o tome, ali otprilike kad nam nesto nanese bol- mi si onda jos hiljadu puta nanesemo tu istu bol, i ta secanja nam samo crpe energiju. Mrznja je takodje uzasna jer takodje ubija sigurno onoga koji je nosi- a cesto kosi i druge, a kod osvete jako cesto stradaju nevini.

 

[Nemoguća Могућност]

Kad prestanete da budete zarobljeni u ulozi žrtve, vraćate kontrolu nad sopstvenim životom i ne dozvoljavate da vas prošlost stalno boli
Odlukom da oprostite počiniocima nedela zapravo vi možete pomoći sebi i rešiti se mnogih negativnih stvari.

Iako ovo deluje kontradiktorno, nema stručnjaka iz oblasti psihologije koji ne bi ovo potvrdio i savetovao da što pre oprostite jer ćete se tako osloboditi tereta – besa, ogorčenosti i povređenosti.Kada oprostite, smanjujete emotivni teret i otvarate prostor za mir i radost. Takođe, oproštaj smanjuje stres, jer dugotrajna ljutnja i osećaj nepravde izazivaju napetost, ubrzan rad srca, anksioznost.

Kada se oslobodite osećaja „zašto mi je to uradio/la”, vraćate kontrolu nad sopstvenim životom i ne dozvoljavate da vas prošlost stalno boli. Oproštaj često vodi većem samopoštovanju i samoprihvatanju, jer prestajete da budete zarobljeni u ulozi žrtve što je jedan od najboljih rezultata ovakvog oblika ponašanja.

Bitno je naglasiti da oproštaj ne znači opravdati ili zaboraviti, već osloboditi sebe od destruktivnih emocija. Najveća korist oproštaja je to što omogućava da intenzitet emocija izazvanih događajem izbledi, navode stručnjaci. Ova promena u emocionalnom intenzitetu dovodi do toga da žrtva konačno prestane da izbegava počinioca i još važnije, prestaje da bude opsednuta željom da mu se osveti.

zaboravio sam sve te zle ljude sto su bili losi prema meni, sad da me pitas, nasmejao bi se i reko ne znam ko su ti ljudi

 

[Džudi S]

A najgore je kad neko stalno ruminira tj razmislja stalno o istoj stvari i ostane u vrzinom kolu.

To uglavnom rade oni koji imaju depresiju, ili su anksiozni, ali ponekad to rade svi.

Nekada nas stignu sećanja i razmišljamo o prošlosti. Meni se to dešava kada su godišnjice smrti meni bliskih osoba, i ponekad na Božić i Vaskrs.