Истина није баш тако једноставна. Не говоре појединци случајно србски, и то није без основа. Неки нису задовољни језичким реформама у новијем добу, па доказују логику пређашњих језичких правила. Некада је исправно било рећи серБски. На пример: СлавеносерБски магазин из 1768. Прелазак са старословенског и ток развоја српског језика су зависили од појединаца који су га реформисали, између осталог, по свом схватању естетике. Не може се рећи искључиво да су неке гласовне промене исправне, природне и логичне, и да треба да се имплементирају у неки језик, или супротно (у прилог томе говоре бројни изузеци који не потврђују правила, као нпр. да д не прелази у т код једначења сугласника по звучности, ако се налази испред с). Ми смо једноставно навикли да говоримо како говоримо, па нам све што је архаично, и мимо актуелних норми делује погрешно. Уосталом правопис се мења непрестано разноразним допунама без логике, једноставно одлукама оних који о томе брину. Некад се ово писало малим словом, а сада то исто великим, па ће једног дана опет малим, наравно увек постоји аргумент и контрааргумент зашто то тако треба, односно не треба. На пример, на телевизији образовани људи говоре еуро, иако Клајн каже да је правилно евро (јер не кажемо Еуропа).
