moram i ovde da postavim
savrseno je a ima veze i sa jelom
Vaskrs! Svi mu se raduju! A meni ispadaju jajca na oči...
Vaskrs! Svi mu se raduju! A meni ispadaju jajca na oči...
Vaskrs je kod nas pravoslavci najvažniji praznik. Ja neću da se svati pogrešno, al’ moram da s nekog podelim kako je meni na ovaj dan. Za primer, ću kažem kako je bilo prošlu godinu. Ako me neko (kad vidi s koje se muke nosim) sažali – u pravu je...
U našu porodicu Vaskrs počinje na Veliki četvrtak. Ujtru majka da spisak na tatu, i ja i bata krećemo s njega da kupujemo u svojstvu magarci. To zato što nam je uloga da, kao pravi hrišćani, teglimo onolku hranu, ko da će pocrcamo gladni.
Majka i baba odlaze na pijac da biraju taze jajca. Kako li znaju koja su taze, ni one same valjda ne znaju!
Mamo, ovu godinu neće preterujemo, će kupimo trijes! – kaže moja majka na babu, a ja se mislim kako bez pedeset nema da si dođu.
Kupile su sedamdeset...
Ja, bata i tata, s četri cegera i sedam kese (one od pet dinara od pijac) odlazimo da kupujemo. Prvo u najgolemu mesaru, da se ne rasproda krtina a i meso za sarmu. Unutra ko u košnicu. Navrzli se svi oko oni frižideri, a na kasu, glava me zabole kad vide onolku gužvu! Jedni se dovikuju, jedni oće parizer na tanki kolutovi, jedni se svađaju s mesara što im podvalio s mleveno meso. Većina psuju ’Dabog da se nenajeli’ i slično, drugi se guraju preko red, rade laktovi, pokazujemo koj bolje zna da se ljudski posvađa, i tako oko sat vreme. Na kasu čekasmo još četrdeset minuta, a kad dođosmo na red, jedna slabovida baba ispisuje čekovi. ***** ti babo čekovi, mislim se ja...
S sedam kila meso ulazimo u naveći market da kupimo ono za tortu što nam majka napisala spisak. I tu gužva, zajebalo sve. Trpamo u korpu, kad najednom, na mog tatu popustili živci. Iznervirao se na kokos!
Da mu ***** sve, de ga spakovaše u 75 grama, majku li im lopovsku. Koje će uštede? Misle, neću vidim da zabušili do sto grama?!? – vikao je tata na kokos, a svi se zgleđuvaše oko nas.
Jedva smirismo tatu...
Na Veliki četvrtak se navečerasmo s mesni obrok jer se sutra posti, ko da će pocrcamo bez meso...
Na Veliki petak mirovanje, samo majka i baba farbaju jajca pa se ne mož nadive koje je lepše.
Na Veliku subotu kuvanje ko za puk vojsku, ali i sređuvanje kuće. Svi smo rmbali, čak i tatu upregla majka, a ja se sve mislim koj će pa da nam gleda prašinu pod kreveti!
I osvanu Uskrs! Ustadosmo, načestituvamo se svi po kuću s ’Hristos vaskrese, vaistinu’, pa onda da se čukamo s peraške. Tu mi se smrče! Najedosmo se s kuvana jajca ko grlice, a ja se mislim, e nije to ništa, tek će jedemo...
Onda počesmo s Fejs da si čestitamo Vaskrs, pa s mobilni s poruke, a majka i baba s fiksni! E, onda krenusmo na groblje. U jugoistočnu Srbiju takav je običaj, da se i na pokojnici nose peraške. Groblje uzvrelo od vernici. Svi stali pored svog pokojnika pa se čukaju i lupe jajca, a ljuske na sve strane po grobišta. Ofarbali gorobišta ko na vašar. Jedu li, jedu peraške, pa si i na zdravljaju s poneku rakijicu, a sve to zbog pokojnici. Mislim se ja, kad bi nas videla Evropa kako u slast mezimo nad spomenici, zajebala bi nas uodma.
Smrče mi se kad mi baba reče da i tu mora pojedem jajce, takav je red.
Vratismo se kući, red je da se načestitamo s komšije. Zametnuli smo jajca pa po red. Al se tu zajebasmo ko i svaku godinu. Mi na nji damo dva el tri, kolko ima u tu kuću ljudi, a svi na nas daju po pet, za mene, batu, tatu, mamu i babu. Da ga *****, otidosmo s dvajes, vratismo se spedeset.
Dođe vreme da se ruča. Za predjelo se čukasmo s peraške opet ko blesavi. Najedosmo se s supu, kad baba navalila da se opet čukamo jer se sarme još nisu zgrejale. E, babo, kad umreš po peraške ću te pamtim.
Kad se najedosmo, izvrnusmo se po kreveti, pa tako do uveče. Radovao sam se što idemo na čestituvanje kod ujku, al mi i to preselo.
Ujna se prejebala pa napravila mnogo farbana jajca. Sedosmo za astal, a svakom u tanjir metula po dva. Mislim se ja, ovo mi je sedamnaesto od jutros...
Preživesmo Uskrs, a svi smo se naduli ko gajde od onoliko jedenje. Dođe drugi dan. Ne mili mi se da se dizam, Uskrs je tri dana, opet će ni teraju da se kucamo s peraške. Tako i bi, ja izedo dve neposoljene.
Drugi dan Uskrs je specijalan po kuvanje na moju majku. Tad ona sprema rusku salatu s kuvana jajca, mimoza salatu s kuvana jajca, makaronu salatu s kuvana jajca i rolat od mleveno meso s kuvana jajca. Pa ti vidi kako je meni!
Sedosmo za svečani ručak, opet se čukasmo s peraške, opet izedo na silu. Onda majka iznese one salate, zaradovao sam im se baš! Al oćeš, ko da jedem kuvana jajca, tolko preterala s nji, od majonezi i ostalo stavila mrvku, jedva!
Tako i za večeru, tako i za treći dan Uskrs.
Peti dan u činiju samo jedna peraška! Kuj li će se prejebe da ju izede, mislim se ja! Milo me, prošle muke, more, sve sam na jajca podriguvao pet dana.
Zvrrrr – ču ja zvono, a nešto me stegnulo oko gušu!
Ete ju tetka, nismo se videli ovi dani. Izljubi nas, al bolje da ni je pesnicu udarila.
Evooo, za tetkini, sačuvala tetka – reče pa izvadi punu kesu s nešto!
Došlo mi da ju pljunem u lice, da ju šutnem u nogu, da ju čupam ko kokošku... ***** ti život, pretekle joj peraške...
Vaskrs prođe. A meni ispadoše jajca na oči...
