VENIX
Ističe se
- Poruka
- 2.746
BEZ OVIH NEKIH NAJOSNOVNIJIH PITANJA SKORO JE NEMOGUCE BEKNUTI STA JE SA TOBOM....
evo odgovrora Bru Zi))
Prosto se nikad nisam osecala dobro u svojoj kozi. a ni sad. sve dobro sto sam htela da postignem bilo oko treniranja sporta, dobijanja univerzitetske diplome, nalazenja posla, radu na sebi, sve je palo u vodu.
Problem je veliki sto blokiram, krenem normalno da pricam sa nekim pa razmisljam previse o tome kakav utisak odajem sagovorniku i toliko idem duboko da pravim sopstveno lice da nema nikakvih pokreta, ukocim se, lice mi je isto tako ukoceno i posle par trenutaka se opustim pa se opet ukocim. ako krenem da se trudim da promenim facijalnu ekspresiju to je onda sve jako usiljeno i neprirodno. bolje mi je kad cutim i ne odajem 'znake zivota'. kao da me mrzi da pricam!!!!
sve zavisi sa kim pricam ali 95 posto je tako kao sto kazem. najopustenija sam kad nisam ni sa kim. kad sam skroz sama.
Javljaju mi se crne misli ponekad, dok sam na ulici iako se lepo oblacim, mislim da me svi komentarisu kako se oblacim, kad sam u inostranstvu turisticki lakse mi je jer tamo ljudi manje obracaju paznju na druge, pa sam bas svoja po pitanju oblacenja. u Srbiji sve komentaisu i to mi se ne dopada.
nekad kad hodam ulicom osecam da svi mogu da vide moj nesiguran hod i kao da cekaju da padnem.
ne lupa mi srce puno dok stojim u posti, samo se znojim,to je sve..i jedva cekam da dodjem kuci. to je valjda sto sam izlovana od naroda pa mi je teze sve i naporno jer sam 'sama' u svom zivotu, ne trazim i ne ocekujem podrsku od roditelja, kad sam imala godinu dana po razvodu sud me je dodelio tati, majka me je obilazila cesto..
dok sam na ulici medju ljudima ili u posti nemam osecaj da cu da se onesvestim, jedem dobro, spavam jako dobro, uredna sam i cista, samo sto sam jako mrzovoljna..sanjam uglavnom nesto eksentricno, cudno, nesrazmerno,,,,
kada se pogledam u ogledalo vidim tugu. kad pricam sve je sa tugom. ne mogu da se nasmejem i kad zelim to, samo blokiram u izrazavanju osecanja i jedva cekam da se razgvor sa sagovornikom zavrsi. nemam prijatelje, imam rodjake sa kojima sam ok i imam brata od strica kom bih mogla reci mnoge stvari ali ne sve. i to je sve. da, imam zapravo jednu drigaricu koju retko vidjam. mislim da nemam neprijatelja samo osobe koje me ne vole jer se ponasam jako zastitnicki prema sebi i ne dozvoljavam da iko prodre u moj svet. kad me pitaju kako sam ja kazem ok, ili zasto pitas?
samo setam ponekad, ne bavim se nikakvim fizickim aktivnosima, imam strah da necu dugo ziveti, da nista dobro necu uspeti u zivotu jer imam osecaj da apsolutno nista ne zasluzujem. Imala sam dosta prijatelja mada bolje reci drugarica i drugova i svi su bili ok ali svako je otisao na svoju stranu danas. misle da sam osecajna jako, jako moralna, mudra i postena ali jako cudna. vezu sam imala poslednju ozboljnu pre 6 godina, posle toga se nisam vezivala ili su me momci muvali koje ja nisam htela ili oni sa kojima sam bila odlazili su od mene ili ja nisam trazila ozbiljnu vezu sa nekima od njih.
Nisam kompetentan da dajem bilo kakve dijagnoze,tako da ću se suzdržati od komentara te vrste,ali verujem da celokupna situacija i nije toliko problematična jer se tvoj problem sastoji samo u tome što sebe uporno omalovažavaš bez ikakvog razloga,a druge oko sebe (opet bez razloga) smatraš vrednijima.Naš narod jeste pomalo čudan i sigurno je da će u svakoga ko bar malo “odudara“ od nekih standarda uvek biti uprte oči i znatiželjnih i pozitivnih i zavisnih i negativnih ljudi.Bilo da se radi o onima koji se lepo oblače,voze dobre automobile,imaju na ruci kvalitetne satove ili o onima koji se gradom šetaju u pocepanoj odeći i obući.Svako od njih će nesumnjivo biti predmet ogovaranja,omalovažavanja,zavisti ili ko zna čega još što samo ljudski um može da zamisli.
Posebnost uvek privlači poglede i interesovanja itako će uvek biti.Važno je da ti živiš život zbog sebe,a ne zbog drugih,da nosiš odeću koja se tebi dopada,da se družiš sa osobama koje se tebi dopadaju,da radiš uvek ono što ti voliš ... Niko od tih za koje misliš da te čudno posmatraju ili ti ne žele dobro,ti ne obezbeđuje egzistenciju,ne kupuje odeću niti te je bilo čim zadužio.Svako ima pravo da misli šta hoće,da posmatra koga god želi,pa i da priča nešto loše,ako mu to predstavlja zadovoljstvo ... tvoje je da gledaš sebe i da se ne obazireš na to.
Na listu onih koje ceniš i poštuješ prvo moraš postaviti sebe,pa onda slede svi ostali na toj listi važnosti,jer ko ne poštuje sebe neće ga poštovati ni drugi.Ne postoje apsolutno nikakvi razlozi da se osećaš inferiorno u odnosu na druge,čak naprotiv.
Drugo,što se tiče komunikacije sa ljudima,sa njima svakako moraš komunicirati.U svakom slučaju,odlično je to što imaš svoj stav i da nakon što to proceniš,ne ulaziš u komunikaciju sa svima jer postoje svakakvi ljudi (taj odbrambeni sistem je sjajan vid opreznosti koji i ja praktikujem),ali je komunikacija sa ljudima itekako potrebna iz mnogobrojnih razloga.Pre svega što ćeš od svakoga po nešto novo naučiti,bilo da se radi o izuzetno pametnom ili neverovatno glupom čoveku.Nisu baš svi negativni,postoje i oni koji ti žele dobro,a na tebi je da,nakon što to proceniš,započneš komunikaciju sa njima.
I u tvom je slučaju važi sve ono što sam gore napisao prethodnoj drugarici.Svako od nas nailazi na manje više loše faze u životu koje su propraćene gubitkom samopouzdanja,bezvoljnosti,tuge,povučenosti u sebe ... Bukvalno se susrećemo sa svakakvim mogućim osećanjima.Ali važno je da se sve to može prevazići ukoliko napravimo neki radikalan potez.Uradi nešto mnogo važno.Nije bitno šta,samo to uradi.Zaljubi se,ako to već nisi,daj maksimum od sebe u poslu,napravi neki važan projekat,otputuj na neku zanimljivu destinaciju ... bilo šta od toga da uradiš probudiće mali osećaj lepog u tebi i nakon toga sve će krenuti pravim putem.
Srećno !
