...da sam sve ja davno ostavila iza sebe, i prevazišla ali da sada samo "filtriram" u sebi, kao najobičniji slepac, koji ima potrebu da sama oliže i liže svoje rane, preispita sebe sama i sama s sobom do najmanjeg detalja za naredni život budući i skocka sve kockice na svoja mesta, da bih mogla dalje u život, ne gurajući ništa ispod tepiha. SHvatila sam za ovo vreme, da sam puno jača, nego što sam zaista mislila da jesam i da biću. I dobro je. Sada puno razmišljam na tu temu. Bilo bi zlo i naopako, da sam mislila možda obrnuto, da sam puno jača, pa onda..pljas i pad. Ovako je ipak bolje ispalo, po mene. Malo se razbih, malo polupah, malo me ubrljali, ali Bože moj. Panta rei... Shvatih, da to apsolutno više nema veze s drugima, petima, ni šta ni kako. Ja sam kriva za sve. Ja sam im to dozvolila. D - o - z - v - o - l - i - l - a. I, šta ja onda sada hoću? Ništa. Sada samo analiziram sve, što tada jasno nisam mogla da vidim, osetim, čujem i doživim. Sada mi je kristalno jasno, da sam ja kriva. Nisam volela sebe, pomisliše da me je još lakše zbog toga us*ati...i hej, bili su u pravu. I to ej ok. Meni za nauk i za lekciju. danas to više ne ide tako. Znači, da je ipak imalo svrhu. Doduše malo bolnu, ali neka. Hvala.
al samo za malko jer sam ja nesto slicno shvatila jos odavno 
