Посао ми треба због себе. Али пошто сам незадовољан, принцип ми је да радим што мање и да трошим што мање, и да ни од ког не тражим ништа. Посао и секс повезујем јер, на послу је стресно, имам некакве неблиске ауторитете, осећам се експлоатисаним, мрзим га, лоше ми је и на том пољу, али да имам редован секс а и уопштено да сам задовољан друштвеним животом нешто бих могао и да истрпим, овако сада не могу, јако сам незадовољан због неебице и усамљености, па не морам још да будем кажњаван и на пословном и финансијском плану, тј. само што мање. Кажњенији сам у друштву у односу на већину, значи да треба и да мање имам посла с њим.
У таквом односу има мање неспоразума. Зависи шта је у питању. Да скапавам од глади, од девојке не бих тражио ни хлеб, само страст и нежност. Не бих ни нашао ону која ми је слична.
Боље него 440 € за пуно радно време (које, хвала богу, не радим, а имам и периоде када уопште не радим), на црно, без превоза, без плаћених боловања и одмора, са једином предношћу што могу да бирам колико ћу да радим а колико да будем подређен и експлоатисан, и мало мање сам овако под стресом него што бих био јер не могу нешто пуно да погрешим на послу као помоћни радник, а нисам имао чак ни разговор за посао који не бих ни знао да обавим.
Ја то уопште не могу од њих. Никад нисам са њима причао о сексу, то се њима никако не би свидело да радим. Не могу да сакријем од њих да сам са неком девојком. Али, пошто ми је плаћање смештаја од своје беде једнако зло, а врло лако нећу ни имати, увек размишљам да можда не треба ни да имам секс, али размишљам како да ми секс не фали. Није ми џиљ да секс имам једном у два месеца. Пристао бих на секс у природи али девојке сигурно не би.