Šta je vreme?

[Gerda]

Pričao je o razvlačenju moždanih ćelija samo nije objasnio kako se razvlače

..doduse, neke mozdane celije je nemoguce razvuci, pucaju na prvih par recenica...

 

[Black_star]

Razočarala sam se. Ovi pojma nemaju šta je vreme. Pogledala sam
prvu epizodu samo.

Vidim da te krasi retka vrlina strpljenja. Pa nije cela serija u 1.epizodi...!

 

[Jasna]

Vidim da te krasi retka vrlina strpljenja. Pa nije cela serija u 1.epizodi...!

Ma pogledaću ja sve, da vidim šta su još naizmišljali.

 

[Black_star]

to je duh.

 

[Peko2]

..doduse, neke mozdane celije je nemoguce razvuci, pucaju na prvih par recenica...

Praviću se da nisam razumeo

 

[Jasna]

to je duh.

Kako su krenuli sa Šredingerom i mačkom, očekivala sam zabavu, al ništa
od toga. Sve te teorije još uvek nisu našle primenu, a nije prošlo malo vremena.
Zato što im suština promiče. Koliko već.. preko sto godina? Očekuju da će
da napravi neko vremeplov.. Pa ti si vremeplov..

 

[Jasna]

Ovo što prikazuju kao, odlukom se premeštaš u drugu paralelnu realnost. Da,
svaki tvoj izbor u svakom trenutku, makar i najmanji, to čini. Ali ne umnožavaš
se beskonačno puta, svaki put kad napaviš izbor eto novog tebe još jednog..
mislim.. smešno.. Pa onda ti iz budućnosti dođeš kod tebe u prošlost i zamenite
mesta..

 

[Black_star]

Ne, grešiš. Nikakvo putovanje napred-nazad kroz vreme se ne odvija sem regularnog protoka vremena.
Ono što se u tom protoku dešava, međutim, određuje bit i suštinu. I otkud sad pa znaš sve šta se dešava*? Da nisi putovala napred-nazad... po epizodama?

 

[Jasna]

Ne, grešiš. Nikakvo putovanje napred-nazad kroz vreme se ne odvija sem regularnog protoka vremena.
Ono što se u tom protoku dešava, međutim, određuje bit i suštinu. I otkud sad pa znaš sve šta se dešava*? Da nisi putovala napred-nazad... po epizodama?

Evo i drugu sam odgledala i sad je još grđe..

Oni pojednostave priču, kao da je jedan izbor presudan i kao da su postojale
samo dve mogućnosti. Zapravo u svakom trenutku postoji bezbroj mogućnosti.
To bi značilo da se u svakom trenu umnožiš beskonačno puta.

 

[Black_star]

Evo i drugu sam odgledala i sad je još grđe..

Oni pojednostave priču, kao da je jedan izbor presudan i kao da su postojale
samo dve mogućnosti. Zapravo u svakom trenutku postoji bezbroj mogućnosti.
To bi značilo da se u svakom trenu umnožiš beskonačno puta.

That's quantum physics, baby... deal with it.
Šalim se. No, ostaje pitanje: da li čovek može biti svestan svih mogućnosti i da li bi takav i dalje ostao čovek?
Na kraju, da li bi i vreme postojalo tad u tom obliku? Zato uživaj i gledaj i "reči pošle šta m'nješ"...
Lepo govorim ne iskači pred rudu... Taj tamo to učini, misleći da zna sve, pa vidiš šta se zbiva...

 

[Jasna]

That's quantum physics, baby... deal with it.
Šalim se. No, ostaje pitanje: da li čovek može biti svestan svih mogućnosti i da li bi takav i dalje ostao čovek?
Na kraju, da li bi i vreme postojalo tad u tom obliku? Zato uživaj i gledaj i "reči pošle šta m'nješ"...
Lepo govorim ne iskači pred rudu... Taj tamo to učini, misleći da zna sve, pa vidiš šta se zbiva...

Toliko mi je dosadno po ovoj vrućini, da bih i Ljovisnu odgledala. Tako
da ću sigurno pogledati i ovu seriju do kraja. Al meni je tu jedina zabava
u tome da vidim gde su se zapetljali. Nije kvantna fizika komplikovana,
nego je zapetljaju oni koji ne znaju ko ili šta su u svojoj suštini. A oni
koji su to spoznali, naravno da su ostali ljudi.
Nemaš sve mogućnosti realizovane, nego su to samo potencijali. Onda
kada izabereš jednu (svesno ili nesvesno), to je to. Sve ostale samo
više ne postoje. Za sledeći momenat postoji isto tako beskonačno
mogućnosti za taj momenat i opet izbor jedne. Ti si uvek jedan, dok
mogućnosti za svaki pojedinačni trenutak ima beskonačno.

 

[Black_star]

Toliko mi je dosadno po ovoj vrućini, da bih i Ljovisnu odgledala. Tako
da ću sigurno pogledati i ovu seriju do kraja. Al meni je tu jedina zabava
u tome da vidim gde su se zapetljali. Nije kvantna fizika komplikovana,
nego je zapetljaju oni koji ne znaju ko ili šta su u svojoj suštini. A oni
koji su to spoznali, naravno da su ostali ljudi.
Nemaš sve mogućnosti realizovane, nego su to samo potencijali. Onda
kada izabereš jednu (svesno ili nesvesno), to je to. Sve ostale samo
više ne postoje. Za sledeći momenat postoji isto tako beskonačno
mogućnosti za taj momenat i opet izbor jedne. Ti si uvek jedan, dok
mogućnosti za svaki pojedinačni trenutak ima beskonačno.

Upravo tako. Kul. Eto, nek ti bude cool i u prostoriji, pa javi zapažanja.

 

[Jasna]

Upravo tako. Kul. Eto, nek ti bude cool i u prostoriji, pa javi zapažanja.

Ne mogu da završim četvrtu epizodu. Namučih se gledajući ih kako jure
kroz ''superpoziciju'' i ne znaju koja vrata da otvore.

 

[Black_star]

Ne mogu da završim četvrtu epizodu. Namučih se gledajući ih kako jure
kroz ''superpoziciju'' i ne znaju koja vrata da otvore.

Ou, da... Ta je zaista lafkraftovska...skoro...Zato što polazi od pretpostavke nesređenih misli, Frojdovog nagona za smrti i nesvesnih pretpostavki najgoreg. No izdrži, junače, stvari vrlo brzo postaju mnogo sređenije i sofisticiranije. Stvarno, sve kapitalno kao da podseća na jednu veliku psihološku sesiju.

 

[Jasna]

Ou, da... Ta je zaista lafkraftovska...skoro...Zato što polazi od pretpostavke nesređenih misli, Frojdovog nagona za smrti i nesvesnih pretpostavki najgoreg. No izdrži, junače, stvari vrlo brzo postaju mnogo sređenije i sofisticiranije. Stvarno, sve kapitalno kao da podseća na jednu veliku psihološku sesiju.

Taj deo sa mislima je bio skoro zanimljiv. Da, u zavisnosti od ukupnog stanja
biramo sledeći kadar, svesno ili nesvesno. Ali to se dešava stalno. Tako
funkcionišemo. Ne ulazimo u kocku, niti nešto treba u kocki da bude da
bi se to dešavalo.. Na osmoj sam epizodi i potpuno sam izludela..

 

[Black_star]

Taj deo sa mislima je bio skoro zanimljiv. Da, u zavisnosti od ukupnog stanja
biramo sledeći kadar, svesno ili nesvesno. Ali to se dešava stalno. Tako
funkcionišemo. Ne ulazimo u kocku, niti nešto treba u kocki da bude da
bi se to dešavalo.. Na osmoj sam epizodi i potpuno sam izludela..

Pa to si u pravu. Ipak, i dalje ostaje nerasvetljen odnos subjekta i objekta.
Zašto imamo subjektivan osećaj vremena? Je li on presudan za našu percepciju vremena, da li ga menja ili smo njegovi taoci?
Bukvalno ti je sve zapravo kocka: menja li se svet na naš pogled, da li to uspevamo da činimo, ili sve ostaje isto kad "trpimo", ne promatramo vreme?
Račvanjima, kojima idejno-vizuelno svedočiš, ne moraš biti terana da sve tu što gledaš doživljavaš bukvalno i konkretno, već upravo misaono-apstraktno,
kao šemu razmišljanja i pretpostavki o alternativnim, dualističkim pravcima, nastalim u procesu transcedentalne sveukupnosti...Pa, mislim, cela nemačka filozofija ti počiva na toj dualnosti, počev od Kanta.... "Stvar po sebi" i "Stvar za sebe".

 

[Jasna]

Jaoj koliko je mužova imala na kraju.

Šredinger je napravio misaoni eksperiment sa mačkom u kutiji. Mačka je
u kutiji samo zato da bi mogao da zamisliš da unutra može biti bilo šta. A
ne zato što je to neka specijalna kutija koja omogućava da unutra bude
bilo šta. I nije rekao da ti treba da uđeš u kutiju, nego da je od spoja
otvoriš.
Uopšte ne razumem kako su došli na ideju da naprave kutiju da bi se šetali
kroz paralelne realnosti.
Vremena se ovde nisu ni dotakli.

 

[Jasna]

Pa to si u pravu. Ipak, i dalje ostaje nerasvetljen odnos subjekta i objekta.
Zašto imamo subjektivan osećaj vremena? Je li on presudan za našu percepciju vremena, da li ga menja ili smo njegovi taoci?

Ko da li ga menja?
Svaki osećaj vremena je subjektivan. Objektivno ne postoji vreme
ni prostor. Sve je sada i ovde.

Bukvalno ti je sve zapravo kocka: menja li se svet na naš pogled, da li to uspevamo da činimo, ili sve ostaje isto kad "trpimo", ne promatramo vreme?
Račvanjima, kojima idejno-vizuelno svedočiš, ne moraš biti terana da sve tu što gledaš doživljavaš bukvalno i konkretno, već upravo misaono-apstraktno,
kao šemu razmišljanja i pretpostavki o alternativnim, dualističkim pravcima, nastalim u procesu transcedentalne sveukupnosti...Pa, mislim, cela nemačka filozofija ti počiva na toj dualnosti, počev od Kanta.... "Stvar po sebi" i "Stvar za sebe".

Samo mi je žao da jedan tako dobar misaoni eksperiment ovoliko
unakaze. Da bi prikazali šta? Kako naši izbori oblikuju našu ličnost?
Za to im nije bio potreban ni Šredinger ni kutija.

 

[Jasna]

Pa to si u pravu. Ipak, i dalje ostaje nerasvetljen odnos subjekta i objekta.

Uzmi za primer tu nesrećnu Šredingerovu mačku. Ako ti i ja istovremeno
otvorimo kutiju i pogledamo unutra. Ti si odlučio da je mačka živa. Ja sam
odlučila da je mačka mrtva. Jel se tu nešto račva? Ne.
U tvojoj subjektivnoj realnosti ona je živa, a u mojoj mrtva. U tvojoj
subjektivnoj realnosti ne postojim druga ja koja je doživela da vidi mačku
živu zahvalujući tvojoj odluci, nego ja postojim samo kao objekat. I tu je
velika zapetljancija oko solipsizma, koji je tek pogrešno shvaćen.

 

[Black_star]

Jaoj koliko je mužova imala na kraju.

A opet, od tolikog mnoštva, zašto je odabrala baš njega? Što ne nekog od ostalih? Po čemu je on specifičan u odnosu na druge?
Nije se promenio u vremenu... Sačuvao je kristalnu viziju sebe u okviru svoje familije, gde je stao, samo je produžio... Ostali nisu. Ona to pročitala... Dakle, vremena i ima i nema.

Uopšte ne razumem kako su došli na ideju da naprave kutiju da bi se šetali
kroz paralelne realnosti.
Vremena se ovde nisu ni dotakli.

Opet grešiš, jer je vreme prikazano linearno pa i mnogostruko više od toga - 5-dimenzionalno. Jel gledamo isti šou?
Kutija je simbol subpartikalnih odnosa. To što su celog čoveka uspeli da stave u superpoziciju umesto samo 1 česticu predstavlja infiltraciju humane svesti u eksperimentalne uslove. Dotad je ta svest određivala sadržaj kutije spolja ka unutra.... Sada, ta svest iznutra određuje sled celokupnih kosmičkih odnosa spolja. Ta inverzija - to jesi dobro primetila - jeste ideja serije, ali nije njena poenta... svašta, zar ne znaš da danas kvantni fizičari pišu scenarije....

Objektivno ne postoji vreme
ni prostor. Sve je sada i ovde.

A opet, mora se na posao, ić, leć, tamo-vamo... Svi ti okviri dakako prolaze kroz "sada i ovde", ali nisu apstraktno, nepromenjeno stanje, već sled, sukcesija...

Uopšte ne razumem kako su došli na ideju da naprave kutiju da bi se šetali
kroz paralelne realnosti.

Ako ti filozofija čestica nije skrenula na stranu melodramatiku ljudskih motiva, evo podsetnik: hteo je da vrati sebi ženu (propušteno/izgubljeno vreme).

Jel se tu nešto račva? Ne.
U tvojoj subjektivnoj realnosti ona je živa, a u mojoj mrtva. U tvojoj
subjektivnoj realnosti ne postojim druga ja koja je doživela da vidi mačku
živu zahvalujući tvojoj odluci, nego ja postojim samo kao objekat. I tu je
velika zapetljancija oko solipsizma, koji je tek pogrešno shvaćen.

Razumem stanovište vezano za solipsizam, ali šta ako on nije to? Šta ako kvantna fizika s pravom otkriva te paradokse?

 

[Jasna]

A opet, od tolikog mnoštva, zašto je odabrala baš njega? Što ne nekog od ostalih? Po čemu je on specifičan u odnosu na druge?
Nije se promenio u vremenu... Sačuvao je kristalnu viziju sebe u okviru svoje familije, gde je stao, samo je produžio... Ostali nisu. Ona to pročitala... Dakle, vremena i ima i nema.

Toliko je poseban da je morala tajnu reč da izmisli da bi ga prepoznala.
Nego je bilo daj šta daš i tako su svi isti..

 

[Jasna]

Opet grešiš, jer je vreme prikazano linearno pa i mnogostruko više od toga - 5-dimenzionalno. Jel gledamo isti šou?
Kutija je simbol subpartikalnih odnosa. To što su celog čoveka uspeli da stave u superpoziciju umesto samo 1 česticu predstavlja infiltraciju humane svesti u eksperimentalne uslove. Dotad je ta svest određivala sadržaj kutije spolja ka unutra.... Sada, ta svest iznutra određuje sled celokupnih kosmičkih odnosa spolja. Ta inverzija - to jesi dobro primetila - jeste ideja serije, ali nije njena poenta... svašta, zar ne znaš da danas kvantni fizičari pišu scenarije....

A opet, mora se na posao, ić, leć, tamo-vamo... Svi ti okviri dakako prolaze kroz "sada i ovde", ali nisu apstraktno, nepromenjeno stanje, već sled, sukcesija...

Ako ti filozofija čestica nije skrenula na stranu melodramatiku ljudskih motiva, evo podsetnik: hteo je da vrati sebi ženu (propušteno/izgubljeno vreme).

Razumem stanovište vezano za solipsizam, ali šta ako on nije to? Šta ako kvantna fizika s pravom otkriva te paradokse?

Nije se vratio u ono vreme kada je grešku napravio. Samo se kreću kroz
paralelne realnosti u realnom vremenu.
A psihološku stranu nisam ni analizirala. Naiđe misao pa joj kažem ne
hvala. Da li bih otišla u prošlost da otmem detetu Jasni sladoled ili u
paralelnu realnost da Jasni skinem muža? Mislim, stvarno...
Al dobro. Nadao se da će ovom drugom da se svidi njegov život jer
se posvetio braku i zapostavio karijeru. Ajd.. oprašta mu se..

Da, spoznaja ko ili šta si zapravo ti i da vreme i prostor ne postoje, služe
samo da lakše praviš izbore u skladu sa sobom i da ne brineš više za to
šta će ljudi reći. Ali ako rešiš da ostaneš ovde, živiš po zakonima koji
ovde vladaju.

 

[Black_star]

Toliko je poseban da je morala tajnu reč da izmisli da bi ga prepoznala.
Nego je bilo daj šta daš i tako su svi isti..

Poslala ti Ruki jedan

 

[Black_star]

Sve u svemu, lepu seriju odgledasmo.

 

[AleksaJ]

Zatatustrizam vreme definiše kao nepokretni pokretač, jer se samo ne kreće a ipak upravlja svime.

Budizam vreme vidi kao iluziju uma.

Heraklit je odredio vreme kao čisto menjanje tako da ono, u svojoj suštini, i jeste i nije.

Šta je dakle vreme? Dok me niko ne pita, ja znam; kad bi, pak, valjalo da to objasnim - ja ne znam.
– Avgustin, Ispovesti

Apsolutno, istinsko i matematičko vreme, od sebe i iz svoje sopstvene prirode, teče ravnomerno bez
obzira na bilo što vanjsko. – Isak Njutn

A šta je za vas vreme?

....оно што је промакло читајући сва твоја питања на које сви имају одговор