Šta hrvatski školarci uče iz istorije

@MOST6

1758745082190.jpeg
 
MOST6:
Hrvati su uvijek vjerovali da su superiorniji u odnosu na Srbe.
Kliknite za proširenje...
Razumemo mi to.

Tema rasizma etničkih konvertita je delikatna, ali i vrlo intrigantna, jer obuhvata prelazak pojedinaca ili grupa iz jednog etničkog/nacionalnog ili kulturno-religijskog identiteta u drugi, pri čemu se često javlja fenomen hiperidentifikacije – odnosno ekstremno naglašene lojalnosti prema novom kolektivitetu. To ponekad vodi do izraženih oblika netrpeljivosti, pa čak i rasizma prema onima koje su konvertiti ostavili "iza sebe". Evo kako se to može sagledati iz nekoliko uglova:



1. Psihoanalitički ugao​


  • Kompleks izdaje i krivice – Konvertit može osećati nesvesnu krivicu zbog napuštanja „prvobitnog“ identiteta, pa je potiskuje agresijom usmerenom prema bivšoj grupi. To se javlja kao projekcija: ono što ne prihvata u sebi, napada u drugome.
  • Mehanizam prekompenzacije – Da bi „dokazao“ pripadnost novom kolektivu, konvertit ide korak dalje od prosečnog člana: zauzima ekstremnije stavove, naglašava rasne, nacionalne ili religijske granice.
  • Ambivalentnost prema sopstvenom poreklu – Freud bi ovde govorio o „unutrašnjem strancu“: ono što se potiskuje (poreklo, koreni) vraća se u oblik mržnje i neprijateljstva.


2. Mentalitet i kolektivna psihologija​


  • „Čistiji od čistih“ sindrom – Konvertiti često nastoje da pokažu da su „autentičniji“ pripadnici nove grupe od onih rođenih u njoj. To je fenomen poznat u istoriji religijskih konverzija (npr. preobraćeni Jevreji u Španiji kao najrevnosniji inkvizitori).
  • Narušena sigurnost identiteta – Za razliku od „urođenih“ članova grupe, konvertiti nemaju duboku tradicijsku pozadinu, pa svoju identifikaciju grade na ideološkoj rigidnosti i isključivosti.
  • Kolektivni stereotipi – Etnopsihološki obrasci konvertita pokazuju sklonost ka radikalnim binarnim podelama: „mi“ (novi kolektiv) vs. „oni“ (stari kolektiv), pri čemu „oni“ postaju dehumanizovani ili rasno/etnički stigmatizovani.


3. Etnopsihološki kontekst​


  • Balans između dva sveta – U multietničkim društvima, konvertit je često „među-društveni posrednik“ koji, da bi izbegao sumnju, bira ekstremizam.
  • Fenomen „unutrašnjeg kolonizatora“ – Konvertit može postati najglasniji zagovornik diskriminacije ili asimilacije onih koji podsećaju na njegovo staro poreklo.
  • Psihološka racionalizacija – Rasizam konvertita se često racionalizuje kroz diskurs „civilizacijske superiornosti“ nove grupe, što je zapravo pokušaj da se obezbedi trajna legitimacija sopstvenog izbora.


🔹 Zaključak:
Rasizam etničkih konvertita je pre svega psihološki mehanizam samopotvrđivanja. On proizlazi iz nesigurnosti identiteta i potrebe da se „preseče“ veza sa starim poreklom kroz otvorenu mržnju. U psihoanalitičkom smislu, radi se o projekciji i prekompenzaciji; u kontekstu mentaliteta – o naglašenoj rigidnosti i potrebi da se bude „najčistiji pripadnik“; dok etnopsihologija to tumači kao oblik unutrašnje kolonizacije i straha od „povratka“ starog identiteta.
 
Casual Observer:
Ne lupaj, pre hiljadu godina nije bilo posebnih južnoslovenskih jezika. Bugarski je postao problematičan za Slovence tek negde u 16. veku, pre toga su se razumeli bez problema.
Kliknite za proširenje...

Jedino tko ovdje lupa i trola si ti. Ako stvarno misliš da se pred tisuću godina nisu već svi jezično razlikovali, ehe. Istočno od Drine svi su govorili bugarski.
 
Mrkalj:
Razumemo mi to.

Tema rasizma etničkih konvertita je delikatna, ali i vrlo intrigantna, jer obuhvata prelazak pojedinaca ili grupa iz jednog etničkog/nacionalnog ili kulturno-religijskog identiteta u drugi, pri čemu se često javlja fenomen hiperidentifikacije – odnosno ekstremno naglašene lojalnosti prema novom kolektivitetu. To ponekad vodi do izraženih oblika netrpeljivosti, pa čak i rasizma prema onima koje su konvertiti ostavili "iza sebe". Evo kako se to može sagledati iz nekoliko uglova:



1. Psihoanalitički ugao​


  • Kompleks izdaje i krivice – Konvertit može osećati nesvesnu krivicu zbog napuštanja „prvobitnog“ identiteta, pa je potiskuje agresijom usmerenom prema bivšoj grupi. To se javlja kao projekcija: ono što ne prihvata u sebi, napada u drugome.
  • Mehanizam prekompenzacije – Da bi „dokazao“ pripadnost novom kolektivu, konvertit ide korak dalje od prosečnog člana: zauzima ekstremnije stavove, naglašava rasne, nacionalne ili religijske granice.
  • Ambivalentnost prema sopstvenom poreklu – Freud bi ovde govorio o „unutrašnjem strancu“: ono što se potiskuje (poreklo, koreni) vraća se u oblik mržnje i neprijateljstva.


2. Mentalitet i kolektivna psihologija​


  • „Čistiji od čistih“ sindrom – Konvertiti često nastoje da pokažu da su „autentičniji“ pripadnici nove grupe od onih rođenih u njoj. To je fenomen poznat u istoriji religijskih konverzija (npr. preobraćeni Jevreji u Španiji kao najrevnosniji inkvizitori).
  • Narušena sigurnost identiteta – Za razliku od „urođenih“ članova grupe, konvertiti nemaju duboku tradicijsku pozadinu, pa svoju identifikaciju grade na ideološkoj rigidnosti i isključivosti.
  • Kolektivni stereotipi – Etnopsihološki obrasci konvertita pokazuju sklonost ka radikalnim binarnim podelama: „mi“ (novi kolektiv) vs. „oni“ (stari kolektiv), pri čemu „oni“ postaju dehumanizovani ili rasno/etnički stigmatizovani.


3. Etnopsihološki kontekst​


  • Balans između dva sveta – U multietničkim društvima, konvertit je često „među-društveni posrednik“ koji, da bi izbegao sumnju, bira ekstremizam.
  • Fenomen „unutrašnjeg kolonizatora“ – Konvertit može postati najglasniji zagovornik diskriminacije ili asimilacije onih koji podsećaju na njegovo staro poreklo.
  • Psihološka racionalizacija – Rasizam konvertita se često racionalizuje kroz diskurs „civilizacijske superiornosti“ nove grupe, što je zapravo pokušaj da se obezbedi trajna legitimacija sopstvenog izbora.


🔹 Zaključak:
Rasizam etničkih konvertita je pre svega psihološki mehanizam samopotvrđivanja. On proizlazi iz nesigurnosti identiteta i potrebe da se „preseče“ veza sa starim poreklom kroz otvorenu mržnju. U psihoanalitičkom smislu, radi se o projekciji i prekompenzaciji; u kontekstu mentaliteta – o naglašenoj rigidnosti i potrebi da se bude „najčistiji pripadnik“; dok etnopsihologija to tumači kao oblik unutrašnje kolonizacije i straha od „povratka“ starog identiteta
Kliknite za proširenje...
Ma da. To sigurno nije imalo veze što su Srbi bili 100% nepismeni, nisu imali uopće građanstva, nisu imali intelektualnu elitu, kulturu, o renesansi i baroku da ne govorimo i što nisu imali ni znanost, ni umjetnost, ni insitucije. Glavni vođe naroda bili su nepismeni stočari. :lol:
 
MOST6:
Ma da. To sigurno nije imalo veze što su Srbi bili 100% nepismeni, nisu imali uopće građanstva, nisu imali intelektualnu elitu, kulturu, o renesansi i baroku da ne govorimo i što nisu imali ni znanost, ni umjetnost, ni insitucije. Glavni vođe naroda bili su nepismeni stočari. :lol:
Kliknite za proširenje...
Na koje Srbe misliš - Teslu, Pupina, Borojevića, Preradovića, Zmaja, Orfelina, Njegoša, Milankovića?

Ja poznajem hrvatsku udžbeničku literaturu iz istorije i književnosti i bila je upravo koncipirana da razvija kompleks više vrednosti kod Hrvata u odnosu na Srbe. U pitanju je debela neinformisanost, dezinformisanost i uljuljkivanje u duboku patologiju nacionalnog konvertitstva.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Mrkalj
Hrvatski genocid nad Srbima u Mačvi i Jadru 1914.
Odgovora
16
Pregleda
357
Povijest
P
Nina
Balerina iz Aušvica
Odgovora
1
Pregleda
176
Nina
Nina
Casual Observer
Kako je jugoslovenski jezik Trojedne kraljevine preko hrvatskog ili srpskog jezika postao hrvatski
2 3 4
Odgovora
83
Pregleda
1.305
Frontiersman
Frontiersman

Back
Top