Ево још једног текста везаног за прославу Божићних празника:
Бадњидан – Дан уочи Божића, зове се Бадњи дан. Име је добио по ,,Бадњаку“ младом церовом или храстовом дрвету. У неким крајевима, ако нема храста доноси се јелово или борово дрво. Осим бадњака на Бадњи дан домаћин пече ,,печеницу“, а увече је уноси у кућу заједно са бадњаком и сламом да кућа личи на пећину у којој се Христос родио. Домаћица спрема храну и меси колаче за Божићни ручак.
Како се сече бадњак? Пре изласка сунца, на Бадњидан, домаћин са синовима или унуцима одлази у шуму да сече бадњак. Бира се обично млад и прав церић, ако нема церића, може и храст. Стабло церића треба да буде толико, да га домаћин на рамену може донети кући. Када одабере одговарајуће дрво, домаћин се окрене истоку, прекрсти помоли Богу и Христовом рођењу, узима секиру и са источне стране сече бадњак. Кад бадњак донесе кући усправи се поред улазних врата, где стоји до вечери када се исече за дрва и уноси у кућу.
Бадње вече – Бадње вече, практично спаја Бадњи дан и Божић. Увече кад падне мрак, домаћин са синовима уноси у кућу: печеницу, бадњак и сламу. После бадњака у кућу се уноси слама. Слама се посипа по целој кући. Домаћица у сламу под столом, где се вечера, ставља разне слаткише, ситне поклоне које деца траже и пијучу као пилићи. Тиме се симболично свака кућа симболично декорише да личи на пећину са јаслама где се Христос родио.
Вечера уочи Божића - Када се унесу печеница, бадњак и слама, сви у кући заједно стану на молитву, помоле се Богу, прочитају молитве које знају, честитају једни другима Бадње вече и седају за трпезу. Вечера је посна, обично се припрема пребранац, свежа или сушена риба и друга посна јела и суво воће.
Божић – Најрадоснији празник међу свим празницима је Божић. Празнује се три дана. Први дан Божића слави се 7. јануара по новом а 25 децембра по старом Јулијанском календару. На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима, чују се пушаке и прангија најављујући долазак Божића и Божићног славља. Домаћин облачи свечано одело, и са неким из куће одлазе у Цркву на јутрење и Божићну литургију. После службе прима се нафора која се једе пре сваког послужења. Људи се поздрављају речима: „
Христос се роди!“ и отпоздрављају: „Ваистину се роди!“ Тако се поздравља до Богојављења. Када домаћин дође из цркве, поздрави све у кући божићним поздравом, љубећи се међусобно и честитајући једни другима празник.
Положајник - Рано пре подне на Божић, у кућу долази посебни гост ,, Положајник“, који се обично договори са домаћином, а може бити и неки случајни намерник. Положајник поздрави све Божићним поздравом, и одлази код шпорета. Он отвори врата на шпорету или пећи, и џара ватру говорећи здравицу: [B
]„Колико варница, толико срећица, Колико варница толико парица (новца) Колико варница толико у тору оваца, Колико варница толико прасади и јагањаца, Колико варница, толико гусака и пилади, а највише здравља и весеља, Амин, Боже дај“[/B].
Даљи текст на:
Извор:
http://www.spc-novagorica.eu/srb/vita-ecclesiastica-2/духовни-живот/2-uncategorised/98-bozicni-praznici-i-obicaji