Šta kuvamo DANAS?

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
U davna vremena, kada se nakon vešemesečnog boravka pri Vrhovnom štabu NOVJ u Drvaru, Randolph Churchill vratio u London, bio je pun priča. Na večeri koju je u njegovu čast priredio Fitzroy MacLean u Klubu kraljevskih oficira, Randolph je ispričao kako jugoslovenski partizani najviše od svega vole da jedu pasulj i puštaju partizanske rovce - iznenada, tiho i nemilosrdno, i kako je pasulj dobar za opstipaciju. Američki novinar Edgar Snow, koji se tu zatekao na proputovanju za Crvenu Kinu, i koji je čitavog života patio od stomaka, odmah je zapisao recept u svoju beležnicu:

Gerilski pasulj "Olakšavajuća okolnost"

Sastojci:

Pasulj
Voda
So

Priprema:

Ostaviti pasulj da odstoji u vodi. Nakon tri sata skuvati
pasulj. Pošto su vremena ratna, u ovaj pasulj ne stavlja
se ni meso ni slanina, a od začina se koristi samo so,
ako je ima.

Drug Mao je celog života patio od opstipacije. Tako je bilo i za vreme Dugog marša, kada ga je u špiljama Junana posetio Edgar Snow. Snow mu je ispričao kako je i predsednik Tito jedno vreme živeo u pećini i kako je partizanski pasulj odličan za probavu. Mao se silno zainteresovao, pa je Snow predao recept Maovom prevodiocu. Sutradan je za ručak poslužen pasulj, i već nakon pola sata Mao je izašao napolje. (Za razliku od drugih članova politbiroa koji su kolektivno išli čak i u čučavac, Mao je odlazio u polja sam.) Nakon nekog vremena borci su ga videli kako se bodrog koraka vraća nazad u pećinu. Zbog toga su bili veoma zadovoljni, i tiho su, od usta do usta, prenosili radosnu vest: "Drug Mao se uspešno olakšao!" Kasnije se Mao Ce Tung često pozivao na srpska iskustva u izgradnji jugoslovenskog i svetskog socijalizma. Tako je bilo i na plenarnoj sednici KP Kine u Lushanu, kad je Mao, koji je inače bio i dobar pesnik klasičnog stila, svoje izlaganje pred 10.000 delegata zaključio rečima:

Drugarice i drugovi,
Kad vam se jede - jedite.
Kad vam se prdi - prdite.
Kad vam se sere - serite.
 
uzela sam brašno, oko 300g i malo ulja i so i zamesila sam baš baš tvrdo testo, možda sam stavila 1 čašu mlake vode a možda ni toliko, a u vodu sam stavila malko sirćeta.
to ne znam što sam uradila, videla sam nekad negde na netu da treba =)
i onda sam dugo natirala (mnogo težak poso o.O) pa sam podelila u 4 loptice i od te 4 loptice sam pravila kore
pošto je savijača ne bi ni moralo da se deli, moja mama ili baba ne dele nego prave jednu veliku koru ali ja nisam imala ceo slobodan sto a ni veštinu =)
e onda uzmeš lopticu i rastanjiš je oklagijom koliko god može (i to je fizički teško bre) i onda se sipa ulje odozgo, možda kašika ili dve ulja, što više to lakše ide, pa se rukama razmaže i onda se onako podvlače ruke i rasteže testo.
ko nije to nikad gledao u stvari ne znam kako bih objasnila kako se radi. al ti znaš, jel da? =)
 
a šalila sam se bi, nisam stvarno pravila ostalo =)
imala sam vremena, a volje mi ne manjka, to sam skoro otkrila da me testo opušta (osim kad ne uspe, onda doživim nervni slom =))
ono što su za kristijana golubovića perlice i trbušnjaci to je za mene mešenje

e sad, videla sam da si pravila hleb, al si zvučala toliko neoduševljeno da nisam znala šta da kažem. mislim da se u tome neću oprobati u skorije vreme.
 
ja nikad necu zaboraviti scenu sedamdesete,ja sedin u kujni sa mamom,ona razvlaci kore ,tanke ko flispapir za pitu sa visnjama,nigde joj ne pucaju,a ja placem jer jedna sanja nece da se druzi samnom.kao sada da vidim scenu.sve mi toplo oko srca:heart:
 
uzela sam brašno, oko 300g i malo ulja i so i zamesila sam baš baš tvrdo testo, možda sam stavila 1 čašu mlake vode a možda ni toliko, a u vodu sam stavila malko sirćeta.
to ne znam što sam uradila, videla sam nekad negde na netu da treba =)
i onda sam dugo natirala (mnogo težak poso o.O) pa sam podelila u 4 loptice i od te 4 loptice sam pravila kore
pošto je savijača ne bi ni moralo da se deli, moja mama ili baba ne dele nego prave jednu veliku koru ali ja nisam imala ceo slobodan sto a ni veštinu =)
e onda uzmeš lopticu i rastanjiš je oklagijom koliko god može (i to je fizički teško bre) i onda se sipa ulje odozgo, možda kašika ili dve ulja, što više to lakše ide, pa se rukama razmaže i onda se onako podvlače ruke i rasteže testo.
ko nije to nikad gledao u stvari ne znam kako bih objasnila kako se radi. al ti znaš, jel da? =)

....uuuuuuuuuhhhhhhhhh...ti si se baš namučila oko toga...a tako je jednostavno,
ustvari mnogo jednostavnije od tog tvog...

....evo ja to ovako pravim....

....na kilogram brašna jedna kašičica soli malo jače nego ravna (mislim da se
razumemo)..i od prilike pola litra mlake vode...ustvari to se vidi kad se mesi
da bude onako glatko testo.....kad se to umesi fino, podeli se na 4 ili 6 delva
zavisi opet šta želiš i kolike su ti tepsije u koje ćeš stavljati to testo...znači
ta 4/6 delova..onako lepo poravnaš u veličini jednog srednjeg tanjira pa to dobro
namažeš mašću i ostaviš jedno pola sata do sat....i odna jednu po jednu
okreneš naopako...ili ako je jasnije, masnu stranu na dole...i polako rukama
razvlačiš...može ako lepo i plalko razvlačiš, da razvučeš preko celog stola,
filuješ sa čim hoćeš..slano, slatko...kad poređaš pite u tepsije....treba malo
da odsotje uvek su lepše, bolje narasut..budu i hrskavije...eto to je sva mudrost,
nije ni teško ni komplikovano...;)
 
Svaka čast parka za pitu... (i za ostale "sitnice")... kako imaš volje i vremena da razvlačiš kore? Ja pisala jutros o onom hlebu sa kese starog mlinara

..Bi sad sam čitala recept za hleb..prvo divno je kad imaš taj aparat za mešenje
i pečenje hleba...to je sigurno kud i kamo lakše...a što se tiče kvasca, mislim
da je to sad moderno sve više se prave i forsiraju helbovi bez kvasca..možda je
u tome caka...:think:
 
a šalila sam se bi, nisam stvarno pravila ostalo =)
imala sam vremena, a volje mi ne manjka, to sam skoro otkrila da me testo opušta (osim kad ne uspe, onda doživim nervni slom =))
ono što su za kristijana golubovića perlice i trbušnjaci to je za mene mešenje

e sad, videla sam da si pravila hleb, al si zvučala toliko neoduševljeno da nisam znala šta da kažem. mislim da se u tome neću oprobati u skorije vreme.

..Bi sad sam čitala recept za hleb..prvo divno je kad imaš taj aparat za mešenje
i pečenje hleba
...to je sigurno kud i kamo lakše...a što se tiče kvasca, mislim
da je to sad moderno sve više se prave i forsiraju helbovi bez kvasca..možda je
u tome caka...:think:

parka, dobro si procenila, nisam nimalo oduševljena hlebom, kao što sam tamo i napisala držaću se ja svoga... i mnogo mi je lepši kad ja tu ubacim semenke bundeve, suncokreta i laneno seme... samo moja ćerka bojkotuje taj hleb. Onda njoj pravim bez, pa jedan ovaj jedan onaj.
Mi inače jedemo prilično malo hleba. I taj pravim od 370 grama brašna (originalni recept je 500 g, a ja sam smanjila količine za trećinu i otprilike pravim 2-3 hleba nedeljno.
Ona inače i ne voli taj hleb iz aparata, voli kupovni. A mi smo i kupili taj aparat zato što nam se ne svidja kupovni.
 
Poslednja izmena:
E moram vam ovo ispričati...:zcepanje:

Pre neke 2 nedelje, moji klali kod babe i dede jednu krmaču... nešto sitno... i donese mi mama jedan paket šnicli...
Frljnem ga u zamrzivač, ko će se zezati sa tucanjem i ostalim... (inače ranije mi je pripremala sve u fulu, iseče na tanko, istuca, pa u jaje i prezlu, i onda tako zamrzne)... ne znam šta joj bi ovaj put... :mrgreen:

Elem...
izvadim ja krmenadlice(od prošle godine) i ispečem jedan dan... tek će moj muž:"Što je ovo ukusno. Baš je mekano... vidi se da je meso sveže." ja ga gledam 5 minuta, nemam pojma o čemu priča... :eek: ... tek kad sam skontala da on misli da je to ono meso što je mama donela... osmehnuh se zadovoljno... :mrgreen: "Jeste dragi, jeste"

Jesam loša žena i domaćica?:zcepanje::lol:
 
slušaj parka, ako uz ovaj post nisi iskoristila ovog smajlija
a106.gif
ne znam kad ćeš
 
Juce sam pravila fasirane snicle i zaista su ispale dobro, sos od persuna (nasla sam recept u starom srpskom kuvaru) i to je ispalo fenomenalno i pekla sam kropire u rerni koji su se zalepili za tepsiju! :hahaha:
I tako je pola tepsije krompira ostalo zalepljeno i plus drndanje posle dok operem tepsiju... Ma necu vise ni da pravim rucak na taj nacin, poludela sam...
Inace, nisam neka domacica, tek se ucim...
 
...da vam se ne bi zalepio krompir za tepsiju, treba da ugrejete ulje i tepsiju u
rerni, za to vreme kropir dobro začinite čim želite, pa u vruće poređate kropir
isečen samo na pola to je dovoljno...neće se zalepiti, naravno morate ga ipak
povremeno i okrenuti....

...inače baš je lep kromir kad se stavi i malo aleve parpike, po želji slatke ili
ljute...uz tako ispečen je dovoljno sir i neka salata...ja koja inače ne volim
krompir tako ga jedem i ne znam koliko je dosta...:rumenko:
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top