Šta raditi kad odnos sa roditeljima boli?

[Red]

Da objasnim donekle na šta mislim...
Dakle, majka koja je bez preterivanja Kraljica drame lično. Ume da prebaci sve što je ikad uradila, a nije toga ni tako mnogo jer je ipak nekako sebi na prvom mestu. Najviše voli da igra na kartu krivice i "jadna ja, niko ne pita za mene". U slučaju da nije urađeno kako je želela, često odgovori ljutnjom na nivou maloletnog deteta sa jednogodišnjim brojem godina, pa da se, recimo, ne javlja danima ili nedeljama na telefon.

Dakle, šta raditi kad odnos sa roditeljima boli?
Studio?

Edit : izmenila sam temu jer mi je skrenuta pažnja na nešto što me roditelji, između ostalih stvari nisu naučili, a to je da se tuđi roditelji ne spominju. Hvala @moonja.. i izvinjavam se ako sam nekog nenamerno povredila.

 

[gost 333986]

ne pricam vec godinu i kusur

 

[gost 333986]

Da objasnim donekle na šta mislim...
Dakle, majka koja je bez preterivanja Kraljica drame lično. Ume da prebaci sve što je ikad uradila, a nije toga ni tako mnogo jer je ipak nekako sebi na prvom mestu. Najviše voli da igra na kartu krivice i "jadna ja, niko ne pita za mene". U slučaju da nije urađeno kako je želela, često odgovori ljutnjom na nivou maloletnog deteta sa jednogodišnjim brojem godina, pa da se, recimo, ne javlja danima ili nedeljama na telefon.

Dakle, šta raditi kad odnos sa roditeljima boli?
Studio?

Edit : izmenila sam temu jer mi je skrenuta pažnja na nešto što me roditelji, između ostalih stvari nisu naučili, a to je da se tuđi roditelji ne spominju. Hvala @moonja.. i izvinjavam se ako sam nekog nenamerno povredila.

kakav odnos imas ti?

 

[moonja..]

Nemam prisutne roditelje.


Mene je mama kao malog naučila da ne pominjem ničije roditelje, jer ih možda nema, dok taj sam o njima ne kaže nešto ili ih upoznam. To je pristojno.
Lepo je biti pristojan.

 

[mina68]

Имала сам дивне, дивне, родитеље, не знам да ли су детаљи уопште потребни.
Са њима сам се смејала, туговала, пила, певала, мазила се, расправљала око политике и Лепе Брене...много ми недостају.
Још више кад чујем каквих родитеља има.

 

[gost 333986]

gde nadje lepu brenu.zasto lepa brena?

 

[mina68]

gde nadje lepu brenu

Њима се свиђала, мени јок

 

[Red]

Nemam prisutne roditelje.


Mene je mama kao malog naučila da ne pominjem ničije roditelje, jer ih možda nema, dok taj sam o njima ne kaže nešto ili ih upoznam. To je pristojno.
Lepo je biti pristojan.

Smatraš da je tema nepristojna?

 

[moonja..]

Smatraš da je tema nepristojna?

To što ja smatram sam napisao

Poyyy.

 

[gost 248950]

Svaka majka je kraljica drame

 

[gost 333986]

redhead ,odgovori ti na temu

 

[Red]

redhead ,odgovori ti na temu

Odgovorila sam u uvodnom postu.

 

[gost 333986]

Odgovorila sam u uvodnom postu.

nisam video,izvini

 

[Smorisha]

Da objasnim donekle na šta mislim...
Dakle, majka koja je bez preterivanja Kraljica drame lično. Ume da prebaci sve što je ikad uradila, a nije toga ni tako mnogo jer je ipak nekako sebi na prvom mestu. Najviše voli da igra na kartu krivice i "jadna ja, niko ne pita za mene". U slučaju da nije urađeno kako je želela, često odgovori ljutnjom na nivou maloletnog deteta sa jednogodišnjim brojem godina, pa da se, recimo, ne javlja danima ili nedeljama na telefon.

Dakle, šta raditi kad odnos sa roditeljima boli?
Studio?

Ono što je najbitnije kod takvih odnosa je da ne prepustiš kontrolu, jer sve to radi da bi imala kontrolu nad tobom.
Nikad ne smeš dozvoliti da radiš po njihovom kada si ti u pitanju.

Kad je već takvo stanje i toliko te ucenjuje onda i nema nekakvu kontrolu što bi trebalo da je dobro.
Pravo da ti kažem s obzirom kakva je čudi me da stanje nije dosta ozbiljnije loše pogotovo sa tobom jer takvi roditelji znaju veliku štetu da naprave deci i slično.

Primer bi ti bio Toni Soprano u svom odnosu sa majkom u seriji Sopranovi koji je i kao odrastao i zreo čovek vukao ozbiljne posledice svog odnosa sa majkom.

 

[Rigel]

Da objasnim donekle na šta mislim...
Dakle, majka koja je bez preterivanja Kraljica drame lično. Ume da prebaci sve što je ikad uradila, a nije toga ni tako mnogo jer je ipak nekako sebi na prvom mestu. Najviše voli da igra na kartu krivice i "jadna ja, niko ne pita za mene". U slučaju da nije urađeno kako je želela, često odgovori ljutnjom na nivou maloletnog deteta sa jednogodišnjim brojem godina, pa da se, recimo, ne javlja danima ili nedeljama na telefon.

Dakle, šta raditi kad odnos sa roditeljima boli?
Studio?

Edit : izmenila sam temu jer mi je skrenuta pažnja na nešto što me roditelji, između ostalih stvari nisu naučili, a to je da se tuđi roditelji ne spominju. Hvala @moonja.. i izvinjavam se ako sam nekog nenamerno povredila.

Pročitaj nešto na temu narcisoidnog poremećaja i BPD-a. Dobićeš odgovore na mnoga pitanja.

 

[Red]

Pročitaj nešto na temu narcisoidnog poremećaja i BPD-a. Dobićeš odgovore na mnoga pitanja.

Hvala. Neka preporuka za čitanje?

 

[Red]

Pravo da ti kažem s obzirom kakva je čudi me da stanje nije dosta ozbiljnije loše pogotovo sa tobom jer takvi roditelji znaju veliku štetu da naprave deci i slično.

Verujem da svaki odnos u porodici oblikuje decu u ljude kakvi će postati, a takođe da nije sve vidljivo čak ni ljudima sa kojima smo svakog dana, čak ni nam samima.
Hvala ti.

 

[mina68]

Svaka majka je kraljica drame

Није.

 

[Zadovoljna domacica]

Svaka majka je kraljica drame

Nije.

 

[Smorisha]

Hvala. Neka preporuka za čitanje?

https://hr.reoveme.com/narcisoidni-poremecaj-licnosti-i-granicna-osobnost/​

​

Narcisoidni poremećaj ličnosti i granična osobnost​

• by Kristalyn Salters-Pedneault, P; Recenzirao Steven Gans, MD

Ispitivanje istodobne pojave narcisoidne osobnosti i BPD-a
Narcisoidni poremećaj ličnosti (ili NPD) je poremećaj ličnosti koji se često susreće s graničnim poremećajem osobnosti (BPD). Dodavanje NPD u dijagnostičku sliku može komplicirati liječenje i tijek BPD-a .

Što je narcisoidni poremećaj ličnosti?​

NPD je jedan od 11 poremećaja ličnosti koji se prepoznaju u četvrtom izdanju dijagnostičkog i statističkog priručnika mentalnih poremećaja .
NPD je jedan od "klastera B" , ili dramatičnih / nepravilnih, poremećaja osobnosti.
Narcisoidni poremećaj ličnosti karakterizira prisutnost pet (ili više) sljedećih simptoma:

• Ima napuhani osjećaj samopouzdanja
• Zabrinuta je maštanjima o uspjehu, moći, sjaju, ljepoti ili idealnoj ljubavi
• Vjeruje da je on "poseban" i da ga mogu razumjeti samo drugi posebni ili visoki ljudi
• Zahtijeva prekomjerno divljenje
• Posjeduje osjećaj prava
• Iskoristi druge
• Nedostaje empatija
• Često zavidi od drugih ili vjeruje da su drugi zavidni od njega ili njega
• Ponaša se na arogantan, egoističan ili sablasan način

Ukratko, osobe s NPD mogu se opisati kao vrlo samoupravljive ili egoistične. Ova samoabsorbcija se diže na razinu kliničkog poremećaja jer se značajno ometa odnosa, zanimanja ili drugih važnih domena u životu. Mnogi stručnjaci vjeruju da je taj egoistični stil zapravo pokušaj pojedinca NPD-a da se suoči s lošim osjećajem vlastite vrijednosti.

Koliko često se pojavljuju NPD i BPD?​

Dok se preklapanje između NPD-a i BPD-a često govori u popularnoj psihologijskoj literaturi i on-line, vrlo je malo pažljivih studija o nastanku NPD-a i BPD-a. Jedno takvo istraživanje pokazalo je da samo oko 16 posto pacijenata s BPD-om također ispunjava dijagnostičke kriterije za NPD.
Međutim, još jedna studija koja je nacrtana iz uzorka zajednice (a ne traženja tretmana) pokazala je da gotovo 39% ljudi s BPD-om također ima NPD.

Kako narcisoidni poremećaj ličnosti utječe na BPD?​

Postoji niz teorijskih razloga za vjerovanje da bi netko s NPD-om i BPD-om bio manje vjerojatno da će s vremenom postati bolji. Ljudi s NPD-om opisani su kao vrlo otporni na liječenje; ljudi s NPD često imaju slab uvid u načine na koje njihovo ponašanje šteti samima ili drugima. Također, osobe s NPD-om mogu zapravo uzrokovati više emocionalne boli drugima nego što sami uzrokuju. Dakle, njihova motivacija da promijeni svoje ponašanje može biti vrlo niska.
Istraživanja sugeriraju da osobe s NPD-om i BPD-om imaju manje izgleda da će im vremena s BPD simptomima postati bolja. Jedna studija koja je pratila pacijente s BPD-om tijekom šest godina pokazala je da su stope NPD-a koje su se pojavile zajedno bile prilično niske (oko 6%) u bolesnika čiji je BPD konačno otišao (prepušteni). Međutim, stope NPD-a koje su se pojavile zajedno su bile veće (oko 19%) u bolesnika čiji se BPD nije preuzeo nakon šest godina. Dakle, postoji podskup pojedinaca s BPD-om koji ne podnosi obvezu i višim stopama NPD-a.

Odnosi i osobe s NPD i BPD​

Odnos osoba s BPD-om često je prilično disfunkcionalan.
Međutim, dodavanje NPD u mješavinu može stvoriti još više poremećenih uvjeta. Pored kaotičnog emocionalnog života i straha od napuštanja povezanih s BPD-om, osoba s istodobnim NPD-om također može iskoristiti ili manipulirati drugima, a ne slažući se s drugima. Ova kombinacija može biti nevjerojatno destruktivna u odnosima.

Liječenje narcisoidnog poremećaja osobnosti i BPD​

Trenutačno nema empirijski podržanih tretmana za NPD i bez objavljenih kliničkih ispitivanja tretmana samo za NPD ili koji su se pojavljivali kod BPD-a.
Objavljena istraživanja o liječenju NPD-a ograničena su na neke studije slučaja ili anegdotalne račune, no ove vrste studija su nepouzdane i podložne pristranosti.
Literatura o studiji slučaja o liječenju NPD prvenstveno je usmjerena oko upotrebe modificiranih psihoanalitičkih tehnika i prepoznala je izazove uspješnog liječenja ovog poremećaja.
Klinička literatura, općenito, ima tendenciju da smatra NPD kao uglavnom neopravdano stanje, osobito u najtežim oblicima. Neki ljudi vjeruju da zbog nekih preklapanja između NPD i BPD simptoma (kao što su impulzivnost i destruktivna ponašanja) tretmani dizajnirani za BPD poput dijalektičke ponašanja terapija također mogu raditi s NPD. Međutim, to je još uvijek vidljivo; potrebno je više istraživanja o ovoj temi.

 

[gost 248950]

Dobro de, razumeli smo pojentu, postoje cerke koje se slazu sa kevama, endemska vrsta

 

[gost 248950]

Smore brt, sazmi malo, stavi link, stavi spojler

 

[86bogomoljka]

Da objasnim donekle na šta mislim...
Dakle, majka koja je bez preterivanja Kraljica drame lično. Ume da prebaci sve što je ikad uradila, a nije toga ni tako mnogo jer je ipak nekako sebi na prvom mestu. Najviše voli da igra na kartu krivice i "jadna ja, niko ne pita za mene". U slučaju da nije urađeno kako je želela, često odgovori ljutnjom na nivou maloletnog deteta sa jednogodišnjim brojem godina, pa da se, recimo, ne javlja danima ili nedeljama na telefon.

Dakle, šta raditi kad odnos sa roditeljima boli?
Studio?

Edit : izmenila sam temu jer mi je skrenuta pažnja na nešto što me roditelji, između ostalih stvari nisu naučili, a to je da se tuđi roditelji ne spominju. Hvala @moonja.. i izvinjavam se ako sam nekog nenamerno povredila.

Јој, не знам шта да ти кажем.
Посматрам то из два угла, као дете и као родитељ јер сам и сама и једно и друго.
Мој однос са мамом се доста поправио како се разболела јер ме је дирнула својим понашањем и држањем. Увек сам осећала гнушање према њеном самосажаљевању, тако лакој предаји без трунке борбе, неодговорности, оном осећају одувек као да сам родила ја њу а не она мене, тој дечијој наивности код одрасле жене, потреби да је штитим од својих брига док она мене својима безобзирно оптерећује, њеном саплитању о прошлост уместо да иде даље, покушајима и да мене увуче у тај зачаран круг,... А сада се понела сасвим супротно очекиваном. Па ме је раскравила и навела да се зближимо. И ма како сурово звучало нисам ставила прст на чело због саме болести него искључиво због њеног става према свему. А да ме воли знам, само на свој начин, за мене погрешан.
Са друге стране, као мајка нисам никада хтела бити попут ње, да идем линијом мањег отпора и сведем живот на животарење. Као што волим у м-ж односима да се ипак зна ко коси а ко воду носи, тако волим да се зна и ко је дете а ко родитељ. Чија је одговорност, а ко своју одговорност стиче временом, кроз одрастање и права која остварује. Он је за мене увек био човек, мали али човек, личност. Укључен у живот и одлуке. Али сам ипак ја била мама и нека врста ауторитета, здравог надам се. Била ми је битна добра комуникација са својим дететом, али она права, блиска, суштинска. Под тим не сматрам да се чују родитељи и деца неколико пута на дан, да знају ко је шта јео и када пишкио, а оно значајно се пропусти. Па се нађеш у необраном грожђу окружен дуговима, пороцима, депресијом, недефинисаним осећањима,...
Такође, не бих себи дозволила оне токсичне односе и љубав која оптерећује- трљање на нос своје жртве ( од тога добијам оспице као да је родитељство жртва), ”док си под мојим кровом, док те ја храним...”, играње на болећивост, и сва слична тактизирања. Емоције нису игра. Заједница није играчка. Осећај припадности и подршке је суштина.

 

[Manastirka]

Da objasnim donekle na šta mislim...
Dakle, majka koja je bez preterivanja Kraljica drame lično. Ume da prebaci sve što je ikad uradila, a nije toga ni tako mnogo jer je ipak nekako sebi na prvom mestu. Najviše voli da igra na kartu krivice i "jadna ja, niko ne pita za mene". U slučaju da nije urađeno kako je želela, često odgovori ljutnjom na nivou maloletnog deteta sa jednogodišnjim brojem godina, pa da se, recimo, ne javlja danima ili nedeljama na telefon.

Dakle, šta raditi kad odnos sa roditeljima boli?
Studio?

Edit : izmenila sam temu jer mi je skrenuta pažnja na nešto što me roditelji, između ostalih stvari nisu naučili, a to je da se tuđi roditelji ne spominju. Hvala @moonja.. i izvinjavam se ako sam nekog nenamerno povredila.

Ako odnos opterećuje, umesto da nas ispunjava, pa makar to bio i odnos sa roditeljima, onda bi takav trebalo odnos prvo trebalo redefinisati ili preispitati.Onda ga svesti na meru, koja ne daje mogućnost za taj intenzitet "drame".
Jeste teško izvodljivo u praksi, jer sama osoba mora prvo u svojoj glavi redefinisati odnos i postaviti ga u granice, koje su za nju podnošljive.
Majke na prostorima Balkana, su inače generacijski unazad u tom "tripu".
Trip svemoguće majke koja drži "sve na okupu" (zapravo pod kontrolom) i trip majke, kao večite žrtvo-paćenice.U obe varijante, su najveće žrtve uglavnom deca.

 

[gost 333986]

Јој, не знам шта да ти кажем.
Посматрам то из два угла, као дете и као родитељ јер сам и сама и једно и друго.
Мој однос са мамом се доста поправио како се разболела јер ме је дирнула својим понашањем и држањем. Увек сам осећала гнушање према њеном самосажаљевању, тако лакој предаји без трунке борбе, неодговорности, оном осећају одувек као да сам родила ја њу а не она мене, тој дечијој наивности код одрасле жене, потреби да је штитим од својих брига док она мене својима безобзирно оптерећује, њеном саплитању о прошлост уместо да иде даље, покушајима и да мене увуче у тај зачаран круг,... А сада се понела сасвим супротно очекиваном. Па ме је раскравила и навела да се зближимо. И ма како сурово звучало нисам ставила прст на чело због саме болести него искључиво због њеног става према свему. А да ме воли знам, само на свој начин, за мене погрешан.
Са друге стране, као мајка нисам никада хтела бити попут ње, да идем линијом мањег отпора и сведем живот на животарење. Као што волим у м-ж односима да се ипак зна ко коси а ко воду носи, тако волим да се зна и ко је дете а ко родитељ. Чија је одговорност, а ко своју одговорност стиче временом, кроз одрастање и права која остварује. Он је за мене увек био човек, мали али човек, личност. Укључен у живот и одлуке. Али сам ипак ја била мама и нека врста ауторитета, здравог надам се. Била ми је битна добра комуникација са својим дететом, али она права, блиска, суштинска. Под тим не сматрам да се чују родитељи и деца неколико пута на дан, да знају ко је шта јео и када пишкио, а оно значајно се пропусти. Па се нађеш у необраном грожђу окружен дуговима, пороцима, депресијом, недефинисаним осећањима,...
Такође, не бих себи дозволила оне токсичне односе и љубав која оптерећује- трљање на нос своје жртве ( од тога добијам оспице као да је родитељство жртва), ”док си под мојим кровом, док те ја храним...”, играње на болећивост, и сва слична тактизирања. Емоције нису игра. Заједница није играчка. Осећај припадности и подршке је суштина.

jel je bila na tvojoj strani kada si u srednjoj skoli zatrudnela ili nije?