Isto pitanje sam svojevremeno postavio i kada je reč o muslimanima, ali recimo da nije bilo pravog odgovora. U njihovom slučaju je takvo pitanje i imalo mesta, jer je jedan deo našeg naroda i dalje prisiljen da živi prekoputa njih bez zidova koji ih razdvajaju. Međutim, u slučaju Hrvata taj zid, odnosno formalna granica postoji, a takođe i potpuno drugačiji put kojim su oni krenuli. Pa i pored toga, svako malo se tamo dešavaju incidenti upereni protiv Srba, bilo onih malobrojnih koji žive tamo, bilo onih koji nekom mukom svrate. E sad, gotovo tri decenije je prošlo od rata, Srba u Hrvatskoj skoro i da nema, odnosno u zanemarljivom broju kako za Hrvate, tako i za nas koji živimo u drugim krajevima. Moreover, Hrvati funkcionišu po drugačijim principima od nas, budući da su član EU i NATO, što automatski eliminiše i uglavnom imaginarnu pretnju sa naše strane.
Dakle, ako se sve to uzme u obzir, onda nije jasno zbog čega i dalje ima tih incidenata, čak se njihov broj uopšte ne smanjuje iz godine u godinu, a takođe nije jasno ni, što je doduše manje bitno, odakle njihovo prisustvo na ovom forumu. Pa, da se poslužim terminologijom našeg velikog pesnika Jovana Dučića, striktno radi metaforičkog prikaza mojih emocija prema njima, šta to zakržljala rasa još hoće od nas da bi konačno prestala sa svim tim antisrpskim ispadima i zauzela pun put nezavisnosti koji je oduvek želela, ali daleko od nas?
